Српски динар

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Динар.
Српски динар
100RSD front.jpg 100RSD reverse.jpg
100 динара лице 100 динара наличје
ISO 4217 код RSD
Централна банка Народна банка Србије
 Веб-сајт Званична презентација
Корисници  Србија
Инфлација 1,4 % (октобар 2015)
Симбол дин. / д.
Део валуте 100 пара

Српски динар је званична валута Републике Србије. Вредност једног динара је еквивалентна вредности 100 пара.

Међународна ознака валуте за динар је RSD, а шифра валуте 941.

На садашњим новчаницама су приказани портрети људи везаних за историју Србије и Народне банке Србије, а на кованом новцу приказани су српски манастири.

Новац у оптицају[1][уреди]

Новчанице у оптицају[уреди]

У оптицају су новчанице са потписима гувернера Млађана Динкића, Кори Удовички, Радована Јелашића, Дејана Шошкића и Јоргованке Табаковић у апоенима 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 динара.

Новчанице које носе ознаку Народна банка Југославије, а са потписима су гувернера Млађана Динкића биле су у паралелном оптицају до 31. децембра 2006. године, када су коначно повучене и замењене искључиво новчаницама које носе ознаку Народна банка Србије. Изузев ознаке, старе и нове новчанице готово су истоветног дизајна, осим апоена од 500 и 2000 динара, који нису имали верзију са ознаком Народна банка Југославије, јер су по први пут пуштени у оптицај 2004, односно 2011. године.

Вредност Верзије у оптицају Потпис гувернера Портрет Напред Позадина Димензије Боја
10 динара од 19. маја 2006. Радован Јелашић Вук Стефановић Караџић 10RSD Front.jpg

Портрет Вука Стефановића Караџића, отворена књига и Вуков прибор за писање (експонати сталне поставке Музеја Вука и Доситеја у Београду), три слова модерне српске азбуке.

10RSD Reverse.jpg

Фигура Вука Стефановића Караџића (детаљ са фотографије), учесници "Првог светословенског скупа" одржаног у Прагу 1848. године (детаљ са фотографије), фриз од слова, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на окер подлози.

62 x 131 мм окержута, браон, зелена
од 30. септембра 2011. Дејан Шошкић
од 24. маја 2013. Јоргованка Табаковић
20 динара од 18. јула 2006. Радован Јелашић Петар II Петровић Његош 20RSD Front.jpg

Портрет Петра II Петровића Његоша, десно од портрета приказан је, линијским цртежом, Цетињски манастир.

20RSD Reverse.jpg

Фигура Петра II Петровића Његоша у позадини, уместо његове статуе из маузолеја на планини Ловћен, детаљ са украсне минијатуре с првог словенског октоиха, штампаног на Цетињу 1494. године, планински масив Комова, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на зеленој подлози.

64 x 135 мм зелена, окержута и дискретна црна
од 30. септембра 2011. Дејан Шошкић
од 24. маја 2013. Јоргованка Табаковић
50 динара од 15. новембра 2005. Радован Јелашић Стеван Стојановић Мокрањац 50RSD Front.jpg

Портрет композитора Стевана Стојановића Мокрањца, стилизовани приказ дела виолине, клавијатура и нотни запис из Мокрањчеве заоставштине.

50RSD Reverse.jpg

Фигура Стевана Стојановића Мокрањца, мотив илуминације са Мирослављевог јеванђеља, нотни запис, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на љубичастој подлози.

66 x 139 мм љубичаста, тон окер боје
од 20. јуна 2011. Дејан Шошкић
од 28. фебруара 2014. Јоргованка Табаковић
100 динара од 2. јула 2003. Млађан Динкић Никола Тесла 100RSD front.jpg

Портрет научника Николе Тесле, формула за јединицу магнетне индукције, приказ електричног пражњења, приказ једног Теслиног постројења.

100RSD reverse.jpg

Фигура Николе Тесле (мотив са фотографије из Музеја Николе Тесле у Београду), цртеж Теслиног електромотора, “ Теслина голубица”, знак Народне банке Србије/велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на плавој подлози.

68 x 143 мм плава, окержута и зелена
од 17. септембра 2004. Радован Јелашић
од 20. октобра 2006. Радован Јелашић
од 11. маја 2012. Дејан Шошкић
од 24. маја 2013. Јоргованка Табаковић
200 динара од 2. јула 2005. Радован Јелашић Надежда Петровић 200RSD Front.jpg

Портрет Надежде Петровић, приказ скулптуре Надежде Петровић, обриси цркве манастира Грачаница, сликарска четкица.

200RSD Reverse.jpg

Фигура Надежде Петровић као добровољне болничарке у време Првог балканског рата, приказ цркве манастира Грачаница, део композиције с једне од слика Надежде Петровић, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на плавој подлози.

70 x 147 мм браонцрвена, уз додатак плавих тонова
од 30. септембра 2011. Дејан Шошкић
од 5. јула 2013. Јоргованка Табаковић
500 динара од 17. септембра 2004. Радован Јелашић Јован Цвијић 500RSD 2007 obverse.jpg

Портрет Јована Цвијића, приказ картографске пројекције земље и Балканског полуострва у позадини.

500RSD 2007 reverse.jpg

Фигура Јована Цвијића, стилизовани приказ етно мотива, знак Народне банке Србије/ велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на зеленој подлози.

70 x 147 мм плавозелена, црвенобраон, зелена и жута боја
од 4. јуна 2007. Радован Јелашић
од 30. децембра 2011. Дејан Шошкић
од 7. децембра 2012. Јоргованка Табаковић
1000 динара од 24. марта 2003. Млађан Динкић Ђорђе Вајферт 1000RSD front.jpg

Портрет Ђорђа Вајферта, приказ комплекса објеката Вајфертове пиваре, кинеграм "Свети Ђорђе убија аждају“.

