Југословенски динар

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Динар.

Динар (DIN, YUD) је била валута у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији и Савезној Републици Југославији. Србија га је заменила српским динаром, а Црна Гора евром. Ознака валуте је била YUD, а један динар се делио на 100 пара.

Наследници[уреди]

Током и након распадања СФР Југославије:

Деноминације[уреди]

После Другог светског рата динар је деномиран пет пута, након пет периода инфлације:

Датум Деноминација Напомена
1. август 1965. 100 нови динар
1. јануар 1990. 10.000 Марковићев динар“
1. јул 1992. 10
1. октобар 1993. 1.000.000 СРЈ
1. јануар 1994. 1.000.000.000 СРJ
24. јануар 1994. 10-13 милиона 1 нови динар = 1 немачка марка

Након прве деноминације 1965. године, све до 1990. године, у обичној комуникацији коришћен је назив „стари динар”, у коме су се изражавале цене у „новим динарима”. Тако се за робу робу чија је цена износила 250 динара, рачунало да кошта 25.000 старих динара.[1]

У периоду од 1992. до 1998, динар Савезне Републике Југославије је био исте вредности као и динар Републике Српске. Исто тако и у случају динара Републике Српске Крајине.

Историјат новчаница[уреди]

Новчанице Краљевине СХС/Југославије[уреди]

Новчанице Краљевине Србије / Аустроугарске / Краљевине Црне Горе[уреди]

За време Првог светског рата, динар је у унутрашњем оптицају само незнатно изгубио од вредности, јер је Привилегована народна банка доследно поштовала прописе о покрићу за његову емисију. Мада је окупатор наметнуо круну као законски новац у Србији, становништво је с пуно поверења у националну валуту, чувало динаре, замењена је извршена само мањим делом, по принудном курсу који је окупатор наметнуо: два српска динара за једну круну, што је било у нескладу са предратним курсом.[2] Међутим, већ крајем 1918. динар је почео нагло да губи вредност, почетком 1919. је уведена пракса инфлаторног финансирања буџетских расхода, тако да је 1920. дошло до праве ерозије унутрашње вредности динара.

Привилегована Народна банка Србије је на почетку Првог светског рата, 13. јуна 1914. године, евакуисана из Београда, преко Солуна у Марсеј, где се налазила до завршетка рата. Враћена је у Београд 16. фебруара 1919. Током рата банка је успела да готов у целости очува своју имовину, посебно злато и сребро, који су служили као подлога за динар.[3]

У новоствореној држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у оптицају је било новаца из више држава: аустроугарска круна, српски динар, црногорски перпер, немачка марка и бугарски лев.[4] Највише их је било из области које су претходно биле под аустроугарском влашћу.[5] Наиме, Централне банке владе Аустрије и Угарске је плански обезвредила своју валуту још током ратних година, пошто је штампала огромне количине папирних новчаница без покрића, финансирајући тако своје ратне трошкове. На крају рата 31. октобра 1918. емисија аустроугарских круна је износила 31,5 милијарди, а имала је покриће у металу у вредности од свега 342 милиона круна. И након рата аустроугарска Централна банка је наставила да штампа папирне новчанице без покрића у корист Аустрије и Мађарске, тако да је крајем 1919. године у оптицају било више од 50 милијарди круна.[6]

Постављало се питање како извести унификацију валута на најефикаснији и најправеднији начин, како би се успоставила новчана стабилност у Краљевини СХС. Замена лева и перпера није донела већих тешкоћа, док су се око српског динара и аустроугарске круне, постављала битна политичка и финансијска питања о томе[4]:

  • да ли ће издавалац новог новца бити држава или емисиона банка
  • каква ће и колика бити подлога новог новца
  • какав ће бити курса замене српског динара и аустријске круне, као постојећих валута у земљи, према новој валути југословенском динару. С једне стране. постојала је жеља да се вредност динара не квари у корист проблематичног новца који није имао подлогу, а са друге, политички није било разумно поништити круне и тако ликвидирати новчани део имовине оног дела становништва, које је живело на територији некадашње Аустроугарске.

Одлучено је да се најпре изврши жигосање аустријских круна на територији Краљевине СХС, домаћим печатима како би се:

  • спречило даље падање вредности круне на територији Краљевине СХС[7] и тиме смањили губици, те преузела контрола над њом, с обзиром да се наставила пракса инфлаторног финансирања, неконтролисаним штампањем нових новчаница у Бечу и Пешти која је коришћена и током рата
  • одредила количина круна у земљи и спречио даљи доток круна са територије суседних држава[7]
  • спречили планови о континуитету крунске монетарне и царинске уније, те очувању монархије у било ком облику.[7]

Са жигосањем круна се започело почетком, а завршило 31. јануара 1919. Највећа количина круна је жигосана у Хрватској и Славонији, Срему, Банату и Бачкој, а знатно мање у Словенији, Босни, Херцеговини и Србији.[8] Постигнут је само један од очекиваних циљева: круне су издвојене из аустроугарског монетарног система, али није било могуће спречити прилив нежигосаних круна, због слабе примењене технике жигосања са обичним мастило, па их је било лако фалсификовати, тако да грађани нису ни могли знати да ли је жиг ваљан.[8] Други позитивни ефекат жигосања круна је било донекле смиривање грађана, којима је постало јасно да круне неће бити проглашене ништавним.[7]

Динар из 1919. године[уреди]

Већ 1. фебруара 1919. влада је донела одлуку да се отпочне са штампањем нових новчаница, па се није чекало на озакоњавање нове емисионе банке, како не би прошли месеци, те је тај задатак преузела држава на себе. Уговорено је штампање нових новчаница у Паризу, затим у Прагу, па Загребу, али услед техничких препрека, штампање се отегло. На лето 1919. почеле су да пристижу прве новчанице, али веома споро. Затим се разбуктала политичка криза, дошло је до промене владе и министра финансија, што је цео процес одужило још више.[9] У међувремену, прилив круна из иностранства је настављен и даље се вршило њихово и легално и нелегално жигосање.[10]

У великој оскудици и хаотичним монетарним приликама, непосредно након проглашења краљевине, се јавила потреба за већом количином ситних апоена, за подмиривање потребе свакодневног малопродајног промета,[11] те за званичним новцем у оптицају. Већ 1919. општинске власти у више градова на територији новонастале државе (Загреб, Карловци, Осијек, Сплит, Београда, Сарајево, Љубљана и Марибор) реаговале су издавањем свог, општинског новца, односно вредносног папира, који се у општинским благајнама могао заменити за државни новац одговарајуће вредности.[12] Овај ситан папирни новац је вредео као средство плаћања ограничено време, односно годину дана. Градска општина Карловаца штампала је 1919. издала 10, 20 i 50 филира, који су важили до краја јуна 1920.[13] У Осијеку су пуштене у оптицај две емисије градског новца с роком важења до краја децембра 1919. У првој емисији су штампане новчанице од 10, 20 и 50 филира, а у другој од 10 и 20 филира. У Сплиту су 16. јула 1919. издате новчанице од 10 и 20 крунских хелера на годину дана.[14] Новчанице од 10, 20 и 50 филира, које су важиле само за подручје Загреба су штампане до краја јуни 1920. године.[15]

Средином новембра 1919. Привилегована народна банка, у то време већ непостојеће државе, пустила је у промет папирни новац у апоенима од једног и пола динара. Аутор новчанице од пола динара, је био загребачки графичар Менци Клемент Црнчић.[16] Апоени до 5 динара (20 круна) су штампани у литографском заводу Рожанковски у Загребу, од 10 и 20 динара у Прагу, а највећи у Паризу.[17]

У новембру се рачунало да се има довољно наштампаних динара у износу од 2,5 милијарди и да би се могло кренути са решавањем питања замене круна, па се од 26. новембра 1919. до јануара 1920. вршило маркирање круна, специјалним маркицама и то само на претходно жигосане круне. Нису маркиране ни ситне новчанице од 1, 2 и 10 круна. Маркирање је имало два предвиђена циља:

  • утврђивање количина круна у промету
  • држава је у облику принудног зајма задржавала 20% од вредности сваке маркиране круне, као допринос крунског подручја покривању буџетског дефицита, који се на динарском подручју већ наплаћивало инфлаторном монетарном емисијом. Влада је обећавала да ће 20% зајма вратити, али су многи то разумели као конфискацију.[18]

Процењено је да је на територији Краљевине СХС циркулисало око 8-10 милијарди аустроугарских круна и држава се задужила да би откупила део тих круна.[19]

Емисиона банка Краљевине СХС, која је заправо представљала континуитет Привилеговане Народне банке Краљевине Србије[3] је почела са радом тек 1. фебруара 1920. године.[16] Уследили су даљи кораци ка унификацији. Народна банка је издала динарско-крунске новчанице, са постојећом металном подлогом[20] на којима су одштампане њихове вредности у обе новчане јединице, у динарима и у крунама. Замена је вршена по систему круна за круну, а динар за динар, с тим да је однос био 4 круне за 1 динар (на пример 400 круна - 100 динара). Овим новчаницама су замењиване само претходно маркиране круне, док су ситније крунске новчанице остале и даље у оптицају, али је одлучено да се по завршетку замене, динарско-крунске новчанице задрже као једино средство плаћања.[21] Задржавање имена круне олакшало је прихватање нових новчаница на територији где се раније користила круна.

Замена за динарско-крунске новчанице од 1000, 100, 50 и 20 круна[17] је отпочела 16. фебруара и трајала је до 3. јуна 1920.[22] Наредне године, од 16. маја до 4. јуна 1921.је вршена замена ситних круна, исте године је вршена замена и у делу Далмације која је тада припојена Краљевини СХС.[20]

Након обављене замене аустроугарских круна, повећана је количина новца у оптицају у Краљевини СХС, што је довело до повећања инфлације.[19]

Слика
Лице
Наличје
Износ Димензије Боја Опис Датум
Лице Наличје
1-2 динара 1919 лице.jpg1-2 динара 1919 наличје.jpg 1/2 динара
2 круне
1919.
1 динар 1919 лице.jpg1 динар 1919 наличје.jpg 1 динар
4 круне
Милош Обилић 1919.
5 динара 20 круна 1919.jpg 5 динара
20 круна
Милош Обилић 1919.
10 динара 40 круна.jpg 10 динара
40 круна
1919.
20 динара 80 круна 1919.jpg 20 динара
80 круна
1919.
YUG-19-Finance Ministry-Kingdom of Serbs, Croats & Slovenes-400 Kronen (1919).jpg 100 динара
400 круна
1919.
1000 динара 4000 круна.jpg 1000 динара
4000 круна
23,6x13,3 cm 1919.

Динар из 1920. године[уреди]

Повлачење динарско-крунских новчаница је вршено поступно. Започело је током 1922, а 1. јануара 1923. динар је постао једино средство плаћања.[22] Тек 1923. године дошло је до стабилизације динара и инфлација је умањена.[19] Последња која је повучена из оптицаја, 1934. године, била је новчаница највише вредности од 1000 динара - 4000 круна.[5]

Новчаница од 10 динара, је штампана у америчкој компанији у Њујорку. Американци су уступили резервну новчаницу са вињетом снажног нагог човека који окреће точак, што симболично представља напредак. Таквој новчаници, изнад точка су додати ликови две жене, богиње радиности и науке и Меркура - симбола трговине. На наличју новчанице су планински врхови Кожуф, Ветерник, Добро Поље и Кајмакчалан.[16]

1920-1926 Серије
Слика Износ Димензије Боја Опис Датум
Лице Наличје Лице Наличје штампа issue Повлачење Рок важења
10-Dinara-1920.jpg 10-Dinara-1920-reverse.jpg 10 динара плава човек који окреће точак планински врхови 1. новембар 1920. 1928. 18. јул 1935.
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Новчаница од 100 динара, у народу позната као „плава стотинарка‘‘, на чијем лицу се налази лик жене са ловоровим венцем на глави, носи датум 30. 11. 1920, а пуштена је у оптицај тек 1. јануара 1925. године. Штампана је у Француској. С њеним издавањем је отпочело повлачење, новчанице исте номиналне Краљевине Србије из 1905, као и динарско-крунске верзије (100 динара – 400 круна) из 1919. године.[23]

Четворобојна новчаница од 1000 динара, са Светим Ђорђем, такође је штампана 1920. године у Француској и њен аутор је исто француски уметник.[16]

1920-1926 Серије
Слика Износ Димензије Боја Опис Датум
Лице Наличје Лице Наличје штампа issue Повлачење Рок важења
100-Dinara-1920.jpg 100-Dinara-1920-reverse.jpg 100 динара 169x100 љубичаста на жутој подлози жена бродови и сељак 30. новембар 1920. 1933. 4. мај 1936.
1000-Dinara-1920.jpg 1000-Dinara-1920-reverse.jpg 1000 динара љубичаста Свети Ђорђе убија аждају човек оре, различити градови 1933. 4. мај 1936.
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по mm, што је стандард за светске банкноте.

