Председнички избори у Немачкој 1932.

С Википедије, слободне енциклопедије
Председнички избори у Немачкој 1932.

← 1925 13. март и 10. април 1932.
  Bundesarchiv Bild 183-C06886, Paul v. Hindenburg.jpg Bundesarchiv Bild 183-S33882, Adolf Hitler retouched.jpg Bundesarchiv Bild 102-12940, Ernst Thälmann (scrap).jpg
Номинован Паул фон Хинденбург Адолф Хитлер Ернест Телман
Странка независни кандидат Националсоцијалистичка њемачка радничка партија Комунистичка партија Немачке
Бр. гласова 19.359.983 13.418.517 3.706.759
Проценат 53,0% 36,8% 10,2%

председник пре избора

Паул фон Хинденбург

Изабрани председник

Паул фон Хинденбург

Председнички избори у Немачкој 1932. одржани су 13. марта и 10. априла.[1] То су били други и последњи непосредни избори за функцију „председника Рајха“ (нем. Reichspräsident), који је био немачки шеф државе у периоду Вајмарске Републике. Паул фон Хинденбург је изабран за председника 1925, а његов седмогодишњи мандат је истицао у мају 1932. После два круга гласања који су одржани 13. марта и 10. априла, Хинденбург је поново изабран за председника. Његов главни противник на изборима је био Адолф Хитлер, кандидат Националсоцијалистичке њемачке радничке партије. Председник је у вајмарском систему имао велика овлашћења, а Хинденбург је након реизбора одиграо важну улогу у доласку нациста на власт, невољно именујући Хитлера за канцелара у јануару 1933.

Преглед[уреди | уреди извор]

Актуелни председник Паул фон Хинденбург је 1932. имао 84 године и био је лошег здравља. Хинденбург је планирао да се повуче по истеку свог првог мандата, међутим, могућност да Адолф Хитлер буде изабран за председника Немачке пресудно је утицала да се Хинденбург невољно кандидује за други мандат.

Адолф Хитлер је стекао немачко држављанство тек 25. фебруара 1932, чиме му је омогућено да се кандидује за председника. Хитлер је желио да искористи функцију председниика како би збацио демократски систем и успоставио тоталитарни режим. Хинденбург је на изборима 1925. био кандидат деснице и тада су се његовом избору противили већи део умерене левице и политичког центра. Међутим, на изборима 1932. и умерена левица и центар су пружили подршку Хинденбургу, како би спречили Хитлерову победу. Хинденбург, супротно страховима који су изражавани у време његовог избора 1925, није користио своју функцију како би укинуо Вајмарски устав, што је био Хитлеров циљ.

Иако је Хитлер изгубио изборе, после само две године наследио је Хинденбурга на месту шефа државе. Хинденбург је умро 1934, а након његове смрти укинута је функција председника и уведена нова функција „Führer und Reichskanzler“ чиме је учвршћена Хитлерова диктатура.

Избори 1932. су били последњи на којима су становници Немачке директно бирали председника. Након обнављања функције председника у Западној Немачкој 1949, одлучено је да ће се председник бирати индиректно, што је случај и данас.

Резултати[уреди | уреди извор]

Кандидат Партија Први круг Други круг
Гласови % Гласови %
Паул фон Хинденбург независни 18.651.497 49,6 19.359.983 53,0
Адолф Хитлер НСДАП 11.339.446 30,1 13.418.547 36,8
Ернест Телман Комунистичка партија 4.938.341 13,2 3.706.759 10,2
Теодор Дестерберг Шталхелм 2.557.729 6,8
Остали кандидати 116.304 0,3 5.474 0,0
Неважећи/празни листићи
Укупно 37.603.317 100 36.490.761 100
Регистровани гласачи/излазност 43.949.681 85,6 44.063.958 82,9
Извор: Nohlen & Stöver

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nohlen, D & Stöver, P Elections in Europe: A data handbook. 2010. ISBN 978-3-8329-5609-7. стр. 762.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Falter, Jürgen W. (1990), „The Two Hindenburg Elections of 1925 and 1932: A Total Reversal of Voter Coalitions”, Central European History, 23: 225—241, doi:10.1017/S0008938900021361 
  • Jones, Larry Eugene (1997), „Hindenburg and the Conservative Dilemma in the 1932 Presidential Elections”, German Studies Review, 20 (2): 235—259, doi:10.2307/1431947 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]