Југословенски динар

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Динар.

Југословенски динар (DIN, YUD) је била валута у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији и Савезној републици Југославији. Србија га је заменила српским динаром, а Црна Гора евром. Ознака валуте је била YUD, а један динар се делио на 100 пара.

Наследници[уреди]

Након распада СФР Југославије

  • 1991. године Словенија га је заменила привременим новчаним боновима, а 1992. године словеначким толаром, а потом 2007. године евром.
  • 1991. године Хрватска га је заменила са хрватским динаром, а у оним деловима под контролом Републике Српске Крајине динаром Републике Српске Крајине, а од 1994. године у Хрватској се уводи хрватска куна.
  • 1992. године Македонија уводи македонски денар.
  • 1992. године Босна и Херцеговина је увела босанскохерцеговачки динар, а у оним деловима под контролом Републике Српске динар Републике Српске и у оним деловима под контролом Хрватске Републике Херцег-Босне хрватски динар, а од 1998. године у Босни и Херцеговини уводи се конвертибилна марка.
  • 1999. године Црна Гора га мења немачком марком, а потом 2002. године евром.
  • 2003. године Србија га замењује са српским динаром.

Деноминације[уреди]

После Другог светског рата динар је деномиран пет пута, након пет периода инфлације:

Датум Деноминација Напомена
1965. 100 нови динар
1990. 10.000 Марковићев динар“
1992. 10
1993. 1.000.000 СРЈ
1. јануар 1994. 1.000.000.000 СРJ
24. јануар 1994. 10–13 милиона 1 нови динар = 1 немачка марка

У периоду од 1992. до 1998, Динар Савезне Републике Југославије је био исте вредности као и Динар Републике Српске. Исто тако и у случају Динара Републике Српске Крајине.

Историјат новчаница[уреди]

Новчанице Краљевине СХС/Југославије[уреди]

Динар из 1920. године[уреди]

За време Првог светског рата, динар је у унутрашњем оптицају само незнатно изгубио од вредности, јер је Привилегована народна банка доследно поштовала прописе о покрићу за његову емисију. Мада је окупатор наметнуо круну као законски новац у Србији, становништво је с пуно поверења у националну валуту, чувало динаре, замењена је извршена само мањим делом, по принудном курсу који је окупатор наметнуо: два српска динара за једну круну, што је било у нескладу са предратним курсом.[1] Међутим, већ крајем 1918. динар је почео нагло да губи вредност, почетком 1919. је уведена пракса инфлаторног финансирања буџетских расхода, тако да је 1920. дошло до праве ерозије унутрашње вредности динара.

Привилегована Народна банка Србије је на почетку Првог светског рата, 13. јуна 1914. године, евакуисана из Београда, преко Солуна у Марсеј, где се налазила до завршетка рата. Враћена је у Београд 16. фебруара 1919. Током рата банка је успела да готов у целости очува своју имовину, посебно злато и сребро, који су служили као подлога за динар.[2]

У новоствореној држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у оптицају је било новаца из више држава: аустроугарска круна, српски динар, црногорски перпер, немачка марка и бугарски лев.[3] Највише их је било из области које су претходно биле под аустроугарском влашћу.[4] Постављало се питање како извести унификацију валута на најефикаснији и најправеднији начин, како би се успоставила новчана стабилност. Замена лева и перпера није донела већих тешкоћа, док су се око српског динара и аустроугарске круне, постављала битна политичка и финансијска питања о томе[3]:

  • да ли ће издавалац новог новца бити држава или емисиона банка
  • каква ће и колика бити подлога новог новца
  • какав ће бити курса замене српског динара и аустријске круне, као постојећих валута у земљи, према новој валути југословенском динару. С једне стране. постојала је жеља да се вредност динара не квари у корист проблематичног новца који није имао подлогу, а са друге, политички није било разумно поништити круне и тако ликвидирати новчани део имовине оног дела становништва, које је живело на територији некадашње Аустроугарске.

Одлучено је да се најпре изврши жигосање аустријских круна на територији Краљевине СХС, домаћим печатима како би се:

  • спречило даље падање вредности круне на територији Краљевине СХС[5] и тиме смањили губици, те преузела контрола над њом, с обзиром да се наставила пракса инфлаторног финансирања, неконтролисаним штампањем нових новчаница у Бечу и Пешти која је коришћена и током рата
  • одредила количина круна у земљи и спречио даљи доток круна са територије суседних држава[5]
  • спречили планови о континуитету крунске монетарне и царинске уније, те очувању монархије у било ком облику.[5]

Са жигосањем круна се започело почетком, а завршило 31. јануара 1919. Највећа количина круна је жигосана у Хрватској и Славонији, Срему, Банату и Бачкој, а знатно мање у Словенији, Босни, Херцеговини и Србији.[6] Постигнут је само један од очекиваних циљева: круне су издвојене из аустроугарског монетарног система, али није било могуће спречити прилив нежигосаних круна, због слабе примењене технике жигосања са обичним мастило, па их је било лако фалсификовати, тако да грађани нису ни могли знати да ли је жиг ваљан.[6] Други позитивни ефекат жигосања круна је било донекле смиривање грађана, којима је постало јасно да круне неће бити проглашене ништавним.[5]

Већ 1. фебруара 1919. влада је донела одлуку да се отпочне са штампањем нових новчаница, па се није чекало на озакоњавање нове емисионе банке, како не би прошли месеци, те је тај задатак преузела држава на себе. Уговорено је штампање нових новчаница у Паризу, затим у Прагу, па Загребу, али услед техничких препрека, штампање се отегло. На лето 1919. почеле су да пристижу прве новчанице, али веома споро. Затим се разбуктала политичка криза, дошло је до промене владе и министра финансија, што је цео процес одужило још више.[7] У међувремену, прилив круна из иностранства је настављен и даље се вршило њихово и легално и нелегално жигосање.[8]