Године 1921. штампан је најситнији папирни новац од 25 пара. Аутор је загребачки сликар Миленко Ђурић.[16] Новчаница је са обе стране прекривена разним оранментима бледих боја.[24] На лицу се преко основне орнаментике налази цртеж манастира Грачанице и поља са ознакама номиналне вредности, а на наличју су цртежи острва са црквом на Бледском језеру, на левој половини и споменик бана Јелачића у Загребу, на десној половини.[16] Новчаницу је потписао министар финансија Коста Кумануди.[24] Штампана је у Загребу и Новом Саду. Налазила се у оптицају од 14. јуна 1921. до 30. септембра 1927.[25]

Слика Износ Димензије Боја Опис Датум
Лице Наличје Лице Наличје
25 пара 1921 лице.jpg 25 пара 1921 наличје.jpg 25 пара 92x62 тамноплава, смеђа манастир Грачаница Бледско острво, споменик бана Јелачића у Загребу. 1921.

Мотиви на новчаницама југословенског динара су бирани према концепцији новостворене државе, у њеној првој фази. Три тада признате националне заједнице представљене су својим симболима, а натписи су на сва три званична језика - српском (ћирилица), хрватском и словеначком (латиница).[26]

Новчаница од 10 динара из 1926. године је штампана у Паризу и носи потпис Ђ. Вајферта.[27]

1920-1926 Серије
Слика Износ Димензије Боја Опис Датум
Лице Наличје Лице Наличје штампа issue Повлачење Рок важења
10-Dinara-1926.jpg 10-Dinara-1926-reverse.jpg 10 динара 126x82 црвена-оранж и плава жена Грб Краљевине СХС, силуета цркве 26. мај 1926. 1928. 18. јул 1935.
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по mm, што је стандард за светске банкноте.

Динар из 1929. године[уреди]

С обзиром да израда новца у земљи гарантује већу сигурност, заштиту и штедњу девизног новца, као и могућност брзе израде новца за хитне потребне, нарочито у ратним условима, запошљавања домаћег становништва, смањења трошкова израде, а посебно трошкове транспорта, главни Управни одбор Народне банке, на челу са гувернером Ђорђем Вајфертом је 30. децембра 1925. године донео одлуку о оснивању домаћег Завода за израду новчаница, као и да се одмах по успостављању производње започне с израдом резервних новчаница.[28] Сви објекти и инсталације Завода за израду новчаница завршени су октобра 1929. године, а са израдом папирног новца се започело два месеца касније, уз помоћ двојице графичара Француске банке.[29]

Након бурних политичких догађаја, Шестојануарске диктатуре 1929. године коју је увео краљ Александар, мењајући крајем исте године назив државе у Краљевина Југославија,[26] су издате новчанице с новим именом државе. Први примерци били су у апоенима од 10 и 100 динара, које носе датумом издања 1. децембар 1929. Њихов целокупни тираж је урађен у ЗИН у Топчидеру.[16] Потписао их је гувернер Иван Ј. Бајлони Млађи.[30] Он је прве примерке, пре пуштања у оптицај, предао краљу Александру I Карађорђевићу, приликом његове аудијенције Заводу.[31]

За израду новчаница је напуштена концепција о 3 посебне нације, а уведене су синтагме као што су „југословенски” или „троимени” народ, што се на новчанице пренело у облику „династичког” принципа, са портретима владара, и „алегоријског” принципа, са женским фигурама у улози Југославије.[26] Сви натписи су на два језика (српском и хрватском), односно на истом језику у два писма, нема натписа на словеначком. Новчанице су вишебојне и уочава се извесна барокна пренатрпаност, која сугерише на француски модел.[26]

Аутор новчаница од 10 динара је Француз, који је за реверс изабрао женски лик са Споменика косовским јунацима у Крушевцу, чији је аутор Ђорђе Јовановић.[16] Ова новчаница има своју ранију верзију, која гласи на име Краљевина СХС, а штампана је у Паризу 1926.[32]

Након издавања новчаница од 10 и 100 динара, издате су новчанице од 50 и 1.000 динара 1931, 100 и 500 динара 1935.

До 1931. године новчанице су израђивали француски мајстори Делош и Рита у Паризу. Сазнавши да се за израду домаћих новчаница ангажују страни ксилографи, Вељко Андрејевић Кун је Заводу за израду новчаница у Топчидеру понудио своје умеће. Он је аутор вишебојне новчанице од 50 динара с портретом Александра Првог, издате 1. децембра 1931. и једини аутор југословенских новчаница, који је истовремено и гравер клишеа према приложеном цртежу неког другог уметника у међуратном периоду.[33]

Аутор новчанице од 1.000 динара из 1931. је Паја Јовановић. На лицу новчанице се налази портрет краљице Марије Карађорђевић са дијадемом. Направљена је као спој „династичког” и „алегоријског” принципа.[26] Портрет је аутор начинио на основу скица и студија у периоду између 1925. и 1927.[34] На лицу новчанице се налазе и водени жиг с ликом краља Александра Првог,[34] као и цртеж орла у лету, док су на наличју цртежи жена, једна која држи срп и сноп жита, а друга држи мач и штит са државним грбом.[16] Осим по лепоти, а спада међу најлепше динарске банкноте, и префињености,[35] ова новчаница је специфична и по томе што је на њој први пут на некој нашој новчаници приказан лик познате жене, историјске личности.[34] За израду новчанице Паја Јовановић је користио скице и студије које је радио између 1925. и 1927. године и оне се данас налазе у његовом легату у Београду. Израда клишеа, снимање, рецензија нацрта за новчаницу обављена је у Паризу, а штампана је у Заводу за израду новчаница у Топчидеру. Новчаница носи датум 1. децембар 1931. а пуштена је у оптицај тек 1. јануара 1933.[34] Потписао ју је тадашњи гувернер Игњат Ј. Бајлони Млађи.

Новчаница је чак 17 пута била на мети фалсификатора, само два фалсификата су била успешна. Због фалсификовања машинском штампом Стјепан Видаковић и Стјепан Шохингер су 1937. осуђени на вишегодишњу робију.[34]

Најлепшим новчаницама Краљевине Југославије сматрају се новчанице од 100 (1934) и од 1.000 динара (1935), које је израдио Васа Поморишац. Апоен од 100 динара је урадио са графичарем Пантом Стојићевић. На лицу је фигура жене у хаљини српске средњовековних владарки са ловоровим венцем на глави. Поред ње је соколар, са великим мачем који држи с обе руке, као и многи други детаљи који симболизују науку, пољопривреду и економско богатство, а са леве стране је црква на Опленцу. Новчаница има широк оквир с традиционалним народним шарама. На наличју је цртеж две женске фигуре у хаљинама средњовековних српских властелинка које седе. Између њих је грб са краљевском круном на црвеном штиту. Симболично су приказани индустрија, пољопривреда, трговина, занатство, финансије и уметност, а са леве стране је се налази пејзаж Дубровника.[16]

Мада никада није пуштена у оптицај,[35] Међународна организација је хиљадарку Васе Поморишца убројала међу 10 најлепших у свету. На лицу новчанице приказао је три коњаника, од којих један држи штит са државним грбом. У средишњем делу је женска фигура са ловоровом граном у десној руци, а лево су друга женска фигура која седи и пише по таблици, дете и лав.[35]

Аутор новчанице од 500 динара, која се истиче изузетном естетиком у француском стилу је сликар Младен Јосић.[16]

Последња новчаница објављена пред Други светски рат је апоен од 10 динара, чији је аутор такође Паја Јовановић. На лицу је попрсје краља Петра Другог у црногорско-херцеговачкој народној ношњи, са ловоровом граном изнад главе. У његовој позадини је панорама Мостара. На наличју је фигура жене у старинској ношњи са велом и венцем на глави и мачем у десној руци, положеним на књигу, као симбол државности.[16]

1929-1939 Серија
Изглед Износ Величина Боја Опис Година првог издавања
Лице Наличје Лице Наличје
10-Dinara-1929.jpg 10-Dinara-1929-reverse.jpg 10 динара 126x82 црвена-оранж и плава жена Грб Краљевине Југославије, силуета цркве 1929
10-dinara-1939.jpg 10-Dinara-1939. druga strana.jpg зелена портрет младог краља Петра II
Стари мост у Мостару
жена 1939
20-Dinara-1936.jpg 20-Dinara-1936 druga strana.jpg 20 динара Браон плава и жуто-зелена портрет младог краља Петра II жена 1936
50-Dinara-1931.jpg 50-Dinara-1931-back.jpg 50 динара Вишебојна преовлађује браон краљ Александар статуа коњаника 1931
YugoslaviaP27b-100Dinara-1929 f.jpg 100din 1929f.jpg 100 динара љубичаста на жутој подлози жена са мачем бродови и сељак 1929
100-Dinara-1934.jpg 100-dinara-1934. druga strana.jpg Вишебојна са плавим оквиром жена и Соко Краљевине Југославије са мачем две раднице 1934
500-Dinara-1935.jpg 500-Dinara-1935f.jpg 500 динара Зелена, плава и ружичаста портрет младог краља Петра II жене раде 1935
1000-dinara-1931.jpg 1000-dinara-1931. druga strana.jpg 1000 динара Сиво-плава и браон краљица Марија (осликао је Паја Јовановић) две жене, једна са српом и пшеницом, друга са мачем и штитом 1. 12. 1931.
1000-Dinara-1935.jpg 1000-dinara-1935. druga strana.jpg 196x127 вишебојна три коњаника и жена
учитељ и ђак
ковач и рибар
у позадини Мост краља Александра
1935
10000-Dinara-1936.jpg 10000-Dinara-1936. druga strana.jpg 10.000 динара браон, жуто-зелена и плава краљ Петар II пар жетелаца 1936
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.
Новчанице 1.000 динара из 1935 и 10.000 из 1936 нису издате
Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Емигрантска влада Краљевине Југославије у Лондону 1943. године штампала је серију новчаница која није пуштена у оптицај. Ради се о 6 апоена, на укупно 10.350.000.000 динара, који су планирани за употребу у Југославији, након ослобођења земље.[36] На свакој се налазио лик краља Петра II. Аутори новчаница су непознати.[16]

Новчанице ДФ/ФНР/СФР Југославије[уреди]

Динар из 1944. године[уреди]

При Повереништву финансија Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) образован је 21. новембра 1944. Саветодавни монетарни одбор, који је на првим седницама, у ослобођеном Београду одлучио да јединствена новчана јединица остане динар.[37]

Лик монарха на новчаницама није одговарао новом политичком уређењу. Одлуком Министарства финансија Демократске Федеративне Југославије, новчанице које је припремила Народна банка у Лондону, нису пуштене у оптицај,[36] а целокупан тираж је уништен млевењем.[16] Демократска Федеративна Југославија је 1944. године издала серију новчаница у апоенима од 1, 5, 10, 20, 50, 100, 500 и 1000 динара, са ликом партизана. Свих осам апоена имају исти дизајн. На њима су заступљена имена свих федеративних република, исписана писмом које доминира у свакој од њих, а текст је на четири тада постојећа језика. Визуално постији јасна раскид са свим предратним традицијама.[26]

Аутор цртежа за ове новчанице је био Ђорђе Андрејевић Кун, син Вељка Андрејевића Куна, који је аутор српских динара из Недићеве Србије.[26] Главни мотив на лицу новчаница је биста партизана из полупрофила, са пушком о левом рамену. Цртежи за новчанице су припремане на острву Вис, а након што их је одобрио Јосип Броз Тито, пренети су у државни завод за израду новчаница у Москви, где су штампане прве количине новца.[16]

