Бриселски споразум (2013)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине тј Републике Србије и самопроглашене „Републике Косово", познат и као Бриселски споразум је потписан 19. априла 2013. у Бриселу.

Споразум су испред Републике Србије потписали председник владе Ивица Дачић и председник владе самопроглашене „Републике Косово" Хашим Тачи. Он предвиђа оснивање Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије, која би се формирала након локалних избора по косовским законима заказаним за 3. новембар 2013. године. Поред тога, споразумом је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији. Регионалног команданта полиције за четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова би требало да именују начелници тих општина. Апелациони суд у Приштини би успоставио комисију у којој би већину чинили српске судије и која би била надлежна за све већински српске општине.

Бриселски споразум је изазвао бројне реакције у Србији. По мишљењу Косте Чавошког, доктора правних наука и редовног професора на Правном факултету Београдског универзитета, овај споразум није у складу са српским Уставом и законима, ни са резолуцијом 1244.[1] У тексту споразума нигде се не спомиње Република Србија.

Позадина[уреди]

Од завршетка НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, Косово и Метохија се у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН налази под администрацијом ОУН (УНМИК). Европска унија је 16. фебруара 2008. одлучила да покрене „Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији - ЕУЛЕКС КОСОВО“, а 17. фебруара 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД,[2] донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије. Србија је одбацила ову декларацију, а Генерална скупштина Организације уједињених нација је резолуцијом А/63/Л.2 усвојеном на предлог Србије 8. октобра 2008. захтевала саветодавно мишљење Међународног суда правде о њеној легалности. Независност Републике Косово признаје 96 од 193 чланице Уједињених нација.

Реакције у Србији[уреди]

Политичке партије[уреди]

Српска православна црква[уреди]

Србија има тапију на 58,79 % земљишта територије Косова и Метохије - од чега значајан део представља имовина Српске православне цркве, затим државна, друштвена и приватна имовина, што чини 641.071 хектар од укупно 1.090.410.[3]

Приликом посете српског Патријарха Иринеја Руској православној цркви, дате су следеће изјаве забележене камерама.

Патријарх српски:„Наше садашње руководство је под приличним утицајем Запада. Црква чини све да њихову свест веже за моћну руску историју и за Руску цркву. Руска реч има моћ по питању Косова и Метохије. Зато молим Вас и преко Вас и руско државно руководство да нам помогнете да то питање решимо тако да сачувамо Косово и Метохију”.

Патријарх руски:„Ми са жаљењем констатујемо да руководство државе Србије нема снагу да буде на принципијелним ставовима и сматрамо да руководство Србије треба да ослушкује ставове СПЦ, а не да га игнорише”.

Ове изјаве су цензурисане на већини српских медија, чак су и негиране тиме доводећи у заблуду вернике српске и руске православне цркве. Касније је све добило епилог приликом емитовања снимка са наведеним изјавама.

Митрополит Амфилохије Радовић:„Кажу да имају већину. Није снага у броју, него у Господу, снага и јачина је у онима са којима је Бог и великомученик косовски Лазар и Свети Стефан Дечански и ћивоти Светих патријараха српских. Ту је већина”.

„Нека дају имање свога оца, а не Косово и Метохију. То није нечија прћија, него имовина народа светосавског”.

Чланови САНУ[уреди]

Бриселски споразум представља издвајање Косова и Метохије из уставног поретка Републике Србије, закључио је др Чавошки, цитирајући текст преамбуле Устава Р. Србије. Он је подсетио да део текста преамбуле улази у текст заклетве председника Србије.

Устав Србије предвиђа две аутономне покрајине у саставу Србије. „Одрицањем од Косова и Метохије није погажен само Устав Србије, већ и све оно што су наши преци чинили од 1912. године до данас”. Бриселским споразумом се врши присиљавање држављана Србије на Косову и Метохији да прихвате држављанство друге непријатељске државе. Академик Коста Чавошки је пре потписивања споразума поручио носиоцима власти у Србији да би прихватањем бриселског предлога починили кривично дело велеиздаје. „Успостављањем царине на административној линији са Косовом, властодршци у Београду су погазили Устав и починили кривоклетство, што је тешко кривично дело. Упозоравам их да не прихватају бриселске уцене јер ће за велеиздају морати да одговарају”, казао је Чавошки. [4] (Коста Чавошки)