У великој оскудици и хаотичним монетарним приликама, непосредно након проглашења краљевине, се јавила потреба за већом количином ситних апоена, за подмиривање потребе свакодневног малопродајног промета,[9] те за званичним новцем у оптицају. Већ 1919. општинске власти у више градова на територији новонастале државе реаговале су издавањем свог, општинског новца, односно вредносног папира, који се у општинским благајнама могао заменити за државни новац одговарајуће вредности.[10]

Средином новембра 1919. Привилегована народна банка, у то време већ непостојеће државе, пустила је у промет папирни новац у апоенима од једног и пола динара. Аутор новчанице од пола динара, је био загребачки графичар Менци Клемент Црнчић.[11]

У новембру се рачунало да се има довољно наштампаних динара у износу од 2,5 милијарди и да би се могло кренути са решавањем питања замене круна, па се од 26. новембра 1919. до јануара 1920. вршило маркирање круна, специјалним маркицама и то само на претходно жигосане круне. Нису маркиране ни ситне новчанице од 1, 2 и 10 круна. Маркирање је имало два предвиђена циља:

  • утврђивање количина круна у промету
  • држава је у облику принудног зајма задржавала 20% од вредности сваке маркиране круне, као допринос крунског подручја покривању буџетског дефицита, који се на динарском подручју већ наплаћивало инфлаторном монетарном емисијом. Влада је обећавала да ће 20% зајма вратити, али су многи то разумели као конфискацију.[12]

Процењено је да је на територији Краљевине СХС циркулисало око 8-10 милијарди аустроугарских круна и држава се задужила да би откупила део тих круна.[13]

Емисиона банка Краљевине СХС, која је заправо представљала континуитет Привилеговане Народне банке Краљевине Србије[2] је почела са радом тек 1. фебруара 1920. године.[11] Уследили су даљи кораци ка унификацији. Народна банка је издала динарско-крунске новчанице, са постојећом металном подлогом[14] на којима су одштампане њихове вредности у обе новчане јединице, у динарима и у крунама. Замена је вршена по систему круна за круну, а динар за динар, с тим да је однос био 4 круне за 1 динар (на пример 400 круна - 100 динара). Овим новчаницама су замењиване само претходно маркиране круне, док су ситније крунске новчанице остале и даље у оптицају, али је одлучено да се по завршетку замене, динарско-крунске новчанице задрже као једино средство плаћања.[15] Задржавање имена круне олакшало је прихватање нових новчаница на територији где се раније користила круна.

Замена за динарско-крунске новчанице је отпочела 16. фебруара и трајала је до 3. јуна 1920.[16] Наредне године, од 16. маја до 4. јуна 1921. је вршена замена ситних круна, исте године је вршена замена и у делу Далмације која је тада припојена Краљевини СХС.[14]

Након обављене замене аустроугарских круна, повећана је количина новца у оптицају у Краљевини СХС, што је довело до повећања инфлације.[13]

Повлачење динарско-крунских новчаница је вршено поступно. Започело је током 1922, а 1. јануара 1923. динар је постао једино средство плаћања.[16] Тек 1923. године дошло је до стабилизације динара и умањена је инфлација је умањена.[13] Последња која је повучена из оптицаја, 1934. године, била је новчаница највише вредности од 1000 динара - 4000 круна.[4]

Новчаница од 10 динара, је штампана у америчкој компанији у Њујорку. Американци су уступили резервну новчаницу са вињетом снажног нагог човека који окреће точак, што симболично представља напредак. Таквој новчаници, изнад точка су додати ликови две жене, богиње радиности и науке, и Меркура - симбола трговине. На наличју новчанице су планински врхови Кожух, Ветерник, Добро Поље и Кајмакчалан.[11]

Новчаница од 100 динара, у народу позната као „плава стотинарка‘‘, на чијем лицу се налази лик жене са ловоровим венцем на глави, носи датум 30. 11. 1920, а пуштена је у оптицај тек 1. јануара 1925. године. Штампана је у Француској. С њеним издавањем је отпочело повлачење, новчанице исте номиналне Краљевине Србије из 1905, као и динарско-крунске верзије (100 динара – 400 круна) из 1919. године.[17]

Четворобојна новчаница од 1000 динара, са Светим Ђорђем, такође је штампана 1920. године у Француској и њен аутор је исто француски уметник.[11]

Године 1921. штампан је најситнији папирни новац од 25 пара. Аутор је загребачки сликар Миленко Ђурић. На лицу је цртеж манастира Грачанице, а на наличју су цртежи острва са црквом на Бледском језеру и споменик бана Јелачића у Загребу.[11]

Мотиви на новчаницама југословенског динара су бирани према концепцији новостворене државе, у њеној првој фази. Три тада признате националне заједнице представљене су својим симболима, а натписи су на сва три званична језика - српски (ћирилица), хрватском и словеначком (латиница).[18]

1920–1926 Серије
Слика Износ Димензије Боја Опис Датум
Лице Наличје Лице Наличје штампа issue Повлачење Рок важења
10-Dinara-1920.jpg 10-Dinara-1920-reverse.jpg 10 динара плава човек који окреће точак каменити пејзаж 1. новембар 1920. 1928. 18. јул 1935.
10-Dinara-1926.jpg 10-Dinara-1926-reverse.jpg 10 динара црвена-оранж и плава жена Грб Краљевине СХС, силуета цркве 26. мај 1926. 1928. 18. јул 1935.
100-Dinara-1920.jpg 100-Dinara-1920-reverse.jpg 100 динара љубичаста на жутој подлози жена бродови и сељак 30. новембар 1920. 1933. 4. мај 1936.
1000-Dinara-1920.jpg 1000-Dinara-1920-reverse.jpg 1000 динара љубичаста Свети Ђорђе убија аждају човек оре, различити градови 1933. 4. мај 1936.
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Динар из 1929. године[уреди]

Након бурних политичких догађаја, Шестојануарске диктатуре 1929. године коју је увео краљ Александар, мењајући крајем исте године назив државе у Краљевина Југославија, напуштена је концепција о 3 посебне нације, а уведене су синтагме као што су „југословенски” или „троимени” народ, што се на новчанице пренело у облику „династичког” принципа, са портретима владара, и „алегоријског” принципа, са женским фигурама у улози Југославије.[18] Сви натписи су на два језика (српском и хрватском), односно на истом језику у два писма, нема натписа на словеначком. Новчанице су вишебојне и уочава се извесна барокна пренатрпаност, која сугерише на француски модел.[18]

Због промене имена државе у Југославија, 1929. су издате измењене новчанице од 10 и 100 динара, а након њих 50 и 1000 динара 1931, 100 и 500 динара 1935.