Serija 1944.
Изглед Износ Величина Боја Опис Датум издавања
Лице Наличје Лице Наличје
1-dinar-1944.jpg 1-dinar-1944-reverse.jpg 1 динар 81x39 светлосмеђа Лик југословенског партизана Миливоја Родића[38] Грб Демократске Федеративне Југославије
Номинална вредност новчанице
1944.
5-Dinara-1944.jpg 5-dinar-1944-reverse.jpg 5 динара плава
10-DINARA-1944.jpg 10-DINARA-1944-reverse.jpg 10 динара Љубичаста
20-dinara-1944.jpg 20-dinara-1944-reverse.jpg 20 динара црвена
50-dinara-1944.jpg 50-dinara-1944-reverse.jpg 50 динара плава
100-dinara-1944.jpg 100-dinara-1944-reverse.jpg 100 динара зелена
500-dinara-1944.jpg 500-dinara-1944-reverse.jpg 500 динара смеђа
1000-dinara-1944.jpg 1000-dinara-1944-reverse.jpg 1.000 динара зелена

Затим је 2. јануара 1945. формирана Саветодавна монетарна комисија, која је наставила рад Саветодавног монетарног одбора. Ова установа се бавила питањима новчане јединице Југославије, одређивањем рокова замене окупацијског новца и курсевима за замену окупацијског новца.[37]

Још док су трајале борбе за ослобођење западних делова територије Југославије, почетком 1945, Саветодавна монетарна комисија је донела одлуку да се замена окупацијског новца у Југославији обави сукцесивно, најпре у источном, односно ослобођеном делу земље, а у западном тек кад буде ослобођен. Према Закону о повлачењу и замени окупационих новчаница, од 5. априла 1945, за новчану јединицу је одређен динар, који се делио на 100 пара. У ослобођеном делу земље, на количину осталих окупационих валута у оптицају није се могло утицати до самог момента замене.[37]

Осим српског динара у источном делу и хрватске куне у НДХ, коју је емитовала Хрватска државна банка, у тада још увек неослобођеном делу земље (ослобођен је само Срем), на територији Југославије се налазило мноштво других, окупационих бонова и валута: мађарске пенге, бугарски лев, италијанска лира, немачка марка и албански франак, које су емитовале стране емисионе установе. Оваква ситуација је отежавало обављање слободног промета, изједначавање цене, функционисање платног промета и нормално финансирање државе. Постојала је и опасност од накнадног убацивања нове количине страних валута, чија је емисија интензивирана посебно у последњим месецима Другог светског рата.[37]

Пре повлачења новца који се налазио у промету, одређен је привремени курс динара на ослобођеној територији.[39] И поред тога што је током рата био делимично обезвређен, српска динар је за разлику од окупационих валута, пред крај Другог светског рата имао релативно стабилну куповну моћ. Саветодавна монетарна комисија је одлучила да се 100 српских динара мења за пет динара ДФЈ, чиме је његова куповна моћ смањена 2,5 пута у односу на остале окупационе валуте.[37]

На подручју Србије формиране су посебне комисије за замену српског динара у Београду, куне у Земуну, албанског франка у Урошевцу и пенге у Новом Саду. Замена је извршена од 20. до 30. априла 1945.[40]

Динар из 1946. године[уреди]

Устав Федеративне Народне Републике Југославије из 1946. прокламовао је јединствен новчани систем. На првим апоенима Народне банке ФНРЈ уместо војника се налазе радници, односно приказане су сцене из радничког живота, класни и политички симболи. Издата је серију новчаница у апоенима од 50, 100, 500 i 1000 динра (1946), а њихови аутори су били Мате Зламалик и Омер Мујаџић.[16]

Датум који стоји на њима 1. мај 1946. први послератни Празник рада. Пракса издавања нових емисија новчаница са датумом 1. мај је настављена и у наредним деценијама.[41]

1946-1950 Серија
Изглед Износ Величина Боја Опис Датум издавања
Лице Наличје Лице Наличје
50-Dinara-1946.jpg 50-Dinara-1946-reverse.jpg 50 динара жута рудар дрвосеча 1946.
100-Dinara-1946 Front.jpg 100-Dinara-1946-reverse.jpg 100 динара 121x56 смеђа Ковач и косач (привреда и пољопривреда) рибар са мрежом и једрилица на Јадранском мору
500-Dinara-1946.jpg 500-Dinara-1946-reverse.jpg 500 динара смеђа југословенски партизан орач
1000din-1946.jpg 1946 1000 dinara naličje.jpg 1.000 динара смеђа лик жене са српом Водопад на Пливи у Јајцу и лик жене са мачем и ловоровим венцем

Динар из 1955. године[уреди]

Након заокрета у спољашњој политици земље,[42] 1955. године је издата. нова серија новчаница, у апоенима од 100, 500, 1000 и 5000 динара су са именом Федеративна народна република Југославија. Њихов аутор је сликар Миодраг Петровић, у то време директор ЗИН. На лицима новчаница се налазе симболични мотиви, а на наличјима је приказан привредни развој земље.[16]

Новчаница од 100 динара је по многима најлепша новчаница која је икада издата у социјалистичкој Југославији. На њеном лицу се налази насмешена девојка из Конавала у народној ношњи, док је на наличју, у пуном колору, штампан поглед на Дубровник. Од тада ће црвена боја остала карактеристична за новчанице од 10,100,1000,10.000 или један милион динара.[42]

Серију новчаница са привредним развојем, прекинуо је мотив на тада највећој номинали од пет хиљада динара, са Мештровићев рељефом „Косовке девојке” из његовог „Видовданског циклуса”. Спада у прво уметничко дело репродуковано на једној новчаници, после Другог светског рата.[26]

Изглед Нормална вредност Величина Боја Опис Датум издавања
Лице Наличје Лице Наличје
Jugoslavia-100-dinara-1963.jpg Naličje novčanice od 100 dinara iz 1955 godine.jpg 100 динара 12,7x6cm црвена портрет Конављанке, с приморским пејзажом у позадини Дубровник као симбол туризма 1. 5. 1955.
Yug074 f.JPG 1955 naličje novčanice od 500 dinara.jpg 500 динара зелена портрет сељанке са српом у руци и житом у позадини пољопривредни пејзаж
1000din-1963.jpg Naličje novčanice od 1000 dinara iz 1955 godine.jpg 1000 динара браон Ариф Хералић ливац са азбестном заштитном рукавицом поред високе пећи панорама Жељезаре Зеница
5000-Dinara-1955.jpg Naličje novčanice od 5000 dinara iz 1955 godine.jpg 5000 динара плава детаљ са рељефа Ивана Мештровића из „Видовданског циклуса” зграда Савезне скупштине

Нова четири апоена са датумом 1. мај 1963. године, су објављени због промене назива државе у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а имали су исте мотиве као и новчанице из 1955. године.[16]

Динар из 1966. године[уреди]

На новчаницама из 1965. године задржани су ликови са новчаница из 1955, али су промењене њихове номиналне вредности, а исто се поновило и приликом штампања нових новчаница 1968.[16]

Тек 1970. године појавила се нова тамномаслинастеа и зелена новчаница од 500 динара са цртежом детаља скулптуре Никола Тесла, који је направио Франо Кршинић, а аутор ове новчанице је поново био Миодраг Петровић.[16] Затим је 1974. изашла сивкастоплава новчаница од 1000 динара, са цртежом сељанке са марамом, о којој се причало се да је њен аутор, сликар Андрија Миленковић нацртао према моделу своје супруге. Исте године појавио се и апоен од 20 динара љубичасте боје, са мотивом брода у луци, који је нацртао Нусрет Хрвановић.[16]

Изглед Износ Величина Боја Опис Година првог издавања
5-Dinara-1965f.jpg 5-Dinara-1965b.jpg 5 динара 123x59mm Жена са српом 1. 8. 1965.
YUD 5 1968 obverse.jpg YUD 5 1968 reverse.jpg Зелена 1. 5. 1968.
10-Dinara-1965.jpg -10Dinara-1965-donatedmjd b.jpg 10 динара 131x62mm Ариф Хералић, радник у железари 1. 8. 1965.
YUD 10 1981 obverse.jpg YUD 10 1981 reverse.jpg Браон 1. 5. 1968.
YUD 20 1974 obverse.jpg YUD 20 1974 reverse.jpg 20 динара 139x65mm Љубичаста Брод на пристаништу 19.12.1974.
50-Dinara-1965f.jpg 50-Dinara-1965b.jpg 50 динара 140x66mm Плава Рељеф Ивана Мештровића Косовка девојка 1. 8. 1965.
YUD 50 1968 obverse.jpg YUD 50 1968 reverse.jpg Плава 1. 5. 1968.
YUD 100 1986 obverse.jpg YUD 100 1986 reverse.jpg 100 динара 148x70mm Црвена на
жућкастој основи
Споменик миру вајара Антуна Аугустинчића који се налази испред зграде Уједињених нација у САД. 1. 8. 1965.
YUD 500 1981 obverse.jpg YUD 500 1981 reverse.jpg 500 динара 156x74mm Тамномаслинаста
и зелена
Споменик Николи Тесли Фране Кршинића, у позадини спирална завојница Теслиног трансформатора 1. 8. 1970.
YUD 1000 1981 obverse.jpg YUD 1000 1981 reverse.jpg 1000 динара 164x78mm Сивкасто плава
и црна
Жена, у дну воће и поврће, у позадини оранице 19.12.1974.

Ове новчанице је Народна банка Југославије издавала до средине 1980-их.

Динар из 1985. године[уреди]

Новчанице је издавала Народна банка Југославије од средине 1980-их (на новчаницама у апоенима од 5.000, 20.000, 50.000, 100.000 и 1.000.000 динара водени жиг показује исту слику као и портрет).

Године 1985. појавила се и прва новчаница с ликом Јосипа Броза Тита, која је вредела 5000 динара. Идејно решење за ову новчаницу је дао академски сликар Драгиша Андрић, у то време шеф уметничког студија ЗИН-а, а аутор портрета је сликар Нусрет Хрвановић, чије је име одшампано на левом Титовом рамену. Гравери су били Драгиша Андрић и Италијан Тренто Ционини. На новчаницама у серији са словним ознакама АА и ЗА стајала је погрешна година Титове смрти (1930, уместо 1980).[16] Ова новчаница је прва након Другог светског рата на којој је присутан водени жиг.[26]

Прва следећа новчаница је због убрзане инфлације била 20.000. На њој је приказан помало намрштен и замишљен или забринут рудар.[26]

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
Dinar 5000 s.jpg Dinar 5000 p.jpg 5.000 динара 164,5х75 Плава са црвеном
на светло љубичастој основи
Јосип Броз Тито Јајце 1.5.1985.
20000-Dinara-1987.jpg 20000-Dinara-1987b.jpg 20.000 динара браон са црвеном глава рудара са шлемом рударска опрема 1.5.1987.
50000-Dinara-1988.jpg 50000-Dinara-1988b.jpg 50.000 динара зелена и плава
са црвеном
глава девојке Дубровник 1.5. 1988.
Dinar 100 000a.JPG Dinar 100 000b.JPG 100.000 динара црвена и наранџаста глава девојчице различита слова и бројеви 1.5.1989
500000-Dinara-1989.JPG СФРЮ 500000 о.jpg 500.000 динара Плава и љубичаста споменик Бици на Козари споменик Бици на Сутјесци 8.1989.
1Million-Dinara-1989.jpg 1Million-Dinara-1989b.jpg 1.000.000 динара жута и светло маслинаста млада жена са марамом клас пшенице 1.11.1989
2Million-Dinara-1989.jpg СФРЮ 2000000р.JPG 2.000.000 динара Браон и зелена споменик бици на Козари споменик „Сломљена крила“ у Шумарицама код Крагујевца 8.1989.
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Међу неиздатим новчаницама из ове серије су оне у апоенима од 10.000 динара (са ликом Вука Караџића, љубичаста боја са плавом и црвеном, зато јер се све републике нису сложиле око коришћења његовог лика[16], а 1986 је искоришћена за издавање и штампање серије октобарског инфлаторног динара СРЈ из 1993. године), 500.000 динара (глава дечака, пурпурна боја са ружичастом, 1989 - делови искоришћени за издавање и штампање новчанице од 500.000. октобарских инфлаторних динара СРЈ из 1993. године са ликом Доситеја Обрадовића), 5.000.000 динара (глава одраслог младића, плава боја са љубичастом, 1989), 10.000.000 динара (Никола Тесла, смеђа боја са наранџастом, 1989) и 50.000.000 динара (Иво Андрић, тамно црвена боја са наранџастом, 1989). Код ових неиздатих новчаница инфлаторног динара СФРЈ из 1989. године са наведена четири лика номиналне вредности су смањене за четири нуле (ове са прва три лика су пуштене у оптицај 1990. године, она са четвртим ликом је те године прескочена, па је пуштена у оптицај крајем 1991. године). Прве две неиздате новчанице из 1989. године су у серији реформисаног инфлаторног динара СРЈ из 1992. године промениле вредност брисањем једне нуле.

