Разговор:Вук Стефановић Караџић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Nije da se namećem-no, ovo je, realno-malo. Evo što sam stavio na hr wiki, pa ako se komu da, neka stavi na ćirilicu i prevede na srpski, te korigira ono što misli da nije adekvatno.

U prvoj polovici 19. stoljeća, uz pomoć tadašnjih vrhunskih filologa, kao što su braća Grimm, austrijskih vlasti koje je predstavljao Jernej Kopitar -- Vuk Stefanović Karadžić je reformirao srpsku grafiju i pravopis, praveći veliki rez između dotadašnje slavenosrpske kulture i novog standarda. Karadžićeva kapitalna djela, među kojima se ističu prvo izdanje «Srpskog rječnika» (1818.), drugo, znatno prošireno (1852.), te prijevod Novoga Zavjeta (1847.), postavili su temelje za suvremeni srpski standardni jezik, a znatno su utjecala i na oblik hrvatskoga standardnoga jezika, ponajviše u fazi tzv. hrvatskih vukovaca ili mladogramatičara. Osnovna načela Karadžićeve reforme se mogu sažeti u tri točke:

• izjednačavanje narodnog i književnoga jezika, tj. inzistiranje na folklornim jezičnim oblicima, za koje se smatralo da su pouzdan vodič zabilježen u narodnim pjesmama i poslovicama;

• prijekid sa svim starijim oblicima srpske književnosti i pismenosti i novo utemeljenje standardnoga jezika bez oslona na tradiciju;

• i, novoštokavski folklorni purizam, što se očitovalo u čišćenju jezika od crkvenoslavizama koji su identificirani kao ruskocrkvena naplavina koja ne odgovara glasovnoj i gramatičkoj strukturi srpskoga jezika.

Na tehničkoj razini, Karadžićeva reforma se manifestirala u novoj srpskoj ćirilici u kojoj su izbačeni nepotrebni poluglasovi, apsorbirani grafemi za lj, nj, dž koje je predlagao Sava Mrkalj, te uveden grafem j iz latinice. Novi fonološki pravopis, primjeren prozirnomu idiomu kakav je srpski, zamijenio je stariji tvorbeno-morfološki. Jezični supstrat je bila novoštokavska ijekavština («istočnohercegovačko-krajiško narječje»), koju je Vuk Karadžić stilizirao dijelom i prema hrvatskim pisanim djelima (tjerati mjesto ćerati, hoću mjesto 'oću). No, zbog utjecaja srpske građanske klase u Vojvodini i Srbiji, ta je reforma prihvaćena u nešto izmijenjenom obliku: ijekavski refleks jata je zamijenjen ekavskim (dete mjesto dijete). Srpski književni jezik ijekavskoga refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, te među Srbima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Mir Harven 23:52, 1 Нов 2004 (CET)

Управо сређујем чланак са твојим подацима. Него, приметих нешто: да ли се по хрватској норми "Нови завет" пише великим почетним словом друге речи, или је то била твоја омашка? --Милош 06:33, 2 Нов 2004 (CET)

Вук Стефановић као гробар србскога језика

Само бих да приметим да једино ми на целом свету имамо фонетски правопис, већина користи етимолошки, што су они толико глупи, а ми паметни никада ми није било јасно све док нисам прочитао есеј Меше Селимовића " За и против Вука " где човек јасно и гласно каже да је реформа језика и превођење "Новог Завета" било у функцији ширења утицаја католичке цркве на истоку. Веома је дискутабилно питање превода "Новога Завета", пошто је просто невероватно да је то могао да уради Вук, вероватније је да је то било дело Јернеја Копитара такође у циљу римокатоличке пропаганде. А да не помињемо лажи да је Његош писао народним језиком, да било који писац и данас пише народним језиком или да ће писати. Заправо о томе како је горе наречени Вук упропастио и сахранио србски језик могу се написати томови.

