Разговор:Зеница (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Дефиниција Зенице као дела ока (ваљда док је чланак био о оку а не граду)[уреди]

Не слажем се са дефинисијом зенице као дела ока на овој страни. Она представља отвор у дужици и црна је управо зато што је унутрашњост ока црна. — Претходни непотписани коментар оставио је Metodicar (разговордоприноси) 13:59, 13. јануар 2008. (CET/CEST)

мењај кад наиђеш на тако нешто, колега :) --Wlodzimierz (разговор) 14:02, 13. јануар 2008. (CET)

Расправа пред гласање за избор за добар чланак[уреди]

Мислим да чланак како је написан заслужује статус доброг; тема је покривена веома добро, постоје референце итд. (генерално, чланак је у складу са смерницом Википедија:Добри чланци/Правила; молим прочитати смерницу пре коментарисања).

Основа чланка је „одабрани чланак мјесеца” са бошњачке Википедије, преведен и дорађен (правописно, граматички, референцама, фотографијама, допунама са енглеске Вики и новим текстом, те на остале начине).

Коментари и све сугестије су добродошли.

 Обсусер 01:15, 22. јул 2019. (CEST)


Расправа је завршена. (освежи)

Коментари[уреди]

 Коментар: Делује коректно. Мала замеркица — увод је прекратак. Могао би да га још мало прошириш на основу остатлог текста чланка. Срдачан поздрав! — Жиле () 01:41, 22. јул 2019. (CEST)

У реду. И да кажем, проширујем такође одељак о географији па да се о томе ако има ту примедби још не коментарише. Рећи ћу кад то дорадим, јер знам унапред да би Никола рекао да је прекратко.   Обсусер 01:42, 22. јул 2019. (CEST)
 Урађено све досад.   Обсусер 03:13, 22. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Чланак је добар, можда неке ситне правописне грешке, то ћу касније погледати. Можда је могао и за сјајан да си проширио одељке географија, спорт, култура и сл, материјал овог типа. додао. Наравно то је само предлог, свакако ће имати мој глас. --MareBG (разговор) 10:57, 22. јул 2019. (CEST)

Хвала на коментару и помоћи око исправљања. Може се то некад касније урадити, већ сам потрошио доста времена за сада... Убацио сам тај линк.   Обсусер 14:26, 22. јул 2019. (CEST)
Спустио сам текст о спаљивању Срба у КПЗ Зеница испод оног о нападима на Зеницу јер је општег карактера и нема датума а за нападе има (ако се не слажеш, врати га изнад; само немој стари јер сам исправио екавицу).
Проширио сам историју и додао знаменитости и дорадио још понешто у међувремену, а сада ћу још и културу и то је то за добар (ипак нећу мијењати кандидатуру).   Обсусер 15:53, 22. јул 2019. (CEST)
И не слажем се што си променио напустили Зеницу у протерани јер нису сви протерани нити има доказа о томе. Моје прве комшије, Срби, отишли су самовољно након рата (јер им је тамо породица била, због правних ствари и због породичне ситуације). Такође, многи Срби који су имали станове од КП Дома јер су тамо били заштитари продали су их сами или оставили женама (релативно присутни су били бракови између Срба и Муслиманки у Зеници) и отишли у РС.   Обсусер 15:57, 22. јул 2019. (CEST)
А погледати хрватски текст, гдје су гдје год је могуће поменути Хрвати и хрватско; и не дају да се стави шаблон {{глобализовање}} нити {{ПОВ}}...   Обсусер 19:56, 22. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Још нисам одлучио да ли ћу подржати чланак. Јер ми се чини да је прилично штуро написан, да се таксативно набрајају неке информације, са пуно поднаслова, а да доста тога није речено. Елем, пошто сам прочитао чланак, даћу коментар на текст и моје примедбе у појединостима:

Увод би могао да се тематски обогати. Да се дода мало о данашњој Зеници, тј. економији и данашњем животу у граду. Можда уз последњи пасус у уводу. Елем, ово је конструктивни предлог, јер је увод увек ствар аутора и не желим да намећем властити укус. Тако да је то опциона ствар. Моје задржке су везане за садржински део. Но, мислим да за овај болдирани назив у уводу нема разлога. ЗАшто би се тај назив истицао у односу на Зеницу из Османског периода или неког другог из историје?