1000RSD reverse.jpg

Фигура Ђорђа Вајферта у седећем положају, део ентеријера зграде Народне банке Србије, приказ пригодне медаље; знак Народне банке Србије/велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на црвеној подлози.

72 x 151 мм црвена, окержута, плавозелена
од 15. септембра 2003. Кори Удовички
од 18. јула 2006. Радован Јелашић
од 30. децембра 2011. Дејан Шошкић
од 25. јула 2014. Јоргованка Табаковић
2000 динара од 30. децембра 2011. Дејан Шошкић Милутин Миланковић 2000RSD front.jpg

Портрет Милутина Миланковића, централним делом новчанице доминира фигура Милутина Миланковића за радним столом, испод које је графички приказ његових прорачуна померања снежне границе за протекли део квартара од 600.000 година.

2000RSD revers.jpg

Фигура Милутина Миланковића, фрагмент стилизованог приказа сунчевог диска, а у централном делу доминира приказ Миланковићевог рада „Путања северног небеског пола“, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на маслинастој подлози.

74 x 155 мм доминирају сивомаслинасти тонови уз додатак жутонаранџасте и плаве боје
од 7. децембра 2012. Јоргованка Табаковић
5000 динара од 2. јула 2003. Млађан Динкић Слободан Јовановић 5000 front.jpg

Портрет Слободана Јовановића

5000 back.jpg

Фигура Слободана Јовановића, фрагмент зграде Народне скупштине и стилизован приказ ентеријера скупштинске сале; знак Народне банке Србије/велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на љубичастој подлози.

76 x 159 мм тонови зелене, љубичасте и жуте
од 26. новембра 2010. Дејан Шошкић

Ковани новац у оптицају[уреди]

Вредност Година издања Године ковања Слика Опис аверса Опис реверса Легура Пречник Маса
1 динар 2003. 2003. и 2004. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), рељеф зграде Народне банке Србије, ознака године ковања. Ознака емитента (текст Народнa банка Србије, исписан ћирилицом и латиницом) и знак Народне банке Србије. 70% Cu, 12% Ni, 18% Zn 20 mm 4,34 g
2005. 2005, 2006, 2007, 2008. и 2009. 1Dinar.jpg Ознаке државности (грб Републике Србије и текст Република Србија исписан ћирилицом и латиницом) и ознака еминента (текст НБС, исписан ћирилицом и латиницом). 75% Cu, 0,5% Ni, 24,5% Zn 4,26 g
2009. 2011. и 2013. 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014. и 2016. Вишеслојни материјал, чије је језгро нискоугљенички челик, обострано електрохемијски платиниран основним слојем бакра/двоструко пресвучен галванском превлаком, и то првим слојем бакра и другим слојем месинга. 4,20 g
2 динара 2003. 2003. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), здање манастира Грачаница, ознака године ковања. Ознака емитента (текст Народнa банка Србије, исписан ћирилицом и латиницом) и знак Народне банке Србије. 70% Cu, 12% Ni, 18% Zn 22 mm 5,24 g
2006. 2006, 2007, 2008, 2009. и 2010. Ознаке државности (грб Републике Србије и текст Република Србија исписан ћирилицом и латиницом) и ознака еминента (текст НБС, исписан ћирилицом и латиницом). 75% Cu, 0,5% Ni, 24,5% Zn 5,15 g
2009, 2011 и 2013. 2009, 2011, 2012, 2013, 2014. и 2016. 2Dinara.jpg Вишеслојни материјал, чије је језгро нискоугљенички челик, обострано електрохемијски платиниран основним слојем бакра/двоструко пресвучен галванском превлаком, и то првим слојем бакра и другим слојем месинга. 5,05 g
5 динара 2003. 2003. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), здање манастира Крушедол, ознака године ковања. Ознака емитента (текст Народнa банка Србије, исписан ћирилицом и латиницом) и знак Народне банке Србије. 70% Cu, 12% Ni, 18% Zn 24 mm 6,23 g
2005. и 2011. 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2011. и 2012. 5Dinara.jpg Ознаке државности (грб Републике Србије и текст Република Србија исписан ћирилицом и латиницом) и ознака еминента (текст НБС, исписан ћирилицом и латиницом). 75% Cu, 0,5% Ni, 24,5% Zn 6,13 g
2013. 2013, 2014. и 2016. Вишеслојни материјал, чије је језгро нискоугљенички челик, обострано електрохемијски платиниран основним слојем бакра/двоструко пресвучен галванском превлаком, и то првим слојем бакра и другим слојем месинга. 5,78 g
10 динара 2003. 2003. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), здање манастира Студеница, ознака године ковања. Ознака емитента (текст Народнa банка Србије, исписан ћирилицом и латиницом) и знак Народне банке Србије. 70% Cu, 12% Ni, 18% Zn 26 mm 7,77 g
2005. 2005, 2006, 2007, 2010, 2011. и 2012. 10DinaraK.jpg Ознаке државности (грб Републике Србије и текст Република Србија исписан ћирилицом и латиницом) и ознака еминента (текст НБС, исписан ћирилицом и латиницом).
2009. 2009. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), мотиви 25. летње Универзијаде у Београду, ознака године ковања.
20 динара 2003. 20DinaraK.jpg Ознака номиналне вредности (бројем и словима), здање храма светог Саве на Врачару, ознака године ковања. Ознака емитента (текст Народнa банка Србије, исписан ћирилицом и латиницом) и знак Народне банке Србије. 70% Cu, 12% Ni, 18% Zn 28 mm 9,00 g
2006. 20CSD Coin Tesla.jpg Ознака номиналне вредности, (бројем и словима), лик Николе Тесле, ознака године ковања. Ознаке државности (грб Републике Србије и текст Република Србија исписан ћирилицом и латиницом) и ознака еминента (текст НБС, исписан ћирилицом и латиницом).
2007. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), лик Доситеја Обрадовића, ознака године ковања.
2009. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), лик Милутина Миланковића, ознака године ковања.
2010. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), лик Ђорђа Вајферта, ознака године ковања.
2011. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), лик Иве Андрића, ознака године ковања.
2012. Ознака номиналне вредности (бројем и словима), лик Михајла Пупина, ознака године ковања.


