Цуце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стара Црна Гора и њена племена.

Цуце су једно од најбројнијих црногорских племена које се развило уз још осам племена у Катунској нахији. То су била племена: Цетињско, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Озринићи (Чево), Пјешивци, Загарач и Комани.

У которским споменицима помињу се 1431, а у једној цетињској хрисовуљи с краја 15. вијека, а у турским тефтерима из 1521. и 1523. спомињу се као село. Они су једно од највећих племена са подручја старе Црне Горе. Област им се дели на Веље и Мале Цуце. Главнина становника су досељеници из Куча., Херцеговине и других крајева већином с краја 16. и почетка 17. века.

Према подацима Которанина Маријана Болице, Цуце су већ 1614. године имале 175 домова.

Етимологија[уреди]

Није прецизно утврђено поријекло имена Цуца. У литератури се помињу двије варијанте; теза о албанском поријеклу назива долази од личног мушког имена Цуц, као и за словенску етимологију овог назива. У словенским језицима, нарочито код Словена на југоистоку Балкана (Македонија, Бугарска) постоје имена и топоними са основом цуц-. Крајем 9. вијека, један жупан средњевековне жупе Требиње звао се Цуцимир. Из података о првим поменима Цуца, може се видјети да је још почетком 15. вијека, име Цуца било патроним.

Историја[уреди]

Цуце се први пут наводе у једном которском документу из 1431. године, и то становник Цуца Влатко Витојевић (Vlathicus Vitoevich de Zuçe; његов син Ђураш се помиње 1488. године).

Са почетком турске окупације крајем 15. вијека, ово је била гранична област између херцеговачког и црногорског санџака. У турском дефтеру за Црну Гору из 1521. године, Цуце су дио Нахије Пјешивци. Највеће и главно село тада се зове – Цуце, а осим њега постоје и засеоци (махале): Аладиновићи, Миоман, Буковик, Миловићи. Двије године касније према попису из 1523. године, виде се већ значајне промјене. Цуце су тада биле пописане као село у Нахији Цетиње, које обухвата три махале, од којих је једна запустјела.

Марјан Болица млетачки племић у опису Скадарског санџака из 1614. године наводи да су Цуце су најбројније племе Катунске нахије, са 175 кућа те 237 војника, под командом Вула и Ника Раичевих. Ово је био и врхунац старог племена Цуца, јер од 1620. године почиње демографски пад. Тек након што су се доселили досељеници из Чарађа и Куча умножили, племе поново добија на снази, од половине 18. вијека.

Из Цуца је највећи црногорски јунак Никац од Ровина, који је вјечну славу стекао обилићевским упадом у табор Осман-паше босанског на Чеву 1756. године, са својих 40 сабораца, и том приликом убио пашу, изазвао расуло у турским редовима и омогућио Србима да извојују величанствену побједу над надмоћнијим непријатељем.

Братства[уреди]

Цуцка братства су:

  • Асановићи
  • Бојковићи
  • Ђуричићи
  • Живковић
  • Звицери
  • Кнежевић
  • Ковачевићи
  • Косовић
  • Кривокапић
  • Марковићи
  • Мијаљи
  • Мијановићи
  • Николићи
  • Пејовићи
  • Перовић
  • Рогановићи
  • Савчићи
  • Спа(х)ићи
  • Тодоровићи
  • Томановићи
  • Томашевићи
  • Томовићи
  • Турчиновић
  • Ћосовићи

Знаменити Цуце[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]