Појана Маре (Долж)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Појана Маре
рум. Poiana Mare
Насеље
RO
RO
Појана Маре
Локација у Румунији
Координате: 43°55′0″N 23°4′0″E / 43.91667° СГШ; 23.06667° ИГД / 43.91667; 23.06667Координате: 43°55′0″N 23°4′0″E / 43.91667° СГШ; 23.06667° ИГД / 43.91667; 23.06667
Земља Румунија
ОкругДолж
ОпштинаПојана Маре
Надморска висина41 m (135 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно12.728
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод670064

Појана Маре (рум. Poiana Mare) је насеље је у Румунији у округу Долж у општини Појана Маре.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 41 m.

Историја[уреди]

Први помен места јавља се 1525. године, и везује се за Радуа из Афумата. Данашње име добија тек 1902. године, када је у њему живело око 9.000 становника.

Ту се средином 19. века (1833) налазила мошеја (спахилук) српског кнеза Милоша Обреновића. Стеван Пазарац "надворни саветник" био је 1837-1838. године надзиратељ (надзорник) тог имања.[4] Дворац у средишту села у парку градио је господар спахилука кнез Милош. Испред дворца је изграђена православна црква посвећена Св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, 1849. године од стране ктитора Милоша Обреновића. У црквеној ризници се чува сребрни путир, који је поклонио 1838. године Милош у име своје породице.

У дворцу-конаку је често боравио Милошев син, кнез Михајло Обреновић, близак пријатељ румунског краља Кароља и кнеза Кузе. Након погибије кнеза Михајла Обреновића 1868. године, спахилук је наследио рођак барон Атанасије Бајић. Барон Бајић је 1877. године био домаћин Главном штабу румунске војске и политичкој елити Румуније на челу са премијером и министрима.

Ту су 1835. године закључили познату "Конвенцију о солима Појана Маре", Милош Обреновић и Александар Ђика, у име својих држава.

Маринко Ценовић[5] (наводно Влах?) из Новог Села, из области Тимока у Србији, се доселио у Појану почетком 19. века. Сматра се да је био незаконити син кнеза Милоша Обреновића. Мада је хтео кнез да му помогне и да га врати у Србију, овај је остао у родном месту своје мајке Марије. Ту се успешно бавио трговином и веома обогатио. Маринкова кћерка Јоница (1825-1921) је наставила очевим путем и још више стекла богатство. Она је стеченим капиталом откупила спахилук "Појана Маре" са дворцем од кнезова Обреновића, као и друге некретнине у Калафату. Обновила је и више православних цркви попут оних у Појани Маре и Деси.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 12728 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
12.297 96,6 %
Мађари
  
4 0,0 %
Роми
  
418 3,3 %
неизјашњени
  
5 0,0 %

Хронологија[уреди]

Хронологија броја становника[6]
Година19921993199419951996199719981999200020012002200320042005200620072008200920102011201220132014201520162017
Становништво1309012977128431265712469123451221912166121701210812062119971189711785117081156311467113581123911110110391092410833107201062010483

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Сима Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године
  5. ^ www.poianamare.ro/date-istorice-11
  6. ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]