Разговор:Дејан Медаковић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Jel možemo ove slike da ubacimo i u članak na engleskoj vikipediji?--Војвода разговор 09:51, 23. април 2010. (CEST)

Slike treba prebaciti na ostavu, onda ce biti dostupne svima, ne samo Englezima. --Јагода испеци па реци 09:56, 23. април 2010. (CEST)

Ovaj članak je započet na ćirilici a taj tekst je prelepljen verovatno kopijom nekog predgovora/beleške o autoru ili slično. Mislim da treba da se vrati prethodna verzija a podaci iz ove verzije da se iskoriste za dopunjavanje (na primer o nagradama i članstvu u stručnim i naučnim udruženjima).--Војвода разговор 07:26, 12. новембар 2010. (CET)

Latinična verzija

Ovo je tekst latinične verzije prelepljen preko ćirilične, veliki broj podataka može i trebalo bi da se iskoristi za dopunjavanje postojećeg teksta članka (ako je neko rapoložen može to da uradi a ako ne ja ću sigurno u dogledno vreme stići da to obavim).--Војвода разговор 07:32, 12. новембар 2010. (CET)

Dejan Medakovic je rodjen u Zagrebu,7. jula 1922. godine u staroj i uglednoj srpskoj porodici.Otac Djordje bio je ekonomista,majka Anastazija domacica.Deda po ocevoj liniji,dr. Bogdan Medakovic, bio je vodja Srba u Hrvatskoj u vreme Austrougarske monarhije,sef Srpske samostalne demokratske partije i predsednik Hrvatsko-srpske koalicije,kao i predsednik Hrvatskog sabora 1908-1918.Pradeda Danilo boravio je u Srbiji;bio je u sluzbi kneza Milosa i kneza Mihaila.Po majcinoj liniji (Rajici),pripada austrijskom vojnom plemstvu od Lonje. Nizu gimnaziju je zavrsio na Badiji,pored Korcule.Gimnaziju je zavrsio u Sremskim Karlovcima.Za vreme rata zivi kao izbeglica u Beogradu.Od 1942. do 1946. radi kao asistent-volonter u Muzeju kneza Pavla u Beogradu (danas Narodni muzej).Od 1946. do 1952.godine sluzbuje u Muzeju grada Beograda,Ministarstvu za nauku i kulturu FNRJ i Saveznom zavodu za zastitu spomenika kulture;od 1952. do 1954. radi u Istorijskom institutu SANU.Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1949. godine(grupa za istoriju umetnosti),a na istom fakultetu odbranio je i doktorsku tezu "Grafika srpskih stampanih knjiga XV-XVII veka" (1954);neposredno nakon toga biva izabran za asistenta na istoj studijskoj grupi,a docent postaje 1957.Godine 1962.izabran je za vanrednog profesora,a 1967. za redovnog profesora Filozofskog fakulteta.Godine 1958. Medakovic je boravio na tromesecnoj specijalizaciji u Nemackoj,a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu provodi na radu u Centralnom institutu za istoriju umetnosti u Minhenu.Jedno vreme (1971-1973.) obavljao je i funkciju dekana Filozofskog fakulteta,kao i citav niz drugih duznosti-bio je upravnik Odeljenja,predsednik Saveta,predstavnik fakulteta u Univerzitetskom savetu.Od osnivanja Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu,maja 1968,Medakovic je clan Naucnog veca ovog Instituta.Na Beogradskom univerzitetu radi od 1954. do 1982.godine,kada na sopstveni zahtev odlazi u penziju.Za dopisnog clana SANU izabran je 27.aprila 1972,a za redovnog 7.maja 1981.godine.Izabran je i za redovnog clana Evropske akademije nauka i umetnosti (1995.),austrijskog Drustva za proucavanje 18.veka,Lajbnicovog drustva u Berlinu (2001.);bio je clan Saveta Matice srpske u Novom Sadu,kao i predsednik Skupstine Vukove zaduzbine (tri mandata).U SANU je obavljao citav niz funkcija;bio je sekretar odeljenja istorijskih nauka (1981-1985.),generalni sekretar (1985-1994.),a 11.februara 1999. izabran je i za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (tu funkciju obavlja do 2003.godine).