Прве новчанице на којима је писало ново име државе биле су апоени од 10 и 100 динара. Њихов целокупни тираж је урађен у ЗИН у Топчидеру. Објављене су истог дана и носе датум 1. децембра 1929.[11]

Аутор новчаница од 10 динара је Француз, који је за реверс изабрао женски лик са Споменика косовским јунацима у Крушевцу, чији је аутор Ђорђе Јовановић.[11] Ова новчаница има своју ранију верзију, која гласи на име Краљевина СХС, а штампана је у Паризу 1926.[19]

До 1931. године новчанице израђивали француски мајстори Делош и Рита у Паризу. Сазнавши да се за израду домаћих новчаница ангажују страни ксилографи, Вељко Андрејевић Кун је Заводу за израду новчаница у Топчидеру понудио своје умеће. Он је аутор вишебојне новчанице од 50 динара с портретом Александра Првог, издате 1. децембра 1931. и истовремено једини аутор југословенских новчаница који је истовремено и гравер клишеа према приложеном цртежу неког другог уметника у међуратном периоду.[20]

Аутор новчанице од 1000 динара из 1931. је Паја Јовановић. На лицу новчанице се налази портрет краљице Марије Карађорђевић са дијадемом. Направљена је као спој „династичког” и „алегоријског” принципа.[18] Портрет је аутор начинио на основу скица и студија у периоду између 1925. и 1927.[21] На лицу новчанице се налазе и водени жиг с ликом краља Александра Првог,[21] као и цртеж орла у лету, док су на наличју цртежи жена, једна која држи срп и сноп жита, а друга држи мач и штит са државним грбом.[11] Осим по лепоти, а спада међу најлепше динарске банкноте, и префињености,[22] ова новчаница је специфична и по томе што је на њој први пут на некој нашој новчаници приказан лик познате жене, историјске личности. Новчаница је пуштена у оптицај тек 1. јануара 1933. Новчаница је чак 17 пута била на мети фалсификатора, само два фалсификата су била успешна. Због фалсификовања машинском штампом Стјепан Видаковић и Стјепан Шохингер су 1937. осуђени на вишегодишњу робију.[21]

Најлепшим новчаницама Краљевине Југославије сматрају се новчанице од 100 (1934) и од 1000 динара (1935), које је израдио Васа Поморишац. Апоен од 100 динара је урадио са графичарем Пантом Стојићевић. На лицу је фигура жене у хаљини српске средњовековних владарки са ловоровим венцем на глави. Поред ње је соколар, са великим мачем који држи с обе руке, као и многи други детаљи који симболизују науку, пољопривреду и економско богатство, а са леве стране је црква на Опленцу. Новчаница има широк оквир с традиционалним народним шарама. На наличју је цртеж две женске фигуре у хаљинама средњовековних српских властелинка које седе. Између њих је грб са краљевском круном на црвеном штиту. Симболично су приказани индустрија, пољопривреда, трговина, занатство, финансије и уметност, а са леве стране је се налази пејзаж Дубровника.[11]

Мада никада није пуштена у оптицај,[22] Међународна организација је хиљадарку Васе Поморишца убројала међу 10 најлепших у свету. На лицу новчанице приказао је три коњаника, од којих један држи штит са државним грбом. У средишњем делу је женска фигура са ловоровом граном у десној руци, а лево су друга женска фигура која седи и пише по таблици, дете и лав.[22]

Аутор новчанице од 500 динара, која се истиче изузетном естетиком у француском стилу је сликар Младен Јосић.[11]

Последња новчаница објављена пред Други светски рат је апоен од 10 динара, чији је аутор такође Паја Јовановић. На лицу је попрсје краља Петра Другог у црногорско-херцеговачкој народној ношњи, са ловоровом граном изнад главе. У његовој позадини је панорама Мостара. На наличју је фигура жене у старинској ношњи са велом и венцем на глави и мачем у десној руци, положеним на књигу, као симбол државности.[11]