Динар из 1990. године[уреди]

Године 1990, за време премијера Анте Марковића, издата је новчанице од 10, 50, 100, 200, 500 и 1000 динара, од којих су имале дизајн врло сличан оном дизајну инфлаторног динара СФРЈ из 1985. године.

Најпре су емитоване две новчанице познатије као „споменици” из серије за изванредне потребе: 50 и 200 динара са датумом 1. јануара 1990. Повучене су марта 1991, с обзиром да су биле израђене у техници равног штампе подложне фалсификовању.

Серија новчаница из 1990. године, са истим номиналним вредностима, али у промењеним бојама је пуштена у оптицај 1991. године, и то са натписом Југославија, без трословне скраћенице СФР на полеђини, јер се ради о новчаницама издатим за ванредне потребе земље (у случају избијања рата).

Уведен је ред у новчани промет, тако што су већи апоени имали веће димензије и уједначен је дизајн новчаница, сваки апоен је добио једну боју, новчанице су штампане на папиру са воденим жигом и заштитном нити и по први пут су коришћени знаци за слепе, са дубоком штампом. Аутор свих новчаница је Драгиша Андрић.[16]

Године 1991. издата је и новчаница од 5.000 динара.

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
10-dinara-1990.jpg 10-dinara-1990b.jpg 10 динара црвена глава девојчице различита слова и бројеви 1.9.1990
50-Dinara-1990.jpg 50-Dinara-1990b.jpg 50 динара љубичаста споменик бици на Козари споменик бици на Сутјесци 1.1.1990
50dinara 01.06.1990.jpg 50dinara 01.06.1990b.jpg пурпурна глава дечака цвеће 1.6.1990
100-Dinara-1990f.jpg 100-dinar-Yugoslav-1990 01.jpg 100 динара жута млада жена са марамом клас пшенице 1.3.1990
100-dinara-1991.jpg HD-Yugoslav-100-dinar-1991-back.jpg зелена 1991
200-dianara-1990.jpg 200-dianara-1990b.jpg 200 динара смеђа и зелена споменик бици на Козари споменик „Сломљена крила“ у Шумарицама код Крагујевца 1.1.1990
500-Dinara-1990f.jpg 500 dinar 1990 Yugoslav reverse.jpg 500 динара плава младић планина 1990
500-dinara-1991.jpg 500-dinara-1991b.jpg смеђа 1991
1000-dinara-1990.jpg 1000-dinara-1990b.png 1000 динара смеђа Никола Тесла Теслин трансформатор 26.11.1990
1000-dinara-1991.jpg 1000-dinara-1991b.jpg плава 1991
5000-dinara-1991.jpg 5000-dinara-1991b.jpg 5000 динара тамно плава Иво Андрић Мост Мехмед-паше Соколовића
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Новчанице СР Југославије[уреди]

Динар из 1992. године[уреди]

После распада СФРЈ, у СРЈ су 1992. пуштене су у оптицај новчанице од 100, 500, 1000, 5000, 10.000 и 50.000 динара на којима се, уместо грба СФРЈ, налази амблем Народне банке СР Југославије. На овим новчаницама нема назива на језицима других земаља бивше СФРЈ, већ су, уместо њих, називи на српском језику који су написани ћирилицом и латиницом. Опет је коришћен сличај дизајн инфлаторног динара СФРЈ из 1985. године као и у претходној серији новчаница, али тако да су новчанице исте вредности имале сличан дизајн. Због хиперинфлације 1993. године, уведене су новчанице од 100.000, 500.000, 1.000.000, 5.000.000, 10.000.000, 50.000.000, 100.000.000, 500.000.000, 1.000.000.000 и 10.000.000.000 динара.

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
100-dinara-1992.jpg 100-dinara-1992b.jpg 100 динара плава девојка клас пшенице 1992
500-Dinara-1992.jpg 500-Dinara-1992b.jpg 500 динара љубичаста младић планина
1000-din-1992.jpg 1000-Yugoslav dinar-1992 08.jpg 1000 динара црвена Никола Тесла Теслин трансформатор
5000-din-1992.jpg YUD 5000 1992 reverse.jpg 5.000 динара тамно зелена Иво Андрић Мост Мехмед-паше Соколовића
10-000-dinara-1992.jpg 10000-Yugoslav-dinar-1992 07.jpg 10.000 динара смеђа и тамно црвена девојчица различита слова и бројеви
YugoslaviaP117-50000Dinara-1992 f.JPG YugoslaviaP117-50000Dinara-1992 b.JPG 50.000 динара зелена и љубичаста дечак цвеће
100-000-dinara-1993.jpg 100000-Yugoslav-dinar-1993 06.jpg 100.000 динара жута и зелена девојка сунцокрети 1993
YUD 500000 1993 obverse.jpg 500k-Yugoslav dinar-1993 04.jpg 500.000 динара плава и наранџаста младић планина
1000000-Dinara-1993.jpg 1000000-Dinara-1993b.jpg 1.000.000 динара плава, ружичаста и жута дечак перуника
5000000-Dinara-1993.JPG 5000000-Dinara-1993b.jpg 5.000.000 динара зелена и тамно црвена Никола Тесла Теслин трансформатор и хидроелектрана Ђердап
10000000-dinara-1993.jpg 10000000-dinara-1993b.jpg 10.000.000 динара сива и светло зелена Иво Андрић Народна библиотека Србије
50000000-Dinara-1993.jpg 50million-Yugoslav dinar-1993 02.jpg 50.000.000 динара ружичаста и сива девојчица Капетан-Мишино здање
100-000-000-dinara-1993.jpg 10000-dinar-1993-Yugoslav-obverse.jpg 100.000.000 динара светло плава и сива младић Српска академија наука и уметности
500million-Dinara-1993.jpg 500million-Dinara-1993b.jpg 500.000.000 динара љубичаста и сива девојка Пољопривредни факултет у Београду
1billion-dinara-1993.JPG 1billion-dinara-1993b.jpg 1.000.000.000 динара ружичаста и светло плава девојчица Савезна скупштина
10mlrd-dinara-1993.jpg 10mlrd-dinara-1993b.jpg 10.000.000.000 динара ружичаста и тамно сива Никола Тесла Теслин трансформатор
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Динар из 1993. године[уреди]

Новчанице из ове серије су издаване у вредностима од 5000, 10.000, 50.000, 500.000, 5 милиона, 50 милиона, 500 милиона, 5 милијарди, 50 милијарди и 500 милијарди. Овај необичан поредак је изазван хиперинфлацијом.

Новчаница од 500 милијарди динара је издата 23. децембра 1993. Само седам дана касније уследила је деноминација динара, када је њена употреба практично била окончана.[43]

Ова серија југословенских новчаница (октобарски инфлаторни динар СРЈ) је прва у низу серија са портретима наших великана, претпоследња са дизајном инфлаторног динара СФРЈ из 1985. године.

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
5000-dinara-1993-.jpg 5000-dinar-Yugoslav-1993 06.jpg 5.000 динара смеђа и наранџаста Никола Тесла Музеј Николе Тесле 1993
100million-dinar-1993-Yugoslav-obverse.jpg 100million-dinar-1993-Yugoslav-reverse.jpg 10.000 динара смеђа и зелена Вук Караџић Тршић и манастир Троноша
50-000-dinara-1993.jpg 50000-Yugoslav-dinar-1993 02.jpg 50.000 динара љубичаста и плава Петар II Петровић Његош Цетињски манастир
500000-Dinara-1993.jpg 500000-Dinara-1993b.jpg 500.000 динара зелена и жута Доситеј Обрадовић Манастир Ново Хопово
5 miliona.png 5 miliona zadnja.png 5.000.000 динара смеђа и зелена Карађорђе Петровић Карађорђев конак у Тополи
50Million-Dinara-1993.jpg HD-1993-Yugoslav-50million-dinar-back.jpg 50.000.000 динара црвена и љубичаста Михајло Пупин Стара телефонска централа у Београду
500Million-Dinara-1993.jpg 500million-dinar-1993-Yugoslav-reverse.jpg 500.000.000 динара љубичаста и плава Јован Цвијић Капетан-Мишино здање
5 milijardi.png 5 milijardi zadnja.png 5.000.000.000 динара наранџаста и жута Ђура Јакшић Манастир Враћевшница
50 milijardi.png 50 milijardi zadnja.png 50.000.000.000 динара ружичаста и светло плава Милош Обреновић Конак кнеза Милоша
500 milijardi prednja.jpg 500 milijardi zadnja.png 500.000.000.000 динара 151x72 тамно црвена и плава Јован Јовановић Змај Народна библиотека Србије
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Динар из 1994. године[уреди]

У јануару 1994. су издате нове новчанице од 10, 100, 1000, 5000, 50.000, 100.000, 500.000 и 10 милиона динара. Оне су биле у оптицају још свега неколико недеља пре него што су повучене у корист новог динара. Новчанице од 10 и 100 динара је одликовао недостатак серијског броја на њима. Новчаница из серије јануарског инфлаторног динара СРЈ од 10 милиона динара је била из серије 1992/1993 са црвеним жигом "1994" те и новим потписом гувернера на наличју, како би се разликовала од првобитног изгледа ове новчанице. Ово је друга у низу серија југословенских новчаница са портретима наших великана, уједно и последња са дизајном инфлаторног динара СФРЈ из 1985. године.

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
10-Dinara-1994.jpg 10 динара зелена и смеђа Јосиф Панчић планински мотив и Панчићева оморика 1994
Originalslika-100-dinara-1994-UNC-513112.jpg 100 динара плава и љубичаста Никола Тесла Музеј Николе Тесле
1000 dinara prednja.png 1000 динара љубичаста и црвена Петар II Петровић Његош Цетињски манастир
5000-Dinara-1994.jpg 5000 динара плава и љубичаста Доситеј Обрадовић Манастир Ново Хопово
50-000-din-1994.jpg 50.000 динара црвена и љубичаста Карађорђе Петровић Карађорђев конак у Тополи
500000-Dinara-1994 f.jpg 500.000 динара жута и наранџаста Јован Цвијић Капетан-Мишино здање
10000000-Dinara-1994.JPG 10.000.000 динара
(новчаница из 1993. са доштампаним "1994")
сива и светло зелена Иво Андрић Народна библиотека Србије
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Нови динар[уреди]

На дан 24. јануара 1994, када је Драгослав Аврамовић с тимом стручњака, програмом монетарне реконструкције, након 25 месеци зауставио хиперинфлацију,[16] представљене су новчанице од 1, 5 и 10 нових динара. Друга серија новчаница на којима се, уместо амблема Народне банке СР Југославије, налази грб СРЈ, је уведена 3. марта исте године, са апоенима од 5, 10 и 20 нових динара, док су новчанице од 50 и 100 нових динара додате јуна, односно октобра 1996. године.

