Разговор:Анђелко Заблаћански/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Ја па ја, or not?

Питам се, а скрећем пажњу и администраторима, да ли ова одредица упућује на потенцијало кршење вики-прописа? Како се да видети, одредница има назив "Анђелко Заблаћански", а писац одреднице се идентификује инцијалима А.З. Коинциденција, или самопромоција? --  Перунски   бла-бла  13:15, 2. август 2009. (CEST)

Било како било, имаш страницу за овакве ситуације. --93.87.193.26 (разговор) 19:15, 10. јануар 2010. (CET)

Ја у овом броју Вечерњих новости нисам наишао ни на један спомен о Анђелку Заблаћанском. Ако неко пронађе, нека нам тачно цитира тај чланак. Једна реченица је више него бизарна.--Епаминонда (разговор) 21:25, 5. август 2011. (CEST)

Замисли, није реч о чланку, већ о реклами. Дајте, молим вас, престаните да преоптерећујете Википедију рекламама.--Епаминонда (разговор) 21:39, 5. август 2011. (CEST)

Да сте хтели. видели бисте његову песму УМОРНА ЧЕЖЊА, а у спорноој недоумици вашој и пише да је објављивао у ВН. (Занемаримо критички приказ СЕДАМ КЊИГА, од којих је једна једног нобеловца, које ви називазте рекламом) — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.150.71.247 (разговор • доприноси) | 22:10, 5. август 2011.

Реклама, него шта је? Дајте, молим Вас, ово није жута штампа, ово је енциклопедија. Узгред, реченица је тако састављена да читаоц има утисак да је он био дописник Вечерњих новости, да је слао песме и афоризме њиховој редакцији. А овамо видимо да се не ради о томе, него о реклами. Реклама. Колико пута ваља објаснити?--Епаминонда (разговор) 22:24, 5. август 2011. (CEST)

Браво, још си и видовит. Само је штета што видиш оно чега нема, а не видиш чињенице. Одустајем. Бришите га! Поздрав од неписмене АНГЕЛИНЕ! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎91.150.71.247 (разговор • доприноси) | 22:32, 5. август 2011.

Нисам видовит, него сам писмен, а хвала Богу да разумем српски као матерњи, с обзиром да сам из дела Србије где се не прича само српски. Погледао сам додатак и видео шта пише. Чим сам угледао цифру пао ми је мрак на очи. Чињеница је да је ово реклама. Боље је признати него одбијати оно што је јасно као дан. Пола вам се прашта. Узгред, ако престанете да наваљујете и покушате да нам наведете макар једног универзитетског професора који се осврнуо на Анђелкову поезију, постоји могућност да заједница промени мишљење. Почев од мене. Члан сам Библиотеке Матице српске, тако да ми није тешко проверити било шта.--Епаминонда (разговор) 22:43, 5. август 2011. (CEST)

Ако неко предложи неки текст за брисање због наводног саморекламерства, а тај исти у сваком свом коментару испод текстова које је предложио за брисање истиче да је он студент, у најмању руку је лицемерно. Ако дотична гђа наведе да је поменутом песнику реценѕију писао Тодор Бијелкић, Перо Зубац, а из прилога се види да је уредник био Добрица Ерић,не видим где је саморекламерство осим у предлагачу за брисање текста о песнику Заблаћанском. Питајте се да ли би Перо Зубац или Добрица Ерић ставили своје име испод стихова који немају вредност. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.140.122.140 (разговор • доприноси) | 16:42, 10. август 2011.‎

Лицемерно? Ја барем не рекламирам књиге у Блицу и Политици да би их куповала наивна деца. То што су поједини књижевници искоментарисали афоризме и стихове овог назови песника, то не мора нужно значити да је он признат. У мом крају је живео један такође „писац“ који је својевремено написао утиске из народноослободилачке војне - Геза Тиквицки. Тај његов „дневник“ је искоментарисао Чедомир Попов, али га упркос томе данас нико не сматра за мемоаристу.--Епаминонда (разговор) 17:24, 10. август 2011. (CEST)

Ипак си ти сујетна незналица чим не знаш ко су Зубац, Ерић и шта њихов потпис значи испод нечије поезије. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.140.122.140 (разговор • доприноси) | 19:02, 10. август 2011.‎

Ајде реците још штогод у том маниру - „сујетна незналицо“- па да се ова прича нагло заврши тако што ће вам бити онемогућено да вршите било какве измене, односно да шаљете своје упразне коментаре. На овом пројекту предвиђено је да буду обрађене биографије свих оних људи, па и наших, који су нечим задужили људски род, науку, уметност и сл. како у позитивном контексту тако и у негативном. Тренутно, чиме је Анђелко задужио српску књижевност?! Да ли је он извршио неки преокрет у књижевном, утицао на некога, или и даље прима похвале које примају у тринаестогодишњаци и тринаестогодишњакиње? Пре ће бити, и по баби и по стричевима, да су они врхунски хирурзи који спашавају угроженој деци животе вредни спомена.--Епаминонда (разговор) 19:42, 10. август 2011. (CEST)

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер аутор чији рад и поезију пратим већ дуже времена поседује осим изузетног талента и оригиналности, изузетано емотивно и духовно богатство које на искрен начин претаче у стихове.Његова поезија је топла, снажна и препуна најлепших осећања која никог не остављају равнодушним.Одређена нота сете и носталгије показују изузетан сензибилитет.Његова поезија је растерећена претенционизма,нема вулгарности а на изузетан начин говори о страсти и најдубљим човековим емоцијама. ...