1929–1939 Серија
Изглед Износ Величина Боја Опис Година првог издавања
Лице Наличје Лице Наличје
10-Dinara-1929.jpg 10-Dinara-1929-reverse.jpg 10 динара црвена-оранж и плава жена Грб Краљевине Југославије, силуета цркве 1929
10-dinara-1939.jpg 10-Dinara-1939. druga strana.jpg зелена портрет младог краља Петра II
Стари мост у Мостару
жена 1939
20-Dinara-1936.jpg 20-Dinara-1936 druga strana.jpg 20 динара Браон плава и жуто-зелена портрет младог краља Петра II жена 1936
50-Dinara-1931.jpg 50-Dinara-1931-back.jpg 50 динара Вишебојна преовлађује браон краљ Александар статуа коњаника 1931
YugoslaviaP27b-100Dinara-1929 f.jpg 100din 1929f.jpg 100 динара љубичаста на жутој подлози жена са мачем бродови и сељак 1929
100-Dinara-1934.jpg 100-dinara-1934. druga strana.jpg Вишебојна са плавим оквиром жена и Соко Краљевине Југославије са мачем две раднице 1934
500-Dinara-1935.jpg 500-Dinara-1935f.jpg 500 динара Зелена, плава и ружичаста портрет младог краља Петра II жене раде 1935
1000-dinara-1931.jpg 1000-dinara-1931. druga strana.jpg 1000 динара Сиво-плава и браон краљица Марија (осликао је Паја Јовановић) две жене, једна са српом и пшеницом, друга са мачем и штитом 1931
1000-Dinara-1935.jpg 1000-dinara-1935. druga strana.jpg вишебојна три коњаника и жена
учитељ и ђак
ковач и рибар
у позадини Мост краља Александра
1935
10000-Dinara-1936.jpg 10000-Dinara-1936. druga strana.jpg 10.000 динара браон, жуто-зелена и плава краљ Петар II пар жетелаца 1936
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.
Новчанице 1.000 динара из 1935 и 10.000 из 1936 нису издате
Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Емигрантска влада Краљевине Југославије у Лондону 1943. године штампала је серију новчаница која није пуштена у оптицај. Ради се о 6 апоена, на укупно 10.350.000.000 динара, који су планирани за употребу у Југославији, након ослобођења земље.[23] На свакој се налазио лик краља Петра Другог. Аутори новчаница су непознати.[11]

Новчанице ДФ/ФНР/СФР Југославије[уреди]

Динар из 1944. године[уреди]

Лик монарха на новчаницама није одговарао новом политичком уређењу. Одлуком Министарства финансија Демократское Федеративне Југославије, новчанице које је припремила Народна банка у Лондону, нису пуштене у оптицај,[23] а целокупан тираж је уништен млевењем.[11] Демократска Федеративна Југославија је 1944. године издала једна серију новчаница у апоенима од 1, 5, 10, 20, 50, 100, 500 и 1000 динара, са ликом партизана. Свих осам апоена имају исти дизајн. На њима су заступљена имена свих федеративних република, исписана писмом које доминира у свакој од њих, а текст је на четири тада постојећа језика. Визуално постији јасна раскид са свим предратним традицијама.[18]

Аутор цртежа за ове новчанице је био Ђорђе Андрејевић Кун, син Вељка Андрејевића Куна, који је аутор српских динара из Недићеве Србије.[18] Главни мотив на лицу новчаница је биста партизана из полупрофила, са пушком о левом рамену. Цртежи за новчанице су припремане на острву Вис, а након што их је одобрио Јосип Броз Тито, пренети су у државни завод за израду новчаница у Москви, где су штампане прве количине новца.[11]

Serija 1944.
Изглед Износ Величина Боја Опис Датум издавања
Лице Наличје Лице Наличје
1-dinar-1944.jpg 1-dinar-1944-reverse.jpg 1 динар светлосмеђа Лик југословенског партизана Миливоја Родића[24] Грб Демократске Федеративне Југославије
Номинална вредност новчанице
1944.
5-Dinara-1944.jpg 5-dinar-1944-reverse.jpg 5 динара плава
10-DINARA-1944.jpg 10-DINARA-1944-reverse.jpg 10 динара Љубичаста
20-dinara-1944.jpg 20-dinara-1944-reverse.jpg 20 динара црвена
50-dinara-1944.jpg 50-dinara-1944-reverse.jpg 50 динара плава
100-dinara-1944.jpg 100-dinara-1944-reverse.jpg 100 динара зелена
500-dinara-1944.jpg 500-dinara-1944-reverse.jpg 500 динара смеђа
1000-dinara-1944.jpg 1000-dinara-1944-reverse.jpg 1.000 динара зелена

Динар из 1946. године[уреди]

Устав Федеративне Народне Републике Југославије из 1946. прокламовао је јединствен новчани систем. На првим апоенима Народне банке ФНРЈ уместо војника се налазе радници, односно приказане су сцене из радничког живота, класни и политички симболи. Издата је серију новчаница у апоенима од 50, 100, 500 i 1000 динра (1946), а њихови аутори су били Мате Зламалик и Омер Мујаџић.[11]

Датум који стоји на њима 1. мај 1946. први послератни Празник рада. Пракса издавања нових емисија новчаница са датумом 1. мај је настављена и у наредним деценијама.[25]

1946–1950 Серија
Изглед Износ Величина Боја Опис Датум издавања
Лице Наличје Лице Наличје
50-Dinara-1946.jpg 50-Dinara-1946-reverse.jpg 50 динара жута рудар дрвосеча 1946.
100-Dinara-1946 Front.jpg 100-Dinara-1946-reverse.jpg 100 динара смеђа Ковач и косач (привреда и пољопривреда) рибар са мрежом и једрилица на Јадранском мору
500-Dinara-1946.jpg 500-Dinara-1946-reverse.jpg 500 динара смеђа југословенски партизан орач
1000din-1946.jpg 1946 1000 dinara naličje.jpg 1.000 динара смеђа лик жене са српом Водопад на Пливи у Јајцу и лик жене са мачем и ловоровим венцем

Динар из 1955. године[уреди]

Након заокрета у спољашњој политици земље,[26] 1955. године је издата. нова серија новчаница, у апоенима од 100, 500, 1000 и 5000 динара су са именом Федеративна народна република Југославија. Њихов аутор је сликар Миодраг Петровић, у то време директор ЗИН. На лицима новчаница се налазе симболични мотиви, а на наличјима је приказан привредни развој земље.[11]

Новчаница од 100 динара је по многима најлепша новчаница која је икада издата у социјалистичкој Југославији. На њеном лицу се налази насмешена девојка из Конавала у народној ношњи, док је на наличју, у пуном колору, штампан поглед на Дубровник. Од тада ће црвена боја остала карактеристична за новчанице од 10,100,1000,10.000 или један милион динара.[26]

Серију новчаница са привредним развојем, прекинуо је мотив на тада највећој номинали од пет хиљада динара, са Мештровићев рељефом „Косовке девојке” из његовог „Видовданског циклуса”. Спада у прво уметничко дело репродуковано на једној новчаници, после Другог светског рата.[18]