Динар из овог периода познат је као „Аврамов динар“. Аутори свих новчаница су Драгиша Андрић и тим стручњака ЗИН.[16]

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
1-novi-dinar-1994.jpg 1 нови динар зелена и смеђа Јосиф Панчић планински мотив и Панчићева оморика 1994
5NovihDinara-1994.jpg 5 нових динара ружичаста Никола Тесла Музеј Николе Тесле
5-novih-dinara-1994.jpg пурпурна
10NovihDinara-1994-1.jpg 10 нових динара љубичаста и плава Петар II Петровић Његош Цетињски манастир
10NewDinars-1994-2.jpg црвена и смеђа
20-novih-dinara-1994.jpg 20 нових динара зелена и наранџаста Ђура Јакшић Манастир Враћевшница
50-novih-dinara-1996.jpg 50 нових динара плава Милош Обреновић Конак кнеза Милоша 1996
100-dinara-1996.jpg 100 нових динара жута Доситеј Обрадовић Манастир Ново Хопово
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

Динар из 2000. године[уреди]

Одмах петооктобарских промена, постављена је нове монетарна власт, са Млађаном Динкићем, као гувернером Народне банке на челу, која је већ 15. децембра 2000. године издала нове новчанице динара,[44] и то у апоенима од 20, 50 и 100 динара, без речи „нови”. Новчанице од 10, 200 и 1000 динара су издате 2001, с тим што на новчаници од 10 динара као година издања стоји 2000. Касније је серија допуњена и новчаницом од 5000 динара из 2002. године. Ради уштеде, за штампање је коришћена равна (офсет), уместо дубоке штампе.[44]

На новчаници од 200 динара приказан је лик Надежде Петровић. На њој је први пут употребљен холограм, као посебна врста заштите.[16]

Последња новчаница у последњој серији југословенског динара је била од 5.000 динара, са ликом Слободана Јовановића. [26]

Изглед Износ Величина Боја Лице Наличје Година првог издавања
10-Dinara-2000.jpg 10 динара 62x131mm окер-жута, браон, зелена Вук Караџић
Филип Вишњић у позадини
Силуета Вука Караџића
Учесници Првог словенског конгреса одржаног у Прагу 1848
Вињете слова које је увео Вук Караџић
2000
20-Dinara-2000.jpg 20 динара 64x135mm зелена, окер, жута Петар II Петровић Његош Статуа Његоша из Његошевог маузолеја
планина Ловћен
50-Dinara-2000.jpg 50 динара 66x139mm бордоцрвена Стеван Мокрањац
клавир
Силуета Мокрањца
Мотив из Мирослављевог јеванђеља
ноте
100-Dinara-2000.jpg 100 динара 68x143mm плава Никола Тесла
дефиниција тесле, јединице магнетске индукције
Силуета Николе Тесле
асинхрони мотор
200-Dinara-2001.jpg 200 динара 70x147mm браонцрвена, плава Надежда Петровић
Статуа Надежде Петровић
Силуета манастира Грачаница
Силуета Надежде Петровић
манастир Грачаница
2001
1000-Dinara-2001.jpg 1000 динара 72x151mm црвена, окержута, плавозелена Ђорђе Вајферт
Вајфертова пивара
Вајфертова силуета
Холограмска слика Светог Ђорђа и аждаје
Детаљ из унутрашњости зграде Народне банке Југославије
5000-Dinara-2002.jpg 5000 динара 76x159mm тонови зелене, љубичасте и жуте Слободан Јовановић
Детаљ орнамента са зграде САНУ
Силуета Слободана Јовановића
Силуета Народне скупштине
2002
Све слике су скалиране на 0,7 пиксела по милиметру, што је стандард за светске банкноте.

http://nbs.rs/internet/cirilica/75/75_4/index.html

Садашњи српски динар користи скоро исти дизајн као и последња серија југословенских новчаница. Главна разлика је да су речи Народна банка Југославије промењене у Народна банка Србије и да је грб СРЈ замењен прво амблемом Народне банке, а касније грбом Србије. Такође је и додата новчаница у вредности од 500 динара на којој се налази лик Јована Цвијића, а последња је уведена и новчаница од 2.000 динара на којој је лик Милутина Миланковића.

Историјат кованица[уреди]

Кованице Краљевине СХС/Југославије[уреди]

До пуштања у оптицај и једно време након емитовања ситног кованог новца новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у оптицају су се налазиле кованице[24]:

  • Краљевине Србије: 5, 10 и 20 пара од никла из 1883, 1884. и 1912. године, као и 5 пара од никла из 1904. године. Ови апоени престали су да буду законско средство плаћања у Краљевини Југославији тек 30. новембра 1932. године. У оптицају су биле и кованице од 5, 10 и 20 пара од никла из 1917. године, као и кованице од 2 паре од бакра из 1904. године. Сва четири апоена званично никада нису повучена из оптицаја, али их је у оптицају било у минималним количинама.[24]
  • Краљевине Црне Горе: 10 пара од никла из 1913. године и од 10 и 20 пара од никла из 1914. године. Ови апоени су престали је да буде законско средство плаћања 30. новембра 1932. године. Такође су у оптицају биле кованице од 1 и 2 паре од бакра из 1913. и 1914. године, које званично нису никад повучене из оптицаја.[24]
  • аустроугарски ковани новац: 10 и 20 филера (односно хелера) од никла и од 10 и 20 филера (односно хелера) од легуре бакра, сребра и никла (пакфонг), који је у промету вредео исто колико и кованице од 10 и 20 пара, као и ковани новац од 20 филера од гвожђа, који је у промету вредео колико и 5 пара. Важност ових аустроугарских кованица је престала 1932. године.[24]
  • грчки ковани новац од никла од 5, 10 и 20 лепта, који је у промету вредео као кованице од 5, 10 и 20 пара.[24]
  • бугарски ковани новац од никла од 5, 10 и 20 стотинки, који је у промету вредео исто колико и кованице од 5, 10 и 20 пара.[24]

Да би се замениле новчанице које су штампане уместо ситног новца,[45] као и више од 32 различитих апоена других земаља,[24] с обзиром да се након Првог светског рата осетио недостатак ситног новца, Министарски савет је 23. августа 1920. донео решење о ковању сопствених апоена од 5, 10 од легуре 95,8% цинка и 1,5% бакра и 25 пара од легуре 25% никла и 75% бакра. Решење није јавно објављено али је касније потврђено Законом о ковању ситног металног новца од 30. децембра 1921.[45]

Први метални новац се појавио 1922. и носи годину 1920. На његовом наличју налази се грб Краљевине СХС.[45] Обод кованица од 5 и 10 пара је гладак, а од 25 пара је назубљен.[24]

Аутори кованица од 10 пара су (нем. Joseph Prinz) за лице и Адолф Хофман (нем. Adolf Hofmann) за наличје, а израђене су у Бечу. Кованице од 5 и 10 су се налазиле у оптицају до 30. новембра 1932,[46] а од 25 пара је повлачен од 21. новембра 1940. до 20 маја 1941.[24]

Каснија издања из 1925, 1931. и 1932. на лицу имају лик краља Александра I Карађорђевића, док се на наличју налазе номинална вредност и грб Краљевине Југославије.[45] Године 1925. уследила је емисија кованог новца од 50 пара, 1 и 2 динара од никла, али и прво ковање златника од 20 динара.[47]

Златник од 20 динара је искован у Паризу 1927. године у милион примерака, са 6,45 тона злата, мада на њему стоји година 1925. Законом је био прописан као средство плаћања, али практично никада није пуштен у нормалан оптицај. Могао се купити у Народној банци и платити само златном валутом друге земље. Служио је као депоновано државно злато за покриће државних кредита и новчаница у оптицају.[48] Њен аутор је (франц. Henri Auguste Jules Patey).

20 динара из 1925.
0,9 Ag
21 mm 6,452 g

Кованице од 10 динара из 1931 произведене су у Краљевској ковници у Лондону (19.000.000 комада) и у ковници Француске банке у Паризу (4.000.000 комада).[49] На његовом лицу се налази леви профил краља Александра, око руба је кружно исписан латиничнин текст „ALEKSANDAR I. KRALJ JUGOSLAVIJE”. На наличју је двоглави орао раширених крила са круном. На прсима орла је грб Краљевине Југославије, који је подељен на три дела и састоји се од српског грба са крстом и четири оцила, хрватски грб са шаховницом и грб илирских земаља, који су у то време користили Словенци са три звездице и полумесецом. Година издавања (1931) је раздељена лево и десно од орла, док је при дну уписана номинална вредност и назив валуте (латиница). Обод кованица је назупчан. Аутор дизајна је (енгл. Percy Metcalfe).[49]

10 динара из 1931.
50% Ag 40% Cu 5% Ni 5% Zn
25 mm 7 g
 

Прве комади домаћег кованог новца, који су израђени у земљи били су новац Краљевине Југославије, од 20 динара, на коме је исписана година 1931. и од 50 динара, на коме је исписана година 1932. Израдило их је предузеће „Ковница а.д”, које се налазило у булевару Војводе Мишића у Београду. Предузеће је основано према правилима од 25. јула 1930, које је одобрио министар трговине и индустрије. Његови оснивачи су били угледне личности из Београда, а међу акционарима је било и неколико чланова породице Бошковић, због чега се за ово акционарско друштво често користио назив „ковница браће Бошковић”. Ово предузеће је на основу Закона о ковању сребрног новца од 20. јануара 1932. исте године израдило 12,5 милиона комада сребрног новца од 20 динара. Испорука је извршена према уговору и на време.[50]

На лицу кованица од 20 динара се налази леви профил краља Александра, око руба је кружно исписан латинични текст „ALEKSANDAR I. KRALJ JUGOSLAVIJE”. На наличју је двоглави орао раширених крила са круном. На прсима орла је грб Краљевине Југославије. Година (1931) је раздељена лево и десно од орла, док је при дну уписана номинална вредност и назив валуте (латиница). Обод кованица је назупчан. Аутор дизајна је такође (енгл. Percy Metcalfe).[51]

Према уговору од 19. септембра 1932. „Ковници а.д.” је поверена израда и 5,5 милиона комада од 50 динара, што је представљало половину предвиђене количине. Друга половина је искована у Краљевској ковници у Лондону.[50] Кованице израђене у Београду имају утиснут назив ковнице („КОВНИЦА А.Д.”) на лицу испод портрета, док оне из Лондона немају ознаку ковнице. Обод кованица је гладак и на њему је утиснут ћирилични натпис „БОГ ЧУВА ЈУГОСЛАВИЈУ”. Аутори дизајна кованица од 50 динара су енгл. Richard Placht i Joseph Prinz.[52]

20 динара из 1931.
50% Ag 40% Cu 5% Ni 5% Zn
31 mm 14 g
 
50 динара из 1932.
75% Ag 25% Cu
36 mm 22 g
 

Међутим, године 1936. је откривено кривично дело илегалног ковања 6.000 комада сребрног новца од 50 динара, због чега су ухапшени директор и књиговођа друштва. Овај догађај је највероватније био разлог да се 1937. законом забрани оснивање и рад приватних предузећа за израду било каквог кованог новца, те да се сви уређаји и материјал који би могли да послуже у ту сврху конфискују у корист државе.[50]

7. септембра 1938. године свечано је отворено[53] одељење за израду металног новца у Заводу за израду новчаница и кованог новца Топчидеру, па се од тада у њему кује сав редовни оптицајни, као и већина пригодног кованог новца.[29] Исте године (1938) је искована и прва комплетна домаћа серија кованог новца[53] у апоенима од 25 пара (40.000.000 комада[54]) и 50 пара (100.000.000 комада[54]), 1 (100.000.000 комада[55]), 2 (75.000.000 комада[55][49]), 10 (25.000.000 комада[51]), 20 (15.000.000 комада[56]) и 50 динара (10.000.000 комада[57]). Апоени од 25 и 50 пара, 1 и 2 динара из 1938. године имају на лицу номиналну вредност и годину издања, док су наличју круна и текст „Краљевина Југославија”. На апоенима од 10, 20 и 50 динара из 1938. године, на лицу се налази лик краља Петра II Карађорђевића, а на наличју грб Краљевине Југославије.[45] Обод кованица од 25 и 50 пара је гладак,[54] од 10 динара је назупчан,[55] док је обод кованица од 20 и 50 динара гладак и на њима је утиснут натпис „БОГ ЧУВА ЈУГОСЛАВИЈУ”, исписан латиницом на апоенима од 20 и ћирилицом на апоенима од 50 динара.[58] Аутор кованица је Франо Менегело Динчић.[55]

Кованице ДФ/ФНР/СФР Југославије[уреди]

У раздобљу од 1944. до 1992. године исковано је 156 врста кованог новца и 80 врста пригодног металног новца.[59]

Кроз готово читав период ковање ситнијих апоена вршено је готово унифицирано. Осим мањих промена, са једне стране се налазила ознака номиналне вредности, а са друге државни грб. [60]

На првим послератним кованицама из 1945. налази се грб Демократске Федеративне Југославије. Исковане су у цинку, веома су ретке и у високим степенима очуваности.[46]

Од 1945. до 1963. држава носи назив ФНРЈ. Тај назив државе носи серија кованица из 1955. Откована је у великим количинама и данас је честа на тржишту, осим најмање номинале од 50 пара која се јавља нешто ређе.[61]

Назив државе СФРЈ је промењен 1963. и те године је израђена серија са новим називом државе и новим грбом у распону од 5 пара до 10 динара.[61]

Кованице од 50 пара из 1974, као и од 2 динара 1975. су исковане су у мањој количини у односу на претходне и касније серије.[61]

За израду серија из 1980-их и 1990-их година дошло је до претапања целокупних емисија, па су поједина годишта данас врло ретка без обзира на количину емисије.[61]

Последњи апоен од 1 динара је искован непосредно пред распад СФР Југославије (1991).[60]

Кованице СР Југославије[уреди]

Током галопирајуће хиперинфлације, у периоду 1992-1994 је издато 12 нових комада кованица.[62]

1 динар 1992.