Је л ушао у читанке?--Владимир Нимчевић (разговор) 19:33, 28. август 2015. (CEST)

У земљи у којој се све привилегије добијају преко везе, тешко да је улазак у читанке мерило вредности нечије поезије.--Trenutni (разговор) 19:39, 28. август 2015. (CEST)

Википедија није предвиђена за критиковање постојећег режима у Србији. :) Уосталом, сумњам да неко искључиво захваљујући везама може доспети у читанке. Мени је рекла професорка да онај кога награде НИН-овом наградом улази у читанке.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:01, 28. август 2015. (CEST)

Колико ја знам НИН-ова награда се добија за роман, а не за поезију. И да ли уредници Википедије знају, нпр. да Емили Дикинсон за живота није објавила ниједну песме, а данас је релевантна песникиња. Да ли је Дис био у читанкама, или је после његове смрти неко исправљао његове песме да уђу у читанке? --Trenutni (разговор) 20:09, 28. август 2015. (CEST)

Да. :) Ухватили сте ме на незнању. Него, шта је објективно мерило да неко уђе у читанке, односно да заслужи чланак у енциклопедији песника и сл.?--Владимир Нимчевић (разговор) 20:20, 28. август 2015. (CEST)

Колико знам ово није читанка. А на питање ћу вам одговорити питањем: а зашто ви овог човека упорно бришете? Можда је ту одговор и на ваше питање. Да ли вам се сваки награђени роман свидео? Да ли сте гледали сваки филм који је уредник неког филмског програма поставио? Итд, итд... De gustibus non est disputandum. Тако се можда и у читанке улази. --Trenutni (разговор) 20:44, 28. август 2015. (CEST)

Не бришем ја чланке. Откуд вам да их ја бришем? Ако вам нешто није јасно, обратите се надлежним органима. Наши администратори се разумеју не само у геологију, биологију, астрономију итд, него и у језик, поезију итд. Рачунајте да ћете наћи на разумевање. :) --Владимир Нимчевић (разговор) 23:13, 28. август 2015. (CEST)

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер је Анђелко Заблаћански песник са великим П! Песник аутентичног лирског израза, који са невероватном лакоћом исцртава и боји нове и нове путеве којима осећања и мисли долазе до речи. А та лакоћа се препознаје на прво читање. И та лакоћа јесте поезија. А у данашње време таквих песника, правих песника - има веома мало. Песника који с лакоћом облаче своје изречене мисли и осећања у класичне или слободне песничке форме, јер се аутентични песнички изрази сами облаче у одговарајућа одела. Без свесног напора да се пошто-пото буде другачији, модеран, мистичан, заправо неразумљив. А та тежња многих "модерних" песника заправо је последица просте чињенице да ништа немају ни да кажу. И онда то ништа покушавају да увију у плаштове симболизма,мистике, у неискрене узвике и повике, у некакве херметичке форме, следеће различите песничке узоре којима нису дорасли. Анђелко Заблаћански потврђује да се истински поета једнако добро служи и класичним и слободним формама песничког израза, јер права реч и сама непогрешиво налази праву форму.

--Владимир Златић (разговор) 23:55, 28. август 2015. (CEST)

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер је Анђелко Заблаћански песник, приповедач и афористичар чија су дела превођена на неколико језика, а песме су заступљене у многим зборницима и антологијама српске поезије. Његов поетски израз је оригиналан и препознатљив, а о квалитету најбоље сведоче награде и признања, од којих је свакако најзначајније прво место на руском поетском фестивалу "Поезија улице" у Санкт Петербургу 2014.године.--DeanaDigor (разговор) 11:40, 29. август 2015. (CEST)