Гледе садржаја:

  • За податак да име долази од зенице ока фали референца (поднаслов етимологија). Иако је многима ово можда логично због истоветности у језику, многима није.
  • На Билимишћу су пронађени трагови античког насеља;[4] у Путовићима и Тишини, гдје доминира вила рустика, терма, храм...У поднаслову Историја се таксативно спомињу ова насеља, без да се претходно каже какав је њихов однос спрам Зенице? Јесу то села, делови града/квартови? Неко ко није из Зенице, ово не зна.
  • Поднаслови Праисторија и Стари вијек ми се тематски чине ок обрађеним, али морам да приметим да кандидовање чланка где је историја писана са интернетског сајта као извора, а не проверене рецензиране литературе, није најсрећније решење, премда свакако ценим унет труд уредника. Ово је и начелна замерка на остале делове чланка.
  • У истом делу, зар није практичније да се цитирана књига Марка Веге стави у литературу и користи СФН шаблон до ње? (ово је свакако опционално, јер не постоји правило да се тако референцира, може и овако).
  • О одљеку о средњовековној Босни ћу можда касније нешто рећи, још нисам нашао ништа у литератури везано за овај период.
  • Део о османској владавини може да се обогати којом реченицом из привредне историје. И трговачке важности. О овоме можеш више да нађеш овде: * Kreševljaković, Hamdija (1991). „Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini (1463 — 1878)”. Izabrana djela. II / Hamdija Kreševljaković ; [priredili Avdo Sućeska, Enes Pelidija ; registri Emir Sultanović]. Sarajevo: Veselin Masleša, (Novi Sad : Budućnost). str. 293—381.  COBISS.SR 439831 (COBISS.RS 439831) COBISS.BIH 439831 Странице 380 и 381, на самом крају књиге.
  • Даље се у овом уводу наводи Зеница је касаба, опет својственог лика са неколико џамија (Султан Ахмедова, позната као Чаршијска џамија; Осман-Ћелебијна; Сејменска; Јалијска), медресом (1737), неколико мектеба, веома интересантним нишанима, шадрванима, хановима, каравансарајима. Коме интересантним? Ово је субјективан суд. То не би смело у чланак. Ако си мислио да су дотични објекти вредни пажње и имаш референце за ту тврдњу, могао си ово другачије да напишеш. Из трећег лица приповедања.
  • Поднаслов 19 и 20 вијек: 20. вијек у Зеници обиљежен је слиједом занимљивих, особених и необичних манифестација,... ово је неодређена реченица. Након ње се ништа не говори о тим манифестацијама, а такође ова констатација се чини поново субјективном као претходно.
  • Каменити мост повезује кућу Косте Јефића и Османаге Мехмедића и јеврејску Хавру пуних 90 година Откуд сад ово? Што је ово важно као информација? Мост који повезује две куће и Хавру? 90 година? Чини ми се пре као неки детаљ који није за тип чланка где се начелно говори о стварима из историје.
  • Поднаслов Југославија: То је била димензија зеничког облика отпора; град није имао великих разарања, терора нити жртава, што је константа и чињеница прворазредног значаја и вриједности. Димензије антифашистичке борбе су биле, нажалост, одређиване њиховим идеолошким одређењем — што ће у послијератном времену девалвирати до неслућених размјера...ово би морало додатно да се образложи. Читаоцу се само ставља до знања да се нешто -лоше- догодило, али без те слутње ништа друго се не говори (иако лично не знам ништа о овоме, можда је то тема ове књиге познатог зеничког новинара: * Đidić, Fuad; Hećimović, Esad (1991). Robija šutnje : (stradanje Muslimana u zeničkom kraju) : 1945—1987. Zenica: Preporod.  COBISS.BIH 2104867? Дајем ово као могућу референцу. У сваком случају цео пасус дугује објашњење и прецизирање.). Такође, у првом пасусу само се говори на апстрактан начин. Ко се ту борио за поштовање, уважавање и голи живот од кога? Веома неодређено.
  • Одељак рату у БиХ: У прољеће 1993, новинар и власник Радија CD-CEMP, добио је белгијску награду за независно новинарство — Оловка мира (енгл. The Pen Of Peace). Зашто је ово битно? Зашто је битна оваква информација у чланку општег карактера? Такође, очигледно фали појашњење контекста прве године рата. Који је био однос ЈНА и осталих оружаних фракција у Зеници? Спомиње се убијена мала Хрватица, ал се не спомиње ко је ту пуцао на кога. И кад је ЈНА отишла (протерана, поражена, повучена)? Такође, иако схватам пијетет жртве, поново се овој жртви придаје прилично велик простор (чак 1 пасус) у одеоку од 5 пасуса. Такође се не спомиње шта се десило са српским становништвом по одласку ЈНА? Јел су отишли са њима?
  • Даље, читаоцу се ништа не каже о рату ХВО-а и АРБиХ? Кад је почео? КО је држао који део Зенице? Како се сукоб завршио? У пасусу се на крају спомињу деомграфске промене Бошњака и Срба, али не и Хрвата, о њима нема ништа (а чинили скоро трећину популације). Такође се у чланку општег карактера спомиње један специфичан ратни детаљ (а наведене опште ствари су изостављене). Гранатирање ХВО-а. Исто је и са логором за Србе. Ово је све могло да се спомене у истој реченици. Типа: рат у Зеници је обиљежен и зверствима и ратним злочинима...и онда кратко да се наведу која. Надаље, поново се спомиње неки детаљ који нема везе са општим карактером чланка: акође је значајно поменути да су кафански и други пјевачи-аматери пјевали на отвореним свиркама у ресторану-башти КПД Зеница док је рат у источној Босни већ буктао а Зеница већ била погођена у мањој мјери...као и ово за привредни сајам.
  • Требало би прошири пасус о демографској промени и адекватно га референцирати. Етничко чишћење је главна карактеристика друштва у БиХ. Дакле, први пут у историји БиХ долази до стварања етнички хомогених територија. Мора се знати где је Зеница у том друштвеном процесу.
  • Одељак 21. век.: део о политици Касумовића звучи мало као реклама. Може то енциклопедичније да се срочи. Такође овај део о гостовањима звезда може такође другачије да се каже. Или да се стави у део о култури. Дакле: кутлурни живот.
  • На следеће поднаслове немам замерки. Посебно је добро обрађена географија.
  • Гледе поднаслова *Политика*, могло је да се таксативно наведе каква је процедура избора главних градских органа и који су то органи. Такође, зар није логичније да се поред описа грба и заствае, стави слика дотичних, него неки локални спор грађана и власти око имена улице? Такође можда списак начелника преместити овде?
  • Надаље, не видим разлог за постојање посебног поднаслова *Невладине организације*? Ово се може ставити у поднаслов култура. Или, боље, политика. Такође се поднаслов Екологија може интегрисати у поднаслов Привреда, пошто су везани једно за друго. Можда као поднаслов *Еколошки пробелми*?
  • Списак спортских клубова ставити у онај шаблон за скроловање?
  • По чему је битна обнова тунела Врандук у поднаслову Саобраћај да би добио посебни поднаслов?

