Зелена боја

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Зелена)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зелена
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: 00FF00
РГБ запис (r, g, b): (0, 255, 0)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (255, 0, 255, 0)
ХСВ запис (h, s, v): (120°, 100%, 100%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].

Зелена боја је боја између плаве и жуте боје у видљивом спектру светлости. Она се региструје на таласним дужинама од 570 до 590 nm. У системима боја који се користе у сликарству и штампању у боји, настаје комбинацијом жуте и плаве, и жуте и цијан. У РГБ колор моделу, који се користи на телевизијским и компјутерским екранима, то је једна од адитивних примарних боја, заједно са црвеном и плавом, које се мешају у различитим комбинацијама да би се створиле све остале боје. Далеко највећи допринос зеленој боји у природи је хлорофил. Неколико минерала има зелену боју, укључујући и смарагд, који је обојен зеленом бојом по садржају хрома.

Историја[уреди]

У уметности XV века Ђаво се повезивао са зеленом бојом

Од почетка времена, уметници, шамани и вође користили су земаљске пигменте за производњу различитих нијанси. Већ пре 40.000 година, први пигменти, комбинација земље, животињске масти, спаљеног угља и креде створили су основну палету од пет боја, црвене, жуте, црне и беле. Од тада, историја боја, као што је прича о плавом сликарском пигменту, одражава историју и главна открића света. За неке, траг плавог пигмента нас води у репрезентацију потпуно новог света који заувек остаје изван досега и улази у свет магије и визионарске уметности. Колико год је плава боја типично повезана са најдуховнијим, мистериозним и филозофским темама, зелена боја за различите културе је и сена која илуструје божанске и религиозне ликове.[1]

Историчар Мишел Пастуро (Michel Pastoureau) је објавио књигу о историји боја („The History of a Color“), награђену 2009. бронзаним одликовањем независних издавача у категорији лепих уметности. У тој књизи је обрадио и историју зелене боје. По његовом мишљењу, зелена боја се издваја од других, на шта указују многобројне анкете. У Европи, зелена је отприлике свакој шестој особи омиљена боја; али их има готово исто толико који презиру зелену, како међу мушкарцима тако и међу женама. Зелена је двосмислена, па чак и противречна боја: симбол живота, изгледа у успех и наде, с једне стране, док с друге стране асоцира на отров, несрећу и ђавола у свим његовим обличјима. Књига приказује дуготрајну друштвену, уметничу и симболичку историју зелене у европским друштвима, од античке Грчке до наших дана. Зелену боју је дуго било тешко произвести, а још теже фиксирати.[2]

Симболика и психологија[уреди]

Зелено означава равнотежу, природу, пролеће и поновно рођење.[1] Зелена је такође и боја љубави, или барем љубави у зачетку, ране љубави, пуне надања, а исто тако и љубавне чежње.[2] Она је симбол просперитета, свежине и напретка. Асоцира на далеко и хладно. Зелена странка у САД је нераскидиво везана за еколошке и прогресивне узроке. Еколошки покрети се другачије називају „зелени“ јер том бојом означавају своју борбу за заштиту природе. У јапанској култури, зелено се повезује са вечним животом, и то је света боја ислама, представљајући поштовање и пророка Мухамеда. У Енглеској боја има херојска значења и повезана је са причама Робина Худа; у Кини боја представља срамоту, док у Јапану зелена означава вечни живот. Зелена боја, која се сматра једном од најлепших боја из палете боја, такође ствара атмосферу спокојства и смирености. Због тога је многи архитекти и дизајнери имплементирају у своје пројекте, посебно у ентеријере болница, на пример.[1] Не утиче битније на физиолошке функције човека. Делује умирујуће и нешто мало утиче на повећање радне способности на радном месту.

Зелена боја је боја Духа Светога у хришћанству. Православни патријарси потписују се зеленим мастилом. Као знак, зелена боја представља да је нешто допуштено (пример: семафор), или слободно (пример: такси-возило), за разлику од црвене која представља забрану. Зелена је боја природе, здравља и младости. Људима са оштећеним видом се препоручује да гледају у њу. Такође, у школама, табла је најчешће зелене боје баш због тога што најмање замара очи.

Позитивне и негативне асоцијације[уреди]

Позитивне асоцијације[уреди]

Зелено повезујемо са виталношћу, свежим растом, богатством, равнотежом, здрављем и младошћу. Зелена се користи у дизајну за просторе намењене за подстицање креативности и продуктивности и повезује се са напретком.[3]

Негативне асоцијације[уреди]

Оно што је фасцинантно је то што је већина асоцијација са зеленим позитивна, али такође носи и неке снажне негативне конотације. Неко ко се осећа болесним може изгледати "зелено". Зелена се повезује са завишћу и похлепом, па чак и налепница господина Јука (Mr.Yuk) која треба да упозори децу од потенцијално опасних хемикалија је светла, привлачна зелена.[3]

Религијске и митолошке асоцијације[уреди]

Занимљивости[уреди]

  • Зелена је била омиљена боја Џорџа Вашингтона, првог председника Сједињених Држава.
    Зелене очи
  • Зелена боја означава мистичне или магичне особине у причама краља Артура.
  • Зелена је боја која се користи за наочаре за ноћно гледање, јер је људско око најосетљивије и способније да разабере већину нијанси те боје.
  • Светлозелена је боја астролошког знака “Рак”.
  • Зелене траке су коришћене од стране низа еколошких група како би симболизовале донирање и трансплантацију органа, свест о биполарном поремећају, солидарност са Чеченијом и подршку фармера у Америци.[3]
  • Нема зеленог пигмента у зеленим очима, попут боје плавих очију, то је оптичка илузија. Ова појава је узрокована комбинацијом јантарне или светло смеђе пигментације строме, коју даје ниска или умерена концентрација меланина, са плавим тоном који даје Рејлијево расејање рефлектоване светлости. Зелене очи су најчешће у северној и централној Европи. Могу се наћи у јужној Европи, западној, централној и јужној Азији. На Исланду, 89% жена и 87% мушкараца има или плаву или зелену боју очију. Студија је показала да су на Исланду и у Холандији зелене очи много чешће присутне код жена него код мушкараца. Међу европским Американцима, зелене очи су најчешће међу онима који су недавно имали келтско и германско порекло, око 16%.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мишел Пастуро, Зелена, историја једне боје, ЈП Службени гласник, 2015.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „The History of The Color Green in a Nutshell”. widewalls.ch. 17. 3. 2018. Приступљено 10. 5. 2019. 
  2. 2,0 2,1 Мишел Пастуро, Зелена, историја једне боје, ЈП Службени гласник, 2015.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „All About the Color GREEN”. sensationalcolor.com. Приступљено 10. 5. 2019. 

Спољашње везе[уреди]