Након стабилизације курса динара и увођења новог динара, указала се и потреба за ситнијим кованицама. Године 1994, по други пут у историји динара, након 1868. године, се појавила кованица од 1 паре.[63]

1 пара из 1994.
 

Грб Србије на кованом новцу се појавио тек 1996. године.[64]

Ковани новац од једног новог динара, издања од 1994. до 1999. године, није законско средство плаћања од 1. јануара 2007. године.[65]

Пред крај 2000. године, издата је серија (50 пара, 1, 2 и 5 динара) којом је прекинута традиција ковања социјалистичких Југославија. По први пут, од Дугог светског рата на кованом новцу се налазе ликовне представе.[66]

1 динар 2002.
4,32 g 20 mm
70% Cu 12% Ni 18% Zn

Апоен од 50 пара, издања од 2000. до 2002. године, не важи од 1. јануара 2008. године, док новчићи од 1, 2 и 5 динара, издања од 2000. до 2002. године, не важе од 1. јануара 2010. године.[65]

Пригодни ковани новац[уреди]

За 25. годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, Народне банке Југославије је 1968. године издала кованице од[67]:

  • 20 динара, масе 9 грама, пречника 27 mm, чистоће 925/1000 сребра.
  • 50 динара, масе 20 грама, пречника 34 mm, чистоће 925/1000 сребра.
  • 100 динара масе 7,82 грама, пречника 22 mm, чистоће 900/1000 злата.
  • 200 динара, масе 15,64 грама, пречника 30 mm, чистоће 900/1000 злата.
  • 500 динара, масе 39,10 грама, пречника 45 mm, чистоће 900/1000 злата.
  • 1.000 динара, масе 78,20 грама, пречника 55 mm, чистоће 900/1000 злата.

На лицу златника и сребрњака се налази грб СФРЈ са шест бакљи, петокраком звездом на врху и венцем од житног класја, на коме је трака са датумом одржавања заседања 29.XI.1943. На рубу око обода је исписан назив државе (ћирилица и латиница), а у доњем делу номинална вредност поред које стоји слово „Д” (латиницом лево и ћирилицом десно). Постоје два главна мотива на наличју. На кованицама од 20 (сребрни), 100 и 500 динара (златни), на наличју је приказ групе партизанских бораца, са уздигнутим рукама и заставама које се вијоре, а у позадина планина с градом Јајце. На рубу око обода су исписани датуми 29.XI.1943. и 29.XI.1968 и текст „ЈАЈЦЕ” (латиница лево и ћирилица десно). На наличју кованица од 50 (сребрни), 200 и 1.000 динара (златни) средишњи мотив је леви Титов профил. На рубу око обода су исписани датуми 29.XI.1943. и 29.XI.1968 и текст „ЈОСИП БРОЗ ТИТО” (латиница лево и ћирилица десно). Обод златника и сребрњака је назупчан. Аутор дизајна златника je Миодраг Петровић, а гравери су били Небојша Митрић и Станко Јанчић. Постоје два издања. Прво је израђено у италијанској ковници Арецо (итал. Arezzo) и носи латиничну ознаку „NI” уоквирену венцем, а друго у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду и нема никакву ознаку ковнице.

20 динара Јајце 1968.
9 g 27 mm
Аg 92,5%
 
200 динара Јајце 1968.
15,64 g 30 mm
Аu 90%
 
500 динара Јајце 1968.
39,10 g 45 mm
Аu 90%
 
1.000 динара Јајце 1968.
78,20 g 55 mm
Аu 90%
 

Поводом акцијe фиат панис (лат. fiat panis - нека буде хлеба) коју је организовала Организација за храну и пољопривреду (ФАО) при ОУН за борбу против глади у свету 1970/76 године су издате кованице[67]:

  • 1 динара (1970/1976), масе 3,8 грама, пречника 21,8 mm, састава Ni 12%, Cu 70%, Zn 18%
  • 2 динара (1970/1976), масе 5 грама, пречника 24,5 mm, састава Ni 12%, Cu 70%, Zn 18%
  • 5 динара (1970/1976), масе 6,75 грама, пречник 27,5 mm, састава Ni 12%, Cu 70%, Zn 18%
  • 10 динара (1970/1976), масе 10 грама, пречник 30 mm, састава Ni 12%, Cu 70%, Zn 18%
1 динар ФИАТ ПАНИС 1976.
3,8 g 21,8 mm
Ni 12%, Cu 70%, Zn 18%
 
2 динарa ФИАТ ПАНИС 1970.
6,75 g 27,5 mm
Ni 12%, Cu 70%, Zn 18%
 
5 динара ФИАТ ПАНИС 1970.
6,75 g 27,5 mm
Ni 12%, Cu 70%, Zn 18%
 

Поводом 85. годишњице рођења председника Јосипа Броза Тита и 40. година његовог доласка на чело КПЈ, 1977. године су издате кованице од[67]:

  • 200 динара, масе 15,00 грама, пречника 32 mm, чистоће 750/1000 сребра. У позадини лица сребрњака су стилизовани барјаци. С леве стране у горњем делу се налази грб СФРЈ, око кога је кружно исписан назив државе (ћирилица и латиница), а полукружно око руба са десне стране је латинични текст „PROLETERI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE”, испод кога је петокрака звезда и сркаћеница „KPJ”. Са десне стране су исписане године 1937. и 1977. У доњем делу је великим бројевима исписана номинална вредност „200”, а испод њега назив валуте динар у четири верзије (хрватски, српски, словеначки и македонски) и два писма (латиница и ћирилица). На наличју у средишњем делу је леви Титов профил. Десно од њега је ловоров венац који окружује број 85. На рубу око обода је украшен тачкицама. Кованица има гладак обод на коме је исписан назив државе (ћирилицом и латиницом). Аутор дизајна је Драгиша Андрић, а сребрњак је израђен у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду.
200 динара 85. Титов рођендан и 40. година на чело КПЈ 1977.
15 g 32 mm
Ag 75% Cu 25%
 

Поводом VIII медитеранских игара у Сплиту 1979. године издате су кованице од[67]:

  • 100 динара, масе 10 грама, 28 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив маскота средоземна морска медведица. Десно од ње је грб СФРЈ, испод кога је утиснута година издавања 1978.
  • 150 динара, масе 12,5 грама, пречника 30 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив брод „Бакар”, ескпонат Поморског музеја у Сплиту. Изнад њега је грб СФРЈ.
  • 200 динара, масе 15 грама, пречника 32 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив античка амфора пронађена у далматинској акваторији. Лево од ње је грб СФРЈ, година издавања 1978. и ознаке ковнице.
  • 250 динара, масе 17,5 грама, пречника 34 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив, црква Светог Доната у Задру. Изнад њега је грб СФРЈ, а десно година издавања 1978. и ознаке ковнице.
  • 300 динара, масе 20 грама, пречника 36 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив, катедрала Светог Јакова у Шибенику. Изнад њега је грб СФРЈ, а лево од њега година издавања 1978. и ознаке ковнице.
  • 350 динара, масе 22,5 грама, пречника 36 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив, лав с Радовановог портала, главног портала Катедрале Светог Ловре у Трогиру. Изнад њега је грб СФРЈ, десно година издавања 1978. с ознакама ковнице, а лево је латиничним текстом исписан назив града „TROGIR”.
  • 400 динара, 25 грама, пречника 40 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив, перистил Диоклецијанове палате. Изнад њега је грб СФРЈ, са леве стране изнад лукова перистила је година издавања 1978. са ознакама ковнице, док је при дну перистила латиницом исписан назив града „SPLIT”.
  • 1.500 динара, масе 8,8 g, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата. На средишту лица је знак игара у Сплиту - три круга делимично потопљена у воду (аутор Борис Љубичић), који је након тога постао заштитни знак Медитеринских игара. Изнад знака је грб СФРЈ.
  • 2.000 динара, масе 11,8 грама, пречника 27 mm, чистоће 900/1000 злата. На лицу златника је представа архитектонског решења спортског пливалишта на Пољуду у Сплиту у облику морског таласа, изграђеног за потребе игара, изнад кога је грб СФРЈ, а лево од њега је утиснута година издавања 1978.
  • 2.500 динара, масе 14,7 грама, пречника 30 mm, чистоће 900/1000 злата. Главни мотив на лицу је фудбалски и атлетски стадион Пољуд у Сплиту, изграђен за потребе Медитеранских игара, према пројекту ријечког архитекте Бориса Магаша. Изнад главног мотива је грб СФРЈ, а лево од њега је утиснута година издавања 1978.
  • 5.000 динара, масе 29,5 грама, пречникаа 38 mm, чистоће 900/1000 злата. Главни мотиви на лицу златника су прилаз јужним вратима Диоклецијанове палате из 3. века с катедралом Светог Дујe. Изнад главног мотива је грб СФРЈ.

Грб СФРЈ на лицу је са шест бакљи и венцем од житног класја и петокраком звездом на врху. Око обода на лицу свих златника и сребрњака је кружно исписан назив државе (ћирилица и латиница), док је при дну номинална вредност, а лево и десно од ње исписан је назив валуте динар у четири верзије (хрватски, српски, словеначки и македонски) и два писма (латиница и ћирилица). На наличју свих сребрњака и златника је леви Титов профил, око кога је по ободу кружно исписан латинични текст „JOSIP BROZ TITO – POKROVITELJ VIII MEDITERANSKIH IGARA”, а при дну је „SPLIT 1979”. Сви златници и сребрњаци имају назубљен обод. Аутори дизајна су Драгиша Андрић и Драгомир Милеуснић, а израђени су у Златари Мајданпек.

100 динара Сплит
10 g 28 mm
Ag 92,5%
 
150 динара Сплит
12,5 g 30 mm
Ag 92,5%
 
200 динара Сплит
15 g 32 mm
Ag 92,5%
 
250 динара Сплит
17,5 g 34 mm
Ag 92,5%
 
300 динара Сплит
20 g 36 mm
Ag 92,5%
 
350 динара Сплит
22,5 g 36 mm
Ag 92,5%
 
400 динара Сплит
25 g 40 mm
Ag 92,5%
 
1.500 динара Сплит
8,8 g 24 mm
Au 90%
 
2.000 динара Сплит
11,8 g 27 mm
Au 90%
 
2.500 динара Сплит
14,7 g 30 mm
Au 90%
 
5.000 динара Сплит
29,5 g 38 mm
Au 90%
 

За 60. годишњицу одржавања Другог конгреса КПЈ у Вуковару 1980. године издате су кованице од[67]:

  • 500 динара, масе 8,00 грама, пречника 27 mm, чистоће 925/1000 сребра.
  • 1.000 динара, масе 14,00 грама, пречника 30 mm, чистоће 925/1000 сребра
  • 1.500 динара, масе 22,00 грама, пречника 34 mm, чистоће 925/1000 сребра.

Сва три сребрњака на лицу имају главни мотив зграду вуковарског радничког дома, у коме је конгрес одржан. Десно од њега је грб СФРЈ. Около је кружно исписан назив државе (ћирилица и латиница), У доњем делу је великим бројевима исписана номинална вредност, а са леве и десне стране назив валуте динар у четири верзије (хрватски, српски, словеначки и македонски) и два писма (латиница и ћирилица). На наличју је Титов леви полупрофил. Около је латинични текст „60. GODINA II VUKOVARSKOG KONGRESA KPJ” и при дну „1920-1980”. Аутори дизајна су Драгиша Андрић и Драгомир Милеуснић, а израђени су у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду.