Ето, то су моје замерке, сугестије...Наравно, овде сам се само сконцентрисао на замерке, а изоставио да похвалим остале делове чланка које нису обухваћене њима. У сваком случају аутор заслужује похвалу за уложен труд. --ANTI_PRO (разговор) 22:40, 22. јул 2019. (CEST)

Хвала на исцрпном коментару заиста. Ево одговора:
  • То је општи податак, прва асоцијација и логичан закључак. Да, фали референца али није неопходна. Ако мислиш да треба, додај шаблон {{чињеница}}.
  • Поправљено то за одреднице.
  • То су званични извори, сајт Града Зеница. Слажем се да је било боље пронаћи литературу, али и те делове сајта уређивали су вероватно релевантни историчари. Мислим да ово није разлог за противљење избору. Семинарски рад представљен на факултету је такође научни рад. Реченице нису преписане него препричане.
  • Ако се цитира више пута са различитим бројем странице онда иде у литературу, а ако се генерално цитира само једном или једним бројем странице нема потребе компликовати па издвајати доле а линковати горе; то је једна обична ците бук референца.
  • ОК, можеш пронаћи па референцирати. Било би добро.
  • Ставићу сад-засад то у литературу, а ти ако желиш издвоји шта је релевантно па убаци у сам текст. Чланак је предложен за добар, а по тој смерници тема не мора да буде потпуно покривена него добро покривена, све најважније.
  • Поправљено за нишане. Већ је из трећег лица, односно неутралног, као тврдња; не вреди писати званични сајт Града каже да је то и то јер шта каже то се и узима за чињеницу (осим ако је спорно, као ово око „занимљивих нишана”).
  • Поправљено, ставио сам различитих карактеристичних појава уместо тога. А овде се није мислило на манифестације као догађаје / организована дешавања него као појаве.
  • Важно је због претходне констатације, коју сам узгред преформулисао. Битно је за историју с нагласком на историју становништва које је живело близу а различите је историје.
  • Догодио се фашизам као нешто страшно. Говори се о антифашистичкој борби. Додао сам и поправио барем мало, као и ту референцу. Избачен је један уопштени део. Појашњени су наводи и допуњено; избачено је претеривање с краја... Говори се о потлачивању муслимана, верника, највише је било Муслимана/Бошњака али је било и муслимана Хрвата и Срба а можда и Јевреја итд. Додао сам одреднице.
  • Зато што је радио основан у Зеници, као први независни у Источној Европи. Зар то није везано сам град, насељено мјесто Зеницу?! То се треба додати, али за добар чланак није услов. Зар је битно, ПОБОГУ, ко је пуцао?! Битно је ко је настрадао. Битно је, наравно, и ко је пуцао, али судовима да га спроведу; жртва кад буде убијена то је готово, није више суштински битно што ће се живо тело особе НН налазити у ћелији икс у затовру ипсилон. Није ЈНА ратовала са Зеницом (ЈНА је отишла ја мислим на самом почетку односно прије Рата у БиХ, наређено јој је из Београда; при томе су извукли огромне количине оружја из зеничке касарне, а наивни Зеничани и остали Босанци и Херцеговци нису знали шта се спрема за БиХ), ни ХВО са/против Зеницом/Зенице, него фракције и групе војника по околним брдима, углавном хрватске. Причати о појединим војним јединицама није очекивано; битно је дати контекст онога шта је погодило Зеницу највише за време рата; може се направити посебан чланак о Рату у БиХ у Зеници. Придаје се јер је прва и јер је мала, зато можда једина има посебан споменик у једном кварту/насељу; то заслужује пасус. Помиње се да је отишло или протерано, како се не помиње... Опет ти на одлазак ЈНА, није ЈНА била агресор него појединци именима и презименима и својим терористичким/фашистичким (или војним, али кршењем правила рата, ако таква правила уопште постоје па је дозвољено убијати ако нека будала прогласи рат ту и ту; али постоје генерално се односећи да се не убијају жене, дјеца и цивили него само они у војним одорама) организацијама.
