Црногорци (Срби)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Срби у Црној Гори)
За друга значења, погледајте Црногорци (вишезначна одредница).
Црногорци
Flag of the Kingdom of Montenegro.svg
Застава Краљевине Црне Горе
Региони са значајном популацијом
Црна Гора, Србија, Босна и Херцеговина, Хрватска, САД, Аргентина
Језици
српски (ијекавски изговор)
Религија
доминира православље, мањим делом ислам и католицизам
Сродне етничке групе
Срби
Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Црногорци, Срби Црногорци[1] или Црногорски Срби су део српског народа који живи или води порекло из Црне Горе.

Историја[уреди]

Србија у средњем веку[уреди]

Простор данашње Црне Горе насељен је у 7 веку, као и већи део Балканског полуострва, словенским племенима која су запосела жупске пределе, док се старо, романизовано, становништво повукло у приморске градове и тешко приступачне планинске пределе. Међу словенским племенима је било и племе Срби. О њиховом насељавању више података је оставио византијски цар Константин VII Порфирогенит у делу De administrando imperio. Приликом насељавања настале су територијалне јединице, склавиније, које је Константин Порфирогенит називао Србијом, Травунијом, Захумљем, Паганијом и Дукљом. Он није изричито навео да су Дукљу населили Срби, али по начину и распореду насељавања то се може поуздано закључити. Дукља се простирала од реке Бојане до Котора, и није ишла даље у дубину од планина које су чиниле вододелницу реке Зете.

Први познати владар Дукље је био Јован Владимир, који се помиње у време Самуиловог царства. Пре њега као владар Дукље забележен је Петар. У време када је Самуило водио ратове са Византијом, Јован Владимир је као византијски савезник признавао врховну власт цара Василија II. Када је Самуило око 997. године напао Дукљу, Јован Владимир се повукао у неприступачне планинске пределе близу Скадра. Како није имао снаге да се одупре, предао се, али је остао на челу Дукље оженивши се Самуиловом ћерком Косаром. Убијен је у Преспи, 22. маја 1016. године. Кнез Стефан Војислав („архонт Срба”, „Травуњанин Србин”, „Војислав Дукљанин”) је био најзначајнија личност Дукље у 11. веку. Он је дигао 1034. устанак против Византије, који је 1036. угушен. Ускоро је дошло до новог устанка, да би током 1042-1043. Војислав однео одлучујућу победу над Византијом. Под његовом врховном влашћу нашла се пространа територија од Бојане до Неретве. Њега је пре 1055. наследио син Михаило, који се измирио са Византијом и одликован је титулом протоспатара. Међународне прилике су се знатно промелиле после пораза Византије од Селџука 1071. године, у бици код Манцикерта. Услед тога, Михаило је подржао устанак Ђорђа Војтеха у Македонији и послао им је сина Константина Бодина са војницима, којег су устаници у јесен 1072. прогласили за цара под именом Петар, у Призрену. Устанак је убрзо угушен, а Бодин заробљен. Неко време је провео као заробљеник у Цариграду,а потом у Антиохији, после чега је био избављен. У писму папе Гргура VII ИЗ 1077. се види да Михаило већ носи титулу краља те да од папе тражи само њену потврду. Нормани из јужне Италије су се 1081. спремали да освоје Цариград. Византијска војска је 0ктобра 1081. под Драчом доживела потпуни пораз. Бодин је у почетку био на византијској страни, али се није упуштао у сукобе. Пошто је увидео да је наступило расуло у византијској војсци, повлачи се и априла 1081. се жени Јаквинтом, ћерком Архирица, угледног патриција из Барија и присталице Нормана. Успео је да наметне своју врховну власт у Босни и Рашкој. Када је 1085. умро нормански војсковођа Роберт Гвискард, долази до повлачења Нормана са Балкана и обнавља се византијска власт. После овога Бодин се све ређе помиње у изворима. Умро је 1101. године.

Црна Гора под Османлијама[уреди]

Независност Црне Горе[уреди]

Уједињење[уреди]

СР Црна Гора[уреди]

Република Црна Гора[уреди]

Племена[уреди]

Главни чланак: Племена Црне Горе

Познате личности[уреди]

Средњовековна Србија[уреди]

Османско царство и Црна Гора (1697—1918)[уреди]

Југославија[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]