Управо се сјетих свог кума, кад је прије двије-три године морао да учи енглески, и он се својевремено пожалио на Вука Караџића (али у мало друкчијем контексту): „Е, Вуче, Вуче! Кад дође до Беча, што не оде мало и до Лондона?“ :) Не сумњам да је Вук имао помоћ са стране приликом превођења "Новог Завјета", али нисам баш склон да повјерујем да је Римокатоличка црква била та која га је потпомагала, иако цијеним и Мешу Селимовића. То што ниједан књижевник данас не пише народним језиком није Вукова кривица, сам Вук се заиста и јесте залагао за народни језик и он сам јесте писао народним језиком. Као, уосталом, и Његош, који је исте те 1847. године кад је Вук издао пријевод "Новог Завјета", Бранко Радичевић своје „Песме“, а Ђуро Даничић „Рат за српски језик и правопис“, издао свој „Горски вијенац“, писан старим правописом, али ипак на народном говору. Да је Вук радио зарад Римокатоличке цркве, вјерујем да не би сакупљао српске народне умотворине и ширио српске народне обичаје... Уосталом, није ли он говорио да су сви штокавци Срби? А међу штокавцима има доста оних који се данас изјашњавају као Бошњаци и Хрвати. Ови потоњи су, иначе, римокатолици. :) Да нам није било Вука, ми бисмо и даље писали, како он каже, ругајући се тадашњим књижевницима и њиховом правопису, свак по својем „вкусу“ или по правилима наке баба-Ранђије (нисам сигуран да ли је Ранђија, али неку бабу Вук јесте прозивао :)). А то да смо ми Срби паметнији од остатка свијета, лако се да закључити чак и без Вука. Па ми имамо Теслу, Пупина, Андрића, Његоша, поменутог Селимовића... А такво чељаде као што је Вук био више се не рађа, ни код нас Срба ни било гдје у свијету, вјеруј ми. Једино Толкин је могао бити раван њему, јер је једино још он био у стању да реконструише читав језик из коријена (др Заменхоф, на примјер, творац језика есперанта, није на њиховом нивоу, јер је есперанто сав језик саздан од правила, ту нема изузетата, а ајде ти смисли као Толкин језик који има и изузетке и гласовне промјене и све то пробај да држиш у глави; стварно се види да је Толкин имао вијуге и мале сиве ћелије боље него Херкул Поаро). А имај у виду и то што је Толкин живио у двадесетом вијеку, а Вук почетком деветнаестог. Био је самоук, један од малобројних писмених међу Србима, разним књигама које је имао Толкин Вук није имао приступа; да је Толкин живио у Вуково вријеме, ко зна да ли би био раван њему! А и такав мозак као што је био Толкин је учио српски језик (овај Вуков, наравно, а не онај Ранђијин). И Толкин је видио у српском језику ту његову посебност и љепоту што је има. :) Међутим, ако и даље сматраш да је Вук „гробар србскога језика“, ти слободно пиши по свом „вкусу“... Демократија, је ли? ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:27, 28. март 2006. (CEST)

Tromb Vukovo delo u koje se svi vukovci toliko kunu uopste nije Vukovo. Ne branim stari pravopis koji je bio prevazidjen, ali novi ni u kom sluaju nije savrsen. Cirlica koju je navodno Vuk modifikovao nije njegovo delo. Vuku se jedino treba odati priznanje za skupljanje narodnih pesama i njihovo objavljivanje, a ostalo nije njegovo delo iako je on potpisivao. Reforma cirilice je u sustini delo Save Mrkalja, pravog genija koji je nazalost jako tuzno zavrsio. Prevod Svetog pisma isto nije Vukovo delo nego delo Djure Danicica, isto kao i delo 'Rat za srpski jezik i pravopis'. Sama namera za stvaranjem fonetskog alfabeta je vrlo jasna bila srpskoj crkvi jos tada. Naime fonetski pravopis je bio najlaksi put da se srpsko nacionalno bice okrnji. nacionalna obelezja su jezik, pismo i delimicno religija, svuda u svetu. Gubljenjem ili potiskivanjem cirilice, a najlaksi put za to je ovakva cirilica s koje se jako lako prelazi na latinicu, je u sustini najvise doprinela odnarodjavanju i preletanju Srba u susedna jata, narocito u hrvatsko. Svi katolici na Balkanu su Hrvati, iako s njima nemaju blage veze. Posto Srbi nisu ni narocito religiozni eto i druge uzgubljene karike u nacionalnom bicu, jezik nikada nismo poseban ni imali jer su svi jezici isti i ne postoji jasna i primetna razlika medju njima, tu mislim na hrvatski i srpski i novokreirani bosnjacki i famozni crnogorski. Inace Vukova reforma i novi pravopis nisu zvanicno prihvaceni ni od jedne zvanicne srpske institucije bili, ova modifikovana cirilica se prosto na mala vrata provukla medju Srbe. Sam Vuk inace nije imao nikava predznanja iz ove materije i manje vise bio je orudje u tudjim rukama, sto je on svakako uvideo i razumeo, mozda prekasno, ali je svakako bio svestan toga. Isti covek je uzimao iz srpskih manastira knjige, 'srbuje' i kao antikvitete ih prodavao evropskim bibliotekama, o njegovom neknjizevnom radu mogu da se napisu romani, bilo bi vrlo uzbudljivo i zanimljivo saznati cistu istinu, ovde nema prostora za toliko pisanje. Dakle sve u svemu uloga Vuka je mnogo vise negativna nego pozitivna. I jos jedna ispravka ovde a ko je uredio glavnu stranicu moze i to da unese. Nije samo Vilhelmina (Mina) Karadzic nadzivela oca. Vuk je imao i sina Dimitrija (1836-1883) koji se skolovan za oficira, sada bi mi rekli tehnicke sluzbe, ili inzenjerije. Bio je dobar pitomac, zavrsio je kao drugi u klasi. Sluzbovao je u Srbiji neko vreme, ali posto je bio kockar i pijanica procerdao je ocevo imanje Lagator, bio je stalno u dugovima, a sa sestrom Minom u manje vise losim odnosima, tako bar govori njihova prepiska. Odselio je u Rusiju, tamo dogurao do cina pukovnika. Ucestvovao je u srpsko turskim ratovima 1875/78. Umro je u negde u Rusiji, ne zna se gde je sahranjen.