Изглед Нормална вредност Величина Боја Опис Датум издавања
Лице Наличје Лице Наличје
Jugoslavia-100-dinara-1963.jpg Naličje novčanice od 100 dinara iz 1955 godine.jpg 100 динара црвена портрет Конављанке, с приморским пејзажом у позадини Дубровник као симбол туризма 1955.
Yug074 f.JPG 1955 naličje novčanice od 500 dinara.jpg 500 динара зелена портрет сељанке са српом у руци и житом у позадини пољопривредни пејзаж
1000din-1963.jpg Naličje novčanice od 1000 dinara iz 1955 godine.jpg 1000 динара браон Ариф Хералић ливац са азбестном заштитном рукавицом поред високе пећи панорама Жељезаре Зеница
5000-Dinara-1955.jpg Naličje novčanice od 5000 dinara iz 1955 godine.jpg 5000 динара плава детаљ са рељефа Ивана Мештровића из „Видовданског циклуса” зграда Савезне скупштине

Нова четири апоена са датумом 1. мај 1963. године, су објављени због промене назива државе у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а имали су исте мотиве као и новчанице из 1955. године.[11]

Динар из 1966. године[уреди]

На новчаницама из 1965. године задржани су ликови са новчаница из 1955, али су промењене њихове номиналне вредности, а исто се поновило и приликом штампања нових новчаница 1968.[11]

Тек 1970. године појавила се нова тамномаслинастеа и зелена новчаница од 500 динара са цртежом детаља скулптуре Никола Тесла, који је направио Франо Кршинић, а аутор ове новчанице је поново био Миодраг Петровић.[11] Затим је 1974. изашла сивкастоплава новчаница од 1000 динара, са цртежом сељанке са марамом, о којој се причало се да је њен аутор, сликар Андрија Миленковић нацртао према моделу своје супруге. Исте године појавио се и апоен од 20 динара љубичасте боје, са мотивом брода у луци, који је нацртао Нусрет Хрвановић.[11]

Изглед Износ Величина Боја Опис Година првог издавања
5-Dinara-1965f.jpg 5-Dinara-1965b.jpg 5 динара 123 x 59 mm Жена са српом 1965.
YUD 5 1968 obverse.jpg YUD 5 1968 reverse.jpg Зелена 1.5.1968.
10-Dinara-1965.jpg -10Dinara-1965-donatedmjd b.jpg 10 динара 131 x 62 mm Ариф Хералић, радник у железари 1965.
YUD 10 1981 obverse.jpg YUD 10 1981 reverse.jpg Браон 1.5.1968.
YUD 20 1974 obverse.jpg YUD 20 1974 reverse.jpg 20 динара 139 x 65 mm Љубичаста Брод на пристаништу 19.12.1974.
50-Dinara-1965f.jpg 50-Dinara-1965b.jpg 50 динара 140 x 66 mm Плава Рељеф Ивана Мештровића Косовка девојка 1965.
YUD 50 1968 obverse.jpg YUD 50 1968 reverse.jpg Плава 1.5.1968.
YUD 100 1986 obverse.jpg YUD 100 1986 reverse.jpg 100 динара 148 x 70 mm Црвена на
жућкастој основи
Споменик миру вајара Антуна Аугустинчића који се налази испред зграде Уједињених нација у САД. 1.8.1965.
YUD 500 1981 obverse.jpg YUD 500 1981 reverse.jpg 500 динара 156 x 74 mm Тамномаслинаста
и зелена
Споменик Николи Тесли Фране Кршинића, у позадини спирална завојница Теслиног трансформатора 1.8.1970.
YUD 1000 1981 obverse.jpg YUD 1000 1981 reverse.jpg 1000 динара 164 x 78 mm Сивкасто плава
и црна
Жена, у дну воће и поврће, у позадини оранице 19.12.1974.

Ове новчанице је Народна банка Југославије издавала до средине 1980-их.

Динар из 1985. године[уреди]

Новчанице је издавала Народна банка Југославије од средине 1980-их (на новчаницама у апоенима од 5.000, 20.000, 50.000, 100.000 и 1.000.000 динара водени жиг показује исту слику као и портрет).

Године 1985. појавила се и прва новчаница с ликом Јосипа Броза Тита, која је вредела 5000 динара. Идејно решење за ову новчаницу је дао академски сликар Драгиша Андрић, у то време шеф уметничког студија ЗИН-а, а аутор портрета је сликар Нусрет Хрвановић, чије је име одшампано на левом Титовом рамену. Гравери су били Драгиша Андрић и Италијан Тренто Ционини. На новчаницама у серији са словним ознакама АА и ЗА стајала је погрешна година Титове смрти (1930, уместо 1980).[11] Ова новчаница је прва након Другог светског рата на којој је присутан водени жиг.[18]

Прва следећа новчаница је због убрзане инфлације била 20.000. На њој је приказан помало намрштен и замишљен или забринут рудар.[18]

