Калафат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Калафат
рум. Calafat
Monument Calafat.JPG
Споменик осамостаљењу Румуније
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Долж
Становништво
Становништво
 — 2011. 17336[1][2]
Географске карактеристике
Координате 43°59′09″ СГШ; 22°57′27″ ИГД / 43.985833° СГШ; 22.9575° ИГД / 43.985833; 22.9575Координате: 43°59′09″ СГШ; 22°57′27″ ИГД / 43.985833° СГШ; 22.9575° ИГД / 43.985833; 22.9575
Површина - км2
Калафат на мапи Румуније
Калафат
Калафат
Остали подаци
Градоначелник Мирча Маринел Гута
Веб-сајт
www.municipiulcalafat.ro

Калафат (рум. Calafat) град је у у крајње југозападном делу Румуније, у историјској покрајини Влашка. Калафат је други по важности град у округу Долж. Име је добио (будући да се налази на Дунаву) по термину који означава "мајстора", који је члан бродске посаде, са улогом да поправља бродове и катранише пукотине.[3]

Калафат према последњем попису из 2002. године има 21.227 становника.

Географија[уреди]

Град Калафат налази се у крајње југозападном делу државе, на самој граници са Бугарском. Град је смештен унутар покрајине Олтеније, мањег, западног дела Влашке. Од првог већег града, Крајове, град је удаљен 90 км југозападно.

Калафат се налази у области западне Влашке низије, на Дунаву, а наспрам бугарског града Видина. Положај града је изузетно повољан, будући да се на овом месту налази раскршће два велика европска коридора, Дунава и Коридора Софија - Крајова.

Историја[уреди]

У Калафату се налазио око 1800. године, манастир Св. Аврамија где су непослушни и кажњени духовници били затворени, на епитимији.[4]

У Калафату су Турци били укопани на положају према Русима, током тог рата 1853-1854. године. Ту су се одвијале велике битке.[5]

Срби у Калафату[уреди]

Претплатник српске историјске књиге у Букурешту био је 1837. године Јован Димитријевић из Калафата.[6] Трговац из Калифата, Сима Пазарац узео је два егземплара српске историјске књиге о хришћанству у Темишвару 1855. године.[7] Српску књигу је набавио 1857. године у Крајови, житељ калафатски Василије Пападопулу.

Купили су Срби у Калафату 1870. године географско-статистичку књигу о Србији. Образован је претплатнички пункт у који су ушли све трговци: скупљач Јосиф Томић (родом из Панчева), Сима Пазарац, Јосиф Аврамовић, Сима Исајловић, Илија Ивановић, Никола Арнаудол, Максим Перовић, Јоца Барјактаревић, Ставра Становић, Сава Јосиповић, Лаза Лазаревић и Коста Узелац.[8]

Србин радник у једној дрварској фирми у том месту, Велимир Мариновић се истакао 1900. године. Око Божића те године спасао се препливавајући огромни, надошли Дунав, који је сасвим потопио острво Калуди, где је он са другим радницима секао дрва.[9]

Становништво[уреди]

У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966. 1977. 1992. 2002. 2011.
9.483 15.568 20.445 21.227 17.336

Румуни чине већину становништва Калафата, а од мањина присутни су само Роми. Пре Другог светског рата Јевреји су чинили значајан део градског становништва.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 05. 08. 2013. 
  3. ^ Радомир Јовановић: "Велики лексикон страних речи и израза", Београд 2007. године
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1874. године
  5. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1854. године
  6. ^ Симо Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године
  7. ^ "Повест о првом васељенском сабору у Никеји држаном 325 године", Земун 1855. године
  8. ^ Никола Никшић: "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Нови Сад 1870. године
  9. ^ Цариградски гласник", Цариград 1900. године

Спољашње везе[уреди]