Радио-таласи

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Радио талас)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Анимација полуталасне диполне антене која емитује радио таласе, приказане у виду линија електричног поља. Антена у центру се састоји од две вертикалне металне шипке повезане са радио трансмитером (који није приказан). Одашиљач примењује наизменичну електричну струју на шипке, што узрокује да оне наизменичне прелазе из позитивних (+) и негативне (-). Омче електричног поља напуштају антену и удаљавају се брзином светлости; оне су радио таласи. У овој анимацији акција је приказана енормно успорена.
Дијаграм електричних (E) и магнетних поља (H) радио таласа емитованих монополном радио трансмисионом антеном (мале тамне вертикалне линије у центру). E и H поља су нормална, као што следи из фазног дијаграма доле лево.
Јаги антена за HF подручје

Радио-таласи су врста електромагнетског зрачења у опсегу ЕМ спектра по таласној дужини изнад инфрацрвеног спектра. Подручје радијског спектра обухвата таласне дужине од милиметар до километар односно фреквенције од 3 Hz до 300 GHz (гигахерца;1 GHz = 1×109 Hz).[1] При 300 GHz, кореспондирајућа таласна дужина је 1 mm, а при 30 Hz је 10.000 km. Попут свих других електромагнетских таласа, радио таласи путују брзином светлости. Они се генеришу помоћу електричних наелектрисања која се убрзавају, као што се варирајуће електричне струје.[2] Радио таласи који се природно јављају бивају емитовани муњама и астрономским објектима.

Радио таласи се вештачки генеришу помоћу трансмитера и примају се радио пријемницима, користећи антене. Радио таласи су у веома шикокој примени у модерној технологији за фиксну и мобилну радио комуникацију, радиодифузију, радар и друге навигационе системе, комуникационе сателите, бежичне рачунарске мреже и многе друге видове примене. Различите фреквенције радио таласа имају различитие пропагационе карактеристике у Земљиној атмосфери; дуги таласи могу да буду дифрактовани око препрека као што су планине и следе контуру терена (површински таласи), кратки таласи могу да буду рефлектовани од јоносфере и враћају се на земљу изван хоризонта, док се таласи много краћих таласних дужина веома мало савијају или бивају дифратктовани и путују дуж видног поља, тако да су њихова пропагациона растојања ограничена на визуални хоризонт.

Да би се спречило ометање између различитих корисника, вештачко генерисање и коришћење радио таласа је строго регулисано законом, координирано од стране међународног тела које се зове Међународна телекомуникацијска унија (ITU), која дефинише радио таласе као „електромагнетне таласе фреквенција произвољно мањих од 3.000 GHz, који се крећу у простору без вештачког водича”.[3] Радио спектар је подељен на више радио бендова на основу фреквенције, додељене за различите намене.

Настанак радио-таласа[уреди]

Радио-таласи настају у антенама када високофреквентна струја изазива наизменичну промену електричног и магнетског поља у околини антене што представља радио зрачење. Таласна дужина зависи од резонантне фреквенције осцилаторног кола које се налази у излазном степену и које је повезано са антеном. Величина и тип антене утичу на ефикасност зрачења таласа и то тако да је нејефикасније зрачење у случају да је величина антене једнака четвртини таласне дужине. Већа антена - веће су таласне дужине (мања фреквенција) и обрнуто.

Модулација[уреди]

Прост радио-талас је синусна таласна појава и као такав не носи многе информације. Да би се нека информација пренела, потребно је некако „утиснути“ у талас али и потом препознати на пријемној страни. Тај поступак се зове модулација и он представља мењање неке од особина таласа у синхронизму са сигналом који представља информацију. У зависности која се особина мења постоји:

На пријемној страни постоји пријемна антена која је везана за пријемно осцилаторно коло које резонује на жељеној фреквенцији. Када се електромагнетска енергија таласа претвори у високофреквентну струју у осцилаторном колу, тада се приступа демодулацији и појачавању сигнала. Такав се сигнал може довести на звучник и онда, рецимо, чути сигнал неке радио-станице.

Појаси и употреба[уреди]

Назив појаса Скраћеница (енглеска) Појас ITU Фреквенција Таласна дужина Употреба
< 3 Hz > 100 000 km
H.A.A.R.P. пројекти и војна употреба
екстремно ниске фреквенција
ELF
1
3—30 Hz 100 000 km – 10 000 km
комуникације са подморницама
супер ниске фреквенције
SLF
2
30—300 Hz 10 000 km – 1000 km
комуникације са подморницама
ултра ниске фреквенције
ULF
3
300—3000 Hz 1000 km – 100 km
подземне комуникације - рудник
врло ниске фреквенције
VLF
4
3—30 kHz 100 km – 10 km
подморнице, геофизика, надзор медицинских уређаја
ниске фреквенције
LF
5
30—300 kHz 10 km – 1 km
навигација, АМ радио, часовни сигнали
средње фреквенције
MF
6
300—3000 kHz 1 km – 100 m
АМ радио
високе фреквенције
HF
7
3—30 MHz 100 m – 10 m
радио-аматери
врло високе фреквенције
VHF
8
30—300 MHz 10 m – 1 m
ФМ радио, телевизија, авиони
ултра високе фреквенције
UHF
9
300—3000 MHz 1 m – 100 mm
телевизија, мобилни телефони, авијација, бежични интернет (LAN)
супер високе фреквенције
SHF
10
3—30 GHz 100 mm – 10 mm
микроталасна пећ, авијација, радар
екстремно високе фреквенције
EHF
11
30—300 GHz 10 mm – 1 mm
радиоастрономија
изнад 300 GHz < 1 mm

Скраћенице су на енглеском, а појасеви су означени по међународном договору ITU-a (International Telecommunication Union).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Altgelt, CA (2005). „The World's Largest "Radio" Station” (PDF). hep.wisc.edu. High Energy Physics @ UW Madison. Приступљено 9. 1. 2019. 
  2. ^ Ellingson SW. Radio Systems Engineering. Cambridge University Press. стр. 16—17. ISBN 9781316785164. 
  3. ^ „Ch. 1: Terminology and technical characteristics - Terms and definitions”. Radio Regulations (PDF). Geneva: ITU. 2016. стр. 7. ISBN 9789261191214. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]