U Matici srpskoj rukovodio je programom istrazivanja u oblasti istorije umetnosti.Odmah po osnivanju Odeljenja za likovne umetnosti 1964. Medakovic je postao sekretar ovog Odeljenja,a istovremeno i clan Predsednistva i tu duznost je vrsio do 1986.godine.Bio je jedan od pokretaca a potom i glavni urednik casopisa "Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske",prvog casopisa kod nas posvecenog iskljucivo istoriji umetnosti (izaslo 30 tomova).U svom istrazivanju interesovao se za sirok raspon tema od srednjevekovne umetnosti do modernog slikarstva,ali je teziste njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu,srpskim kulturnim prilikama u 18.veku i srpskom slikarstvu 19.veka.Stvarao je i u oblasti knjizevnosti.Pisao je sve vrste naucnih radova,od eseja,prikaza i prigodnih reagovanja na politicka i umetnicka desavanja,do monografija i sintetickih pregleda.Njegove studije su brizljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga.U knjizi "Srpski slikari 18.veka-likovi i dela" sabrana je 21 studija o slikarima od Zefarovica do Jovanovica.U knjizi "Putevi srpskog baroka" objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti.Veliki broj studija objavljen je u knjigama "Svedocenja","Istrazivaci srpskih starina" i "Barok kod Srba".Pisao je i celovite preglede za "Istoriju srpskog naroda" (cetvrta,peta i sesta knjiga),i u knjigama "Srpska umetnost u 18.veku" i "Srpska umetnost u 19.veku".Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike;objavljene studije na tu temu su "Hilandar","Savine","Sent Andreja","Sveta Gora Fruskogorska".Objavio je i knjigu "Letopis Srba u Trstu".Ostala dela: "Srbi u Becu","Srbi u Zagrebu","Beograd u starim gravirama","Grafika srpskih stampanih knjiga","Izabrane srpske teme","Pisma";autor je i pet zbirki pesama ("Motivi"http://www.youtube.com/watch?v=j0LHvKo269k,"Kamenovi","Umir","Niska","Znak u kamenu" i "Zavestanje"),kao i cuvenog ciklusa "Efemeris",pet knjiga autobiografske proze.Medakoviceve knjige su prevedene na engleski,nemacki,italijanski,madjarski,francuski i ceski jezik.

Predavao je na nizu evropskih univerziteta,akademija nauka i naucnih instituta,ucestvovao na mnogim naucnim skupovima u zemlji i inostranstvu.U SANU je bio predsednik organizacionog odbora medjunarodnog naucnog skupa "Zapadnoevropski barok i vizantijski svet" (1989.).

Dejan Medakovic je preminuo 1.jula 2008.godine u Beogradu.

Odlikovanja

• Herderova nagrada (1990)
• Gindely nagrada (1987)
• Oktobarska nagrada grada Beograda (1990)
• Specijalna Vukova nagrada; Godisnja nagrada Prosvete (1981)
• Orden Sv.Save I stepena (1990)
• Veliki krst za zasluge Savezne Republike Nemacke (1990)
• Krst prvog reda Republike Austrije za zasluge u nauci i kulturi
• Zlatna medalja predsednika Republike Madjarske
• Orden Vuka Karadzica I stepena
• Sedmojulska nagrada Srbije (1989)
• Orden Katarine grof. Celjske I stepena (2007)

