Производња индустријског биља у Републици Српској

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Пола површина засејаних индустријским биљем у Републици Српској је под сојом

Производња индустријског биља у Републици Српској у ранијем периоду имала много већи значај у сетвеној структури Републике Српске и Босне и Херцеговина, када је била под великим утицајем бројних прерађивачких капацитета у Босни и Херцеговини и организованог откуп за потребе прерађивачких капацитета у суседним републикама (пре свега Србији и Хрватској). Након распада Југославије и ратова на оовом простору, количине произведеног индустријског биља у Републици Српској су скромне.[1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по ставновнику, а то је изнад светског просека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, затим пашњацима, ливадама, воћњацима а најмање рибњацима.[2]

Под индустријским биљем у Републици Српској 2018. године било је 8.995 ха[1] или свега 2% површина. У Републици Српској се гаје бројне биљне врсте намењене индустријској преради за производњу:

  • биљних протеина,
  • уља,
  • скроба,
  • шећера,
  • тканина,
  • дуванских производа, па се дуван сврстава у групу остале индустрјских биљака.

Листови дувана могу да се користе у различите сврхе. Из листова дувана може да се издвоји чисти никотин који служи као корисно средство у заштити биљака од инсеката, а може да се користи као сировина у фармацеутској индустрији. Такође, листови дувана садрже значајну количину органских киселина (лимунска и јабучна киселина) које се из листа издвајају одређеним технолошким поступком и могу да се користе у прехрамбеној индустрији. Семе дувана садржи више од 30% уља.[3]

Познато је да су на простору Репиублике Српске лан и конопљу гајили у скорo свим домаћинствима на селу, док су данас ове биљне врсте скоро у потпуности трајно изгубљене. До пад производње лана и конопље у Републици Српској дошло због:[3]

  • употреба вештачких текстилних влакана,
  • ратних дешавања,
  • злоупотреба конопље,
  • миграције становништава,
  • пропадање домаће текстилне индустрије учиниле су да су ове биљне врсте скоро у потпуности трајно изгубљене.

Лан се убраја у најстарије гајене биљке. Гајили су га Асирци, Вавилонци, Египћани, Јевреји, и то за производњу влакна и уља, као и антички Грци и Римљани. Словени су гајили лан још пре велике сеобе народа. Ланено влакно је веома квалитетно, мање је јачине у односу на конопљино влакно, али је далеко финије. У изради тканина због свог квалитета додаје се другим влакнима: памуку, вуни, као и синтетичким влакнима. Лан је и веома важна уљна култура, јер садржи у семену више од 30% уља.[3]

Намакање конопља

Влакно конопље спада у категорију средњегрубих влакана, али има низ особина по којима је и данас незаменљиво. Влакно карактерише изражена јачина, али довољна еластичност. Поздер или дрвенасти део стабла може да се користи као огревни материјал, али и за производњу папира. Конопљино семе садржи око 30% уља, и зато је конопља значајна и за производњу квалитетног уља. Рафинирано уље се употребљава за јело.[3]

Културе и приноси[уреди | уреди извор]

Просечни приноси индустријског биља су јако скромни (као и код жита), и нижи од земаља окружења, што указује на ниску продуктивност и интензивност ове производње.[1]

Пожњевене површине (у хектарима) индустријског биља у РС од 2014. до 2018.[а]
Редни бр. Усев 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. Ø 2014–2018.
1. Соја 3.186 3.779 3.896 4.059 4.818 3.948
2. Дуван 1.018 1.137 1.010 1.063 1.080 1.062
4. Сунцокрет 133 342 214 292 205 237
5. Уљана репица 1.173 783 1.495 1.885 2.830 1.633
6. Остало 56 109 57 107 22 70
УКУПНО (ha): 5.566 6.150 6.672 7.406 8.995 6.958

Соја и уљана репица[уреди | уреди извор]

Садња уљане репице у РС је у експанзији

Пола површина засејаних индустријским биљем у Републици Српској је под сојом и те површине имају тренд повећања (+1.632 ha). Један дио соје производи се и за потребе рафинисања у јестива уља.[1]

У експанзији је и сетва уљане репице (+1.657 ha), а исто важи и за сунцокрет, али је његово учешће у сетвеним површинама много скромније. Повећање уљарица у сетвеној структури последица је и подстицајних мера које за ову врсту производње одобрава МПШВ РС.[1]

