Појана Маре (Долж)
| Појана Маре рум. Poiana Mare | |
|---|---|
| Насеље | |
 | |
  Појана Маре Локација у Румунији | |
| Координате: 43° 55′ 0″ N 23° 4′ 0″ E / 43.91667° С; 23.06667° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Долж |
| Општина | Појана Маре |
| Надморска висина | 41 m (135 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 12.728 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 670064 |
Појана Маре (рум. Poiana Mare) насеље је у Румунији у округу Долж у општини Појана Маре.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 41 m.
Историја[уреди | уреди извор]
Први помен места јавља се 1525. године, и везује се за Радуа из Афумата. Данашње име добија тек 1902. године, када је у њему живело око 9.000 становника.
Ту се средином 19. века (1833) налазила мошеја (спахилук) српског кнеза Милоша Обреновића. Стеван Пазарац "надворни саветник" био је 1837-1838. године надзиратељ (надзорник) тог имања.[4] Дворац у средишту села у парку градио је господар спахилука кнез Милош. Испред дворца је изграђена православна црква посвећена Св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, 1849. године од стране ктитора Милоша Обреновића. У црквеној ризници се чува сребрни путир, који је поклонио 1838. године Милош у име своје породице.
У дворцу-конаку је често боравио Милошев син, кнез Михајло Обреновић, близак пријатељ румунског краља Кароља и кнеза Кузе. Након погибије кнеза Михајла Обреновића 1868. године, спахилук је наследио рођак барон Атанасије Бајић. Барон Бајић је 1877. године био домаћин Главном штабу румунске војске и политичкој елити Румуније на челу са премијером и министрима.
Ту су 1835. године закључили познату "Конвенцију о солима Појана Маре", Милош Обреновић и Александар Ђика, у име својих држава.
Маринко Ценовић[5] (наводно Влах?) из Новог Села, из области Тимока у Србији, се доселио у Појану почетком 19. века. Сматра се да је био незаконити син кнеза Милоша Обреновића. Мада је хтео кнез да му помогне и да га врати у Србију, овај је остао у родном месту своје мајке Марије. Ту се успешно бавио трговином и веома обогатио. Маринкова кћерка Јоница (1825-1921) је наставила очевим путем и још више стекла богатство. Она је стеченим капиталом откупила спахилук "Појана Маре" са дворцем од кнезова Обреновића, као и друге некретнине у Калафату. Обновила је и више православних цркви попут оних у Појани Маре и Деси.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 12728 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Хронологија[уреди | уреди извор]
| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 13090 | 12977 | 12843 | 12657 | 12469 | 12345 | 12219 | 12166 | 12170 | 12108 | 12062 | 11997 | 11897 | 11785 | 11708 | 11563 | 11467 | 11358 | 11239 | 11110 | 11039 | 10924 | 10833 | 10720 | 10620 | 10483 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Сима Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године
- ^ www.poianamare.ro/date-istorice-11
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.
