Разговор:Бриселски споразум (2013)

С Википедије, слободне енциклопедије

Делови српског законодавства[уреди извор]

Будући да ми корисник/корисница Викивинд упорно брише препричане делове КЗа Републике Србије у вези кривичних дела из чланова за које постоји основана сумња да су остварена(чл 307.) или су у покушају(чл 306.), замолио бих администраторе да спрече ово деструктивно понашање и порицање мог труда, рада и самопрегора. Посебно је значајно истаћи да се нигде не износи мишљење о томе да ли је дело остварено, већ се само препричавају чланови законика и оставља корисницима википедије да сами процене. Mihailo79 (разговор) 09:52, 5. септембар 2013. (CEST)[]

Vikipedija nije sudnica, a ovaj članak nije suđenje Vladi Srbije zbog potpisanog sporazuma. Ovaj članak treba da se bavi samim sporazumom i okolnostima koje su dovele do potpisivanja, te o eventualnim posledicama, kada ih bude (jer "Vikipedija nije kristalna kugla" pa se ne bavimo spekulacijama). U ovom trenutku, ti se previše trudiš da dokažeš da su potpisnici u ime Republike Srbije počinili krivično delo, što u ovom trenutku takođe spada u spekulacije - bez obzira na tvrdnje zvaničnika SPC-a i nekih javnih ličnosti, to će biti krivično delo tek nakon što nadležne institucije pokrenu, završe i osude nekoga za krivično delo; do tada je to ekvivalentno „gledanju u pasulj“, čime se, kako rekoh gore, Vikipedija ne bavi. Takođe, uz dužno poštovanje "truda, rada i samopregora", ništa od toga ti ne daje prednost nad drugim korisnicima. Članci nisu "tvoji" ni u kom smislu, članci su deo Vikipedije. Pogledaj uslove korišćenja, ili komentar ispod kutijice za uređivanje teksta. --Brane Jovanović (разговор) 11:43, 5. септембар 2013. (CEST)[]
Већ сам напоменуо у претходном посту, сматрам да је ваше брисање управо пристрасност и ПоВ пушинг како се већ каже(прикривање релевантних информација, по Вашој процени политички некоректних), јер навођење делова устава који дефинише Републику Србију као државу са две аутономне покрајине од којих се једна зове Косово и Метохија и делове Кривичног Законика Републике Србије који и те како имају или могу имати везе са поменутим споразумом није никакво суђење већ изношење чињеница. Ја ни у једном тренутку нисам изнео свој став о постојању кривичног дела, иако се ради о рачуници 1+1=2, већ само делове закона, што спада у енциклопедијски текст, категорија правна наука. Хвала Mihailo79 (разговор) 12:32, 5. септембар 2013. (CEST)[]
Не постоји никаква веза између Кривичног законика и Бриселског споразума. У Кривичном законику се не спомиње Бриселски споразам, а ни у Бриселском споразуму се не спомиње Кривични законик. Уколико релевантан секундарни извор направи везу, онда можемо цитирати тај извор и приписати њему ту тврдњу. Рецимо, ако је неки академик изјавио да је Влада Србије потписивањем Бриселског споразума починила кривично дјело, онда можемо написати „X је изјавио да је Влада Србије починила кривично дјело“ и слично.--В и к и Р 13:01, 5. септембар 2013. (CEST)[]
Већ имамо цитат академика Косте Чавошког, који објашњава да је споразум противуставан и наводи због чега, а чим је нешто противуставно и противзаконито, има своју санкцију у кривичном законику, само је направљена веза, будући да се и наводи део посебно чл.307. где се каже ко на противуставан начин покуша.... ту је чиста ситуација, јер за сада, до одлуке Уставног суда о уставности, говоримо само о покушају. Наравно, често смо имали прилике у медијима да чујемо позивање Уставног суда да не доноси никакву одлуку док им они не кажу или не донесу ретроактивно неки закон, што је такође кршење устава, део о објективности суда и владавини права у опште. Како хоћете, али ја сматрам да је укратко препричавање тих делова устава и закона коректно и едукативно, а већ сам скренуо пажњу на значај слободног медија у овом тренутку, када је слобода осталих медија у Србији најблаже речено веома дискутабилна. Ово се све ради превентивно, јер идемо ка тачки када се више легалним и Уставним средствима неће моћи борити против неуставног поретка. Само желим да покушате да схватите значај тога и уз то да задржимо објективност, која изношењем делова законодавства без изношења сопственог суда и мишљења, свакако није угрожена. Поздрав Mihailo79 (разговор) 13:28, 5. септембар 2013. (CEST)[]
Не може у тексту у поглављу Реакцију у Србији стајати поднаслов Српска академија наука и уметности и изнети личне ставове двојице чланова, јер то није став Академије него појединаца.--Drazetad (разговор) 13:41, 5. септембар 2013. (CEST)[]
Ја сам и ставио реакције чланова САНУ прво, па је то после неко променио. Вратићу сада тако. Mihailo79 (разговор) 13:55, 5. септембар 2013. (CEST)[]

Кривична дела, неутралан и објективан начин указивања[уреди извор]

Слажем се да је у вези с овом темом потребно указати на постојање описа кривичних дела из Кривичног закона чл. 306 и 307. Ипак, због постојања опречних мишљења, озбиљности теме и непостојања међу-докумената тј. јавних исправа, сматрам да је то потребно урадити у неутралном тону у смислу да "у делу јавности постоје основи сумње да су понашањем"... "остварени елементи кривичних дела прописаних у чл. 306" ... а потребно је и цитирати наведене чланове, ради објективности и неутралности. Чл. 307. КЗ бави се противуставним отцепљивањем дела територије. Извршилац ових дела може бити било ко, чак шта више то може бити и страни држављанин, тако да то не би требало никоме импутирати, али је указивање неопходно да би се могла схватити озбиљност ситуације у Србији и уопште имао увид у потпуни ток друштвених догађаја.

Ако тужилац покрене истрагу против Дачића као потписника (чини ми се да је он то потписивао) онда ћемо можда и мијењати садржај. А што се тиче самог Бриселског споразума, мислим да је Уставни суд њега дефинисао као чисто политички акт. Дакле, жеље и фрустрације владајуће већине написане на папиру (у овом случају усаглашене и са неким другим странама). Све у свему, само општи правни акт који буде поништен као неуставан јер настоји отцијепити територију релевантан је. Онда постоје механизми не само да се инокосне институције оптужују, већ и колективне. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:56, 6. јануар 2015. (CET) с. р.[]