Први корак (есеј)

С Википедије, слободне енциклопедије
Толстој ужива у вегетаријанском доручку

Први корак“[1] је есеј Лава Толстоја у коме се првенствено залаже за вегетаријанство, али у исто време укратко помиње теме које се односе на анархизам и пацифизам. То је био Толстојев предговор књизи Хауарда Вилијамса (Етика исхране), коју је Толстој превео на руски.[2][3]

Садржај[уреди | уреди извор]

Према јужноафричком романописцу Имрану Кувадиу, који је писао 2020. године, чланак почиње живописним описом клања свиње од стране месара наоружаног месарским ножем; Цоовадиа примећује да је то јасно у складу са Толстојевим стилом „једноставности и силе“.[4] Иако је то књига о правима животиња, она такође има изразито религиозни тон, позивајући се на то да се мора практиковати самоодрицање, пост и одрицање од световности.[5] Роналд Д. Лебланц, предавач на Универзитету у Њу Хемпширу, каже да је есеј подељен на две неједнаке половине, прва о религиозним и аскетским разлозима вегетаријанства, док је друга о хуманитарним и етичким разлозима вегетаријанства.[6] Осим тога, Толстој сугерише да вегетаријанство даје довољну снагу да се одупре сексуалним импулсима, што је изазвало критике савремених психолога који описују комад као „псуедо-еротски“.[7] Толстој завршава дело користећи више психолошки приступ, сугеришући да убијање и једење животиња оглушује осећај људских бића да осећају саосећање, сажаљење и саосећање према другима око себе.[8]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Овај рад се сматрао кључним у убеђивању Гандија да одржи своју вегетаријанску исхрану.[9] Према Шарлот Алстон, предавачици на Универзитету Нортамбрија, Толстој је планирао да оснује вегетаријански часопис 1893. године, са истим насловом, Први корак.[10] Године 1900. на енглески су га превели познати Толстојеви преводиоци Луиз Мод и Ејлмер Мод,[11] а 1905. есеј је поново превео Лав Винер.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Leo Tolsoty (1900). The Morals of Diet; Or, The First Step. Free Age Press. 
  2. ^ Leo Tolstoy, R. F. Christian (2015). Tolstoy's Diaries Volume 1: 1847-1894. Faber & Faber. 
  3. ^ Carron A. Meaney (2013). Encyclopedia of Animal Rights and Animal Welfare. Taylor & Francis. стр. 334. ISBN 9781135930028. 
  4. ^ Imraan Coovadia (2020). Revolution and Non-Violence in Tolstoy, Gandhi, and Mandela. Oxford University Press. стр. 210. ISBN 9780192609090. 
  5. ^ Musya Glants, Joyce Stetson Toomre (1997). Food in Russian History and Culture. Indiana University Press. стр. 88. ISBN 9780253211064. 
  6. ^ Ronald D. LeBlanc. Slavic Sins of the Flesh: Food, Sex, and Carnal Appetite in Nineteenth-Century Russian Fiction. University of New Hampshire Press. ISBN 9781584658245. 
  7. ^ Daniel Rancour-Laferriere (1998). Tolstoy on the Couch: Misogyny, Masochism and the Absent Mother. Palgrave Macmillan UK. стр. 116. ISBN 9781349147793. 
  8. ^ Donna Tussing Orwin (ур.). Anniversary Essays on Tolstoy. Cambridge University Press. стр. 56. 
  9. ^ Martin Green, William C. Green (1983). Tolstoy and Gandhi, men of peace: a biography. Basic Books. стр. 8. ISBN 9780465086313. 
  10. ^ Charlotte Alston (2013). Tolstoy and His Disciples: The History of a Radical International Movement. Bloomsbury Publishing. стр. 32. ISBN 9780857724786. 
  11. ^ Leo Tolstoy (1900). The First Step: An Essay on the Morals of Diet, to which are Added Two Stories. Превод: Louise Maude, Aylmer Maude. Albert Broadbent. стр. cover. 
  12. ^ Colm McKeogh (2009). Tolstoy's Pacifism. Cambria Press. стр. 218. ISBN 9781604976342. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]