1.500 динара 1980.
22 g 34 mm
Ag 92,5%
 

Поводом Титове смрти 1980. године издате су кованице од[67]:

  • 1.000 динара, масе 28,00 грама, чистоће 750/1000 сребра
  • 1.000 динара, масе 26,00 грама, чистоће 925/1000 сребра
1000 динара Титова смрт 1980.
Ag 75% 28 g
 

Поводом 36. светског првенства у стоном тенису одржаног у Новом Саду, 1981. године су издате кованице од[67]:

  • 500 динара, масе 8,00 грама, пречник 27 mm, чистоће 750/1000 сребро. Главни мотив на наличју су стонотениски рекети.
  • 1.000 динара, масе 14,00 грама, пречник 30 mm, чистоће 750/1000 сребра. Главни мотив на наличју је стонотениски рекет.
  • 1.500 динара, масе 22,00 грама, пречника 34 mm, чистоће 750/1000 сребра. На наличју је приказана дворана СПЕНСа, која је изграђена поводом овог такмичења.

На лицу сребрњака се налази панорама Новог Сада са Петроварадинском тврђавом. Десно од куле са сатом је исписана година издавања (1981). У горњој половини је грб СФРЈ, а на рубу је кружно исписан назив државе (ћирилица и латиница). У доњем делу је номинална вредност, а испод ње назив валуте динар у четири верзије (хрватски, српски, словеначки и македонски) и два писма (латиница и ћирилица). Изнад главног мотива на наличју је латинични текст „SPENS ’81”. По рубу наличја сребрњака је кружни натпис „36. SVETSKO PRVENSTVO U STONOM TENISU – NOVI SAD”. Обод сребрњака је назубљен. Аутори дизајна су Драгиша Андрић и Драгомир Милеуснић, а израђени су у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду.

500 динара СПЕНС 1981.
8 g 27mm
Ag 75%
 
1.000 динара СПЕНС 1981.
14 g 30 mm
Ag 75%
 
1.500 динара СПЕНС 1981.
22 g 34 mm
Ag 75%
 

Поводим 40. годишњице устанка и социјалистичке револуције народа и народности Југославије, 1981. године су издате кованице од[67]:

  • 1.000 динара, масе 14,00 грама, пречника 30 mm, чистоће 750/1000 сребра. Рађен је у спеcијалној техници са високосјајним равним површинама и матираним рељефним детаљима. На лицу се налази грб СФРЈ, украшен маслиновом гранчицом. Испод су номинална вредност и назив валуте динар у четири верзије (хрватски, српски, словеначки и македонски) и два писма (латиница и ћирилица). На рубу је кружно исписан назив државе (ћирилица и латиница). На наличју је леви Титов профил, а у позадини стилизоване звезде и барјаци, симболи социјализма, а лево од профила су исписане године 1941. и 1981. Аутор дизајна је Драгиша Андрић, а израђени су у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду.
1.000 динара 40. година устанка и револуције 1981.
14 g 30 mm
Ag 75%
 

Поводом 17. светског првенства у кајаку и кануу на мирним водама одржаног у Београду 1982. године су издате кованице од[67]:

  • 1.000 динара, масе 18,00 грама, пречника 34 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу је главни мотив Победник Београда, лево од њега је грб СФРЈ, а десно година издавања (1982) и латиницом исписан назив града „BEOGRAD”. Око обода је кружни натпис са називом државе (ћирилица и латиница), а у доњем делу номинална вредност испод које назив валуте динар у четири верзије (хрватски, српски, словеначки и македонски) и два писма (латиница и ћирилица). На наличју су мотиви панораме Београда: Хотел Москва, Београђанка, Зграда Народне скупштине, Конак кнегиње Љубице и Музеј савремене уметности, као и маскота врабац. Десно је латиницом исписан назив града „BEOGRAD”.
  • 1.500 динара, масе 22,00 грама, пречника 36 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу је главни мотив растворени глобус преко кога је лик кануисте. На наличју је лик Јосипа Броза без текста.

Обод сребрњака је назубљен. Израђен је у Златари Мајданпек.

1.000 динара 17. СП кајак кану 1982.
18 g 34 mm
Ag 92,5%
 
1.500 динара 17. СП кајак кану 1982.
22 g 36 mm
Ag 92,5%
 

Поводом 40. годишњица Битке на Неретви и 40. годишњица Битке на Сутјесци, 1983. године су издате кованице од[67]:

  • 10 и 10 динара, масе 8,7 грама, пречника 30 mm, састава Ni 19%,Cu 61%, Zn 20%
10 динара 40. година Битке на Сутјесци
Ni 19%,Cu 61%, Zn 20%
 
10 динара 40. година Битке на Неретви
Ni 19%,Cu 61%, Zn 20%
 

Поводом 14. зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године издате су кованице од[67]:

  • 100 динара (I,II,III,IV,V серија), масе 13 грама, пречника 30 mm, чистоће 925/1000 сребра. Постоји пет верзија, на чијим наличјима је симболично приказано пет дисциплина зимских спортова у виду: два хокејаша (1982), уметничке клизачице (1983), два возача боба (1983), клизач у дисциплини брзог клизања (1984), клизачки пар у уметничком клизању (1984).
  • 250 динара (I,II,III,IV,V серија), масе 17 грама, пречника 34 mm, чистоће 925/1000 сребра. Постоји пет верзија, на чијим наличјима су приказани: ведута (архитектонски објекти) града Сарајева (1982), стећци са археолошког налазишта некропола Радимља (1983), фрагмент налаза из Лепенском виру (1983), ведута града Јајца, са датумом „29. XI 1943.” на средини (1984), Титов портрет (1984)
  • 500 динара (I,II,III,IV,V серија), масе 23 грама, пречника 38 mm, чистоће 925/1000 сребра. Постоји пет верзија, на чијим наличјима је симболично приказано пет дисциплина зимских спортова: спуст (1982), скокови (1983), биатлон (1983), трчање (1984) и слалом (1984).
  • 5000 динара (1982), масе 8,00 грама, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата. На наличју је средишњи мотив пахуљица с пет олимпијских кругова изнад.
  • 5000 динара (1983), масе 8,00 грама, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата. На наличју је средишњи мотив Титов лик
  • 5000 динара (1984), масе 8,00 грама, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата. На наличју је средишњи мотив стилизована бакља.

На лицу свих сребрњака и златника у средишту су два поља: заштитни знак олимпијских игара у Сарајеву и грб СФРЈ са шест бакљи. Изнад средњишњих поља су два чекића (знак ковница) и година издања, док је около исписано име државе (ћирилица и латиница), а при дну номинална вредност, поред које стоји слово „Д” (латиницом лево и ћирилицом десно). око средишњег мотива на наличју је кружни латинични натпис „XIV ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE” и „SARAJEVO ’84”. Обод кованица је назубљен. Аутори су Небојшa Митрић, Љубишa Манчић, Ђорђе Јовановић, Драгиша Андрић и Драгомир Милеуснић, а исковани су у Златари Мајданпек.

100 динара хокеј 1982.
13 g 30 mm
Ag 92,5%
 
100 динара боб 1983.
13 g 30 mm
Ag 92,5%
 
100 динара клизање 1983.
13 g 30 mm
Ag 92,5%
 
100 динара клизачи 1984.
13 g 30 mm
Ag 92,5%
 
100 брзо клизање 1984.
13 g 30 mm
Ag 92,5%
 
250 динара Сарајево 1982.
17 g 34 mm
Ag 92,5%
 
250 динара Радимља 1983.
17 g 34 mm
Ag 92,5%
 
250 динара Лепенски вир 1983.
17 g 34 mm
Ag 92,5%
 
250 динара Јајце 1984.
17 g 34 mm
Ag 92,5%
 
250 динара Титов портрет 1984.
17 g 34 mm
Ag 92,5%
 
500 динара биатлон 1983.
23 g 38 mm
Ag 92,5%
 
500 динара трчање 1984.
23 g 38 mm
Ag 92,5%
 
500 динара слалом 1984.
23 g 38 mm
Ag 92,5%
 
5000 динара 1982.
8 g 24 mm
Au 90,%
 

Поводом 8. светског првенства у смучарским скоковима у Планици 1985. године издате су кованице од[67]:

  • 500 динара, масе 13,00 грама, пречника 30 mm, чистоћа 925/1000 сребро. На наличју су представљене три чапље, раширених крила, као симбол скијашких летова.925/1000 сребра.
  • 1.000 динара, масе 23,00 грама, пречника 38 mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју је главни мотив колевка.
  • 1.000 динара, масе 23,00 грама, пречника 38 mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју је лик инжењера Станка Блоудека, који је на Планици пројектавао прву скакаоницу на свету за скијашке летове преко 100 метара.
  • 10.000 динара, масе 8,00 грама, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 златa. На наличју су представљене три чапље.

На лицу кованице је грб СФРЈ, номинална вредност уз кога стоји слово „Д” (ћирилицом и латиницом) скраћеница од валуте (динар), око кога је исписан и назив државе (ћирилица и латиница). На наличју испод главног мотива је исписан латинични „PLANICA 50”, док je около кружно исписан текст „VIII SVETSKO PRVENSTVO U SMUČARSKIM LETOVIMA”. Обод кованице је назубљен. Аутор дизајна је Небојша Митрић, а израђен је у Златари Мајданпек.

500 динара Планица 1985.
13,00 g 30 mm
Ag 92,5%
 
1.000 динара Планица колевка 1985.
23,00 g 38 mm
Ag 92,5%
 
1.000 динара Планица Блоудек 1985.
23,00 g 38 mm
Ag 92,5%
 
10.000 динара Планица 1985.
8 g 38 mm
Au 24%
 

Поводом 40. годишњице ослобођења Југославије и победе над фашизмом, 1985. године издате су кованице од[67]:

  • 100 динара, масе 8,70 грама, пречника 29 mm, састава Ni 19%, Cu 61%, Zn 20%
  • 5.000 динара, масе 23,50 грама, чистоће 925/1000 сребра

Кованице су израђене у специјалној техници са високосјајним равним површинама и матираним рељефним детаљима.

100 динара 40. годишњица
8,70 g 29 mmmm
Ni 19% Cu 61% Zn 20%
 

Поводом 270. година одржавања витешке игре Сињске алке, 1985. издате су кованице од:

  • 1.000 динара, масе 6 грама, пречника 22 mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју је главни мотив едек с водичима
  • 2.000 динара, масе 14 грама, пречника 30 mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју је главни мотив барјактар с пратњом.
  • 3.000 динара, масе 26 грама, пречника 38 mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју је главни мотив штитоноша.
  • 10.000 динара, масе 5 грама, пречника 20 mm, чистоће 900/1000 злата. На наличју је главни мотив алкар на коњу у трку.
  • 20.000 динара, масе 8 грама, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата. На наличју је главни мотив поворка алкарских момака.
  • 40.000 динара, масе 14 грама, пречника 30 mm, чистоће 900/1000 злата. На наличју је главни мотив војвода с пратњом.

На лицу свих сребрњака и златника се налази Сињска тврђава са барјаком на врху у позадини и скупина људи на улици која посматра алку. Са леве стране у горњем реду је грб СФРЈ. Испод је назив државе СФРЈ (ћирилица и латиница) и номинална вредност, поред које стоји слово „Д” (латиницом лево и ћирилицом десно), ознака за динар. На наличју, лево од главног мотива је алка, симбол витешке игре, а испод латинични текст „SINJSKA ALKA 1715-1985”. Аутор дизајна је академски вајар Стипе Сикирица,[68] а израђена је у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду. Три златника и три сребрњака издало је Витешко алкарско друштво у сарадњи са Народном банком Југославије и Сплитском банком. Новац од продаје је омогућио куповину некретнина за пословање друштва,[68] док су испоручене и фактурисане количине новца биле веће од новца који су своје време исплаћени Заводу, због чега су преостале количине кованица одложене.

10.000 динара Сињска алка 1985.
5 g 20 mm
Au 90%
 
20.000 динара Сињска алка 1985.
8 g 24 mm
Au 90%
 
40.000 динара Сињска алка 1985.
14 g 30 mm
Au 90%
 

Поводом 200. годишњице рођења Вука Стефановића Караџића, 1987.године су издате кованице од[67]:

  • 100 динара, масе 8,65 грама, пречника 29,25 mm, састава Ni 19%, Cu 61%, Zn 20%
  • 3.000 динара, масе 13,00 грама, пречника 30 mm, чистоће 925/1000 сребра
  • 5.000 динара, масе 17,00 грама, пречника 34 mm, чистоће 925/1000 сребра
  • 50.000 динар, масе 8,00 грама, пречника 24mm, чистоће 900/1000 злата

Израдио их је Завода за израду новчаница и кованог новца у Београду.

