Радоје Рогановић
| Радоје Рогановић | |
|---|---|
 Насловница Босанске виле на којој је лик Радоја Рогановића | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Црногорац |
| Датум рођења | 1851. |
| Место рођења | Прогоновићи, Црна Гора |
| Датум смрти | 1899. (47/48 год.) |
| Место смрти | Књажевина Црна Гора |
| Занимање | песник |
Радоје Рогановић Црногорац (Прогоновићи, 1851 – 11. април 1899) је био српски песник из Књажевине Црне Горе.[1] Био је државни благајник, учитељ, и писао родољубиве народне песме са темама из историје Србије и Црне Горе, и црногорског двора.[2] Пореклом је из Трњине, из рода Цуце, и потомак кнеза Рогана ког је Петар II Петровић Његош опевао у Горском вијенцу.[3] Босанска вила је писала о његовом животу.[4]
Дела[уреди | уреди извор]
- Књагиња спаситељка Милена (1887)
- Ропство владике црногорског Данила Петровића Његоша у зети почетком 18. вијека - спјев (1887)
- Царев лаз - драма у три чина (1892)
- Безименом Мостарцу писцу издајничке пасквале Права истина нанерене против Црне Горе и цијелог српства (1894)
- Нови двори (1895)
- Ободска прослава (1895)
- Слобода црногорска (1897)
- Шумадинска слобода (1897)[5]
- Споменица вјеридбе и вјенчања црногорских књагињица Милице и Стане
- Бој на Трњине - драма у стиху
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Радоје Рогановић-Црногорац”. rrcrnogorac.blogspot.com (на језику: српски). Приступљено 2023-10-29.
- ^ „Љетопис: Радоје Рогановић”. Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) (на језику: српски). 2021-04-11. Приступљено 2023-10-29.
- ^ ИН4С (2023-03-23). „,,Глас Црногорца 1899. Радоју Црногорцу: Хвала оној српској мајци која те је српству дала”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2023-10-29.
- ^ Босанска вила, бр. 9., Радоје Рогановић, српски пјесник. Сарајево. 1897.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања радоје рогановић NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-29.
