Калафат
| Калафат рум. Calafat | |
|---|---|
 Споменик осамостаљењу Румуније | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Долж |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  17.336[1][2] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 59′ 09″ С; 22° 55′ 59″ И / 43.98583° С; 22.93301° ИКоординате: 43° 59′ 09″ С; 22° 55′ 59″ И / 43.98583° С; 22.93301° И |
  Калафат Калафат на мапи Румуније | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Мирча Маринел Гута |
| Веб-сајт | |
| www.municipiulcalafat.ro | |
Калафат (рум. Calafat) град је у крајњем југозападном делу Румуније, у историјској покрајини Влашка. Калафат је други по важности град у округу Долж. Име је добио (будући да се налази на Дунаву) по термину који означава "мајстора", који је члан бродске посаде, са улогом да поправља бродове и катранише пукотине.[3]
Калафат према последњем попису из 2011. године има 17.336 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Калафат налази се у крајње југозападном делу државе, на самој граници са Бугарском. Град је смештен унутар покрајине Олтеније, мањег, западног дела Влашке. Од првог већег града, Крајове, град је удаљен 90 km југозападно.
Калафат се налази у области западне Влашке низије, на Дунаву, а наспрам бугарског града Видина. Положај града је изузетно повољан, будући да се на овом месту налази раскршће два велика европска коридора, Дунава и Коридора Софија - Крајова.
Историја[уреди | уреди извор]
У Калафату се налазио око 1800. године, манастир Св. Аврамија где су непослушни и кажњени духовници били затворени, на епитимији.[4]
У месту су Турци били укопани на положају према Русима, током тог рата 1853-1854. године. Ту су се одвијале велике битке.[5]
Срби у Калафату[уреди | уреди извор]
Претплатник српске историјске књиге у Букурешту био је 1837. године Јован Димитријевић из Калафата.[6] Године 1852. Срби становници места су свечано обележили рођендан аустријског цара. Организатор славља на којем су били угледни мештани свих нација, био је Јосиф Аврамовић родом из Новог Сада.[7] Трговац из Калифата, Сима Пазарац узео је два егземплара српске историјске књиге о хришћанству у Темишвару 1855. године.[8] Српску књигу је набавио 1857. године у Крајови, житељ калафатски Василије Пападопулу.
Купили су Срби у Калафату 1870. године географско-статистичку књигу о Србији. Образован је претплатнички пункт у који су ушли све трговци: скупљач Јосиф Томић (родом из Панчева), Сима Пазарац, Јосиф Аврамовић, Сима Исајловић, Илија Ивановић, Никола Арнаудол, Максим Перовић, Јоца Барјактаревић, Ставра Становић, Сава Јосиповић, Лаза Лазаревић и Коста Узелац.[9] Четири месна претплатника су 1875. године узимали српски часопис "Отаџбину" у Београду.
Познати румунски песник Николае Вуловић (1877—1916) очигледно српског порекла, рођен је у Калафату, умро је прерано, током Првог светског рата. Објавио је две песничке књиге на румунском језику.
Србин радник у једној дрварској фирми у том месту, Велимир Мариновић се истакао 1900. године. Око Божића те године спасао се препливавајући огромни, надошли Дунав, који је сасвим потопио острво Калуди, где је он са другим радницима секао дрва.[10]
Становништво[уреди | уреди извор]
У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.[11]
| 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
|---|---|---|---|---|
| 9.483 | 15.568 | 20.445 | 21.227 | 17.336 |
 |
Румуни чине већину становништва Калафата, а од мањина присутни су само Роми. Пре Другог светског рата Јевреји су чинили значајан део градског становништва.
Галерија[уреди | уреди извор]
Карта града
Градска кућа
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2016. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ Радомир Јовановић: "Велики лексикон страних речи и израза", Београд 2007. године
- ^ „Гласник друштва српске словесности” Београд 1874. године
- ^ „Србски дневник”, Нови Сад 1854. године
- ^ Симо Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1852. године
- ^ "Повест о првом васељенском сабору у Никеји држаном 325 године", Земун 1855. године
- ^ Никола Никшић: "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Нови Сад 1870. године
- ^ Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ http://brojstanovnika.population.city/rumunija/calafat/
