Псеудодијареја

С Википедије, слободне енциклопедије
Псеудодијареја
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10A09, K59.1
МКБ-9-CM787.91

Псеудодијареја, хипердефекација или већи број столица дефинише се као повећана дневна учесталост столице (више од три пута дневно), која је нормалне конзистентенције и са дневном тежином столице мањом од 200 грама.[1] Псеудодијареја може бити чешћа од хроничне дијареје и увек треба да се диференцијално дијагностички узме у обзир код пацијената који се жале на хроничну дијареју.[2]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Просечан број пражњења црева код здравих особа је променљив и није утврђена горња граница нормалне учесталости дефекације. Спектар учесталости столица обично варира између једног пражњења свака 3 дана до три пражњења дневно.

Дијареја или пролив је један од најчешћих симптома због којих пацијент тражи медицинску помоћ. У развијеним земљама дијареје су првенствено од економског значаја, док су у неразвијеним земљама водећи узроци смрти. Дијареја је присутна када је дневна тежина столице већа од 200 грама.[3]

Појам псеудодијареја може се применити када постоји повећана учесталост дефекације, али је дневна тежина столице мања од 200 грама и нема промене у конзистенцији столице.[4]

Дијареју и псеудодијареју треба разликовати од фекалне инконтиненције која се односи на нехотично ослобађање ректалног садржаја. И псеудодијареја и инконтиненција могу бити праћени хитношћу и нелагодношћу у трбуху.[5]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Псеудодијареја је често повезана са брзим ректалним пражњењем и прати:

  • хипертиреозу,
  • аноректалне поремећаје (као што је нпр проктитис),
  • ректалну опструкцију (нпр због фекалне импактуре, опструкције услед вагиналног песара), пошто код ове опструкције само течна столица може да прође кроз оу опструкцију.[6][7]
  • синдромом иритабилних црева, који карактеришу честе и хитне дефекације које пацијенти описују као дијареју (пролив),
  • злоћудне туморе,
  • уградњу вагиналног песара код старијих пацијента.[8]

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење псеуфодијареје треба да буде усмерено на основни специфични узрок кад год је то могуће.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fine, K; Schiller, L (1999). „AGA Technical Review on the Evaluation and Management of Chronic Diarrhea☆”. Gastroenterology (на језику: енглески). 116 (6): 1464—1486. doi:10.1016/S0016-5085(99)70513-5. 
  2. ^ Metcalf AM, Phillips SF, Zinsmeister AR, MacCarty RL, Beart RW, Wolff BG. Simplified assessment of segmental colonic transit. Gastroenterology. 1987 Jan;92(1):40–47. [PubMed] [Google Scholar]
  3. ^ Manning, A P; Thompson, W G; Heaton, K W; Morris, A F (1978-09-02). „Towards positive diagnosis of the irritable bowel.”. BMJ. 2 (6138): 653—654. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.2.6138.653. 
  4. ^ Davies GJ, Crowder M, Reid B, Dickerson JW. Bowel function measurements of individuals with different eating patterns. Gut. 1986 Feb;27(2):164–169. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  5. ^ Cummings JH, Wiggins HS. Transit through the gut measured by analysis of a single stool. Gut. 1976 Mar;17(3):219–223. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  6. ^ Chow, Shih-Han; LaSalle, Michael D.; Rosenberg, Gene S. (1997). „Urinary incontinence secondary to a vaginal pessary”. Urology. 49 (3): 458—459. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/s0090-4295(96)00453-0. 
  7. ^ Tatar, Eric Lee; Trivedi, Chirag (2005). „PSEUDODIARRHEA CAUSED BY VAGINAL PESSARY IN AN ELDERLY PATIENT”. Journal of the American Geriatrics Society (на језику: енглески). 53 (6): 1083—1083. ISSN 0002-8614. doi:10.1111/j.1532-5415.2005.53338_10.x. 
  8. ^ Tatar, Eric Lee; Trivedi, Chirag (2005). „Pseudodiarrhea caused by vaginal pessary in an elderly patient”. Journal of the American Geriatrics Society. 53 (6): 1083. ISSN 0002-8614. PMID 15935050. doi:10.1111/j.1532-5415.2005.53338_10.x. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rao SSC, Holdsworth CD, Read NW. Symptoms and stool patterns in patients with ulcerative colitis. Gus 1988;29:342-5. 2 Cummings JH, Wiggins HS. Transit through the gut measured by analysis of a single stool. Gut 1976;17:219-23.
  • Metcalfe AM, Phillips SF, Zinsmeister AR, MacCarthy RL, Beart RW, Wolff BG. Simplified assessment of segmental colonic transit. Gastroenterology 1987;92:40-7.
  • Davies GJ, Crowder M, Reid B, Dickerson JWT. Bowel function measurements of individuals with different eating patterns. Gut 1986;27:164-9. 5 Manning AP, Thompson WG, Heaton KW, Morris AF. T
  • Dan-hui,LI Ya-jie. Effect of Systematical Intestinal Stimulation on Prevention of Pseudodiarrhea of Patients in ICU[J].JOURNAL OF NURSING, 2012, 19(10): 20-22.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Псеудодијареја&oldid=27442833”