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
Dinar 5000 s.jpg Dinar 5000 p.jpg 5.000 динара Плава са црвеном
на светло љубичастој основи
Јосип Броз Тито Јајце 1.5.1985.
20000-Dinara-1987.jpg 20000-Dinara-1987b.jpg 20.000 динара браон са црвеном глава рудара са шлемом рударска опрема 1.5.1987.
50000-Dinara-1988.jpg 50000-Dinara-1988b.jpg 50.000 динара зелена и плава
са црвеном
глава девојке Дубровник 1.5. 1988.
Dinar 100 000a.JPG Dinar 100 000b.JPG 100.000 динара црвена и наранџаста глава девојчице различита слова и бројеви 1.5.1989
500000-Dinara-1989.JPG СФРЮ 500000 о.jpg 500.000 динара Плава и љубичаста споменик Бици на Козари споменик Бици на Сутјесци 8.1989.
1Million-Dinara-1989.jpg 1Million-Dinara-1989b.jpg 1.000.000 динара жута и светло маслинаста млада жена са марамом клас пшенице 1.11.1989
2Million-Dinara-1989.jpg СФРЮ 2000000р.JPG 2.000.000 динара Браон и зелена споменик бици на Козари споменик „Сломљена крила“ у Шумарицама код Крагујевца 8.1989.
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Међу неиздатим новчаницама из ове серије су оне у апоенима од 10.000 динара (са ликом Вука Караџића, љубичаста боја са плавом и црвеном, зато јер се све републике нису сложиле око коришћења његовог лика[11], а 1986 је искоришћена за издавање и штампање серије октобарског инфлаторног динара СРЈ из 1993. године), 500.000 динара (глава дечака, пурпурна боја са ружичастом, 1989 - делови искоришћени за издавање и штампање новчанице од 500.000 октобарских инфлаторних динара СРЈ из 1993. године са ликом Доситеја Обрадовића), 5.000.000 динара (глава одраслог младића, плава боја са љубичастом, 1989), 10.000.000 динара (Никола Тесла, смеђа боја са наранџастом, 1989) и 50.000.000 динара (Иво Андрић, тамно црвена боја са наранџастом, 1989). Код ових неиздатих новчаница инфлаторног динара СФРЈ из 1989. године са наведена четири лика номиналне вредности су смањене за четири нуле (ове са прва три лика су пуштене у оптицај 1990. године, она са четвртим ликом је те године прескочена, па је пуштена у оптицај крајем 1991. године). Прве две неиздате новчанице из 1989. године су у серији реформисаног инфлаторног динара СРЈ из 1992. године промениле вредност брисањем једне нуле.

Динар из 1990. године[уреди]

Године 1990. издане су новчанице од 10, 50, 100, 200, 500 и 1000 динара, од којих су имале дизајн врло сличан оном дизајну инфлаторног динара СФРЈ из 1985. године. Године 1991. издата је и новчаница од 5000 динара. Серија новчаница из 1990. године, са истим номиналним вредностима, али у промењеним бојама је пуштена у оптицај 1991. године, и то са натписом Југославија, без трословне скраћенице СФР на полеђини, јер се ради о новчаницама издатим за ванредне потребе земље (у случају избијања рата).

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
10-dinara-1990.jpg 10-dinara-1990b.jpg 10 динара црвена глава девојчице различита слова и бројеви 1.9.1990
50-Dinara-1990.jpg 50-Dinara-1990b.jpg 50 динара љубичаста споменик бици на Козари споменик бици на Сутјесци 1.1.1990
50dinara 01.06.1990.jpg 50dinara 01.06.1990b.jpg пурпурна глава дечака цвеће 1.6.1990
100-Dinara-1990f.jpg 100-dinar-Yugoslav-1990 01.jpg 100 динара жута млада жена са марамом клас пшенице 1.3.1990
100-dinara-1991.jpg HD-Yugoslav-100-dinar-1991-back.jpg зелена 1991
200-dianara-1990.jpg 200-dianara-1990b.jpg 200 динара смеђа и зелена споменик бици на Козари споменик „Сломљена крила“ у Шумарицама код Крагујевца 1.1.1990
500-Dinara-1990f.jpg 500 dinar 1990 Yugoslav reverse.jpg 500 динара плава младић планина 1990
500-dinara-1991.jpg 500-dinara-1991b.jpg смеђа 1991
1000-dinara-1990.jpg 1000-dinara-1990b.png 1000 динара смеђа Никола Тесла Теслин трансформатор 26.11.1990
1000-dinara-1991.jpg 1000-dinara-1991b.jpg плава 1991
5000-dinara-1991.jpg 5000-dinara-1991b.jpg 5000 динара тамно плава Иво Андрић Мост Мехмед-паше Соколовића
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Новчанице СР Југославије[уреди]

Динар из 1992. године[уреди]

После распада СФРЈ, у СРЈ су 1992. пуштене су у оптицај новчанице од 100, 500, 1000, 5000, 10.000 и 50.000 динара на којима се, уместо грба СФРЈ, налази амблем Народне банке СР Југославије. На овим новчаницама нема назива на језицима других земаља бивше СФРЈ, већ су, уместо њих, називи на српском језику који су написани ћирилицом и латиницом. Опет је коришћен сличај дизајн инфлаторног динара СФРЈ из 1985. године као и у претходној серији новчаница, али тако да су новчанице исте вредности имале сличан дизајн. Због хиперинфлације 1993. године, уведене су новчанице од 100.000, 500.000, 1.000.000, 5.000.000, 10.000.000, 50.000.000, 100.000.000, 500.000.000, 1.000.000.000 и 10.000.000.000 динара.