"Prevod Svetog pisma isto nije Vukovo delo nego delo Djure Danicica"

Pa ko je rekao da je Vuk preveo Sveto pismo!!?? Vuk je preveo Nov zavet a Đuro Stari.--Ašhabad (разговор) 23:05, 16. јун 2012. (CEST)

Још мало о Вуковоме уништавању језика

О томе колико смо ми паметни у односу на остатак света мислим да је беспредметно расправљати, Пупин и Тесла су отишли у Америку и тамо направили то што су направили, да су остали у овој паметној ѕемљи могли би само да плачу. Но вратимо се Вуку и идеји о фонетском правопису, као веома добра и наоко лепа идеја она се пре свега јавила у развијеним земљама Запада, али захваљујући томе што су они имали у то време развијену науку па тако и филологију никоме није пало на памет да обогаљи свој језик, и да направи хорде полуписмених људи у будућности. Мислим да ћемо се сложити да писмених људи у нас има веома мало а оних који познају језик још мање, већина је полуписмена илити писмена за нужду. Уништавање корена речи у фонетском правопису ствара огромне проблеме као у правилном писању тако и разумевању појмова, а о претваранју граматике у гомилу иѕузетака да не говоримо. Ја лично нисам приметио да је нарочито тешко читати оригинално штампана Његошева дела, мислим на стару ортографију и стари правопис, који је очигледно постојао и пре Вука.

Али ти одлично разумијеш овај обогаљени језик са граматиком препуном изузетака који данас користимо? Штавише, ти заиста и користиш тај језик, зар не? Вјерујем да славјаносербски језик не би баш најбоље разумио/разумјела? Да ли си икада пробао да читаш дјела на славјаносербском језику против кога се Вук борио или да ли си пробао да пишеш на њему? Његошева дјела нису писана тим језиком; он јесте користио стару азбуку, али је писао народним говором за који се Вук залагао. Његошев језик није то за шта се ти залажеш. Оно што је било прије Вука, оно против чега се Вук изборио - уз помоћ Његоша, Даничића и других писаца - то је славјаносербски језик, једна хибридна мјешавина српскословенског језика, рускословенског језика, народног српског говора и чак дијелом и правог руског језика. Њиме је било веома лако писати - само пиши како ти падне на памет, пошто славјаносербски није имао тачно утврђена граматичка правила, ако не знаш српскословенски, стави рускословенски, ако не знаш ни њега, стави руски, а ако не знаш ни руски, стави народни језик. Али, поред тога што га је било веома лако писати, било је веома тешко разумјети га. Откуд знаш шта је писац хтио да каже, кад сваки писац пише како сам најбоље зна? Не знаш ни шта да очекујеш, да ли српски, да ли руски, да ли старословенски. Али кажем ти, ако баш мислиш да је славјаносербски бољи од овог Вуковог, ти слободно пиши славјаносербским, ја бих те, хвала Богу, разумио, али чисто сумњам да би те разумио још неко у овом, како кажеш, полуписменом народу. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:40, 29. март 2006. (CEST)

Хах... Овај непотписани је жесток идиот (али тотални) и то говорим под пуном одговорношћу.Гомила нетачних и непроверених флоскула...