  • То није за овај чланак него за чланак о Граду Зеница или Рату у БиХ у Зеници. Овде је дат основни преглед, глад, жеђ, страх — то је бит. Није нико никада „држао” ниједан део Зенице јер ниједна од тих „хуманитарних организација” није успела да уђе у само насељено место. Зато је нерелевантно причати овде о томе, то иде у један од два чланка која сам управо поменуо. Хрвати нису били погођени јер су остали у Зеници и ФБиХ, а Срби су због материјалних погодности отишли у политичку јединицу која је добила већа права — РС (иако су економски слабији од ФБиХ). То су ствари које су обележиле рат у Зеници и којих се сваки Зеничанин сећа. Подаци којих се сећају војници о ХВО-у, ЈНА итд. и околним брдима, заседама, пљачкама, протеривању — што ништа није погодило само насељено мјесто (чак су Србима и Хрватима [које су идентификовани именима и вером а не заиста етничком припадности] у неким случајевима давате пушке да дежурају у хаусторима зграда по ноћи); дакле било је релативно мирно а то је нерелевантно за саму Зеницу.
  • Може се додати, али није услов за добар чланак. Наведено је као и у свим осталим да су највише Срби погођени и да су отишли, дата је крива становништва, етничка припадност последњих година и то је довољно сад-засад.
  • Део о Касумовићу није реклама него чињенично стање које је на себи осетио, макар и са трнцима и јежењем главе, сваки прави Зеничанин који није био на националистичкој и да не кажем све каквој страни, што током рата што после. Укажи шта је тачно неенциклопедијски, а боље — сам измени (Википедија:Будите одважни). Наведено је јер је то значајан помак у односу на прошлост, таквих фестивала отворених за све никада пре није било.
  • Не треба то наводити јер насељено мјесто Зеница у суштини нема политичких представника и организације (осим мјесних заједница итд.). Треба бити опрезан шта се односи на овај текст и зашто, на пример погрешно је стављати у овај чланак градске органе (Вијеће, Правобранилаштво итд.) јер то треба да буде у тексту Град Зеница; с друге стране, у клими се може толерисати јер клима Града Зеница немогуће је да суштински не буде и клима насељеног места (без околних села; а и оно што је од климе дато као да се односи на Град а не град односи се заправо на град, јер је мерно у граду [код К. Капетановића ја мислим имају, барем данас, мерне јединице] а не у неким забитима јер је то нелогично). Слика је у инфокутији, не може се понављати. Спор је везан директно за Зеницу сам урбани део (град, а и Град) и резултат је политичких и националистичких планова етничког уједначавања (имена улица у муслиманским/бошњачким градовима да буду она муслимана, а у српским Срба и православаца и сл.; тако је Шолајина постала Реиса Чаушевића, а нико жив не зна ко је овај био). Не бих га премештао него можда и избацио, али пошто је градоначелник веома битан и граду осим Граду може да остане доле где су сви спискови.
  • Баш зато што може у две категорије боље је да иде посебно. Екологија није привреда. Нису све еколошки проблеми, има и обичних акција.
  • Нема потребе, није километарски, дужи је део са познатим Зеничанима. Скроловање се користи само за хоризонтално пробијање маргина, ако иде вертикално може кол’ко хо’ш...
  • Зато што је то актуелни проблем који ће бити актуелан још годину дана и погађа сваког ко хоће негде да путује или дође у Зеницу.
Ето, испада можда да ми је циљ био да оповргнем све тачке али није — прочитао сам сваку и дао одговор који мислим да је адекватан и неутралан. Хвала.   Обсусер 23:44, 22. јул 2019. (CEST)