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
100-dinara-1992.jpg 100-dinara-1992b.jpg 100 динара плава девојка клас пшенице 1992
500-Dinara-1992.jpg 500-Dinara-1992b.jpg 500 динара љубичаста младић планина
1000-din-1992.jpg 1000-Yugoslav dinar-1992 08.jpg 1000 динара црвена Никола Тесла Теслин трансформатор
5000-din-1992.jpg YUD 5000 1992 reverse.jpg 5.000 динара тамно зелена Иво Андрић Мост Мехмед-паше Соколовића
10-000-dinara-1992.jpg 10000-Yugoslav-dinar-1992 07.jpg 10.000 динара смеђа и тамно црвена девојчица различита слова и бројеви
YugoslaviaP117-50000Dinara-1992 f.JPG YugoslaviaP117-50000Dinara-1992 b.JPG 50.000 динара зелена и љубичаста дечак цвеће
100-000-dinara-1993.jpg 100000-Yugoslav-dinar-1993 06.jpg 100.000 динара жута и зелена девојка сунцокрети 1993
YUD 500000 1993 obverse.jpg 500k-Yugoslav dinar-1993 04.jpg 500.000 динара плава и наранџаста младић планина
1000000-Dinara-1993.jpg 1000000-Dinara-1993b.jpg 1.000.000 динара плава, ружичаста и жута дечак перуника
5000000-Dinara-1993.JPG 5000000-Dinara-1993b.jpg 5.000.000 динара зелена и тамно црвена Никола Тесла Теслин трансформатор и хидроелектрана Ђердап
10000000-dinara-1993.jpg 10000000-dinara-1993b.jpg 10.000.000 динара сива и светло зелена Иво Андрић Народна библиотека Србије
50000000-Dinara-1993.jpg 50million-Yugoslav dinar-1993 02.jpg 50.000.000 динара ружичаста и сива девојчица Капетан-Мишино здање
100-000-000-dinara-1993.jpg 10000-dinar-1993-Yugoslav-obverse.jpg 100.000.000 динара светло плава и сива младић Српска академија наука и уметности
500million-Dinara-1993.jpg 500million-Dinara-1993b.jpg 500.000.000 динара љубичаста и сива девојка Пољопривредни факултет у Београду
1billion-dinara-1993.JPG 1billion-dinara-1993b.jpg 1.000.000.000 динара ружичаста и светло плава девојчица Савезна скупштина
10mlrd-dinara-1993.jpg 10mlrd-dinara-1993b.jpg 10.000.000.000 динара ружичаста и тамно сива Никола Тесла Теслин трансформатор
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Динар из 1993. године[уреди]

Новчанице из ове серије су издаване у вредностима од 5000, 10.000, 50.000, 500.000, 5 милиона, 50 милиона, 500 милиона, 5 милијарди, 50 милијарди и 500 милијарди. Овај необичан поредак је изазван хиперинфлацијом. Ова серија југословенских новчаница (октобарски инфлаторни динар СРЈ) је прва у низу серија са портретима наших великана, претпоследња са дизајном инфлаторног динара СФРЈ из 1985. године.

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
5000-dinara-1993-.jpg 5000-dinar-Yugoslav-1993 06.jpg 5.000 динара смеђа и наранџаста Никола Тесла Музеј Николе Тесле 1993
100million-dinar-1993-Yugoslav-obverse.jpg 100million-dinar-1993-Yugoslav-reverse.jpg 10.000 динара смеђа и зелена Вук Караџић Тршић и манастир Троноша
50-000-dinara-1993.jpg 50000-Yugoslav-dinar-1993 02.jpg 50.000 динара љубичаста и плава Петар II Петровић Његош Цетињски манастир
500000-Dinara-1993.jpg 500000-Dinara-1993b.jpg 500.000 динара зелена и жута Доситеј Обрадовић Манастир Ново Хопово
5Million-Dinara-1993.jpg 5million-Yugoslav-dinar-1993 03.jpg 5.000.000 динара смеђа и зелена Карађорђе Петровић Карађорђев конак у Тополи
50Million-Dinara-1993.jpg HD-1993-Yugoslav-50million-dinar-back.jpg 50.000.000 динара црвена и љубичаста Михајло Пупин Стара телефонска централа у Београду
500Million-Dinara-1993.jpg 500million-dinar-1993-Yugoslav-reverse.jpg 500.000.000 динара љубичаста и плава Јован Цвијић Капетан-Мишино здање
5Billion-Dinara-1993.jpg 5.000.000.000 друга страна.jpg 5.000.000.000 динара наранџаста и жута Ђура Јакшић Манастир Враћевшница
50Billion-dinara-1993.JPG BanknoteYug.jpg 50.000.000.000 динара ружичаста и светло плава Милош Обреновић Конак кнеза Милоша
500000000000 dinars.jpg 500.000.000.000 друга страна.jpg 500.000.000.000 динара тамно црвена и плава Јован Јовановић Змај Народна библиотека Србије
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Динар из 1994. године[уреди]

У јануару 1994. су издате нове новчанице од 10, 100, 1000, 5000, 50.000, 100.000, 500.000 и 10 милиона динара. Оне су биле у оптицају још свега неколико недеља пре него што су повучене у корист новог динара. Новчанице од 10 и 100 динара је одликовао недостатак серијског броја на њима. Новчаница из серије јануарског инфлаторног динара СРЈ од 10 милиона динара је била из серије 1992/1993 са црвеним жигом "1994" те и новим потписом гувернера на наличју, како би се разликовала од првобитног изгледа ове новчанице. Ово је друга у низу серија југословенских новчаница са портретима наших великана, уједно и последња са дизајном инфлаторног динара СФРЈ из 1985. године.

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
10-Dinara-1994.jpg 10 динара зелена и смеђа Јосиф Панчић планински мотив и Панчићева оморика 1994
Originalslika-100-dinara-1994-UNC-513112.jpg 100 динара плава и љубичаста Никола Тесла Музеј Николе Тесле
1000-dinara-1994.jpg 1000 динара љубичаста и црвена Петар II Петровић Његош Цетињски манастир
5000-Dinara-1994.jpg 5000 динара плава и љубичаста Доситеј Обрадовић Манастир Ново Хопово
50-000-din-1994.jpg 50.000 динара црвена и љубичаста Карађорђе Петровић Карађорђев конак у Тополи
500000-Dinara-1994 f.jpg 500.000 динара жута и наранџаста Јован Цвијић Капетан-Мишино здање
10000000-Dinara-1994.JPG 10.000.000 динара
(новчаница из 1993. са доштампаним "1994")
сива и светло зелена Иво Андрић Народна библиотека Србије
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Нови динар[уреди]

На дан 24. јануара 1994, када је Драгослав Аврамовић с тимом стручњака, програмом монетарне реконструкције, након 25 месеци зауставио хиперинфлацију,[11] представљене су новчанице од 1, 5 и 10 нових динара. Друга серија новчаница на којима се, уместо амблема Народне банке СР Југославије, налази грб СРЈ, је уведена 3. марта исте године, са апоенима од 5, 10 и 20 нових динара, док су новчанице од 50 и 100 нових динара додате јуна, односно октобра 1996. године.

