Пређи на садржај

Протести у Ирану 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Протести у Ирану 2022.
Низ протеста после убиства Махсе Амини
Део протеста за демократију у Ирану и последица смрти Махсе Амини
Датум14. септембар 2022 — данас
Локација
Градови у Ирану
Повод
Циљеви
  • Рушење Исламске Републике Ирана
  • Укидање закона о обавезном ношењу хиџаба и других закона о јавном животу
  • Укидање моралне полиције
  • Заустављање насиља према женама у Ирану
  • Кривично гоњење убица Махсе Амини
МетодеДемонстрације, грађанска непослушност, нереди, блокаде путева и барикаде, непоштовање закона о ношењу хиџаба у јавности
СтатусУ току
Стране у цивилном сукобу
Ирански демонстранти
Водеће фигуре
Без централизованог вођства
Жртве
Смрт(и)Више од 42[2][3][4]
ПовредеВише од 733[1]

Протести у Ирану у септембру 2022. почели су 14. септембра 2022. године након смрти Махсе Амини, која је умрла након што ју је притворила (и наводно претукла) Полиција за навођење, исламска „морална полиција“ Ирана.[5] Протести су почели у градовима Сакез, Санандаџ, Дивандарех, Банех и Бијар у провинцији Курдистан, а касније су се проширили на друге делове Ирана. Ови протести су се брзо проширили након једног дана и на градове Техеран, Хамедан, Машхад, Сабзевар, Амол, Исфахан, Керман, Шираз, Табриз, Рашт, Сари, Караџ, Тонекабон, Арак, Илам и многе друге.[6][7]

Закључно са 23. септембром 2022, барем 41 демонстрант је убијен, што ово чини најсмртоноснијим протестима од протеста 2019—2020. где је погинуло 1500 људи.[2]

Приступ интернету је лимитиран, а приступ апликацијама као што су Инстаграм и Вотсап је блокиран. Ово су вероватно најоштрије рестрикције приступу интернета у Ирану од протеста 2019—2020, кад је приступ интернету био потпуно блокиран.[8]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Махса Амини је била 22-годишња Иранка коју је ухапсила Патрола за навођење (Морална полиција) 14. септембра 2022. године. Махди је претрпела мождану смрт због наводног премлаћивања, задобила је повреду лобање и умрла два дана касније, 16. септембра. Након њене сахране, протести су одржани у различитим деловима Ирана. Касније је 18. септембра из провинције Курдистан позвано на протесте широм земље. Странке иранског Курдистана и грађански и политички активисти Курдистана прогласили су понедељак даном генералног штрајка.[9][10][11]

Протести

[уреди | уреди извор]

Неколико сати након што је Махса Амини умрла, група људи се окупила у знак протеста против њеног убиства у близини болнице Касар и узвикивала пароле попут „Смрт диктатору“, „Патрола за навођење је убица“, „Убићу, убићу онога ко је убио моју сестру“, „Кунем се Махсином крвљу“, „Иран ће бити слободан“, „ Хамнеј је убица, његова влада је неважећа“ и „Угњетавање жена од Курдистана до Техерана“. Ови протести су наишли на гушење и хапшење демонстраната. Одређени број жена су скинуле и спалиле своје хиџабе као одговор на напад снага против побуњеника и узвикивале слоган „Бесрамни Даеш".[12][13] Неки људи су трубили на улицама у знак протеста. Такође, грађани Техерана скандирали су слогане против иранског суверенитета и закона о обавезном ношењу хиџаба окупљајући се ноћу око трга Аргентина у Техерану. Група жена је скинула шалове и узвикивала пароле полицајцима на другом ноћном скупу. Објављени снимци показују хапшење неких од демонстраната уз насилно поступање.[14][15]

17. септембар

[уреди | уреди извор]

Од суботе, након Аминине сахране, Сакез, њен родни град и град Санандаџ били су поприште масовних протестних скупова, где су снаге безбедности употребиле насилну силу да растерају демонстранте. Објављена слика Аминијеве гробнице у Сакезу приказује речи на камену изнад ње на курдском:[16][17]

Зина (Махса), нећеш умрети, твоје име ће постати симбол

18. септембар

[уреди | уреди извор]

Становници Санандаџа поново су у недељу увече изашли на улице да протестују против смрти Махсе и узвикивали пароле „Смрт диктатору", „Срам нас било, срам нас било / наш скотски вођа" и „Смрт Хаменеју”. Група жена скинула је хиџаб у знак протеста. Према непотврђеним изворима које цитира Би-Би-Си, снаге безбедности су пуцале на демонстранте.[18] Такође, један број студената Техеранског универзитета одржао је протестни скуп у недељу са плакатима у рукама.[19] Овог дана пријављено је велико присуство снага безбедности у градовима Техерану и Машхаду.[20]