Историја српског динара[уреди]

Душанов сребрни царски динар

„Српски динар” се први пут помиње у архивским документима с краја 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Од тог времена све до пада Деспотовине 1459. године, динар су ковали готово сви српски владари.[2]

Сребрни динар Стефана Лазаревића: на лицу, у пољима која чине краци крста, чита се: Д / Е / СП / OT. На наличју Исус Христос стоји у мандорли. У левој руци држи Јеванђеље, а десном благосиља. Тежина: 0,75g, полупречник 17 mm.[3]

Динар је представљао једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. Сав средњовековни новац Србије се, због повлачења злата из оптицаја – појаве карактеристичне за тај период свуда у Европи – ковао у сребру.[2]

За појаву српског кованог новца, осим економских и политичких услова, од великог значаја је било и богатство Рашке области сребром. [4]

Српски средњовековни новац је кован масовније у близини бројних рудника сребра[5] Брскову (брсковски динар), Руднику, Новом Брду, Скопљу, Призрену, Трепчи, Ариљу и Сребреници. Мада се у разним средњовековним повељама помињу старосрпски перпер (као златни новац) и денари или грошеви (као сребрни новац), у оптицају је углавном циркулисао сребрни новац.[2]

Досадашња истраживања упућују на краља Радослава (1227-1234), као првог српског владара који је ковао сопствени новац.[5] Његови новчићи су биле од сребра и бакра. Рађени су по угледу и носили су све карактеристике византијског новца тог времена. То је једини српски новац чанкастог облика и једини бакарни државни новац. Постоје две претпоставке о месту израде овог новца: у Солуну у ковници Радолавог таста краља Теодора Анђела или у тек отвореном руднику Бресково, где су радили саски рудари, пристигли у Рашку након пада Теодора I.[6]

Динар краља Драгутина познат као први српски динар са ћириличним натписом

Као млади краљ и сувладар Уроша Првог, краљ Драгутин је издавао у периоду од 1270. до 1276. Познате су две врсте оваквих динара са две фигуре. На првој владар прима заставу, а на другој, двоструки крст, што је уведено као новина на српским динарима. Као самостални владар у перидоду 1276—1282 Драгутин је издавао динаре на којма су се први пут појавиле словне ознаке. Након предаје престола у Дежеву, у периоду 1282. појавили су се заједнички динар са заставама краљева Драгутина и Милутина. У последњој емисији новца, након што је постао краљ Срема, Драгутин је довео Сасе на Рудник, где је почело да се експлоатише рудно богатсво. Рудник је после Брестова постао најважнији рударски центар српских земаља и тамо је отворена рудничка ковница у којој се израђивао посребрен руднички динар. На рудничком динару први пут се налазе натписи на ћирилици. То је уједно и први српски новац са представом владара који стоји сам.[7]

Бројност, разноврсност и лепота српског средњовековног кованог новца, дошли су до изражаја у време краља (1331-1346), а потом цара (1346-1355) Душана, када је српска држава обимом монетарне производње превазишла суседне земље тога времена.[5]

На територији Београда су веома чести налази новца Стефанa Лазаревићa и његовог наследника деспотског трона, Ђурађа Бранковића.[3]

Услед губитка самосталности српске државе, све до половине 19. века у употреби је био велики број различитих монета страних држава. У периоду турске превласти, на територији данашње Србије радило је неколико ковница турског новца – Ново Брдо, Кучајна и Београд. Назив последње врсте турског сребрног новца – пара (од арапске речи бара - што значи сребро), присутан је и данас као назив стоти део динара.

Историјат кованица[уреди]

У 19. веку, у време владавине Карађорђа и кнеза Милоша, у Србији је у оптицају био велики број различитих монета, од турских до западноевропских.[8] Током тог периода, све до 1869.[9] користиле су се 43 врсте страног новца, и то 10 златних, 28 сребрних и 5 бакарних.[8]

Хатишерифом из 1830. и његовом допуном из 1833. године, којим је Србија добила статус кнежевине под турском влашћу, са одређеним унутрашњим аутономијама, није било предвиђено право Србије да има сопствени новац, али није било ни изричито забрањено.[10]

Упоредо са успешним политичким ослобађањем од турске зависности, начињени су први кораци ка успостављању сопственог монетарног система, да би се, најзад, након више од четири столећа од ковања последњег српског средњовековног новца, у обновљеној Србији поново почело са његовим ковањем.[8]

Кованице Књажевства Србије[уреди]

Суочен са проблемима које је изазивала употреба бројних врста новца у Кнежевини Србији, кнез Михаило Обреновић је донео решење о ковању српске монете.[8] 14. марта 1868. донесен је Закон о ковању српске коване монете. Тада је одлучено да се новац кује у складу са новчаним системом франка, по конвенцији склопљеној у Паризу 1865, коју су потписале Француска, Белгија, Италија и Швајцарска.[11] Конвенција је била основа за стварање Латинске ковничке уније, која је трајала све до 1926,[12] са циљем стандардизовања вредности сребрног новца, те ограничавање његове понуде.[13]