У Лијевче пољу, на подручју Градишке, Лакташа и Српца уљарицама се сеја око 2.500 хектара од чега највише соје на 1.200 хектара, док се уљаном репицомзасејава око 700 хектара.[4]

Сунцокрет[уреди | уреди извор]

Сунцокрет је поред соје и уљане репице, једна од најзначајних уљарица у Републици Српској

Сунцокрет (Helianthus annuus) је, поред соје и уљане репице, једна од најзначајних уљарица у Републици Српској, јер његово семе садржи:[5]

  • уље 45- 60 %
  • Протеини 24 %[5]
  • Влакна 3 %
  • НЕТ 10 %
  • Минерали 3 %

Имајући у виду наведени сировински састав сунцокрета од њега у Републици Српској зависи:[5]

  • прехрамбена индустрија (уље, маргарин, брашно, сјеме…)
  • Хемијска индустрија (сапун, глицерин, боје, лакови….)
  • Фармацеутска индустрија (лијекови и козметички производи…)
  • Производња биодизела….

Дуван[уреди | уреди извор]

Суђење листова дувана.

Дуван је индустријска биљка која се традиционално гајила у Посавини и Херцеговини. Због застарјелог сортимента, смањења капацитета за прераду дувана у БиХ (остала је активна само једна фабрика), а његова производња у РС се одржава на око 1.000 ha.[1]

Због престанка са радом и стечаја једине шећеране у БиХ у периоду 2014–2018. година није било производње шећерне репе.[1]

Конопља[уреди | уреди извор]

Семе конопље

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске издало је укупно 12 одобрења за узгој индустријске конопље у 2021. години, на око 18 хектара, под строго контролисаним условима, и пажљиво праћење сваки корак производње.[6]

Индустријска конопља је култура чији садржај тетрахидроканабинола (ТХЦ) у сувој материји биљке не прелази 0,2% и чија сорта је уписана у сортну листу у складу с прописима о семену пољопривредног биља, наведеном у правилнику.[6]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ На основу података добијених на упит од Републичког завода за статистику РС, 2019.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Индустријско биље...У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 26. Приступљено 17. 11. 2021. 
  2. ^ „Природни потенцијали – President of the Republic of Srpska | Željka Cvijanović”. www.predsjednikrs.net. Архивирано из оригинала 20. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-20. 
  3. ^ а б в г „ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ Радна група - Индустријско биље”. www.gri.unibl.org. Приступљено 2021-11-20. 
  4. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Почела жетва сунцокрета у Лијевчу пољу”. ПРИВРЕДА - РТРС. Приступљено 2021-11-20. 
  5. ^ а б в Ерцег, Ненад (2019-09-03). „Жетва сунцокрета, основне смјернице”. Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди (на језику: српски). Приступљено 2021-11-20. 
  6. ^ а б jutro, Dobro (2021-08-14). „У Српској издато 12 одобрења за узгој индустријске конопље”. Добро Јутро (на језику: српски). Приступљено 2021-11-20. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kondić J., Milojević K. (1997): Limitirajući faktori ratarske proizvodnje, Agroznanje 1, 309-3014. Banja Luka.
  • Kovačević D., Oljača Snježana, Dolijanović Ž., Jovanović Ž., Milić Vesna (2005): Uticaj plodoreda na prinos važnijih ratarskih useva. Tempo, Čačak. Traktori i pogonske mašine.Vol.10.No 2, str. 422-428.
  • Kovačević D., Oljača Snježana, Dolijanović Ž., Jovanović Ž., Milić Vesna (2005):Upravljanje prirodnim resursima i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane u brdsko-planinskom regionu Srbije.Tempo, Čačak. Traktori i pogonske mašine, Vol. 10. No2, str. 245-250.
  • Milić Vesna, Mitar Perušić (2014): Inovativna strategija Bosne i Hercegovine za prehrambeni sektor“, Izdavač UIS-rađena kao dio međunarodnog projekta uz podršku EU.
  • Milić Vesna, Đurđić I. (2011): Ratarska proizvodnja u brdsko-planinskim područjima istočnog dijela Republike Srpske. Međunarodni naučni simpozijum agronoma AgroSym, 502-506. Jahorina.
  • Okiljević V., Predić T., Lukić R., Marković M. (1997): Poljoprivredno zemljište Republike Srpske osnovni resurs u proizvodnji hrane. Agroznanje 1, 15-24. Banja Luka.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Производња_индустријског_биља_у_Републици_Српској&oldid=26983382”