Динар из овог периода познат је као „Аврамов динар“. Аутори свих новчаница су Драгиша Андрић и тим стручњака ЗИН.[11]

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
1-novi-dinar-1994.jpg 1 нови динар зелена и смеђа Јосиф Панчић планински мотив и Панчићева оморика 1994
5NovihDinara-1994.jpg 5 нових динара ружичаста Никола Тесла Музеј Николе Тесле
5-novih-dinara-1994.jpg пурпурна
10NovihDinara-1994-1.jpg 10 нових динара љубичаста и плава Петар II Петровић Његош Цетињски манастир
10NewDinars-1994-2.jpg црвена и смеђа
20-novih-dinara-1994.jpg 20 нових динара зелена и наранџаста Ђура Јакшић Манастир Враћевшница
50-novih-dinara-1996.jpg 50 нових динара плава Милош Обреновић Конак кнеза Милоша 1996
100-dinara-1996.jpg 100 нових динара жута Доситеј Обрадовић Манастир Ново Хопово
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Динар из 2000. године[уреди]

После петооктобарских промена, 2000. године су издате нове новчанице динара, без речи "иови" и то у апоенима од 20, 50 и 100 динара. Новчанице од 10, 200 и 1000 динара су издате 2001, с тим што на новчаници од 10 динара као година издања стоји 2000. Касније је серија допуњена и новчаницом од 5000 динара из 2002. године.

На новчаници од 200 динара приказан је лик Надежде Петровић. На њој је први пут употребљен холограм, као посебна врста заштите.[11]

Последња новчаница у последњој серији југословенског динара је била од 5.000 динара, са ликом Слободана Јовановића. [18]

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
10-Dinara-2000.jpg 10 динара окер-жута Вук Караџић
Филип Вишњић у позадини
Силуета Вука Караџића
Учесници Првог словенског конгреса одржаног у Прагу 1848.
Вињете слова које је увео Вук Караџић
2000
20-Dinara-2000.jpg 20 динара зелена Петар II Петровић Његош Статуа Његоша из Његошевог маузолеја
планина Ловћен
50-Dinara-2000.jpg 50 динара пурпурна Стеван Мокрањац
клавир
Силуета Мокрањца
Мотив из Мирослављевог јеванђеља
ноте
100-Dinara-2000.jpg 100 динара плава Никола Тесла
дефиниција тесле, јединице магнетске индукције
Силуета Николе Тесле
асинхрони мотор
200-Dinara-2001.jpg 200 динара смеђа Надежда Петровић
Статуа Надежде Петровић
Силуета манастира Грачаница
Силуета Надежде Петровић
манастир Грачаница
2001
1000-Dinara-2001.jpg 1000 динара црвена Ђорђе Вајферт
Вајфертова пивара
Вајфертова силуета
Холограмска слика Светог Ђорђа и аждаје
Детаљ из унутрашњости зграде Народне банке Југославије
5000-Dinara-2002.jpg 5000 динара пурпурна и зелена Слободан Јовановић
Детаљ орнамента са зграде САНУ
Силуета Слободана Јовановића
Силуета Народне скупштине
2002
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Садашњи српски динар користи скоро исти дизајн као и последња серија југословенских новчаница. Главна разлика је да су речи Народна банка Југославије промењене у Народна банка Србије и да је грб СРЈ замењен прво логом Народне банке, а касније грбом Србије. Такође је и додата новчаница у вредности од 500 динара на којој се налази лик Јована Цвијића, а последња је уведена и новчаница од 2.000 динара на којој је лик Милутина Миланковића.

Историјат кованица[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Кованице Краљевине СХС/Југославије[уреди]

Кованице ФНР/СФР Југославије[уреди]

Кованице СР Југославије[уреди]

Извори[уреди]

  1. Мијатовић (2014). стр. 29.
  2. 2,0 2,1 Шојић (2014). стр. 146.
  3. 3,0 3,1 Мијатовић (2014). стр. 28.
  4. 4,0 4,1 Музеј града Београда (1000 динара - 40000 круна из 1919)
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Мијатовић (2014). стр. 34.
  6. 6,0 6,1 Мијатовић (2014). стр. 35.
  7. Мијатовић (2014). стр. 36.
  8. Мијатовић (2014). стр. 37.
  9. Музеј града Београда (20 пара из 1920)
  10. Музеј града Београда (10 пара из 1920)
  11. 11,00 11,01 11,02 11,03 11,04 11,05 11,06 11,07 11,08 11,09 11,10 11,11 11,12 11,13 11,14 11,15 11,16 11,17 11,18 11,19 11,20 11,21 11,22 11,23 11,24 Ћирић (2013)
  12. Мијатовић (2014). стр. 39.
  13. 13,0 13,1 13,2 Шојић (2014). стр. 148.
  14. 14,0 14,1 Мијатовић (2014). стр. 47.
  15. Мијатовић (2014). стр. 46.
  16. 16,0 16,1 Мијатовић (2014). стр. 48.
  17. Музеј града Београда (100 динара из 1920)
  18. 18,0 18,1 18,2 18,3 18,4 18,5 18,6 18,7 18,8 18,9 Продановић (2014)
  19. Музеј града Београда (10 динара из 1929)
  20. Ђорђевић (2007)
  21. 21,0 21,1 21,2 Јовановић (2016)
  22. 22,0 22,1 22,2 Матијевић (2013)
  23. 23,0 23,1 Моравчевић (2010)
  24. Novčanice Jugoslavije na portalu banknote.ws (енглески)
  25. Музеј града Београда (100 динара из 1946)
  26. 26,0 26,1 Музеј града Београда (100 динара из 1963)

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]