Најпре је настао ковани новац у апоенима од 1, 5, и 10 пара, тежине 1, 5 и 10 грама, пречника: 15; 25 и 30 милиметара. Израђене су од легуре бакра у саставу 95% бакар, 4% калај и 1% цинк.[10] Гравер матрица за апоене од 1 и 10 пара је био Антон Шарф (нем. Anton Scharff), а за апоене од 5 пара Фридрих Лејзек (нем. Friedrich Leisek). На лицу кованице стајао је леви профил кнеза Михаила, са кружним натписом исписаним великим словима: „Обреновић III књаз српски”, а испод лица је уписана сигнатура гравера „А. С.”. На наличју је исписана вредност, назив новчане јединице „пара” и године издавања 1868. Све то је окружено отвореним венцем од ловоровог и храстовог лишћа, на чијем је врху круна. Према подацима кованице из Беча, укупно је исковано 3.999.500 комада од 1 паре, 4.031.076 комада од 5 пара, као и 4.930.962 комада од 10 пара. То је био први српски новац након средњовековних кованица. У Београд је стигао из ковнице у Бечу 1869,[9] након смрти кнеза Михаила, односно за време намесништва малолетног Милана Обреновића, који је 1898. повучен из оптицаја, према Закону о замени бакарног новца сребрницима новог кова, донесеном још 1890. године.[10]

Динар, као основна новчана јединица, уместо дуката[14] је званично уведен у Србији 30. новембар/12. децембра 1873. године,[8] по Новчаној конвенцији у Паризу 1865.[15] На почетку се полемисало о називу србљак или динар, али је на крају усвојен назив динар,[16] по угледу на српски средњовековни новац.[16] Тада се по први пут размишљало и о оснивању српског емисионог завода, али се од тога одустало услед непостојања политичких, материјалних и техничких средстава. Осим недостатак средстава, велики отпор су пружили и београдски зеленаши, којима није одговарало оснивање централног новчаног завода, са циљем могућности издавања кредита под повољним условима.[14]

Донесен је Закон о ковању српске сребрне монете сребрњака од пет, два, један и пола динара. Законом је предвиђена израда укупно 6 милиона динара, али је од тога остварено свега 3,6 милиона.[17]

Нова новчана јединица, динар, искована је у сребру 1875. године. Она је носила лик кнеза Милана с предње стране, а на реверсу грб Србије. Израђени су апоени од 50 пара и 1, 2 и 5 динара у Царско-краљевској ковници Бечу, који спадају у најлепши и најређи српски ковани новац.[9] Њихова финоћа, тежина и димензије биле су исте као франка у државама Латинске монетарне уније.[16]


Законом о српском народном новцу од 10. децембра 1878. исковано је 10 милиона динара, у кованицама од 20 и 10 динара у злату. Исте године вредност динара је изједначена са француским франком. Латинска унија је одредила да српски динар треба да садржи 0,835 делова сребра и да буде тежине 5 грама.[17]

Први златни новац у Србији, у номиналној вредности од 20 динара, искован је 1879. године. То је прва серија новца признате и самосталне државе Србије.[9]

Мада је Србија своју националну монету уобличила по усвојеним стандардима Латинске новчане уније, чије су строге одредбе прописивале степен финоће метала за израду кованог новца и ковничке стопе, као ни многе друге европске земље, никада није и формално постала члан Латинске новчане уније. Било је три покушаја приступања: први 1874. усвајањем Закона о ковању српске сребрне монете, други пут 1879. када је затражено да се златници од 20 динара и сребрњаци од 5 динара искују у париској ковници и када је француска влада, због реновирања ковнице пристала да искује само мању количину златника од 20 динара, а потом је сребрни новац искован у Бечу. Формалан захтев за чланство 1890, Француска влада је одбила са образложењем да не може да гарантује за новац који није искован у париској ковници.[12]

Кованице Краљевине Србије[уреди]

Поводом проглашења кнеза Милана за краља Србије 6. марта 1882. године искован је златни новац од 10 и 20 динара, популарно назван „Миландор”.

У каснијем периоду емитовано је још неколико врста кованог новца.

Последња емисија новца са ликом владара из династије Обреновић потиче из 1897. године, када је у сребру искован новац од 1 и 2 динара са ликом краља Александра I Обреновића.[18] Ове сребрне кованице су се појавиле у оптицају 7 година након доношења Закона о замени банкарског новца сребрницима новог кова (1890). Образложење за доношење овог закона је било да је потребно повући бакарни новац, кога је у оптицају било више него што је било потребно, али је главни разлог вероватно била потреба да се покрије део мањка у државном буџету. Није познат тачан разлог због кога је протекло 7 година од доношења закона до издавања новца, али се зна да[19]:

  • су се посланици у скупштини противили овом закону, јер је у оптицају већ било довољно сребрног новца
  • није било средстава за набавку сребра којим би се новац исковао.