Медаковић није учио гимназију у „Бадији на острву Корчули“. Бадија није место на острву него највеће острво у Корчуланском каналу (1км²) које фрањевци из Босне насељавају 1392. и праве самостан где је била и школа. Напустили су га 1950 године. --Drazetad (разговор) 13:47, 20. август 2015. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Радио сам на чланку више мјесеци током садашње и прошле године. Кандидатура се поклапа са стогодишњицом рођења др Дејана Медаковића, титана српске науке и националног прегалаштва. Сви коментари и конструктивне критике су добродошли. — Садко (ријечи су вјетар) 00:54, 17. јул 2022. (CEST)

Коментари

 Коментар: Све похвале за самостално писани текст. Једина замерка коју могу навести су црвене везе али то свакако није нешто толико значајно. Чланак има мој глас. — HoneymoonAve27 (разговор) 19:12, 19. јул 2022. (CEST)

 Коментар: Чланак је веома добро урађен и наведено је све таксативно везано за Медаковићеву биографију. Подржавам да чланак постане добар и гласаћу ЗА.— Soundwaweserb (разговор) 22:18, 19. јул 2022. (CEST)

 Коментар: Немам критика на чланак, према мом мишљењу испуњава критеријуме за одабир. — Ранко Николић (разговор) 00:44, 20. јул 2022. (CEST)

 Коментар: Iako mi je veoma drago da se autor odvažio da samostalno piše članak, što u ovakvom kontekstu dge se uglavnom prevodi, posebno treba pozdraviti, članak ipak nije za dobar jer nije pokrio glavni deo onoga zbog čega je ovaj čovek enciklopedijski relevantan, a to je njegov naučni rad. Dobro je što su izneti neki njegovi politički stavovi, ali isto tako, čak štaviše, sam očekivao da pročitam nešto gde je on kao istoričar umetnosti napravio svoje prodore tj. šta je suma sumarum njegovog rada u istoriji umetnosti. To fali. A to je ključno, jer je tema biografija istoričara umetnosti. — Ivan VA (разговор) 16:22, 20. јул 2022. (CEST)

@Ivan VA: Постоје барем три пасуса о његовом научом раду. Слажем се и уважавам конструктивну критику да би могло и требало још, међутим поузданих извора или цјеловитих прегледа научног дјела Дејана Медаковића, осим уопштених закључака о значају, за сада нема. Могао бих да узмем његове књиге о српском бароку и извлачим закључке, међутим такав приступ из очигледног разлога није добар. Двије локалне библиотеке којима имам приступ, Сциденкс, Акадимија, сајтови са научним радовима и друге претраге дају нула резултата по питању релевантних осврта/резултата рада/критичких осврта/прегледа научних доприноса господина Медаковића. Уколико ти је позната литература, слободно ме упути.

Он јесте по вокацији историчар уметности, међутим у питању је један од ријетких појединаца који је значајан на научном пољу, пољу књижевности (можда и најбољи мемоариста у посљедњих неколико деценија и солидан пјесник) те дјеловању у националним прворазденим институцијама, гдје је слободно износио ставове о најважнијим темама када су многи академици и припадници српске елите ћутали, посебно у изразито кризно вријеме, слично као некада Јован Цвијић. — Садко (ријечи су вјетар) 18:52, 20. јул 2022. (CEST)

