Радоје Рогановић

Радоје Рогановић
Радоје Рогановић
	Насловница Босанске виле на којој је лик Радоја Рогановића
Лични подаци
Надимак	Црногорац
Датум рођења	1851.
Место рођења	Прогоновићи, Црна Гора
Датум смрти	1899. (47/48 год.)
Место смрти	Књажевина Црна Гора
Занимање	песник

Радоје Рогановић Црногорац (Прогоновићи, 1851 – 11. април 1899) је био српски песник из Књажевине Црне Горе.^[1] Био је државни благајник, учитељ, и писао родољубиве народне песме са темама из историје Србије и Црне Горе, и црногорског двора.^[2] Пореклом је из Трњине, из рода Цуце, и потомак кнеза Рогана ког је Петар II Петровић Његош опевао у Горском вијенцу.^[3] Босанска вила је писала о његовом животу.^[4]

Дела

Књагиња спаситељка Милена (1887)
Ропство владике црногорског Данила Петровића Његоша у зети почетком 18. вијека - спјев (1887)
Царев лаз - драма у три чина (1892)
Безименом Мостарцу писцу издајничке пасквале Права истина нанерене против Црне Горе и цијелог српства (1894)
Нови двори (1895)
Ободска прослава (1895)
Слобода црногорска (1897)
Шумадинска слобода (1897)^[5]
Споменица вјеридбе и вјенчања црногорских књагињица Милице и Стане
Бој на Трњине - драма у стиху

^ „Радоје Рогановић-Црногорац”. rrcrnogorac.blogspot.com (на језику: српски). Приступљено 2023-10-29.
^ „Љетопис: Радоје Рогановић”. Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) (на језику: српски). 2021-04-11. Приступљено 2023-10-29.
^ ИН4С (2023-03-23). „,,Глас Црногорца 1899. Радоју Црногорцу: Хвала оној српској мајци која те је српству дала”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2023-10-29.
^ Босанска вила, бр. 9., Радоје Рогановић, српски пјесник. Сарајево. 1897.
^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања радоје рогановић NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-29.