Када је министар финансија Михаило В. Вујић одлучио да коначно приступи ковању новца, Србија се није налазила у повољним привредним приликама, тражња за кредитима је била велика, а Народна банка је могла да држи у оптицају само ону количину новца, која је била одређена законом. Стога се министар финансија обратио Народној банци нудећи јој да новоисковани новац купи својим златним новцем и на тај начин подмири трошкове његове израде. Мада му је Народна банка објаснила да ће 6 милиона динара новог сребрног новца бити вишак, одлучено је да она преузме за рачун Владе новоисковани сребрни новац, те да за то изда из сопствених средстава око 3 милиона динара у злату и да отприлике у истом износу смањи пласман новчаница у сребру у нове кредите и зајмове.[19]

Године 1897. је у оптицај пуштено 4 милиона новчића од 1 динара и 2 милиона од 2 динара. Обе кованице су имале 835% сребра. Кованица од 1 динара је била тежине 5 грама и пречника 23mm, а кованица од 2 динара је била тешка 10 грама, са пречником од 27mm. Оба новчића су искована у Царској ковници у Бечу. На њиховом лицу се налазио лик Александра Обреновића, окружен натписом: „Александар I краљ Србије”. Испод његовог лика је исписано име гравера Антон Шарф. На наличју, испод ознаке вредности, исписана је реч „динар”, односно „динара”, као и година ковања - 1897. Све је окружено отвореним венцем од ловоровог и храстовог лишћа, док је на врху круна, а ободи обе кованице су назубљени. Већ месец дана након пуштања у оптицај се појавио и њихов лажни двојник. Ови динари су били законско средство плаћања до 1931. године, мада су постепено повлачени из оптицаја.[19]

Династичка смена на престолу 1903. године донела је извесне промене у области издавања новца. Законом из 1904. године предвиђено је ковање металног новца са ликом новог владара, Петра I Карађорђевића. Из исте године је и прва емисија од пет различитих апоена новца кованог у бронзи и сребру, као и јубиларни сребрни новац од 5 динара са ликовима Карађорђа и Петра I, искован поводом стогодишњице Првог српског устанка. Та емисија новца, као и следеће две, из 1912. и 1915. године, коване су у Бечу. Избијањем рата прекинута је свака веза са том ковницом, па је део емисије из 1915. године искован у париској ковници. Новац са годином ковања 1917. израђен је у Америци.

Кованице у Црној Гори[уреди]

Главни чланак: Црногорски перпер

Књажевина Црна Гора, иако од Берлинског конгреса 1878. године независна, сопствени новац добила је тек почетком 20. века. Законом о новцу, донетим 1910. године, а услед упућености Црне Горе према Аустрији, озваничено је везивање црногорске новчане валуте, перпера, за „крунски течај”, што значи да црногорски новац није кован по правилима Латинске уније. Из истих разлога Црна Гора је свој новац ковала у бечкој ковници и према аустријским узорима.

Први црногорски ковани новац издат је на основу указа књаза Николе 1906. године, и то од бронзе у номинали од 1 и 2 паре, а од никла у номинали од 10 и 20 пара. Сребрни новац је у Црној Гори почео да се кује 1909. године, у номинали од 1 и 5 перпера, док се с ковањем новца од 2 перпера у сребру започиње 1910. године. Први црногорски златници носе годину ковања 1910. и односе се на номиналу од 10, 20 и 100 перпера, а због ковања у емисијама малог обима, представљају ретке и вредне нумизматичке примерке.

Кованице у Југославији[уреди]

Главни чланак: Југословенски динар

По завршетку Првог светског рата, на територији новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у оптицају су се затекле разне врсте кованог новца. Тај новац је постепено замењиван и већ 1920. године емитован је ковани новац нове државе, када је прихваћено да национална новчана јединица буде динар, који се дели на 100 пара. Краљ Александар I Карађорђевић 1925. године емитује златни новац чија је вредност била 20 динара. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1929. године постаје Краљевина Југославија, па се приступило емитовању новца са новим називом државе.

У периоду до 1941. године емитован је ковани новац различитих номинала и састава метала, а израђиван је углавном у Бечу. Са последњом емисијом кованог новца Краљевине Југославије, насталом 1938. године, новац је почео да се израђује у земљи, у Државној ковници у Топчидеру.

1 динар из 1942. из времена окупације

После Другог светског рата, први ковани новац Југославије емитован је 1945. године. Од тада до данас остварене су бројне емисије кованог новца, са временом у напреднијим техникама израде, као и бољег квалитета легура од којих је израђиван. Одговарајућим елементима као што су грб и назив државе емитента регистроване су све промене у државном уређењу које су се дешавале током протеклог периода.

Због мале платежне вредности и високих трошкова израде, који вишеструко превазилате њихову номиналну вредност, апоени у парама се не израђују. Последњи новац у апоенима од 50 пара, који се ковао до 2000. године, повучен је из оптицаја крајем 2007. године.[20] У Србији се сада у оптицају налази ковани новац од 2003, номиналне вредности од 1, 2, 5, 10 и 20 динара, који Народна банка Србије издаје у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру.[21]

Пригодни ковани новац[уреди]

Поред редовних емисија кованог новца, издаје се и пригодни ковани новац са наменом обележавања различитих манифестација, културних, спортских или неких других, од значаја за земљу или од ширег, међународног значаја, такође поводом важних јубилеја који су у вези са одређеном личношћу, институцијом или догађајем.

Током 1931. године остварена је емисија од 1 и 4 дуката, који иначе није представљао редован новац. На златницима од 1 дуката било је попрсје краља Александра, а на четвородукатима, поред лика краља Александра, и лик краљице Марије.[22]

Од 1968. године, када је издата прва серија пригодног кованог новца, до данас реализована је 21 емисија тог типа новца. Особеност таквих издања јесте у томе што се за израду новца користе претежно племенити метали, али и легуре. За разлику од редовних издања, за пригодни ковани новац најчешће се примењује специјална техника израде, која обезбеђује бољи квалитет и већу изражајност приказаних мотива.

Историјат новчаница[уреди]

Током 18. века у већини европских држава из промета нестају злато и сребро, због чега се јавља потреба за папирним новцем. То представља разлог за појаву првог папирног новца и у Србији.

