Компиловани програмски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Компиловани програмски језик је програмски језик чије су имплементације типично компилатори (преводиоци који генеришу машински језик од изворног кода), а нису интерпретатори (корак-по-корак извршиоци изворног кода, који не врше превођење пре покретања).

Термин је донекле нејасан; у принципу било који језик може бити реализован са компилатором или са интерпретатором. Комбинација оба решења је такође уобичајена: компилатор може да преведе изворни код у неки средњи облик (често називан бајткод), који се затим преноси на интерпретатор који га извршава.

Предности и мане[уреди]

Програми компилирани у урођени код за компилирано време имају тенденцију да буду бржи од оних преведених у време извршавања, због уопштавања процеса превођења. Нове технологије, као што су „Just-in-time компилација и општи напредак у процесу превођења почињу да смањују овау разлику. Помешано решење коришћења бајткода тежи да има ефикасност негде између.

Програмски језици ниског нивоа се обично компилирају, посебно када је ефикасност примарна брига, у односу на подржавање разлићитих платформи. За језике ниског нивоа, постоји више један-на-један пресликавања између програмираног кода и хардверских операција обављених од стране машинског језика, што олакшава програмерима да контролишу процесорско и меморијско коришћење много детаљније.

Уз мало труда увек је могуће написати преводиоце чак и за традиционални интерпретирани језик. На пример, Common Lisp се може превести на Јава бајткод, који се тумачи Јава виртуелном машином; C код, који је компилиран на урођен машински код; или компилиран директно на урођен код. Програмски језици који подржавају више компилационих дестинација дају већу контролу  програмеру да изабере или брзину извршења или компатибилност са различитим платформама.

Програмски језици[уреди]

Неки језици који се најчешће сматрају да су компилирани:

Алатке[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]