Članak je tvoj i neću ga dirati (bar dok je u proceduri). Ali ja zbog protokola moram ovde da kažem da ja nisam zadovoljan svim odgovorima koje si dao: najviše vezano za WWII i rat u BiH. Ostalo je, prema mom mišljenju zadovoljavajuće ili pak tvoj izbor. Dao sam nešto literature za dopunu i izneo kritike oko poslednjih poglavlja. Elem, glede okosnice, u naznačena 2 poglavlja se potpuno odskače od dinamike svih prethodnih poglavlja iz istorije. Dok se u njima daje kratak pregled sa najznačajnijim događajima, ovde, posebno u delu za Rat u BiH se daju sekvence iz ličnih života, a čitaocu se ostavlja da nagađa šta se tu događalo za vreme rata u BiH. On tu saznaje da tu jeste bila JNA koja je ratovala (al preko ubistva devojčice, ne jer mu je to saopšteno), o Hrvatsko-muslimanskom sukobu saznaje preko ispaljene granate/zločina. A ne jer mu je to saopšteno. Pod čijom je kontrolom bio grad za vreme rata se ne zna (valjda Armije RBiH), kako je došao pod njenu kontrolu ni to se ne zna. A o glavnoj društvenoj promeni Zenice, iseljavanju ne-Bošnjaka u ratu i posle, je posvećena 1 rečenica i opet posredno pogađanje na osnovu grafikona (jer je valjda to prvo što ljudi misle kad gledaju te grafikone, „gde ima koga”, a ne nešto drugo). I to bi trebalo da bude dovoljno i da ide na glavnu? To nije kriterijum za dobar članak. Ostalo si ti izneo nekakvo vlastito gledište rata u Zenici i to je to. Opet kriterijum nije ispoštovan. Takođe, ova rečenica u odeljku WWII je posve nerazumljiva. Ako su komunisti posle rata streljali i ubijali Bošnjake iz Zenice iz ovog ili onog razloga, treba to tu jasno i glasno da se kaže. Neko ko nikad nije čuo ništa o WWII u BiH neće razumeti ovu rečenicu uopšte, a neću ni ja koji znam dosta toga, ali ne i zeničku priču. Ostavlja mi se sam da smislim šta to znači. To nije dobro, bilo na običnim člancima, bilo na kandidatima.