На територији данашње Србије, прва врста папирног новца, тачније новчане дознаке, појављује се 1848. године у Војводини, у Сремским Карловцима и Суботици. То су били асигнати, који су издавани на основу покрића националним добрима (непокретностима и сл.).

Новчанице у Кнежевини Србији, штампане 1876.[уреди]

Прве новчанице у Кнежевини Србији, штампане су у државној штампарији у Београду 1876. године, као новац Главне државне благајне, никада нису пуштене у оптицај.[23]

Одлука о издавању српског државног папирног новца, без подлоге у племенитим металима, у номиналном износу од 24 милиона динара, колико је планиран зајам из иностранства, донета је почетком 1876, са жељом да се пронађу средства нужна за рат, јер се Србија, упркос противљењу европских сила, озбиљно припремала за рат са Турцима, након Херцеговачког устанка јула 1875. Међутим, како планирани зајам није остварен, новац се није ни нашао у оптицају.[24]

Одштампан је пробни контингент новчаница са апоенима од једног, пет, десет, педесет и сто динара у едицији од 1500 примерака по сваком номиналу. Верује се да је цртеже за апоене од 5 динара израдио српски песник и сликар Ђура Јакшић, а за 10 динара сликар Ђорђе Крстић. На новчаницама су коришћени мотиви: попрсје кнеза Милана, грб Кнежевине Србије, женска фигура у народној ношњи са снопом жита и српом, у разним позама, као и фигура српског војника са пушком такође у разним позама.[23]

Слика Износ Опис Датум
Аверс Реверс Аверс Реверс
1 динар из 1876.jpg 1 динар горњи део лик Милана Обреновића, доњи део Грб Књажевства Србије 1876.
5 динара из 1876.jpg 5 динара из 1876. друга страна.jpg 5 динара горњи део лик Милана Обреновића, десно српски војник, доњи део Грб Књажевства Србије чланови Династије Обреновић 1876.
10 динара из 1876.jpg 10 динара из 1876. друга страна.jpg 10 динара горњи део лик Милана Обреновића, десно српски војник, доњи део Грб Књажевства Србије чланови Династије Обреновић 1876.
50 динара из 1876.jpg 50 динара из 1876. друга страна.jpg 50 динара горњи део лик Милана Обреновића, десно српски војник, доњи део Грб Књажевства Србије чланови Династије Обреновић 1876.
100 динара из 1876.jpg 100 динара из 1876. друга страна.jpg 100 динара горњи део лик Милана Обреновића, десно српски војник, доњи део Грб Књажевства Србије горњи део Двоглави орао 1876.

Новчанице Краљевине Србије[уреди]

Будући да су 2. јула 1884. године, оснивањем Привилеговане народне банке Краљевине Србије, створени услови за издавање новчаница. Исте године је емитована новчаница од 100 динара. Она је била прва динарска папирна новчаница наплатива у злату, а израђена је у Белгији. За њену израду централна банка Белгије је позајмила Србији своју банкноту од 100 франака. Вредност новчаница од 100 динара била је идентична вредности новчанице од 100 француских, 100 швајцарских и 100 белгијских франака и за толико се мењала тада у тим европским државама.[25] Њена вредност није много опала ни за време Првог светског рата, када се на тржишту новца мењала за 88 франака.[16]

Међутим, банка је направила грешку издавањем великих апоена који су гласили на злато, и која кредитирала искључиво спољну трговину, где су обављани искључиво крупни послови, док су домаћа привреда и тржиште захтевали мање новчанице, или пак монете са сребрном подлогом.[26] Навикнут на метални новац, народ је ту новчаницу махом мењао за злато, што је исцрпљивали банчину подлогу.[26]

До оскудице новца посебно је дошло због рата са Бугарском 1885, па је влада Милутина Гарашанина овластила банку да изда новчаницу од 10 динара, са сребрном подлогом.[26] Тек је новчаница од 10 динара издата 1885. године, платива у сребру, стекла поверење грађанства и била широко прихваћена у свакодневном оптицају, будући да се њоме могло трговати „на мало”. Народу се није журило да замени новчаницу за сребро. Новца је било довољно у оптицају и почео је да обавља функцију прометног средств.[27]

Најлепша одштампана новчаница је плавкаста из 1893. године, са богатим ликовним садржајем. На њој се први пут испољио снажан национални идентитет. На лицу је фигура девојке у народној ношњи са гуслама у рукама, а водени жиг има портрет Милоша Обилића.[16]

Како је Народна банка Србије добром емисионом политиком успела да очува поверење у вредност динара, чак и током Првог светског рата, суочила се са проблемом недовољне количине новца у оптицају.[28]

Нацрт за ратну новчаницу од 50 динара, чија је прва партија издата марта 1915. у Паризу, израдила је сликарка Бета Вукановић. Укупно је издато 1.025.000 примерака и није забележен ниједан фалсификат.[29] Међутим, пошто је израђена на брзину, лошом бојом и имала је грешке у натпису,[30] наишла је на велики отпор у народу, који јој је због лошег изгледа надeнуло име „ратна новчаница” или „пегавац”, па је Народна банка одлучила да обустави њено даље пуштање у промет и већ исте године је повучена из оптицаја.[23] Међутим, данас се ова новчаница сврстава међу нумизматикчки највредније српске новчанице.[30]

Новчаница од пет динара је емитована 1917. Натпис на њој је двојезични: на лицу је испис на српском, на наличју на француском језику. Њен нацрт и штампање су обављени у штампарији Банке Француске. У оптицају је остала до 1935. [31]

Да би се спречило уношење нових банкнота, у окупираној Србији је у званичном оптицају био углавном новац окупатора: круне, марке, леви и печаћене динарске новчанице. Динар је током рата незнатно изгубио од унутрашње вредности, јер је Народна банка доследно поштовала прописе о покрићу за његову емисију. Одмах по окупацији, аустроугарска власт је наметнула круну као законски новац у Србији, међутим, становништво је чувало динаре због поверења у националну валуту.