@Садко: Evo ovlaš pretragom sam našao na ovaj isečak rada koji govori o njegovoj književnosti. Možda bi daljom pretragom naišao na ceo rad. Inače, svakako ne treba ti da izvodiš zaključke, ali sam prilično siguran da je većina Medakovićevih knjiga dobila svoju recenziju u relevantnim naučnim časopisima. Tj. iz istorije umetnosti ako se gleda taj aspekt njegove biografije. I tu treba tražiti. Znači tražiš recenzije dela. I tražiš šta ima po časopisima oko godina kad je neko njegovo delo objavljeno. Prilično sam siguran da za čoveka koji je ispunio stroge kriterijume i postao akademik, toga ima baš mnogo. U sadašnjem boliku okosnica ovoga članka je ustvari nekrolog koji je uvek štur. I takvih imamo ovde na projektu dosta i nisu dobri članci. Evo primera radi ja sam koristio nekrologe za izvor u nekim biografijama, ovde, ovde i ovde, primera radi. A ima ih još i drugih, kao ovde i ovde. Ali to nisu dobri članci. Članak u sadašnjem obliku je šturi nekrolog sa odeljkom sa pododeljkom o politici, što je za pohvalu, ali nije on enciklopedijski relevantan zbog tih stavova, primarno. Nema ni kompletne bibliografije njegovih radova. Moj ti je savet, ako hoćeš ozbilno da se posvetiš ovom članku, da kopaš puno dublje. Imaš cobiss, gledaš poznate časopise gde mogu biti recenzije, prilično sam siguran da ima i neka monografija na njegovu temu, jer SANU uvek izdaje takve kad neko od njihovih umre. Imaš phedoru — traži ga u disertacijama, imaš gugl scholar. Ne znam gde živiš tj. koliko si blizu kvalitetnoj biblioteci. Al sam siguran da može od njega da se iskopa više od dva nekrologa. — Ivan VA (разговор) 23:03, 20. јул 2022. (CEST)

Наишао сам раније на рад. Немам приступ истом. Неколико портала са научним радовима гдје има да се ископа по нешто, траже новчану надокнаду ради приступа.

Веома могуће да постоје рецензије у публикацијама или зборницима МС али њима немам приступ. Не пишем научни рад о Дејану Медаковићу, већ енциклопедијски чланак са свим основним информација о животу и раду које, према мом мишљењу, јесу садржане.

Не слажем се да је у питању само још једна некролог. Кључне тачке о корјенима, животу, раду, ставовима, наградама и дјелима човјека су и више него пристојно покривене. Такође је обимнији и свеобухватнији од свих линкованих примјера.

Желио бих напоменути да чланак није предложен за сјајан, него добар. Погледај са каквим садржајем је изабран чланак о Милораду Екмечићу на ен.вики па направи упоредну анализу.

Компелтна библиографија, како наводиш, обухвата све књиге, научне радове, рецензије, прилоге, публикације и друго. Није неопходно да се наводи комплетна библиографија, отуда и Одабрана стручна дела.

Озбиљно сам се посветио чланку, са оним што ми је тренутно на располагању. Уколико се укаже прилике, биће додатних допуна. Надам се да ће то бити ускоро, пошто су најављена реиздања Медаковићев дјела издавачке куће Прометеј.

И још једном, свакако уважавам и цијеним конструктивну критику. — Садко (ријечи су вјетар) 00:11, 21. јул 2022. (CEST)

U linkovanom članku sa en.wiki o Ekmečiću je data kratka recenzija njegovog naučnog uopusa. U ovom članku toga nema nigde i zato ne zadovoljava kriterijum pokrivenosti teme. Članak se u svojim ključnim izvorima, osim u par slika i pasusu, ne razlikuje od članaka koje sam ti linkovao koji su pisani na bazi nekrologa. Nisi ni pretražio izvore koje sam ti naveo, a hoćeš da kandiduješ članak pošto poto u izabrane. Što se tiče plaćenog rada, pitaj Ivanu Madžarević da ti ga oslobodi. Vikimedija Srbije ima deo godišnjeg budžeta koji služi za rad zajednice. Ako se rad koristi za pisanje članka, platiće da se oslobodi. I u tom smislu mi pada na pamet još dve tri digitalne arhive koje se plaćaju gde možeš da nađeš o Medakoviću. Ako želiš da ovaj članak liči na dobar ti ćeš se potruditi, ako te boli uvo i juriš zvezdicu ti ćeš se praviti lud. — Ivan VA (разговор) 14:04, 22. јул 2022. (CEST)

Одговарање на поруке не значи неразматрање указаног.

Тамо постоји један пасус, по броју карактера сличан и чак мањи у односу на наводе о дјелу др Медаковића. Разлика је што се на чланку о Екмечићу наводе критике његовог рада, док на чланку о Медаковићу - не.