100 динара Вук Караџић 1987.
8,65 g 29,25 mm
Ni 19% Cu 61% Zn 20%
 
5000 динара Вук Караџић 1987.
17,00 g
Au 92,5
 


Поводом 9. самита несврстаних земаља у Београду 1989. године су издате кованице од[67]:

  • 5.000 динара, масе 8,04 грама, састава Cu 75%, Ni 4%, Zn 21%
  • 50.000 динара, масе 13,00 грама, пречника 30 mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју се налази Победник Београда.
  • 100.000 динара, масе 17,00 грама, пречника 33 mm, чистоће 925/1000 сребра
  • 2.000.000 динара, масе 8,00 грама, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата. На наличју се налази службени амблем самита две траке које симболизују глобус.

Главни мотив на лицу је грб СФРЈ са шест бакљи, венцем од житног класја и петокраком звездом на врху. Око обода је кружни натпис са називом државе (ћирилица и латиница), а у доњем делу номинална вредност и слово „Д” (латиницом лево и ћирилицом десно), као ознака валуте (динар). Испод главног мотива на наличју је латинични текст „BEOGRAD ’89”. Кружно уз обод је латинични текст на енглеском и српском језику „THE NINTH NON-ALIGNED SUMMIT – DEVETI SAMIT NESVRSTANIH ZEMALJA”. Аутори дизајна су Драгиша Андрић и Драгомир Милеуснић, а израђена је у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду.

50.000 динара, 13,00 g 30 mm
Ag 92,5%
 
100.000 динара, 17,00 g 33 mm
Ag 92,5%
 

Поводом 29. шаховске олимпијаде одржане 16. новембра до 4. децембра 1990. у Новом Саду, 1990. године су издате кованице од[67]:

  • 5 динара, масе 8,5 грама, пречника 29 mm, састава Ni 12%, Cu 70%, Zn 18%
  • 100 динара, масе 13 грама, пречника 30mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју је Петроварадински сат, а позадини стилизована шаховска табла. Изнад табле је година издавања, а лево је латиницом исписан назив града „NOVI SAD”
  • 150 динара, масе 17 грама, пречника 34 mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју је стилизована шаховска табла, у чијој позадини је глобус. Испод глобуса је година издавања, а десно од глобуса је латиницом исписан назив града „NOVI SAD”.
  • 1.000 динара, масе 3,5 грама, пречника 20 mm, чистоће 900/1000 злата

На лицу сребрњака и златника се налази грб СФРЈ. Око обода је кружни натпис са називом државе (ћирилица и латиница), а у доњем делу номинална вредност и слово „Д” (латиницом лево и ћирилицом десно), као ознака валуте (динар). Око обода на наличју је латинични текст на српском и енглеском језику „29. ŠAHOVSKA OLIMPIJADA” и „29th CHESS OLYMPIAD”.

Аутор сребрњака је Драгомир Милеуснић, а исковани су у Заводу за израду новчаница и ковница у Београду.

5 динара
8,5 g 29 mm
Ni 12% Cu 70% Zn 18%
 
100 динара
13 g 30 mm
Ag 92,5%
 
150 динара
17 g 34 mm
Ag 92,5%
 
1.000 динара
3,5 g 20 mm
Au 90%
 

Поводом 110. годишњице Народне банке Југославије, с голубом мира на лицу и грбом СРЈ на наличју, аутора Драгомира Милеуснића, 1994. године су издате кованице од[67]:

  • 150 динара масе 7,78 грама, пречника 22 mm, чистоће 900/1000 злата. На лицу су главни мотиви двоглави орао и Зграда Народне банке. Около је кружни ћирилични натпис са називом државе СРЈ, а при дну номинална вредност и назив валуте (нови динар). На наличју је голубица са маслиновом граничицом у кљуну, а около кружни ћирилични натпис „СТО ДЕСЕТ ГОДИНА НАРОДНЕ БАНКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ”, а при дну година оснивања 1884. и година ковања 1994. Обод је назубљен. Аутори златника су Драгиша Андрић и Драгомир Милеуснић, а израђена је у Заводу за издавање новчаница и кованог новца у Београду.
150 динара 110 година НБС 1994.
7,78 g 22 mm
Au 90%
 

Поводом 140. годишњица рођења Николе Тесле, с ликом Николе Тесле на лицу и грбом СРЈ на наличју, аутора Драгомира Милеуснића, 1996. године су издате кованице од[67]:

  • 200 нових динара, масе 13,00 грама, пречника 30 mm, чистоће 925/1000 сребра
  • 300 нових динара, масе 26,00 грама, пречника 38 mm, чистоће 925/1000 сребра
  • 1.000 нових динара, масе 8,64 грама, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата
300 динара 140. годишњица рођења Николе Тесле 1996
26,00 g 38 mm
Ag 92,5%
 
1000 динара 140. годишњица рођења Николе Тесле 1996
8,64 g 24 mm
Au 90%
 

Поводом 800. годишњице манастира Хиландар 1998. године, Завод за израду новчаница и кованог новца је произвео серију златника. На њиховом лицу се налази панорама манастира, изнад кога је грб СРЈ, око руба је ћирилични кружни натпис са именом државе СРЈ и у доњем делу номинална вредност и назив валуте нови динар. На наличју су ликови оснивача манастира, Светог Симеона и Светог Саве. Златници имају назубљен обод. Аутор дизајна је С. Ђурић. Издати су апоени од[67]:

  • 600 нових динара, масе 3,45 грама, пречника 20 mm, чистоће 900/1000 злата.
  • 1.500 нових динара, масе 8,64 грама, пречника 25 mm, чистоће 900/1000 злата
  • 3.000 нових динара, масе 17,27 грама, пречника 30 mm чистоће 900/1000 злата. Постоје два издања 1998. и 1999. године.
  • 6.000 нових динара, масе 34,56 грама, пречника 40 mm, чистоће 900/1000 злата. Постоје два издања 1998. и 1999. године.
6.000 нд 600. година Хиландара (1999)
34,56 g 40 mm
Au 90%
 

Поводом 200. годишњица Првог српског устанка, 2004. године су издати златници од[67]:

  • 5.000 динара, масе 3,455 грама, пречника 20 mm, чистоће 900/1000 злата
  • 10.000 динара, масе 8,64 грама, пречника 25 mm, чистоће 900/1000 злата

На лицу у средишњем делу се налази лик Карађорђа, око кога је полукружно исписан ћирилични текст „Ђорђе Петровић — Карађорђе”, а испод су омеђане тачкама исписане године његовог рођења и смрти „1752—1817”. На наличју је двоглави орао с круном и штитом са четири оцила. Лево од круне је година 1804. а десно 2004. Око круне је полукружно исписан текст „Република Србија”, међусобно раздвојене тачком. Испод грба је номинална вредност, а испод ње назив валуте динар (ћирилица и латиница). Обод кованице је рецкаст.[69] Аутор је Митар Петковић.

Поводом 120. година Народне банке Србије, 2004. године је издат златник од[67]:

  • 1 динара, масе 8,64 грама, пречника 25 mm, чистоће 900/1000 злата

На лицу кованице је у средишњем делу приказана зграда Народне банке Србије, испод које су уписане године јубилеја „1884–2004”. С десне стране је ознака номинале вредности, а испод је назив валуте (ћирилица и латиница).

На наличју је представљен средњовековни новац српских владара Стефана Уроша II, на коме владар прима заставу од Светог Стефана и средњовековни новац цара Душана, на коме два анђела предају владару царску круну. Изнад ове две представе је амблем Народне банке Србије, лево и десно од њега је кружно око обода исписан ћирилични текст „Народна банка”, а испод реч „Србија”.

Обод кованица је рецкаст. Аутор је Митар Петковић.

Извори[уреди]

  1. Душанић (2009). стр. 151.
  2. Мијатовић (2014). стр. 29.
  3. 3,0 3,1 Шојић (2014). стр. 146.
  4. 4,0 4,1 Мијатовић (2014). стр. 28.
  5. 5,0 5,1 Музеј града Београда (1000 динара - 40000 круна из 1919)
  6. Матић (2012). стр. 76.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Мијатовић (2014). стр. 34.
  8. 8,0 8,1 Мијатовић (2014). стр. 35.
  9. Мијатовић (2014). стр. 36.
  10. Мијатовић (2014). стр. 37.
  11. Музеј града Београда (20 пара из 1920)
  12. Музеј града Београда (10 пара из 1920)
  13. Колар-Димитријевић (2013). стр. 139.
  14. Колар-Димитријевић (2013). стр. 141.
  15. Колар-Димитријевић (2013). стр. 142.
  16. 16,00 16,01 16,02 16,03 16,04 16,05 16,06 16,07 16,08 16,09 16,10 16,11 16,12 16,13 16,14 16,15 16,16 16,17 16,18 16,19 16,20 16,21 16,22 16,23 16,24 16,25 16,26 Ћирић (2013)
  17. 17,0 17,1 Колар-Димитријевић (2013). стр. 147.
  18. Мијатовић (2014). стр. 39.
  19. 19,0 19,1 19,2 Шојић (2014). стр. 148.
  20. 20,0 20,1 Мијатовић (2014). стр. 47.
  21. Мијатовић (2014). стр. 46.
  22. 22,0 22,1 Мијатовић (2014). стр. 48.
  23. Музеј града Београда (100 динара из 1920)
  24. 24,00 24,01 24,02 24,03 24,04 24,05 24,06 24,07 24,08 24,09 24,10 Хаџи-Пешић (1995)
  25. Вишчевић (2011). стр. XVIII.
  26. 26,00 26,01 26,02 26,03 26,04 26,05 26,06 26,07 26,08 26,09 26,10 Продановић (2014)
  27. Црнобрња (2004). стр. 103.
  28. Михајлов (2012). стр. 3.
  29. 29,0 29,1 Михајлов (2012). стр. 6.
  30. Црнобрња (2004). стр. 109.
  31. Михајлов (2012). стр. 5.
  32. Музеј града Београда (10 динара из 1929)
  33. Ђорђевић (2007)
  34. 34,0 34,1 34,2 34,3 34,4 Јовановић (2016)
  35. 35,0 35,1 35,2 Матијевић (2013)
  36. 36,0 36,1 Моравчевић (2010)
  37. 37,0 37,1 37,2 37,3 37,4 Моравчевић (19 10 2010)
  38. Novčanice Jugoslavije na portalu banknote.ws (енглески)
  39. Петрановић (1992). стр. 649.
  40. Петрановић (1992). стр. 569.
  41. Музеј града Београда (100 динара из 1946)
  42. 42,0 42,1 Музеј града Београда (100 динара из 1963)
  43. Црнобрња (2004). стр. 122.
  44. 44,0 44,1 Степановић (14 12 2000)
  45. 45,0 45,1 45,2 45,3 45,4 Колар-Димитријевић (2013). стр. 149.
  46. 46,0 46,1 Вишчевић (2011). стр. XVII.
  47. Црнобрња (2004). стр. 98.
  48. Црнобрња (2004). стр. 102.
  49. 49,0 49,1 49,2 Вишчевић (2011). стр. 329.
  50. 50,0 50,1 50,2 Хаџи-Пешић (1998). стр. 28.
  51. 51,0 51,1 Вишчевић (2011). стр. 330.
  52. Вишчевић (2011). стр. 332.
  53. 53,0 53,1 Вучићевић (2008). стр. 44.
  54. 54,0 54,1 54,2 Вишчевић (2011). стр. 327.
  55. 55,0 55,1 55,2 55,3 Вишчевић (2011). стр. 328.
  56. Вишчевић (2011). стр. 331.
  57. Вишчевић (2011). стр. 333.
  58. Црнобрња (2004). стр. 104.
  59. Црнобрња (2004). стр. 111.
  60. 60,0 60,1 Црнобрња (2004). стр. 116.
  61. 61,0 61,1 61,2 61,3 Вишчевић (2011). стр. 318.
  62. Црнобрња (2004). стр. 120.
  63. Црнобрња (2004). стр. 121.
  64. Црнобрња (2004). стр. 123.
  65. 65,0 65,1 Морачевић (5 2 2012)
  66. Црнобрња (2004). стр. 125.
  67. 67,00 67,01 67,02 67,03 67,04 67,05 67,06 67,07 67,08 67,09 67,10 67,11 67,12 67,13 67,14 67,15 67,16 67,17 67,18 67,19 67,20 НБС (9 9 2016)
  68. 68,0 68,1 Дукић (2014). стр. 32.
  69. СГ (2004)

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]