Пређи на садржај

Праксифан

С Википедије, слободне енциклопедије

Праксифан (грч. Πραξιφάνης) био је перипатетички филозоф.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Родом је из Митилене. Дуго је живео на Родосу.[1] Живео је у време Деметрија Полиоркета и Птоломеја I Сотера.

Био је Теофрастов ученик, око 322. пре Христа.[2] Касније је сам отворио школу у којој је Епикур био један од његових ученика.[3] Праксифан је посебну пажњу посвећивао проучавању граматике, па је због тога назван уз Аристотела као оснивач и творац научног проучавања граматике.[4][5]

Од Праксифанових списа, за које се чини да су били бројни, посебно се помињу два, Дијалог ποιητων (Poiitón, Поезија)[6] у којем су говорили Платон и Исократ, као и историјско дело које је цитирао Марцелин у свом Животу Тукидида[7] под насловом Περι ιστοριας (Perí istorías, О историји).[5]

Праксифан је такође написао дела под насловима О пријатељству,[8] О ретким речима,[9] О универзуму,[10] О песмама, и коментаре на Хомерову Одисеју, Хесиодова Послове и дане, Софокловог Едипа на Колону, и Платонов Тимај.[11][12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Algra, K., The Cambridge History of Hellenistic Philosophy. Page 36. Cambridge University Press. (1999). Cf. Clement of Alexandria, i.; Strabo, xiv.
  2. ^ Proclus, i. in Timaeum; John Tzetzes, ad Hesiod. Op. et Dies, 1.
  3. ^ Diogenes Laërtius, x. 13
  4. ^ Clement of Alexandria, i.
  5. ^ а б Smith 1870.
  6. ^ Diogenes Laërtius, iii. 8
  7. ^ Marcellinus, Thucydides, §29
  8. ^ Carneiscus, Philistas fr. 95
  9. ^ Demetrius, De elocutione 55-58
  10. ^ Epiphanius, De fide 9.35-39
  11. ^ Proclus, In Timaeum, 5c
  12. ^ Matelli 2018, стр. 76-78.

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]