Посрбе
Посрбе облик драме, специфична врста превода драмских књижевности европских народа, на српски језик.[1]
По Петру Марјановићу[2]: У посрбама се место радње и друштвена средина страних драмских дела преноси у наше вароши и села и српске породице, ликови добијају српска имена, песме и игре замењују се српским, а драматуршки захвати чине се да би се у драмско дело унеле слике начина живота, мишљења и изражавања карактеристичне за српски народ.
Та апартна репертоарска појава није само карактеристична за наше прилике; него се јавља и у другим државама а под термином локализација.
Прва позната "посрба" објављена је крајем 18. века. Реч је о сеоској веселој игри у једном чину ("једнодејствију") "Благородни син". Дело немачког писца и естетичара Јохана Јакоба Енгела, посрбио је Емануило Јанковић, и објавио у Лајпцигу 1789. године.[1] Велики број "посрба" написао је "отац српског позоришта" Јоаким Вујић.[3] Међу познате ауторе овог жанра спадају још: Јован Ристић Бечкеречанин, Коста Трифковић, Коста Руварац, Радивој Стратимировић, Стеван Дескашев, Јован Андрејевић Јолес и други.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 657.
- ^ Петар Марјановић: "Посрбе", Београд 1987.
- ^ „BAČVANIN KOJI JE UTEMELJIO POZORIŠNI ŽIVOT U SRBA (JOAKIM VUJIĆ) – Ravnoplov” (на језику: енглески). Приступљено 30. 01. 2020.