Немачки савезни избори 2013.

С Википедије, слободне енциклопедије
Немачки савезни избори 2013.

← 2009. 22. септембар 2013. 2017. →
Странка Вођа % Мандати +/–
ЦДУ/ЦСУ[1] Ангела Меркел 41,5
311 / 631
СПД Пер Штајнбрик 25,7
193 / 631
Левица Грегор Гиси 8,6
64 / 631
Савез 90/Зелени Јурген Тритин
Кетрин Горинг
8,4
63 / 631
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.
На левој страни су победници изборних јединица по страначким бојама. На десној страни приказани су победници партијских листа на изборима за додатне чланове по страначким бојама.

Немачки савезни избори 2013. су одржани 22. септембра за избор 630 савезних посланика у XVIII сазив Бундестага.

Владајућа Хришћанско-демократска унија/Хришћанско-социјална унија (ЦДУ/ЦСУ) канцеларке Ангеле Меркел је победила и постигла најбољи резултат од 1990.

Позадина[уреди | уреди извор]

Након савезних избора 2009. ЦДУ/ЦСУ под вођством Меркелове је постигла коалициони споразум са Странком слободних демократа (ФДП) Гвида Вестервелеа. С друге стране левичарске странке односно Социјалдемократска партија Немачке (СПД), Левица (ДЛ) и Зелени (Б90/ДГ) су чинили опозицију.

Кандидати и лидери главних странака[уреди | уреди извор]

Уочи нових избора ЦДУ/ЦСУ је потврдила своју лидерку као „кандидата за канцелара“ (Kanzlerkandidat). СПД је изабрала путем примарних избора као кандидата Пера Штајнбрика (бивши министар-председник Северне Рајнске-Вестфалије и бивши савезни министар финансија). Остале странке нису ни изабрали кандидате за место канцелара али су предложиле особу коју ће водити кампању (Spitzenkandidat).

Странка Kanzlerkandidat /
Spitzenkandidat
Идеологија
Хришћанско-демократска унија Немачке[1] Ангела Меркел Демохришћанство:
Либерал-конзервативизам, центризам
Социјалдемократска партија Немачке Пер Штајнбрик Социјалдемократија:
Трећи пут
Левица Катја Кипинг Демократски социјализам
Савез 90/Зелени Јирген Тритин Екологизам:
Леви центар
Странка слободних демократа Рајнер Бридерле Либерализам:
Класични либерализам, десни центар
Алтернатива за Немачку Бернд Луке Евроскептицизам





Резултати[2][уреди | уреди извор]

Странка Већински систем Пропорционални систем +/-
Бр. гласова % Мандати Бр. гласова % Мандати
Хришћанско-демократска унија[1] 16 225 794 37,2 + 5,2 190 + 17 14 913 921 34,1 + 6,9 65 + 44 255 + 61
Социјалдемократска партија Немачке 12 835 933 29,4 + 1,5 59 - 5 11 247 283 25,7 + 2,7 133 + 51 192 + 46
Левица 3 583 050 8,2 - 2,9 4 - 12 3 752 577 8,6 - 3,3 60 0 64 - 12
Савез 90/Зелени 3 177 269 7,3 - 1,9 1 0 3 690 314 8,4 - 2,3 62 - 5 63 - 5
Хришћанско-социјална унија Баварске[1] 3 543 733 8,1 + 0,7 45 0 3 243 335 7,4 + 0,9 11 + 11 56 + 11
Странка слободних демократа 1 028 322 2,4 - 7,1 0 0 2 082 305 4,8 - 9,8 0 - 93 0 - 93
Алтернатива за Немачку 809 817 1,9 + 1,9 0 0 2 052 372 4,7 + 4,7 0 0 0 0
Пиратска партија 962 946 2,2 + 2,1 0 0 958 507 2,2 + 0,2 0 0 0 0
Остали
Укупно 43 601 224 98,4 + 0,2 299 0 43 702 474 98,7 + 0,1 331 + 8 631 + 9
Излазност 70,8%

Резултати по савезним државама[уреди | уреди извор]

Савезна држава ЦДУ/ЦСУ
(%)
СПД
(%)
Левица
(%)
Б90/Зел.
(%)
Ост.
(%)
 Баден-Виртемберг 51,1 23,7 4,2 10,9 10,1
 Баварска 53,9 22,0 3,4 7,7 13,0
 Берлин 30,0 25,5 18,7 13,6 12,2
 Бранденбург 35,6 26,6 23,9 3,9 10,0
 Бремен 29,6 40,6 8.7 11.4 9.7
 Хамбург 34,5 37,8 7,5 10,6 9,6
 Хесен 44,5 34,4 5,3 7,5 8,3
 Мекленбург-Западна Померанија 44,4 19,1 23,6 3,8 9,1
 Доња Саксонија 43,9 38,3 4,3 6,8 6,7
 Северна Рајна-Вестфалија 43,8 36,7 5,1 6,4 8,0
 Рајна-Палатинат 46,6 32,5 4,8 6,1 10,0
 Сарланд 41,7 35,5 8,7 3,9 10,2
 Саксонија 46,5 16,2 21,5 4,5 11,3
 Саксонија-Анхалт 41,8 19,6 25,4 3,3 9,9
 Шлезвиг-Холштајн 43,5 36,7 4,1 6,9 8,8
 Тирингија 41,3 19,2 24,3 3,7 11,5

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г ЦДУ и Хришћанско-социјална унија Баварске себе сматрају сестринским партијама и никад се не такмиче једна против друге.
  2. ^ „Übersicht[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2013. г. Приступљено 24. 09. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)