Иако у важећем Кривичном законику Републике Србије формално више не постоји кривично дело велеиздаје, постоје дела из члана 306. КЗ-а Признавање капитулације или окупације и из члана 307. Угрожавање територијалне целине. За дело из члана 306. горња граница казне није одређена, односно подлеже уставном ограничењу од 40 година затвора, док је за дело из члана 307. максимална казна затвора 15 година. [5]

Косово нема цену и може се само дати џабе, што је пример готово незапамћен у историји. То је тако ретко каваљерство у данашњем свету и ући ћемо у историју по тој галантности.[6] (Матија Бећковић)

Уставни суд[уреди]

Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић изјавио је 27.10.2013. да су поступци оцене уставности и законитости бриселског споразума и владиних уредби које из њега проистичу у току и као неосноване одбацује критике прелагача, да се ти поступци одуговлаче.

„Уставни суд је уважио захтев Владе Србије да застане у поступку у односу на оспорене уредбе – о административним прелазима, матичним књигама, катастру и признавању факултетских диплома – уз истовремено одређење рока од шест месеци за отклањање уочених неуставности. Тај рок још није протекао, а до до тада Влада својим одлукама може предузети мере за отклањање неуставности”, рекао је Слијепчевић Танјугу.[7]

Сама ова изјава представља признање да Уставни суд Србије ради по захтевима Владе Србије, што је у супротности са Уставом Републике Србије, по коме судска и извршна власт морају бити одвојене и којим се гарантује назависност и објективност Уставног суда Републике Србије. Такође председник Уставног суда, констатује да постоје неуставности које треба отклонити и на тај начин директно даје своје мишљење о уставности споразума.

Срби са Косова и Метохије[уреди]

У Звечану је 4. јула 2013. године донета Декларација о оснивању Привремене скупштине АП Косова и Метохије[8]. Посланици ове скупштине, формиране упркос противљењу званичног Београда, закључили су 16. августа 2013. године да су за њих косовски локални избори неприхватљиви, јер су у супротности са Уставом и законима Србије али и са Резолуцијом 1244.[9]

28.10.2013. преко хиљаду грађана у Косовској Митровици цепало је плакате и остали промотивни материјал, на тај начин исказујући свој став према локалним изборима које организује тзв. Република Косово.[10]

29.10.2013. у 19ч на Правном факултету у Београду, удружење студената Правног факултета у Београду Номенканон организовало је трибину “Позитивноправни поредак и локални избори на Космету”, где је констатовано да се локални избори, заказани за 03.11.2013. као и Бриселски споразум спроводе у супротности са Уставом и законима Републике Србије. Такође, констатовано је да, као и у претходном периоду, грађани Србије треба да бојкотују ове изборе како не би давали легитимитет непризнатој држави Косово. [11]

Реакције у Приштини[уреди]

Реакције у свету[уреди]

Русија[уреди]

Русија неће признати резултате локалних избора на Косову, јер Република Косово не постоји, рекао је на сусрету с представницима привремене скупштине аутономне покрајине Косово и Метохија заменик руководиоца фракције Праведна Русија у Државној думи Михаил Јемељанов.

Према његовим речима, на седници Думе која ће бити одржана 12. новембра, Праведна Русија ће истаћи предлог пројекта резолуције који осуђује одржавање нелегитимних избора у покрајини, пренео је „Глас Русије“.

Патриотске снаге Руске Федерације схватају да када се Срби боре за територијални интегритет земље, боре се и за Русију, рекао је Јемељанов.[12]

Страни медији[уреди]

Већина западних медија окарактерисала је споразум као „историјски“,[13][14] уз оцену да ће он убрзати евроинтеграције Београда и Приштине.[13] Агенција Ројтерс је оценила да спровођење споразума неће бити лако, наводећи као пример најаву референдума на северу Косова. Њујорк тајмс је навео да би споразум требало да „превазиђе етничке нетрпељивости у бившој српској покрајини“, и да се ради о важној дипломатској победи Европске уније у којој је Кетрин Ештон одиграла кључну улогу.[13]

Руски медији су оценили да је споразумом „Србија де јуре признала независност Косова“.[15] Глас Русије је оценио да је споразум приближио Косово независности, и сасвим уклонио присуство Србије на Косову, чак и у општинама са већинским српским становништвом, као и да „Косову недостаје само место у УН, али изгледа да је Београд спреман да попусти и по том питању“.[16]

Уставни суд[уреди]

Пред Уставним судом Републике Србије нашло се више захтева за испитивање уставности Споразума, као и низа уредби које је Влада Републике Србије, на челу са Александром Вучићем донела на основу њега. Уставни суд Србије је 26. фебруара 2014. године оценио неуставном Уредбу о катастру за Косово, која је настала на основу Бриселског споразума. Суд је овом одлуком још једном дао Влади Србије рок од шест месеци да Уредбу о катастру уреди онако како налаже Устав Србије.