To je u suštini to. --ANTI_PRO (разговор) 01:51, 23. јул 2019. (CEST)

Па добро, ти тако мислиш. Није чланак мој, а слободно дирај и допуњавај — било сад било касније (само, нисам за уклањање чињеница које су релевантне и које сви извори наводе). Не мора ни да иде на главну, али може да буде изабран за добар. Можеш и гласати против, али ја мислим да је тема покривена — што је услов по правилима за добре чланке (Чланак треба да пружа све најважније податке о теми коју обрађује.; то како је Армија преузела контролу је ратна информација односно информација о тој фракцији а не везана за Зеницу директно, то ни Зеничани који су живели у становима нису могли да знају из своје куће, није се на ТВ-у емитовало ко где шта заузима, где долази и како (Армија је одмах на почетку опколила брда, заштитила град у основи, и то је то), то није релевантно, то је више историјско-војни политички аспект; нису из секвенце из личних живота него ко је убијен и да су сви колективно патили, односно страдали релевантни појединци или групе као што је случај са ХВО). Опет, понављам, догађала се глад, жеђ, страх — ко је где ратовао није интересовало грађане Зеничане који су се бринули да преживе што се тиче хране. Није ЈНА ратовала, ни преко убиства; само је касарна била блокирана а појединац ју је убио и он је крив. Па шта је побогу важно ако не главни злочин који је извршио ХВО; нећу писати о Хрватско-муслиманском сукобу овде; шта му је саопштено, не може нико никога натјерати на нешто, а ако је то била организација радили су сами шта хоће. Није био ни под чијом „контролом”, само испоставе Армије. Главна друштвена промена Зенице није исељавање небошњака него и свих грађана; огроман број Зеничана муслимана живи у Шведској на пример, али то није релевантно за помињати јер је случај и са свим осталим градовима БиХ, главна информација о одласку Срба у РС као унутрашња миграција је стављена. Графикон није за где има кога него о расту броја свих становника, а табеларни приказ је за етничку структуру током последњих година. Ово јесте довољно и за главну, има гомила слабијих чланака (које ћу издвојити као пример ако се неко буде противио да иде на главну). За критеријум сам већ рекао, а није то моје гледиште него чињенично стање које знају сви Зеничани (признавали то или не). Нема у тексту личних ставова, критеријуми су испоштвани. Не мора се наводити да су их стрељали и убијали када немамо извор за то; имамо извор о тешкоћама у њиховом животу, па идемо на тај начин.   Обсусер 02:09, 23. јул 2019. (CEST)
Ti stvarno misliš da pitanje ko ima vlast u nekom gradu u nekom vremenu nije relevantno za istoriju tog grada? Ako misliš da je tako, onda može mekano da se obrišu svi podnaslovi iz istorije.
Dobar članak ide na naslovnu, to su pravila. Elem, ako misliš da članku treba još šta da se doda važnog, kao iseljavanje zbog ekonomije, onda dodaj. Inače, zaboravio sam da spomenem u prethodnom postu. Naseljeno mesto Zenica je sedište političkih institucija? Grada Zenice, Kantona? To može da se stavi u podnaslov. A može i ono što sam rekao, stim da se doda gde je glavni članak. Pogledaj primere članaka Beograd i Niš recimo. --ANTI_PRO (разговор) 02:28, 23. јул 2019. (CEST)
Какву власт човече?! То су биле војске, нису они власт као таква. У претходним поднасловима се и не говори о власти него о историји, проналасцима, народима, изградњи и др. Власт је поменута тек у одељку 21. век јер се ту десио заокрет када је СДА изгубила, што је историјски политички а не само политички преокрет (јер је изабран независан кандидат, Зеничанин, а да је изабран опет неко „истранке” не би био историјски него стандардни политички преокрет). У давној историји таквих странака није било па се о томе тада не може причати, а у Југославији су зна се били комунисти (најчешће Срби; чак је значајно поменути да су Срби као образованији од Муслимана тада „држали” већину јавних предузећа, па је у сеоским школама са свим муслиманским становништвом на пример учитељ био православац Србин; то се променило временом, највише након рата, када су ови напустили град).
