Програмски језици који се користе у већини популарних сајтова

С Википедије, слободне енциклопедије

Најпопуларнији (тј, најпосећенији) сајтови имају заједничко то да су динамични сајтови. Њихов развој обично укључује серверско кодирање, клијентско кодирање и технологије база података. Програмски језици се примењују тако да доставе сличан динамичан веб садржаја како год да он варира између локација.

Програмски језици који се користе у већини популарних сајтова*
Веб-сајт Попукарност
(јединствених посетилаца)[1]
Front-end
(клијентска страна)
Back-end
(серверска страна)
База података Напомене
google.com[2] 1,100,000,000 JavaScript C, C++, Гоу,[3] Java, Python BigTable,[4] MariaDB[5] Најкоришћенији претраживач на свету
YouTube.com 1,000,000,000 JavaScript C/C++, Python, Java,[6] Go[7] BigTable, MariaDB[5][8] Најпопуларнији сајт за размену видеа
Facebook.com 900,000,000 JavaScript Hack, PHP(HHVM), C++, Java, Python, Erlang, D,[9] Xhp,[10] Haskell[11] MySQL,[12] HBase Cassandra,[13] Најпопуларнија друштвена мрежа
Yahoo 750,000,000 JavaScript JavaScript,[14] PHP MySQL, PostgreSQL[15] Yahoo се пребацио на node.js[14]
Amazon.com 500,000,000 JavaScript Java, C++, Perl[16] Oracle Database[17] Популарна интернет продавница
Wikipedia.org 475,000,000 JavaScript PHP , Hack MySQL, MariaDB[18] "Медијавики" је програмирана у PHP, користи HHVM; слободна онлајн енциклопедија
Twitter.com 290,000,000 JavaScript C++, Java, Scala, Ruby on Rails[19] MySQL[20] Друштвена мрежа са максимално 140 карактера
Bing 285,000,000 JavaScript ASP.NET Microsoft SQL Server
eBay.com 285,000,000 JavaScript Java,[21] JavaScript[22] Oracle Database Онлајн аукције
MSN.com 280,000,000 JavaScript ASP.NET Microsoft SQL Server Клијент за електронску пошту, за једноставну употребу.
Microsoft 270,000,000
Linkedin.com 260,000,000 JavaScript Java, JavaScript,[23] Scala Voldemort[24] Највећа светска професионална мрежа.
Pinterest 250,000,000 JavaScript Django[25] (Python веб фрејмворк) MySQL, Redis[26]
Ask.com 245,000,000
Wordpress.com 240,000,000 JavaScript PHP MySQL

*подаци у програмским језицима су засновани на:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Top 15 Most Popular Websites December 2014”. eBiz. Приступљено 12. 12. 2014. 
  2. ^ searchenginewatch.com - Google Hits the Billion Monthly Unique Visitors Mark
  3. ^ Rob Pike (2012). Go at Google. Presentation at the ACM conference on Systems, Programming, Languages and Applications: Software for Humanity (SPLASH).
  4. ^ „Google's Big Table”. Архивирано из оригинала на датум 16. 06. 2006. Приступљено 02. 12. 2015. 
  5. ^ а б „Google Waves Goodbye To MySQL In Favor Of MariaDB”. readwrite.com. Приступљено 12. 12. 2014. 
  6. ^ „YouTube Architecture - High Scalability -”. Приступљено 13. 10. 2014. 
  7. ^ „Golang Vitess: a database wrapper written in Go as used by Youtube”. 
  8. ^ Google buys YouTube for $1.65 billion - Business - US business | NBC News
  9. ^ „Facebook is using D in production starting today”. 
  10. ^ „XHP: A New Way to Write PHP”. Facebook Engineering. Facebook. 
  11. ^ „Fighting spam with Haskell”. Facebook Engineering. Facebook. 
  12. ^ „MySQL and Database Engineering”. 
  13. ^ „Cassandra – A structured storage system Developed By Facebook”. 
  14. ^ а б „Work on NodeJS at Yahoo”. Архивирано из оригинала на датум 22. 08. 2014. Приступљено 02. 12. 2015. 
  15. ^ „World's Largest Database Running on Postgres”. 
  16. ^ „Amazon Architecture”. 
  17. ^ „Amazon and Oracle”. 
  18. ^ „Wikipedia Adopts MariaDB”. Wikimedia Foundation. 22. 04. 2013. 
  19. ^ Venners, Bill. „Twitter on Scala”. 
  20. ^ „How Twitter Stores 250 Million Tweets A Day Using MySQL”. 
  21. ^ „eBay Architecture”. Приступљено 13. 10. 2014. 
  22. ^ „How We Built eBay’s First Node.js Application”. 
  23. ^ „LinkedIn Moved From Rails To Node: 27 Servers Cut And Up To 20x Faster”. Приступљено 25. 09. 2014. 
  24. ^ „Project Voldemort A distributed database.”. Project Voldemort. Приступљено 12. 12. 2014. 
  25. ^ „FAQ:General”. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2014. Приступљено 03. 01. 2015. 
  26. ^ „How We Scaled Pinterest From Zero Users To A $2 Billion Valuation”. Business Insider. Приступљено 12. 12. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]