Уставни суд је, претходно у јуну 2013. године, донео одлуку да застане са поступком о оцени уставности ове уредбе. Том одлуком суд је дао могућност влади да усагласи ову уредбу са Уставом. Влада је, наиме, имала могућност да уклони уредбу из правног поретка или да је промени тако да она буде у сагласности са Уставом, законима и међународним конвенцијама.

Будући да Влада Србије ништа од тога није учинила, Уставни суд је наставио поступак оцене уставности и донео коначну одлуку на седници од 26. фебруара. На овакву одлуку Уставног суда реаговао је министар правде Никола Селаковић, износећи став Владе да Бриселски споразум није правни већ политички акт, те да се Уставни суд треба огласити као ненадлежан за ово питање. [17] На овај начин, министар правде Републике Србије изузима политичко деловање из правног поретка Србије, што представља потенцијално велику опасност и даје одрешене руке по питању деловања свим политичким чиниоцима у Србији. Академик Коста Чавошки је позвао УСС да одлучујује "по савести и части", а да не наседа на "немаштовите ујдурме власти". Чавошки је рекао да Бриселски споразум није политички, већ општи правни акт, тако да је УСС надлежан да га разматра, оценивши да његову неуставност може свако да види. [17]

У складу са препоруком министра Селаковића, Уставни суд је 10.12.2014. одбацио предлог за оцену уставности и законитости парафираног „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ између Владе Републике Србије и Привремених институција самоуправе у Приштини, од 19. априла 2013. године. (предмет IУо–247/2013).[18] Будући да је Уставни суд на овај начин прогласио Бриселски споразум политичким а не правним актом, из тога произилази да ни један грађанин Републике Србије нема правну обавезу да поштује и спроводи одредбе Бриселског споразума.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Академик професор др Коста чавошки о неуставности споразума”. 
  2. Тајни протокол разговора ЕУ и САД о планирању проглашења независности Косова, као и о неким њиховим активностима пре и после тог проглашења, Приступљено 9. априла 2013.
  3. http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2007/latinica/150.html Србија већински власник територије Косова и Метохије
  4. „Академик Коста Чавошки о Бриселском зпоразуму”. 
  5. „Кривични законик Републике Србије”. 
  6. „Академик Матија Бећковић о Бриселском зпоразуму”. 
  7. Уставни суд Србије о Бриселском споразуму | СРБИН.ИНФО
  8. Декларација О Оснивању Привремене Скупштине Аутономне Покрајине Косово И Метохија | Никад Граница - Косово Је Србија
  9. B92 - Vesti - Skupština KiM:Izbori neprihvatljivi
  10. СЛОЖНИ: Стотине Срба иде Косовском Митровицом и цепа плакате који позивају на издају (ФОТО) | СРБИН.ИНФО
  11. НОМОКАНОН – ТРИБИНА: “Позитивноправни поредак и локални избори на Космету” (29.10.2013. у 19ч) | СРБски ФБРепортер
  12. Jemeljanov: Rusija neće priznati rezultate izbora na Kosovu | Politika | Novosti.rs
  13. 13,0 13,1 13,2 Светски медији: Историјски споразум који отвара пут за преговоре са ЕУ, Блиц
  14. Светски медији о договору БГ-ПР, Б92
  15. Руски медији: Србија де јуре признала Косово, Поштар
  16. Споразум о Косову: узалудна жртва Србије?, Глас Русије
  17. 17,0 17,1 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/Политика/1631436/Селаковић%3A+Бриселски+споразум+политички+акт.html Селаковић: Бриселски споразум политички акт, Политика 24. јун 2014
  18. Саопштење са 35. седнице Уставног суда, одржане 10. децембра 2014. године, којом је председавала Весна Илић Прелић, председница Уставног суда

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]