Волим када је другима познато шта сам радио, претражио, гледао, провјерио или нијесам и какви су ми мотиви и за чим јурим или шта ме боли.

Да будем потпуно јасан, изношење мишљења на специфичан начин, конструктивне критике, позитивне или негативе, макар и успутни коментари, све је и више него у реду и пожељено. Са друге стране, коментари о нечијем труду и да ли се потрудио, шта га боли или не, да ли ви живите у Чилеу и сличне форумашко-кафанске којештарије (посебно их памтим са расправе о могућности увођења само ћирилице на пројекту) - неће имати простора у будућности. Ко год да је аминовао праксу таквог обраћања другима (проблем је шири) је направио озбиљну грешку, пошто нијесмо на грмечкој кориди а лако је насјести на назадни ниво. Сматрај се неформално упозореним, пошто не планирам да дозволим такву праксу и додатно ћу обратити пажњу. Хвала лијепо. — Садко (ријечи су вјетар) 18:35, 22. јул 2022. (CEST)

Dečko, ukazao sam ti na manjkavost članka. Ni na jednu manjakvost se nisi uputio nego ih sve zaobilaziš. Da ti je stalo do članka i recenzije, povukao bi ovaj članak, kako je to praksa na en.wiki kad se ukaže da članak ne prolazi kriterijume, ako već ne želiš da ih saniraš. A uputio sam ti kako to da uradiš, to je poenta recenzije. Drugo, prevodiš raspravu na lični plan u pokušaju da prekriješ ovo prvo. I u tome najbrutalnije kršiš ta administratorska ovlašćenja koja su ti dodeljena. Kako ti kao strana u sporu možeš da se pozivaš na svoja ovlašćenja i upozoravaš? Evo, sad ću ja kao korisnik tebe da upozorim. Ako idalje nastaviš ovako nečasno da se ponašaš, pokrenuću raspravu za oduzimanje tih administratorskih prava. Jer očigledno ne razumeš jedno od glavnih pravila administriranja na vikipediji. — Ivan VA (разговор) 21:09, 22. јул 2022. (CEST)

Колега Иване ВА, за тебе нијесам дечко нити могу да будем, у било којем смислу. Замолићу те да обратиш далеко више пажње на начин обраћања.

Не интересују ме туђе праксе нити су аргумент. Да ли је усвојена код нас? Можеш је предложити.

Пажљиво сам те слушао и уважавам конструктивне критике, у складу са тренутним могућностима имплементације. Рецензије добијам и имам у оквиру своје струке, док на Википедији сви можемо ставити коментар и критику, мада ничија није нужно златна. Све остало, што обухвата претходни пост је забрињавајуће на другом нивоу и далеко мањег значаја за примарну тему.

Још једном ћу подвући: не постоји спор нити лични план (имагинација, хобистичке активности никада не преводим на лични домен), у питању је већ виђена метода скретања теме и оквира.

Нећемо дозволити да неко себи даје за право да мјери туђу част, труд, коме је око чега стало, намјере и слично. У питању је примитиван дискурс, игнорисање политике пријатељског простора, међусобног минималног поштовања и ПДН. На свеукупне остале доскочице је детаљније одговорено званично овдје.

Сви даљи коментари ван главне теме ће бити обрисани а даљи агресивни иступи и бацање етикета могу бити санкционисани. Лп. — Садко (ријечи су вјетар) 22:30, 22. јул 2022. (CEST)

Мислим да је колега Иван овде имао озбиљну и конкретну замерку те понудио и нека конкретна упутства за даља истраживања. У потпуности сам сагласан с тим да изабрани чланак мора да садржи описе онога што превасходно одређује тему као релевантну. Пошто се то не односи на оно што је написано, већ на оно што није и захтева додатно истраживање, ја тренутно не бих подржао избор. — Lotom (разговор) 13:56, 23. јул 2022. (CEST)

