Радиохромски филм

С Википедије, слободне енциклопедије

Радиохромни филм врста је филма који се саморазвија и који се обично користи за тестирање и карактеризацију радиографске опреме као што су ЦТ скенери и радиотерапијски каблови. Филм садржи премаз који мења боју када је изложена јонизујућем зрачењу, што омогућава да се карактерише ниво изложености и профил зрака.[1] За разлику од рендгенског филма, овај филм је неосетљив на видљиву светлост (што олакшава руковање) и није му потребан процес развијања па се резултати могу добити скоро тренутно.[2]

Механизам[уреди | уреди извор]

За медицинску дозиметрију гафхромски дозиметријски филм (...) је вероватно најшире коришћени комерцијални производ.[3] Неколико типова гафхромског филма се продаје са различитим својствима.[4] Један тип, МД-55, састоји се од слојева полиестерске подлоге са лепљеним слојевима активне емулзије (дебљине приближно 16 μм).[2] Активни слој се састоји од поликристалног, супституисаног диацетилена, а промена боје настаје услед „прогресивног додавања 1,4-транса као поликоњугације дуж лествице полимерних ланаца“.[4][5]

Активна компонента радиохромних филмова су диацетиленски мономери који полимеризују при зрачењу.[6] Полимеризација чини филмове све тамнијим са апсорбованом дозом. Промене у видљивом спектру апсорпције могу се мерити равним скенером. Вредности пиксела скенирања се конвертују у дозе помоћу софтвера за анализу радиохромског филма. Дакле, дозиметријски систем за дозиметрију радиохромног филма обично се састоји од радиохромних филмова, равног скенера и софтвера за анализу филма.[7]

Употреба[уреди | уреди извор]

Радиохромни филмови су у општој употреби од касних 1960-их, иако је њихов општи принцип познат још од 19. века.[3][8]

Радиохромски филмови имају много примена у радиологији и терапији зрачењем.

Радиохромски филмови се интензивно користе у радиологији и терапији зрачењем јер имају одличну просторну резолуцију, блиску еквивалентност воде,[9][10] и слабу енергетску зависност.[11][12][13][14][15][16] Штавише, могу се потопити у воду,[17] могу се сећи, не захтевају хемијску обраду и представљају ниску осетљивост на видљиву светлост.

Радиохромни филм може пружити информације високе просторне резолуције о дистрибуцији зрачења. У зависности од технике скенирања, може се постићи субмилиметарска резолуција.[4]

Дозиметрија[уреди | уреди извор]

