Пјотр Кошел

С Википедије, слободне енциклопедије
Пјотр Кошел
Лични подаци
Датум рођења(1946-04-20)20. април 1946.(78 год.)
Место рођењаСлуцк, Белоруска ССР, Совјетски Савез СССР
ДржављанствоСССР Русија
Књижевни рад
Периодс 1963
Језик стварањаруски језик
Жанрдокументарна литература, преводна књижевност, песник

Пјотр Кошел (рус. Пётр Агеевич Кошель, (20 април 1946, Слуцк, Белоруска ССР, СССР) — руски писац, историчар, песник и преводилац, један од преводилаца са српского на руски језик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац Петра Кошела је у рату био партизан, после рата је радио на железници у Слуцке. Године 1952 породица је напустила са Белорусији на Сахалин. Живели на реци Поронаи, у земљани, у тешким условима. Почео је да се бави објављивањем у школским годинама. Са 18 година преселио се на копно, живео у Сибиру, Молдавији, Балтику. Радио је у фабрици аутомобила, бавио се рекламирањем, радио као наставник у сеоској школи у Белорусији[1].

Од 1973 до 1978 студирао на Књижевном институту у Москви. Како се присећа критичар Вјачеслав Огризко, књижевни критичар Вадим Кожинов је у то време изјавио у «Литературнаја Газета» да у Русији постоји шест песника: Алексеј Прасолов, Николај Рубцов, Владимир Соколов, Јуриј Кузњецов Олег Чухонцев и Пјотр Кошел[2].

Године 1978 примљен је у Унију писаца СССР. 1982—1995 био је водећи уредник издавачке куће «Совјетски писац», надгледао је превођење поезије Украјини, Бјелорусији и Северни Кавказу. Саставио «Московски дан поезије 1983».

Давид Самојлов, Пјотр Кошел, Владимир Соколов. 1975.

Песме су објављиване у часописима «Младост», «Нови свет», «Знамиа», «Пријатељство народа», «Књижевне новине», «Књижевна Русија». Аутор бројних историјских есеја, превода српскај, белорускај, дагестанскај поезија[3].

Дечја књижевност[уреди | уреди извор]

Песме[уреди | уреди извор]

  • Лишће. Песме. - Мн., Мастатскаја књижевност, 1979 - 80 стр. - 6000 примерака.
  • Градска звезда. Песме. - М.: Молодая гвардия, 1981. - 31 стр., (Млади гласови) - 30.000 примерака.
  • Река Живот. Песме. - Мн., Мастацкая літаратура, 1987. - 141 с. - 5000 примерака.
  • Такав какав јесте. Песме. - М.: Сов. писац, 1987. - 141 стр. - 15000 примерака.

Документарна литература[уреди | уреди извор]

  • Историја руского тероризма. - М., Глас, 1995. - 369 с. (Историја руского живота). 10000 пр.
  • Историја детективского рада у Русији: у 2 књиге. - Мн., Литература, 1996. - (Енциклопедија тајни и сензација). 20000 пр.
  • Историја руске потраге. - М., Млада гарда, 2005. - 394 с.
  • Настајање Петровом вољом: Историја Санкт-Петербурга из старих времена до средине XVIII века. - М., Рубежи, 2003. - 524 (Историја градова света) (Три века северне престонице Русије). - 5000 пр.
  • Престоница Руского царства: Историја Санкт-Петербурга у другој половини XVIII века. - М., Рубежи, 2007.- 452 (Историја светских градова) (Три века северне престонице Русије)
  • Бриљантан Петербург: Историја Санкт-Петербурга у првој половини XIX века. - М., Рубежи, 2008. – 685 с. (Историја градова света).
  • Цела Русија: Збирка. - М., НОСТА, 1993 - 100.000 пр.
  • Моја Пушкинијана. - М., Глас, 1999. – 459 с.