Оспорено брисање

Нисам још текст сасвим завршио, а неко је захтевао брисање. Неук сам у овом послу, нашао сам се у чуду, али знатижеља и жеља да овог песника ставим на Википедију, одведоше ме до неких текстова где видех ранија брисања и разлоге за то. Много уопштености, много дрчности, а богами и безобразлука прочитах у тим, назваћу их, коментарима. Јер, како неко може као разлог навести школовање г. Заблаћанског, наводећи да је студирао нешто што нема везе са књижевношћу, и при томе погрдно пишући о човеку кога не зна. Да ли дотични зна да је Добрица Ерић завршио четири разреда основне школе, али му то није сметало да буде песник који је издао највише поетских књига. И то не било какав, већ одличан песник. Каже неко, "тек су му афоризми издати у Београду" и то је мерило да не треба да буде на Википедији. Зар духовност и култура станују само у Београду? Јел сви треба да се преселимо у Београд? Цинично се наводи да је издавач једне збирке "Диша Атић" из Владимираца, али се не каже да је коиздавач те исте збирке СРПСКА КЊИГА чији је уредник горе поменути Ерић. Лицитира се са бројем збирки, бројем страница у појединим збиркама, а Тин Ујевић је рекао да би најбоље било да се свака песма штампа као засебна књига, јер песма је дело за себе. Такође, неко рече да се песник Заблаћански рекламира на Википедији. У Гугл претрази већина познатих песника је прво на сајту Поезија суштине, па тек онда Википедија. Логички гледано, ако потражим, нпр. Ану Ахматову и Гугл ме одведе на сајт који уређује Заблаћански, пре ћу (а тако сам га и нашао) га наћи на том сајту него на Википедији ако уђем да читам о Ахматовој. И зашто би му онда требала реклама на Википедији? Налазио сам баш на Википедији наводе извора Поезију суштине. И да не дужим, без обзира што ћете вероватно одлучити за брисање ове биографије, чврсто стојим да страницу треба оставити. --Trenutni (разговор) 11:58, 29. август 2015. (CEST)

Прелази праг релевантности...

Нисам читао опус, али сам проверио референце. Ја бих ово оставио, јер ми се чини да је праг релевантности прешао -- не само као завичајни писац, већ и као неко ко је заступљен у пар антологија, има пар књига код угледнијих издавача, а и као онај коме су прво место на угледном конкурсу доделили Радомир Андрић (председник Удружења књижевника Србије), Душан Стојковић (један од кључних савремених критичара, члан УО УКС) итд. --Stripar (разговор) 12:38, 29. август 2015. (CEST)

Онда пишите админима на администраторској табли.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:41, 29. август 2015. (CEST)

Јесам. Хвала. --Stripar (разговор) 12:50, 29. август 2015. (CEST)

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер ...је биографија српског песника.

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер реч о биографији српског песника, а Википедија не би требало да се своди на преписивање. Треба дозволити и нешто ново.

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер је биографија српског песника. На Википедији постоје биографије старлета, а ви бисте песника да бришете. Жалосно.

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер је Анђелко Заблаћански, поред тога што је врхунски пјесник, уредник и неколико сајтова са поезијом, те електронског часописа за књижевност. Читала сам његове пјесме као и преводе поезије са руског језика, и остала сам одушевљена. Колико сам упућена, у Русији је добио награду за своју поезију. Не познајем га лично, али сматрам да је и те како заслужио своје мјесто на овој страници. Пјесникиња сам и знам шта је добра поезија, а поезија господина Заблаћанског то свакако јесте. И, поштовани администратори, немојте бити тако конзервативни при уређивању.

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер је врхунска поезија, а цијели његов књижевно-умјетнички рад и борба за промовисање правих вриједности за сваку похвалу.

Оспорено брисање

Ову страницу никако не треба брисати,зато што је поезија г. Заблаћанског врхунска.

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер је поезија Анђелка Заблаћанског нежни додир најтананијих осећања и својом лепотом и умећем спада у сам врх српске поезије и поезије уопште. Читати песме овог песника је уживање у песничком умећу и певању осетљиве душе која уме да испева најдубља осећања човека и у души читаоца остави златни траг. Песма ЧОВЕК ЖЕНИ је једна од најлепших песама које сам икада прочитала, а прочитала сам доста, и својом дубином и лепотом додирне сваког читаоца и сигурна сам остави да размишља и следи њену поруку. И не само ова песма, има их много које ће сигурно трајати и надахњивати генерације које долазе. Посебно бих истакла песму ХОЋУ ЖЕНУ јер о жени су певали сви велики песници и ова песма спада у сам врх љубавне поезије. Пре неколико година сам се сусрела са поезијом песника Анђелка Заблаћанског и остала верни читалац овог сјајног песника посебног сензибилитета и умећа певања.

Споменка Денда Хамовић

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер је Анђелко Заблаћански српски песник, који пише одличну поезију.

Оспорено брисање

Ова страница не би требало да се обрише јер је чудно како се паушално доносе предлози за брисање. Бити песник није исто што и фудбалски голгетер па да се вредност процењује бројем датих голова. Поезија је специфична уметност, па или је осетиш или не. Нема ту збрајања и разбрајања. Зато тврдим да биографија песника Заблаћанског треба да остане јер својим квалитетом то заслужује.

Категорије Мачвани

Ако категорија Мачвани постоји, зашто је уклањати? — 178.237.216.182 (разговор) 23:14, 31. октобар 2023. (CET)