У реду колега, хвала ти на коментару. — Садко (ријечи су вјетар) 22:25, 23. јул 2022. (CEST)

Емисија РТС-а

Кога занима, на 13:15 емисија РТС-а у свој сценарио укључује главницу уводника чланка. — Садко (разговарајмо) 21:39, 6. јануар 2023. (CET)

Наставак преузимања садржаја чланка наставио је надасве прогресивни Н1. — Садко (ријечи су вјетар) 10:22, 10. август 2023. (CEST)

Ништа необично, дешавало се често, пар пута сам то приметио допуњавајући неке своје чланке. Слободно тумачење термина слободан садржај и продукти копи-пејст новинарства. — Lotom (разговор) 10:48, 10. август 2023. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Постављам чланак на седмодневну расправу. — Садко (ријечи су вјетар) 04:18, 10. август 2023. (CEST)

Коментари

 Коментар: Од 1942. године па до краја рата живи као избеглица у Београду где је волонтирао у Музеју кнеза Павла — прилагодити глаголско време. Одељак који се тиче биографије би требало изделити да се нагласи оно што је недостајало приликом претходне расправе. — Lotom (разговор) 07:03, 10. август 2023. (CEST)

Сређено, хвала. У међувремену је чланак порастао садржински, додато је неколико квалитетних референци и мишљења о раду академика, исправљене су одређени подаци као и детаљи, додато је неколико илустрација. — Садко (ријечи су вјетар) 10:12, 10. август 2023. (CEST)

 Коментар: Чланак је веома добро урађен и претходно је требало да буде изабран. Све је наведено таксативно везано за Медаковићеву биографију (видим да неки портали само преузимају садржај). Подржавам да чланак постане добар.— Soundwaweserb (разговор) 17:38, 11. август 2023. (CEST)

 Коментар: За мој укус има превише слика са десне стране. Мислим да је ова задња слика непотребна јер се онда скраћује део о Наградама. То је неко моје лично мишљење и предлог. Осим тога, све остало је супер. Боки ✉ 08:38, 14. август 2023. (CEST)

Чланак је добар, заслужује статус. -- Vux33 (разговор) 10:24, 14. август 2023. (CEST)

 Коментар: Са уживањем сам читао чланак, не видим било какве граматичке грешке, а упакован је лепо и заслужује звездицу. — MareBG (разговор) 11:45, 15. август 2023. (CEST)

 Коментар: Чланак је добар и заслужује статус. Ова реченица је мало лоше склопљена и требало би је изменити - Од 1942. године па до краја рата живео је као избеглица у Београду - није ваљда до краја живота био избеглица!? — Пинки (разговор) 17:14, 16. август 2023. (CEST)

Захваљујем на коментару. Из читања његових интервјуа сам стекао утисак да се Медаковић читав живот осјећао избјеглицом и прогнаником. Како би ти преформулисао реченицу? — Садко (ријечи су вјетар) 17:45, 16. август 2023. (CEST)

Статус избеглице је привремен статус. Живео је у Београду највећи део живота, није могао бити избеглица до смрти. Можеш слободно навести да се осећао као избеглица или прогнаник, али није то могао бити. Стиче се утисак ако да је до смрти живео у неком избегличком центру. — Пинки (разговор) 19:30, 16. август 2023. (CEST)

Средио сам реченицу. Погледај. Не знам тренутно у којем интервјуу сам примјетио такав сентимент, прочитао сам их приличан број, током припреме за рад и раду на чланку. — Садко (ријечи су вјетар) 20:06, 16. август 2023. (CEST)

Добро је. Чланак свакако има моју подршку.— Пинки (разговор) 20:41, 16. август 2023. (CEST)

---

Чланак је изабран. Хвала свима на коментарима. — Садко (ријечи су вјетар) 17:16, 17. август 2023. (CEST)