Краљевина Србија је била једна од ретких земаља која уз огромне напоре успела да одржи вредност новца и дочека крај рата са његовом натпросечном покривеношћу . Србија је током рата своје кредитне обавезе исплаћивала је у здравој валути, чак и свом ратном противнику Немачкој.

Слика Износ Опис Датум
Аверс Реверс Аверс Реверс
10 динара 1885.jpg 10 динара 1885. друга страна.jpg 10 динара горњи део лик Милана Обреновића, десно српски војник, доњи део Грб Краљевине Србије чланови Династије Обреновић 1885.
50 динара 1886.jpg 50 динара 1886. друга страна.jpg 50 динара 1886.
100 динара Краљевине Србије.jpg 100 динара Краљевине Србије друга страна.jpg 10 динара лево Мајка Србија 1887.
10 динара 1893.jpg 10 динара 1893. друга страна.jpg 10 динара лево гусларка, иза слова чланови Династије Немањић горе лево Манастир Студеница 1893.
20 динара 1905.jpg 20 динара 1905. друга страна.jpg 20 динара лево Мајка Србија 1905.
100 динара 1905.jpg 100 динара 1905. друга страна.jpg 100 динара горе натпис БОГ ЧУВА СРБИЈУ 1905.
50 динара 1914.jpg 50 динара 1914. друга страна.jpg 50 динара лево српски војник 1914.
Папирни новац Краљевине Србије из времена Првог светског рата, аверс.jpg Папирни новац Краљевине Србије из времена Првог светског рата, реверс.jpg 5 динара Папирни новац Краљевине Србије из времена Првог светског рата
Аверс лево лик Милоша Обилића, горе натпис БОГ ЧУВА СРБИЈУ
Реверс десно Грб Краљевине Србије
1917.

Динар Краљевине СХС/Југославије[уреди]

Главни чланак: Југословенски динар

Након завршетка Првог светског рата и конституисања нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, јавио се проблем валутног шаренила и потреба за уједначавањем новчаног система и нострификацијом новчаница. Емитент нове заједничке валуте, динара, било је Министарство финансија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је динар поново промовисан у националну монету.

Привилегована Народна банка Краљевине Србије 1920. године прераста у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и она исте године издаје новчанице у апоенима од 10, 100 и 1000 динара.

Стварањем Краљевине Југославије 1929. године, Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца постаје Народна банка Краљевине Југославије и штампа три новчанице, и то у Заводу за израду новчаница – Топчидер. До почетка Другог светског рата, Народна банка врши своју основну функцију емитовања новца.

Избегличка влада Краљевине Југославије 1943. године штампала је серију новчаница, која није пуштена у оптицај.

Српски динар за време окупације 1941−1944.[уреди]

После распарчавања Краљевине Југославије 1941. године, на захтев окупационих снага, основана је влада Србије, чије се функције председника прихватио Милан Недић. Изнад владе Србије и њених институција стајала је немачка војна управа.[32]

Народна банка Краљевине Југославије је ликвидирана, а маја 1941. је основана Српска народна банка, која је прогласила српски динар. Новац из времена окупације познат је и као „Недићев новац”. Монетарни ток је успостављен прештампавањем резервних емисија новчаница Краљевине Југославије, које су се у том тренутку затекле у трезорима банке.[32]

Окупационе власти су планирале да се редовна замена југословенског новца српским динаром обави до 21. новембра 1941. Замена је међутим стварно обављена од 4. јуна 1941. до 2. априла 1942. године. Одобравана је и накнадна размена током читаве окупације, првенствено српским и словеначким избеглицама, прогнаним са других окупираних територија, као и југословенским заробљеницима који су из логора слали новац или који су се враћали из заробљеништва. На тај начин се на српском окупационом подручју нашло 34,9% југословенских новчаница, које су пре окупације биле у оптицају на читавој територији Југославије.[33]

Упоредо са српским динаром, на српском монетарном подручју у оптицају се нашао и немачки окупацијски новац, који је емитовала Кредитна каса Рајха и који је од априла 1941. године, одмах по капитулацији Југославије, почео да циркулише као средство плаћања, према Наредби о законским средствима плаћања, једној од првих које су донеле окупационе власти.[33]

Кредитна каса Рајха, располагала је покретном штампаријом у специјалном затвореном камиону и штампала новац у неограниченим количинама, за потребе финансирања трошкова окупатора, које су морале да плате окупиране територије, у апоенима од 1, 2, 5, 20 и 50 окупационих рајхсмараки и на 0,50 окупационих рајхспфенига, без податка о месту издавања. Овај начин штампања новца на окупираним територијама, Трећи рајх је користио од окупације Пољске 1939. до краја 1943. Формално је окупациони новац вредео колико и рајхсмарка Трећег рајха, али ради заштите домаће валуте Трећег рајха од обезвређивања, никада није могао да се замени за његову рајхсмарку, није могао да се користи на теритирији Трећег рајха, а ни рајсхмарка није могла да се користи ван територије Трећег рајха. Окупацијски новац је од 1. јула 1942. године, Српска народна банка била дужна да мења за српске динаре. До краја 1943. укупно је замењено окупацијског новца у вредности од 1.543.389.050 српских динара, што је увећало за 23% укупну количину динара у оптицају.[33]