Датуми

Елем,оно због чега сам дошао-јесте ли сигурни да је Вук Стефановић Караџић умро 7. а не 2. фебруара? --Марко Радовановић 18:08, 31. август 2007. (CEST)

Јесте умро 7. фебруара, ево те информације и у књизи "Писма Мине Караџић Вукомановић". --Ђорђе Стакић (р) 13:10, 3. септембар 2007. (CEST)

---

А одакле овај датум 7. новембар као датум рођења? Према Вуковом писању, он је рођен Митровдан, што је 26. октобра по јулијанском календару. То је данас 8. новембар, а тако је и обележен дан 150 година Вуковог рођења. Међутим у 18. веку је то био 6. новембар јер је 1800. и 1900. била проста по грегоријанском календару, те се разлика повећала за још два дана у односу на јулијански. Тако је Оснивачка скупштина Вукове задужбине одржана у то име 6. новембра, према препоруци академика Ђуре Курепе. У складу са препоруком Ђуре Курепе сам унео 6. новембар. -- JustUser  JustTalk 11:49, 24. децембар 2007. (CET)

Razlike izmedju srpskog i hrvatskog jezika

Koja je razlika izmedju srpskog jezika i hrvatskog jezika? Ista ona razlika koja je izmedju engleskog jezika i americkog jezika; engleskog i kanadskog; engleskog i australijskog; spanskog i meksickog; spanskog i kubanskog; Samo sto je srpski jezik u ovim primerima ekvivalent engleskom i spanskom, a srpski i hrvatski ne mogu biti ravnopravni, jednaki ili ISTI! To su pogresni (izopaceni) stavovi. I TACKA!

U potpunosti se slažem s tobom u vezi s tom izopačenošću. Naime, mora biti da su lingvisti izopačeni, jer izopačenima zoveš njihove, je li, pogrešne stavove (a vjerovatno si kao i oni studirao slavistiku ili filologiju na kom veoma poznatom univerzitetu, objavio gomilu radova o razlikama između jezika srpskog i hrvatskoga, pa ti to daje za pravo da stavljaš tačke na svoje nacional-pseudolingvističke tvrdnje), jer inače, da nisu izopačeni (lingvisti), ne bi ni bili to što jesu, to jest ne bi se ni bavili tom naukom kojom se bave. :) (Možda baš zbog raznih usijanih glava koje se u sve niti jezikoslovne razumiju, šta misliš?) Dakle, imaš pravo, to ti niko ne može odreći, zbilja se radi o suštoj izopačenosti, ili možda radije, hvatanju zjala bez nekog vidljivog učinka (varijacija na temu Hamleta, jelte — hm, hm, nešto je trulo u državi srpskoj...). :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 03:41, 16. март 2008. (CET)

Вук и Доситеј

Касније стиже у Београд да упозна Доситеја Обрадовића, ученог човека и просветитеља. Овај га грубо отера од себе и Вук разочаран 1804. одлази у Јадар и почиње да ради као писар код Јакова Ненадовића.

Зна ли се шта је тачно то били и може ли неко да услика Вуков гроб тамо у Саборној цркви, ако се не варам? -- Bojan  Razgovor  16:42, 9. мај 2008. (CEST)

Јесте испред Саборне цркве, видећу ја да усликам кад будем ишао. --Ђорђе Стакић (р) 22:19, 9. мај 2008. (CEST)

Tromb. Da zaista se odigralo to izmedju Vuka i Dositeja. Vuk je trazio stipendiju od ustanicke Srbije, odnosno Sovjeta, pritom je izasao pred Dositeja obucen kao moderni evropljanin i uz to obrijanih brkova. Takav stav iznervirao je Dositeja koji se upinjao da organizuje kakvo takvo skolstvo po Srbiji i prikupi sto vise pismenih ljudi. To pismeni znaci onih koji su znali da citaju i pisu, ne obrazovanih, oni su se mogli u ustanickoj Srbiji na prste dve ruke da izbroje. Odnos medju njima nije postojao nisu bili u kontaktu, ali se zna da je Vuk lepio pamflete po beogradskim kapijama protiv Dositeja, a sve po nagovoru Ivana Jugovica. Posto tada nije bilo novina obracunavalo se pamfletima sa licnim ili politickim protivnicima. Posto nisu bili savremenici Vuk i Dositej nisu ni mogli biti u nekom odnosu, cak mislim d aDositej nije ni znao ko je Vuk, jer je Vuk za celu generaciju mladji. Grobovi i Vuka i Dositeja su ispred Saborne crkve u Beogradu, simetricno postavljeni u porti u odnosu na glavna vrata.