19. септембар

[уреди | уреди извор]

До 19. септембра, услуга мобилног интернета је прекинута у центру Техерана. Према видео снимцима на друштвеним мрежама, протести су настављени у центру Техерана, северном граду Рашту, централном граду Ишфану, као и на територији западних Курда.[21] Према Хенгаву, нордијској организацији која прати људска права у Ирану, три демонстранта су убиле снаге безбедности у провинцији Курдистан.[22]

Полиција је убила 23-годишњег мушкарца по имену Фарјад Дарвиши док је протестовао у граду Валијашр у Урмији у Ирану. Наводно су га убили полицијски агенти обезбеђења током демонстрација и преминуо је на путу за болницу од повреда задобијених од пуцњаве.[23][24][25]

20. септембар

[уреди | уреди извор]

Како преноси Глас Америке, непотврђени видео снимци на друштвеним мрежама приказују антивладине протесте у најмање 16 од 31 иранске провинције, укључујући Алборз, Источни Азербејџан, Фарс, Гилан, Голестан, Хормозган, Илам, Исфахан, Керман, Керманшах, Курдистан, Мазандаран, Казвин, Разави Хорасан, Техеран и Западни Азербејџан. Чинило се да демонстранти у Сарију скидају слике Ајатолаха и његовог претходника са градске зграде. Ирански државни медији јавили су да су три особе убијене у протестима у Курдистану.[26] Према Хенгаву, снаге безбедности су убиле два мушкарца демонстранта у Западном Азербејџану, а на сличан начин је у Керманшаху убијена једна демонстранка. Тужилац у Керманшаху негирао је одговорност државе, наводећи да су људе убијали „антиреволуционарни елементи". Ирански државни медији известили су о смрти полицијског помоћника од демонстраната у јужном граду Ширазу.[22] У граду Керману, жена је снимљена како скида хиџаб и сече коњски реп током протеста. Неки сведоци које је интервјуисао Си-Ен-Ен окарактерисали су данашње протесте као „блиставе протесте” који су настојали да се формирају, а затим се брзо распрше пре него што су снаге безбедности могле да интервенишу.[27]

21. септембар

[уреди | уреди извор]

Жене у граду Сари су снимљене како пале своје хиџабе у знак протеста. Према Хенгаву, човек кога су снаге безбедности наводно упуцале 19. умро је 21.[22] Хенгав је навео да су снаге безбедности до сада убиле укупно десет демонстраната; Амнести интернешенел је саопштио да је до сада потврдио осам од тих смрти. Амнести интернешенел је такође осудио оно што је назвао „незаконито коришћење птичје и друге муниције“ против демонстраната. Вотсап и Инстаграм, једине мејнстрим друштвене мреже и апликације за размену порука које су дозвољене у Ирану, биле су ограничене; поред тога, дошло је до широко распрострањеног гашења интернета, посебно на мобилним мрежама. Иранска државна милиција Басиј одржала је провладине контрамитинге у Техерану. У другим земљама, демонстрације солидарности са демонстрантима одржане су у земљама укључујући Канаду, Италију, Шведску, Турску и Сједињене Државе.[28]

22. септембар

[уреди | уреди извор]

Демонстранти у Техерану и другим градовима су спаљивали полицијске станице и возила.[29] Протести су настављени упркос гашењу интернета широм Ирана.[30] Људи у различитим деловима главног града су наставили протесте под разним слоганима.[31][32] Такође, људи у различитим областима земље који нису учествовали у протестима претходних година су то почели да чине. Ове протесте је гушио Корпус Чувара Исламске револуције, као и јединице за разбијање демонстрација иранске полиције. Демонстранти су гађани сузавцем, као и ватреним оружјем. Више људи је повређено и убијено.[33][34][35]

23. септембар

[уреди | уреди извор]

Протести су настављени у Техерану, а сукоби су пријављени предвече у Исхфану. У многим градовима као што су Машад, Осхнавих и Бабол су настављени протести.[36] Многе јавне личности су саветовале власт да не наставља опресију.[37] Универзитети су прешли на онлајн наставу.[38]

Амерички Стејт департмент је издао дозволу која свим корпорацијама дозвољава пословање на иранском интернет тржишту.[39] Одмах потом, предузетник Илон Маск је изјавио да ће његова компанија Старлинк која се бави пружањем интернета сателитима, пружати приступ интернету у Ирану.[40] Ипак, ажурирана дозвола не покрива хардвер који Старлинк користи, али тој компанији и другима је дозвољено да траже дозволу од Министарства финансија Сједињених Америчких Држава.[41]

24. септембар

[уреди | уреди извор]