За израду српског динара током рата, Српска народна банка је користила клишее предратних апоена (било их је укупно 10).[23] Визуелно ове банкноте су остале сличне предратним, што је разумљиво, с обзиром да су њихови аутори углавном остали исти људи.[34]

Апоени од 10 српских динара имали су наличје идентично предратној новчаници исте номиналне вредност. Педесет динара, су такође били слични предратној новчаници, чији је аутор био Панта Стојичевић.[23]

Новчаницу од пет стотина српских динара је дизајнирао графички радник Вељко Андрејевић Кун, са неочекиваним колоритом за ратне године. Новчаница од 1000 динара израђена је по клишеу за 500 предратних динара, аутор Васа Поморишац ја за мотив изабрао мушкарца и жену у народној ношњи, окружи обиљем предмета симболичког значења.[23]

Почетком 1942. организован је анонимни конкурс за израду скица за нове новчанице српских динара.[35]

У иконографији нових новчаница тада су се појавила два нова паралелна концепта, којих на ранијим новчаницама није било[33]:

  • доминација пољопривредних мотива који нису повезани са чињеницом да је економија Србије средином 20. века била претежно ослоњена на пољопривреду, већ са извесном култом „домаћина” у Недићевој Србији, као пожељног лика, који обрађује своју њиву и не бави се високом политиком, нити размишља о борби против немачког окупатора.
  • први пут се појавили ликови историјских личности и то из домена културе и вере, а никако из ратне историје, као што су Вук Караџић, Петар Петровић Његош, Свети Сава, у циљу покушаја подизања народне самосвести, у тренутку највећег могућег националног понижења, као што је окупација.

Дизајн за новчаницу од 100 динара је израдио Мате Зламалик, који је за аверс изабрао лик Светог Саве, а за реверс српског сељака поред запрегнутих волова на њиви. [23]

Гравери ратних новчаница су били Танасије Крњајић и Вељко Андрејевић Кун.[23]

Мада је српски динар делимично обезвређен, имао је до краја рата релативно стабилну куповну моћ, за разлику од других окупацијских валута, чија је вредност на црном тржишту вишеструко пала до краја рата.

Српска народна банка је ликвидирана новембра 1944.[23]

Слика Износ Опис Датум
Аверс Реверс Аверс Реверс
100 српских динара 1941 лице.jpg 100 српских динара 1941 наличје.jpg 100 динара прештампана новчаница из резервне емисије 1. 5. 1941.
50 српских динара 1942. са ликом Његоша.jpg 50 srpskih dinara (Srbija 1941-1944).png 50 динара лик Његоша Грб окупиране Србије 1. 5. 1942.
100 српских динара 1943. са ликом Светог Саве.jpg 100 српских динара друга страна.jpg 100 динара лик Светог Саве српски сељак поред упрегнутих волова на њиви 1. 1. 1943.

Динар после Другог светског рата до 2003.[уреди]

Главни чланак: Југословенски динар

Динар је остао новчана јединица и у новој држави. По завршетку Другог светског рата, нова власт је увела валутну реформу и издала је серију новчаница Демократске Федеративне Југославије. Цртеже за ове новчанице израдио је Ђорђе Андрејевић Кун. Њихов главни мотив на аверсу је биста партизана из полупрофила са пушком о левом рамену. Цртежи су припремани на острву Вис, а након што их је одобрио Јосип Броз Тито, пренети су у државни завод за израду новчаница у Москви, где су штампане прве количине.[23]

У периоду од 1945. до 1992. године у Југославији је емитовано укупно 12 серија новчаница са 67 апоена.

Током периода хиперинфлације, 1993. године, тадашња Савезна Република Југославија је издала серију новчаница са енормним номиналним вредностима (5.000.000.000, 50.000.000.000 и 500.000.000.000 динара).

Извори[уреди]

  1. Новац - Народна банка Србије
  2. 2,0 2,1 2,2 Јован Душанић (2004)
  3. 3,0 3,1 Музеј града Београда
  4. Пантелић (2010). стр. 106.
  5. 5,0 5,1 5,2 Моравчевић (11 10 2010)
  6. Пантелић (2010). стр. 108.
  7. Лазаревић (1990). стр. 22.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Рођендан динара
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Музеј града Београда
  10. 10,0 10,1 10,2 Светлана Пантелић (2014)
  11. Гњатовић (2015). стр. 14.
  12. 12,0 12,1 Гњатовић (2015). стр. 30.
  13. Гњатовић (2015). стр. 16.
  14. 14,0 14,1 Кршев (2013). стр. 194.
  15. Српски динар свих времена
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 Матијевић (2013)
  17. 17,0 17,1 Кршев (2013). стр. 195.
  18. Славица Моравчевић (12 10 2010)
  19. 19,0 19,1 19,2 Светлана Пантелић (2015)
  20. НБС (25 9 2007)
  21. НБС
  22. Моравчевић (2 10 2010)
  23. 23,0 23,1 23,2 23,3 23,4 23,5 23,6 23,7 23,8 23,9 Ћирић (2013)
  24. Музеј града Београда (10 динара из 1876)
  25. Танјуг (5 6 2012)
  26. 26,0 26,1 26,2 Кршев (2013). стр. 196.
  27. Кршев (2013). стр. 197.
  28. Пантелић (2016). стр. 132.
  29. Пантелић (2016). стр. 126.
  30. 30,0 30,1 Пантелић (2016). стр. 131.
  31. Музеј града Београда
  32. 32,0 32,1 Музеј града Београда (100 динара из 1942)
  33. 33,0 33,1 33,2 33,3 Моравчевић (2010)
  34. Продановић (2014)
  35. Зламалик (2015)

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]