Појана Маре (Долж)
Појана Маре Poiana Mare | |
|---|---|
 Зграда општине | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Румунија |
| Жупанија | Долж |
| Општина | Појана Маре |
| Становништво | |
| — (2021) |  7.470 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 55′ 07″ С; 23° 04′ 03″ И / 43.9187° С; 23.0675° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 41 m |
  Појана Маре Појана Маре на карти Румуније | |
Појана Маре (рум. Poiana Mare) је насеље и седиште истоимене општине Појана Маре у жупанији Долж у Румунији.[1][2] Према попису из 2021. у насељу је било 7.470 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Први помен места јавља се 1525. године, и везује се за Радуа из Афумата. Данашње име добија тек 1902. године, када је у њему живело око 9.000 становника.
Ту се средином 19. века (1833) налазила мошеја (спахилук) српског кнеза Милоша Обреновића. Стеван Пазарац "надворни саветник" био је 1837-1838. године надзиратељ (надзорник) тог имања.[3] Дворац у средишту села у парку градио је господар спахилука кнез Милош. Испред дворца је изграђена православна црква посвећена Св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, 1849. године од стране ктитора Милоша Обреновића. У црквеној ризници се чува сребрни путир, који је поклонио 1838. године Милош у име своје породице.
У дворцу-конаку је често боравио Милошев син, кнез Михајло Обреновић, близак пријатељ румунског краља Кароља и кнеза Кузе. Након погибије кнеза Михајла Обреновића 1868. године, спахилук је наследио рођак барон Атанасије Бајић. Барон Бајић је 1877. године био домаћин Главном штабу румунске војске и политичкој елити Румуније на челу са премијером и министрима.
Ту су 1835. године закључили познату "Конвенцију о солима Појана Маре", Милош Обреновић и Александар Ђика, у име својих држава.
Маринко Ценовић[4] (наводно Влах?) из Новог Села, из области Тимока у Србији, се доселио у Појану почетком 19. века. Сматра се да је био незаконити син кнеза Милоша Обреновића. Мада је хтео кнез да му помогне и да га врати у Србију, овај је остао у родном месту своје мајке Марије. Ту се успешно бавио трговином и веома обогатио. Маринкова кћерка Јоница (1825-1921) је наставила очевим путем и још више стекла богатство. Она је стеченим капиталом откупила спахилук "Појана Маре" са дворцем од кнезова Обреновића, као и друге некретнине у Калафату. Обновила је и више православних цркви попут оних у Појани Маре и Деси.
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1992. | 2002. | 2011. | 2021. |
|---|---|---|---|
| 11.149 | 10.636 | 8.991 | 7.470 |
Према попису из 2021. у насељу Појана Маре је живело 7.470 становника што је за 1.521 мање (-16,92%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 8.991 становника.[5][6]
На попису из 2011. већину становништва су чинили Румуни (94,12%), а од мањина је највише било Рома (3,54%).
Историјски споменици
[уреди | уреди извор]У Појани Маре су заштићена два историјска споменика, кућа Милоша Обреновића и црква Светих арганђела, који датирају из прве половине 19. века. Оба су од локалног значаја.[8]
 Историјски споменик |
Датирање |
|---|---|
| Конак кнеза Милоша | 1830—1835 |
| Црква Светих арханђела | 1849. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Сима Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године
- ^ www.poianamare.ro/date-istorice-11
- ^ „Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021”. recensamantromania.ro. Приступљено 5. 6. 2025.
- ^ „Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 5. 6. 2025.
- ^ „Romania: Ethnic composition, all places: 2011 census”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 5. 6. 2025.
- ^ „Lista monumentelor istorice 2015: Județul Dolj” (PDF). cultura.ro (на језику: румунски). 2015. Приступљено 5. 6. 2025.