Протести у граду Осхнавих су се наставили, као и у Ширазу, а и у Техерану, испред Техеранског универзитета.[42] Иранци у иностранству у градовима као што су Ербил, Берлин, Штутгард и Мелбурн су протествовали у знак подршке људима у Ирану.[43][44][45]

У провинцији Гиљан, полиција и Револуционарна гарда је ухапсила 739 особа[46] као и више особа у Керману.[47]

Гашење интернета

[уреди | уреди извор]

Како би било спречено ширење слика и видеа из Ирана на интернету и како би се спречило њихово допирање до светских медија, иранска влада је првобитно угасила приступ интернету у градовима Сакез и Сандадаџ на пар дана. Са ширењем протеста на цео иран, влада Исламске Републике је гасила интернет широм Ирана.[48] На Твитеру, платформа за дописивање Вотсап изјабвила је да ради на томе да њени ирански корисници остану повезани и да неће блокирати иранске бројеве телефона са платформе.[29]

Реакције

[уреди | уреди извор]

Након фотографија и видео снимака протеста и снага за реаговање које су приказане током протеста, многе међународне групе за људска права, као што су Иранска група за људска права и група Хјуман рајтс воч, и вршилац дужности високог комесара УН за људска права Нада Ал-Насхиф, објавиле су изјаве о забринутости. Група Хјуман рајтс воча изразила је конкретну забринутост због извештаја који, чини се, указују на то да власти користе сузавац и смртоносну силу да растерају демонстранте.[49]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Hengaw Report No. 6 on the Kurdistan protests, 15 dead and 733 injured”. Hengaw. Приступљено 23. 9. 2022. 
  2. ^ а б „Eʿterāżāt dar Irān; Afzāyeš-e Āmār-e Koštešodegān beh biš az 30 Hamzamān bā Eḫtelāl dar Internet” اعتراضات در ایران؛ افزایش آمار کشته‌شدگان به بیش از ۳۰ نفر همزمان با اختلال در اینترنت [Protests in Iran; The Number of Those Killed has Increased to over 30 People Simultaneously With Internet Blackout]. Iran Human Rights (на језику: персијски). Приступљено 2022-09-22. 
  3. ^ „31 Killed In Iran Crackdown On Anti-Hijab Protesters After Custody Death”. NDTV. 22. 9. 2022. 
  4. ^ „At least 36 killed as Iran protests over Mahsa Amini’s death rage: NGO”. Al Arabiya News. 23. 9. 2022. 
  5. ^ Strzyżyńska, Weronika (16. 9. 2022). „Iranian woman dies 'after being beaten by morality police' over hijab law”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 22. 9. 2022. 
  6. ^ Mahsa Amini: EU concern over woman who died after being stopped by morality police , euronews, 2022
  7. ^ Protests flare across Iran in violent unrest over woman's death, Rueters, 2022
  8. ^ „Iran restricts access to WhatsApp and Instagram in response to Mahsa Amini protests”. 21. 9. 2022. 
  9. ^ Protests Spread From Hijab Victim's Hometown To Other cities, Iran International, 2022
  10. ^ Hengaw report No. 2 regarding Saqqez and Sanandaj protests, Hengaw News Agancy, 2022
  11. ^ Internet disrupted in Iran amid protests over death of Mahsa, Iran Wire, 2022
  12. ^ Iran: Anti-government protests likely in cities nationwide through at least late September, Crisis24, 2022
  13. ^ iranian protests erupt after death of 22-year-old woman in police custody, DW, 2022
  14. ^ Protests in Iran at death of Kurdish woman after arrest by morality police, The Guardian, 2022
  15. ^ Mahsa Amini: Acting UN human rights chief urges impartial probe into death in Iran, United Nation, 2022
  16. ^ The message written on the tombstone of Mahsa, Iran International, 2022
  17. ^ Mehsa Amini's funeral with armed suppression of citizens; "Jina, you will not die, your name will become a symbol, Kayhan London, 2022
  18. ^ Mehsa Amini; The second night of protests in Sanandaj and Raisi's contact with Amini's family, 18 Sep 2022
  19. ^ Demonstrations in Sanandaj, Mahabad and Karaj protesting the death of Mehsa Amini; Widespread reactions continue, Radio Farda, 18 Sep 2022
  20. ^ The continuation of protests against the killing of Mehsa Amini and the announcement of public mourning on Sunday and Monday, Iran international, 18 Sep 2022