За разлику од многих других типова детектора зрачења, радиохромни филм се може користити за апсолутну дозиметрију где се информације о апсорбованој дози добијају директно.[3] Обично се скенира, на пример коришћењем стандардног скенера са равним лежиштем, да би се обезбедила тачна квантификација оптичке густине, а тиме и степена експозиције. Показало се да гафхромски филм даје мерења тачна до 2% у дозама од 0,2–100 Греја (Gy).[18]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jones, Deric P. (2010). Biomedical sensors (1st изд.). New York: Momentum Press. стр. 177. ISBN 9781606500569. 
  2. ^ а б Pawlicki, Todd; Scanderbeg, Daniel J.; Starkschall, George (2016). Hendee's Radiation Therapy Physics (4th ed.). John Wiley & Sons. ISBN 9781118575260. стр. 68.
  3. ^ а б в Butson, Martin J; Yu, Peter K.N; Cheung, Tsang; Metcalfe, Peter (September 2003). "Radiochromic film for medical radiation dosimetry". Materials Science and Engineering: R: Reports. 41 (3–5): 61–120.
  4. ^ а б в Clough, Roger L. (1995). „Radiochromic Solid-State Polymerization Reaction”. Irradiation of polymers: fundamentals and technological applications. ACS Symposium Series. 620 (2nd изд.). Washington, DC: American Chemical Society. стр. 152—166. ISBN 9780841233775. doi:10.1021/bk-1996-0620.ch011. 
  5. ^ Ali, I.; Costescu, C.; Vicic, M.; Dempsey, J. F.; Williamson, J. F. (9. 7. 2003). „Dependence of radiochromic film optical density post-exposure kinetics on dose and dose fractionation”. Medical Physics. 30 (8): 1958—1967. Bibcode:2003MedPh..30.1958A. PMID 12945961. doi:10.1118/1.1587611. 
  6. ^ Niroomand-Rad A, Chiu-Tsao ST, Grams MP, Lewis DF, Soares CG, Van Battum LJ. Report of AAPM Task Group 235 radiochromic film dosimetry: an update to TG-55. Med Phys. 2020;
  7. ^ Ignasi Méndez, Ph.D.,* 1 Juan José Rovira-Escutia, 2 and Bozidar Casar 1 A Protocol for Accurate Radiochromic Film Dosimetry Using Radiochromic.com, Radiol Oncol. 2021 Sep; 55(3): 369–378.
  8. ^ McLaughlin, W.L.; Yun-Dong, Chen; Soares, C.G.; Miller, A.; Van Dyk, G.; Lewis, D.F. (април 1991). „Sensitometry of the response of a new radiochromic film dosimeter to gamma radiation and electron beams”. Nuclear Instruments and Methods in Physics Research Section A: Accelerators, Spectrometers, Detectors and Associated Equipment. 302 (1): 165—176. Bibcode:1991NIMPA.302..165M. doi:10.1016/0168-9002(91)90506-L. .
  9. ^ Crijns, W.; Maes, F.; Van Der Heide, U. A.; Van Den Heuvel, F. (2013). „Calibrating page sized Gafchromic EBT3 films”. Medical Physics. 40 (1): 012102. Bibcode:2013MedPh..40a2102C. PMID 23298104. doi:10.1118/1.4771960. .
  10. ^ Niroomand-Rad, Azam; Blackwell, Charles Robert; Coursey, Bert M.; Gall, Kenneth P.; Galvin, James M.; McLaughlin, William L.; Meigooni, Ali S.; Nath, Ravinder; Rodgers, James E.; Soares, Christopher G. (1998). „Radiochromic film dosimetry: Recommendations of AAPM Radiation Therapy Committee Task Group 55”. Medical Physics. 25 (11): 2093—2115. Bibcode:1998MedPh..25.2093N. PMID 9829234. doi:10.1118/1.598407. 
  11. ^ Rink, Alexandra; Vitkin, I. Alex; Jaffray, David A. (2007). „Energy dependence (75kVp to 18MV) of radiochromic films assessed using a real-time optical dosimeter”. Medical Physics. 34 (2): 458—63. Bibcode:2007MedPh..34..458R. PMID 17388161. doi:10.1118/1.2431425. .
  12. ^ Richter, Christian; Pawelke, Jörg; Karsch, Leonhard; Woithe, Julia (2009). „Energy dependence of EBT-1 radiochromic film response for photon (10kVp-15MVp) and electron beams (6-18MeV) readout by a flatbed scanner”. Medical Physics. 36 (12): 5506—14. Bibcode:2009MedPh..36.5506R. doi:10.1118/1.3253902. .
  13. ^ Richter, Christian; Pawelke, Jörg; Karsch, Leonhard; Woithe, Julia (2009). „Energy dependence of EBT-1 radiochromic film response for photon (10kVp-15MVp) and electron beams (6-18MeV) readout by a flatbed scanner”. Medical Physics. 37 (12): 1942—7. Bibcode:2009MedPh..36.5506R. doi:10.1118/1.3253902. 
  14. ^ Lindsay, Patricia; Rink, Alexandra; Ruschin, Mark; Jaffray, David (2010). „Investigation of energy dependence of EBT and EBT-2 Gafchromic film”. Medical Physics. 37 (2): 571—6. Bibcode:2010MedPh..37..571L. PMID 20229865. doi:10.1118/1.3291622. .
  15. ^ Massillon-Jl, Guerda; Chiu-Tsao, Sou-Tung; Domingo-Munoz, Ivan; Chan, Maria F. (2012). „Energy Dependence of the New Gafchromic EBT3 Film: Dose Response Curves for 50 KV, 6 and 15 MV X-Ray Beams”. International Journal of Medical Physics, Clinical Engineering and Radiation Oncology. 1 (2): 60—5. doi:10.4236/ijmpcero.2012.12008 Слободан приступ. .
  16. ^ Bekerat, H.; Devic, S.; Deblois, F.; Singh, K.; Sarfehnia, A.; Seuntjens, J.; Shih, Shelley; Yu, Xiang; Lewis, D. (2014). „Improving the energy response of external beam therapy (EBT) GafChromicTM dosimetry films at low energies (≤100 keV)”. Medical Physics. 41 (2): 022101. Bibcode:2014MedPh..41b2101B. PMID 24506633. doi:10.1118/1.4860157. 
  17. ^ León-Marroquín, Elsa Y.; Lárraga-Gutiérrez, José M.; Herrera-González, J. Alfredo; Camacho-López, Miguel A.; Villarreal Barajas, José E.; García-Garduño, Olivia A. (2018). „Investigation of EBT3 radiochromic film's response to humidity”. Journal of Applied Clinical Medical Physics. 19 (3): 283—90. PMC 5978557 Слободан приступ. PMID 29707904. doi:10.1002/acm2.12337. 
  18. ^ Devic, Slobodan (јул 2011). „Radiochromic film dosimetry: Past, present, and future”. Physica Medica. 27 (3): 122—134. PMID 21050785. doi:10.1016/j.ejmp.2010.10.001. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радиохромски_филм&oldid=27442559”