Образовна литература[уреди | уреди извор]

  • Велика школска енциклопедија: 6-11 ћелија. - М., ОЛМА-ПРЕСС, 1999. - 20.000 пр. Т. 1: Историја. Књижевност. — 591 с. Т. 2: Руски језик. Математика. Стање. Химија. Биологија. Географија. Енглески језик. Православни речник-приручник. — 718 с.
  • Други светски рат. Енциклопедија за школарце. - М., ОЛМА-ПРЕСС, 2000. - 447 с. –

12000 пр.

  • Уметност. Енциклопедијски речник. - М., ОЛМА-ПРЕСС, 2000. - 446 с. - 15000 пр.
  • Речник-приручник: економија, спољна трговина, изложбе. − М., Друштво за заштиту књижевности. 2012. – 342 с.

Нон-фицтион књижевност[уреди | уреди извор]

  • На почетку живота на земљи.- М., ОЛМА-ПРЕСС, 2000. - 351 стр. - 3000 пр.
  • Биологија: у земљи вечних мистерија - М., ОЛМА-ПРЕСС, 2000. - 302 стр. - 5000 пр.
  • Биологија. Животињски и биљни свет Русије. - М., ОЛМА-ПРЕСС, 2000. - 542 с. - 5000 пр.

Преведена књижевност[уреди | уреди извор]

  • Пролетела је метла кроз наше село: Од белоруске нар. поезија: За дошк.старост. - М.: Малыш, 1991. - 500.000 пр.
  • Тетка. Изабрано. - Мн., 1986. - 222 с.
  • Магијски бунар. Фолклор, поезија, приче. Мн., 1997 - 7000 пр.
  • Час ветра: Песме белоруских песникав 1920-1930-х: За виши школски узраст / Ком. и транс. из белоруского Пјотр Кошел. Предговор Нил Гилевич. - Минск, Юнацтва, 1987. - 125 с. - 8000 пр.
  • В. Дунин-Марцинкевич. Изабрано: Песме, приче и приповетке. Драмска дела / Из белоруск. и пољски. - Мн., 1991. 365 с.
  • Магарац на имендан: Белоруске басне. - Мн., Юнацтва, 1989. — 237 с.
  • Антология сербской поэзии (Антологија српске поезије). - М., Рипол-классик, 2008.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Кожинов В. В. Дан поезије 1978, Совјетски писац, 1978[мртва веза]
  • Баранова-Гонченко Л. Романтични огртач и закрпљена блуза // Књижевне студије. - 1983, № 3
  • Историја кажњавања и тероризма. Разговор // Књижевна Русија. - 1996, 23 фебруар
  • Верстаков В. Поезија: Пјотр Кошел // Књижевна Русија. - 1997, 17. октобар
  • Беларускія пісьменнікі. Бібліяграфічны слоўнік. Т.3. Мн., 1994. С.392
  • Писатели Москвы. Биобиблиографический справочник. - М., 1987. С. 232
  • Беларуская энцыклапедыя: у 18 т. Т. 8. : Канто-Кулі / рэдкал. : Г. П. Пашкоў [і інш.]/ — Мінск, 1999. — С. 440.
  • Мароз У. Несамотны час: Пятру Кошалю — 60 // Літаратура і мастацтва. — 2006. — № 18. — С. 13.
  • 60 гадоў з дня нараджэння Кошаля Пятра Агеевіча // Полымя. — 2006. — № 4. — С. 220.
  • Республика Беларусь: энциклопедия: в 6 т. Т. 4. : Картография — Миноговые / редкол. : Г. П. Пашков (гл. ред.) [и др.]. — Минск, 2007. — С. 258.
  • Культура Беларусі: энцыклапедыя. Т. 4.: З-Л / рэдкал.: У. Ю. Аляксандраў (гал. рэд.) [і інш.]. — Мінск, 2013. — С. 546.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кошаль Пётр Агеевіч // Енциклопедија књижевности и уметности Белорусије. Т. 3. С.113. — Мн., БелЭн, 1986
  2. ^ Огрызко В. В. Русские писатели. Современная эпоха. М., Литературная Россия, 2004
  3. ^ Сколько уходит и теряется… // Литературная Россия 2012—8-10: Антология сербской поэзии. М., Рипол-классик, 2008

Везе[уреди | уреди извор]