  21. ^ „Iranians protested in Tehran over a woman's death in police custody”. NPR (на језику: енглески). Associated Press. 19. 9. 2022. Приступљено 22. 9. 2022. 
  22. ^ а б в „Iran unrest: Women burn headscarves at anti-hijab protests”. BBC News. 21. 9. 2022. Приступљено 22. 9. 2022. 
  23. ^ „Death of protesters in September; Farjad Darvishi was killed by security forces”. Kurdpa (на језику: курдски). Приступљено 2022-09-21. 
  24. ^ Heidar, Y. (20. 9. 2022). „شهید فرجاد درویشی با فریاد شهید نمی‌میرد به خاک سپرده شد”. Iran Freedom Organization. 
  25. ^ KHRN (2022-09-21). „Anti-riot forces kill woman protestor in Kermanshah | Kurdistan Human Rights Network”. KHRN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 09. 2022. г. Приступљено 2022-09-21. 
  26. ^ „Iran Protests Against Woman's Death in Hijab Case Spread to 16 Provinces”. VOA (на језику: енглески). 20. 9. 2022. Приступљено 22. 9. 2022. 
  27. ^ „Iranian women burn their hijabs as hundreds protest death of Mahsa Amini”. CNN. 21. 9. 2022. Приступљено 22. 9. 2022. 
  28. ^ „Internet restricted in Iran as protests spread”. ABC News (Australia) (на језику: енглески). 22. 9. 2022. Приступљено 22. 9. 2022. 
  29. ^ а б Reuters (2022-09-22). „Iranian protesters torch police stations as unrest over woman's death spreads”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-23. 
  30. ^ Iran blocks capital’s internet access as Amini protests grow, The Guardian, 23 Sep 2022
  31. ^ Mobile internet disrupted in Iran during protests - Netblocks, Reuters, 22 Sep 2022
  32. ^ Iran protests rage as Mahsa Amini's father says authorities lied, CNN, 23 Sep 2022
  33. ^ Mahsa Amini: Protester death toll rises amid unrest in Iran over woman's death in police custody, euronews, 23 Sep 2022
  34. ^ Protests over woman's death claim more lives in Iran - BBC, BBC News, 22 Sep 2022
  35. ^ Protests Intensify in Iran Over Woman Who Died in Custody, NY Times, 23 Sep 2022
  36. ^ „اعتراضات سراسری مردم ایران در روز هفتم؛ حضور معترضان در خیابان با شعارهایی علیه حکومت”. Iran International (на језику: персијски). Архивирано из оригинала 23. 9. 2022. г. Приступљено 23. 9. 2022. 
  37. ^ „حمایت جهانی از اعتراضات ضد حکومتی در ایران؛ از صدراعظم آلمان تا هیلاری کلینتون”. Iran International (на језику: персијски). 23. 9. 2022. 
  38. ^ „مجازی شدن بعضی دانشگاه‌های ایران؛ تحریم کلاس‌های مجازی از سوی برخی دانشجویان دانشگاه تهران”. Iran International (на језику: персијски). 23. 9. 2022. 
  39. ^ „آمریکا مجوز کلی توسعه دست‌رسی به خدمات و حمایت از آزادی اینترنت را برای ایرانیان صادر کرد”. Iran International (на језику: персијски). 23. 9. 2022. 
  40. ^ Elon Musk [elonmusk] (23. 9. 2022). „Activating Starlink …” (твит) (на језику: енглески). Приступљено 24. 9. 2022 — преко Twitter-а. 
  41. ^ „Iran protests: US to ease internet curbs for Iranians”. BBC News (на језику: енглески). 24. 9. 2022. Приступљено 24. 9. 2022. 
  42. ^ Continuation of protests, Iran International, 24 September 2022
  43. ^ Last News, Radio Farda, 24 September 2022
  44. ^ Kurdish protesters rally in Erbil over Mahsa Amini's death, Rueters, 24 September 2022
  45. ^ Protests Erupt Around The World Following Death Of Mahsa Amini While In Custody In Iran , Radio Free Europe/Radio Liberty, 24 September 2022
  46. ^ roozplus.com, پایگاه خبری روز پلاس |. „دستگیری ۷۳۹ ‌اغتشاشگر‌ در گیلان/ کشف انواع سلاح گرم و سرد از آشوبگران”. fa (на језику: персијски). Приступљено 2022-09-24. 
  47. ^ „بازداشت یکی از تحریک‌کنندگان ‌تخریب اموال عمومی در اغتشاشات کرمان- اخبار کرمان - اخبار استانها تسنیم | Tasnim”. خبرگزاری تسنیم | Tasnim (на језику: персијски). Приступљено 2022-09-24. 
  48. ^ „Iranians see widespread internet blackout amid mass protests”. apnews.com. 21. 9. 2022. Приступљено 23. 9. 2022. 
  49. ^ „Concern mounts at 'lethal' Iran crackdown on protests”. France 24 (на језику: енглески). 2022-09-20. Приступљено 2022-09-21.