Па ако буде изабран за добар биће добар и може на насловну, по правилима. Покушаћу уважити све примедбе, па и све твоје (да пронађем још информација о томе свему што си навео и да их додам, чим пре могнем, јер бих желео да се чланак изабере за добар). Слажем се да треба додати то да је насељено место седиште политичких институција Града и Кантона, и у поднаслов и доле у политику. Нема потребе дуплирати, то иде у чланак о Граду јер не може насељено мјесто имати политику осим мјесних заједница; ставићу овде само које су и шта им је задатак, кратко. Гледао сам већ чланак о Београду а погледаћу поново, знам да тамо има део политичким инстутуцијама али Београд има посебан статус као и Сарајево јер међу градским општинама нема општине Београд (ни код овог нема посебно Град Сарајево и Сарајево) јер је у питању главни град као такав и има посебан статус (упореди ово сам Општином Модрича чије је седиште град Модрича, па се овде да засебно причати о институцијама). [у]   Обсусер 11:35, 23. јул 2019. (CEST)
Definicija Države je da je to društvena organizacija koja ima MONOPOL FIZIČKE SILE na određenoj teritoriji. A sprovođenje volje te države (ili drugih njenih institucija kao što je Grad) se zove vladanje ili vlast. Ako je Zenica do 91-e bila u državi zvanoj Jugoslavija, postavlja se pitanje šta je i kako došlo posle toga. O tome se uopšte ništa ne kaže. A to je ono što upravo piše u prethodnim odeljcima. Tu piše da li je preteča Zenice bila u -državi- Ilira, Rimljana, Srednjovekovnoj Bosni ili Osmanskoj carevini itd. I kako je izgledala istorija grada dok su u njoj na vlasti bili Osmanlije, Austrougari itd. Sa odeljkom Rat u BiH, počinje moratorijum. Ja uopšte ne sporim da treba i da se istakne istorija iz perspektive civila, sve ovo što pominješ (glad, žeđ, stradanje, Zeničani koji su učestvovali u borbama (među zaraćenim stranama). Sve to. Al ti si brate mili potpuno ovde izostavio političku istoriju. Inače, ime onog novinara kojeg sam dole ispravio, Esada Hećimovića znamenitog zeničanina, njegove knjige upravo o tome govore. O Zenici u ratu. Pisao je o centru za mudžahedine u Zenici, o Muzičkoj školi koja je bila logor (ima na jutjubu onaj poznati snimak razmene zarobljenih mudžahedina i HVO-ovaca pod patronatom UN-a u centru Zenice u 93-oj). Dakle, daleko od toga da Zenica nije imala političku istoriju za vreme rata. Ja ne kažem da sve ovo što sam naveo treba da bude u članku, nit to predlažem. Samo navodim primere gde sigurno znam da ovo što ti tvrdiš nije bio slučaj. Središte 3 korpusa ARBiH je bilo u Zenici, to svi znaju koji su čitali šta o ratu. --ANTI_PRO (разговор) 12:59, 23. јул 2019. (CEST)
Наравно, али примарно споровођење те силе је (грађанска) полиција а не војне и паравојне организације које су ницале као печурке и које су секундарне у односу на полицију која штити грађане (а војска државне границе). 29. фебруара до 1. марта 1993. је био референцудм за РБиХ а 24. фебруара 1993. донет текст Устава РБиХ у којем је дефинисана Армија која штити границе (тада је била важећа за све градове, укључујући РС, према онима који су поштовали тај устав). Тако је доспела у Зеницу, а то није везано за саму Зеницу јер онда би у сваком чланку требало написати исто (референдум био тад и тад, текст донет тад и тад, ступио на снагу тад и тад, 18 дана након доношења текста). Ту се говори о историјском а не политичком аспекту, о Илирима као народу, о средњовековној Босни и о Зеници под Османским царством (онда би требало променити назив одељка према тој логици ако је тамо Југославија и Османска владавина у Република БиХ, јер је тада била Зеница у тој држави, али не пише горе Османско царство него владавина, ставља се оно најважније, а овде је важнији аспект рата него кратко проглашење те државе). То са муџахединима је ствар чланка о Рату у БиХ, а не града Зенице; Зеничани нису учествовали у томе и нису имали политичку улогу (осим војника који су отишли на фронтове где је био прави бој). То да је било седиште слажем се да се може и треба навести, а остали проблеми и твоје сугестије се могу решити додавањем хетноут шаблона {{такође погледајте}} (си олсо) или {{за више информација погледајте}} (фурдер).   Обсусер 13:49, 23. јул 2019. (CEST)