Године

Имам жељу да унапредим чланак, јер је он један од најбитнијих за Википедију на српском језику, ако не и најбитнији. Питам остале да ли се слажу да ли да обрадим најважније године Вукове рефроеме детаљно или...(1818, 1836, 1839, 1847, 1950)? Johnny B. Goode (разговор) 13:59, 2. новембар 2009. (CET)

Што квалитетније то боље, слажем се, видећемо како ће то да изгледа и даље коментарисати. --Ђорђе Стакић (р) 21:44, 2. новембар 2009. (CET)

Датум Вуковог рођења

Што се тиче датума рођења, јесте Вук Караџић рођен на Митровдан, али то је у 18. веку било 6. новембра по новом и 26. октобра по старом календару. У 20. и 21. веку Митровдан је 8. новембра по новом и 26. октобра по старом календару јер се разлика између календара повећала. У следећем веку Митровдан ће бити 9. новембра по новом календару, а Божић 8. јануара. --Ђорђе Стакић (р) 23:55, 11. новембар 2009. (CET)

---

Даодати Категорија:Српски преводиоци јер је превео Нови завет. --93.86.55.112 (разговор) 19:26, 30. март 2010. (CEST)

Техничке зврчке

Јел' још неко види да садржај „бежи“ из чланка? --ノワック・ウォッチメン 23:22, 22. фебруар 2013. (CET)

Da, nešto nije u redu, ima velika praznina i u sredini te praznine se pojavljuju slova, neka je greška.--Soundwaweserb (разговор) 23:25, 22. фебруар 2013. (CET)

Verovatno e greska u klasi Unicode koja se koristi za tabelu. -- Bojan  Razgovor  23:39, 22. фебруар 2013. (CET)

  Урађено . --Lakisan97 (разговор) 23:52, 22. фебруар 2013. (CET)

Фотографије и Новчанице

• 
  око 1850.
• 
  око 1860.
• 
  Кубура Вука Караџића
• 
  10-000 динара Портрет Вука Стефановића Караџића
• 
  10 динара Портрет Вука Стефановића Караџића

178.149.33.53 (разговор) 11:25, 14. август 2013. (CEST) За преглед избаченог дела странице

---

http://hr.izabelakolarfurjan.wikia.com/wiki/Biblija_ili_Sveto_Pismo_Staroga_i_Novoga_Zavjeta (Изабела Колар Фурјан Еџ Либрис - Ex Libris) http://hr.izabelakolarfurjan.wikia.com/wiki/Datoteka:IMG_8114.JPG - "ИНИЦИЈАЛ СКЗ НАЦРТАО ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ" (Изабела Колар Фурјан - http://hr.izabelakolarfurjan.wikia.com/wiki/Predlo%C5%BEak:Ex_Libris)

Његова Дела?

Зар Вук није ништа написао? Је сте ли заборавили да ставите његова дела? Интересовало би ме да знам да ли је он писао "србски" или "српски" — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 62.167.57.80 (разговор)

србске а не српске новине

за период који се наводи то су били србске новине

http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-2588-1864&e=f&ID=2793&p=002&z=3&x=0&w=1366&h=649

http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/P-2588-1864

30.12.1869 излази посљедњи број под именом србске новине http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/P-2588-1869

од 3.1.1870 то су срПске новине,па у складу са тим треба и писати,по мени! било би неправилно да ја пишем у чланку србске новине након 1870. http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/P-2588-1870

--Андрија (разговор) 19:15, 3. јануар 2015. (CET)

Ако се опредјељујете за називе и датуме из данањег угла гледања, онда не би могли написати ни датуме новина по јулијанском, већ би морали пребацивати у нови коледар. Пиши као што је тада било. --Андрија (разговор) 19:19, 3. јануар 2015. (CET)