За почетак променити распоред (под)наслова: Етимологија → Географија (додати и поднаслов о екологији ту) → Историја → Демографија → Политика → Култура и образовање (ту иду и невладине организације) → Привреда и саобраћај → Спорт → Градске знаменитости → Познати Зеничани → Градови партнери. Чланак генерално делује океј, али о томе након детаљнијег читања у наредним данима. Узгред није реално да си ставио изговор хаха, па хит си мајке ми --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:55, 23. јул 2019. (CEST)

Променићу одмах редослед, а изговор треба јер многи погрешно изговарају име овог града са краткосилазним на зе а треба са краткоузлазним (поготово они из Бихаћа, Мостара и других градова; па се Зеничани јеже). Ево ти пример тог погрешног изговора овде, датотека коју сам предложио за брисање и преусмеравање на ову коју сам ставио у чланак а која је прави изговор, 99% прави (а за коју сам предложио преименовање из Hr-Zenica u Sh-Zenica јер исто је на свим језицима који су дијелови плурицентричног српскохрватског). Упореди овај погрешни са тачним и немој судити другим људима наслепо и унапред.   Обсусер 12:31, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Доста боље изгледа чланак сада. Ону реченицу сам преместио ниже а нема ни референцу, мада није нешто ни спорна. Што се тиче увода, можда би требало уклонити оне познате личности што су набројане.--Soundwaweserb (разговор) 18:28, 23. јул 2019. (CEST)

Хвала на коментару. Подигао сам је опет, али не одмах после текста о спаљивању него испод у посебном пасусу — да не буду наводи о КПД па о ЗЕПС-у па опет о КПД, то је недоследно. Нема референца али је истина и није спорно него жалосно; тај извор имам из прве руке (од двоје људи који су тамо радили и сведочили томе, не бих даље да објашњавам како и зашто). Не знам зашто, нема их баш пуно толико значајних и познатих а те су веома битне јер на неки начин су представиле цео град и сваког Зеничанина (о њима и још понеким има чланак о осталим нема, што значи да нису толико познате; али Хакалу се на пример не може изоставити).   Обсусер 19:20, 23. јул 2019. (CEST)
Како год, и ако не буде изгласан због неких неоснованих противљења, ја сам задовољан послом на овом чланку. Ево шта је био пре мојих измена (3.791 бајт с једном референцом, а сада је 136.591 бајт са 92 референце; а чланак Београд који је изабрани а не добар има 123.421 бајт и 82 референце, не кажем да је слабији — напротив, бољи је и садржајнији, али то и захтева његова историја, не може се о свакој теми написати иста количина садржаја и тај фактор не сме да буде препрека у избору чланка; само наводим статистику).   Обсусер 19:23, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Свиђа ми се чланак, поготово након ових измјена што су колеге изнад предложиле. — Марина Симић (разговор) 01:18, 24. јул 2019. (CEST)

Хвала за коментар.   Обсусер 03:16, 24. јул 2019. (CEST)