Разговор:Источна Херцеговина/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Јоване, изгледа да ниси схватио поенту целе приче. Колико сам ја схватио, постоје следећи појмови: --Милош Ранчић (р|причај!) 12:35, 17. октобар 2006. (CEST)

1. Источна Херцеговина, простор који је некада заузимао нешто већи простор, укључујући и делове Црне Горе (отуд и источнохерцеговачки дијалекат, који заузима и делове Црне Горе). --Милош Ранчић (р|причај!) 12:35, 17. октобар 2006. (CEST)
2. Источна Херцеговина, микрорегија у Босни и Херцеговини, која је 90% у саставу РС. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:35, 17. октобар 2006. (CEST)
3. Херцеговина у РС, регија РС која се у целости налази унутар микрорегије. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:35, 17. октобар 2006. (CEST)

Хмм да, средићу то --Јован Вуковић (р) 12:45, 17. октобар 2006. (CEST)

Ja se izvinjavam ali kako to da niko ko zivi u regiji Republike Srpske nije cuo za Istocnu Hercegovinu i za to da je Mostar njen kulturni centar? Jos me zanima odakle ovaj izraz Istocna Hercegovina potice jer se nigdje ne spominje u dokumentima drzavnih organa BiH i Republike Srpske?! Vidim da je postavljac clanka prekopirao sa "bosanskog" koji se ne priznaje nego se kaze bosnjacki ali da li je to garancija da je ovo prihvaceno od Vlada i od gradjana ili je ovo samo izraz tendencije muslimanskog stanovnistva Mostara da pariraju Hrvatima u podjeli Istocnog i Zapadnog Mostara?!

Знао сам ја да ће овако да заврше ствари... помијешана лингвистика, историја, политика, све у исту кошару... Људи постоји само једна Херцеговина! Подјеле на Источну, Западну, Сјеверну, Јужну су безвезе и не одговарају реалности. Зато сам предлагао да имамо само један чланак, а да се помене у респективним чланцима данашњих геополитичких јединица или држава који му дио припада... Овако ће настати тотални хаос. Књиге се пишу на другим мјестима у енциклопедијама се не може тако распредати о стварима, на све стране. Дакле, Источна и Западна Херцеговина, чија је наводна граница била ријека Неретва, су геополитички појмови из Титове Југославије, а никад Херцеговина, као област није третирана на тај начин у Историји, нити је та подјела икада прихваћена у стручној јавности. Ако има чланак Херцеговина у Републици Српској, шта онда треба да описује овај? Херцеговина је једна цијелина у Историји и у свим релевантним свијетским енциклопедијама и литератури, (не рачунајући википедије). --Славен Косановић {разговор} 13:33, 17. октобар 2006. (CEST)

Појмови Источна Херцеговина и Западна Херцеговина, као региони (не микрорегиони) Херцеговине имају смисла пре свега због људског фактора ако већ не због географије - Западна Херцеговина, као изразито католичка хрватска средина, је доста различит регион од Источне Херцеговине, која је изразито српска и православна (обе нису ексклузивне, наравно, али у општим цртама тако стоје ствари). Има довољно разлике у менталитету, обичајима итд. да се поставе два чланка која ово објашњавају (на пример, херцеговачка племена су постојала/постоје у Источној Херцеговини, али тога нема западно од Неретве и сл.). Наравно, то све не значи да не треба да имамо свеобухватни чланак о Херцеговини као широј области--Трајан 19:53, 17. октобар 2006. (CEST)

Hercegovina u Republici Srpskoj nije clanak o Hercegovini vec o oblasti Republike Srpske. --Bas-Celik 14:10, 17. октобар 2006. (CEST)

Однос Источна Херцеговина/Стара Херцеговина

Хм...по овом чланку Стара Херцеговина је део Источне Херцеговине. Стара Херцеговина је свакако некада била саставни део Херцеговине, али нисам сигуран да данашње значење Источна Херцеговина покрива и Стару Херцеговину. Колико ја знам у данашњем смислу Источна Херцеговина и Западна Херцеговина су делови Херцеговине у БиХ, док је Стара Херцеговина посебна област која је у Црној Гори.--Трајан 22:54, 17. октобар 2006. (CEST)

Koliko ja znam, istocna Hercegovina je ona Hercegovina u odnosu na Hercegovinu u Republici Srpskoj a to je Niksic i Herceg Novi. Posto ovi koji zive u Hercegovini u Republici Srpskoj nisu nikada culi za taj pojam, onada oni sugurno nisu Istocnohercegovci jer se oni smatraju samo Hercegovcima. --Bas-Celik 23:05, 17. октобар 2006. (CEST)

Зар није Источна Херцеговина Херцеговина источно од реке Неретве (западно је Западна Херцеговина) до границе Црне Горе (дакле у БиХ)? По овоме што си сада рекао испаде да је Стара Херцеговина Источна Херцеговина - онда му дође Херцеговина у БиХ Западна Херцеговина? Требиње у Западној Херцеговини?--Трајан 23:09, 17. октобар 2006. (CEST)

Pravo da ti kazem ja sam da se ovaj clank izbrise jer jos nisam cuo za Istocnu Hercegovinu dok nisam procitao ovaj clanak koji je postavljac prenio sa bosnjacke verzije. Znam da oni koji zive u Hercegovini nisu culi za te granice jer ne postoje dokumenti u kojima se spominju granice Hercegovine i njeno. Citav clanak je sastavio SDA kadar iz Istocnog Mostara. Sada da odes u Trebinje i da ih pitas za Istocnu Hercegovinu, niko ziv ne bi znao sta je to i gdje se nalazi. --Bas-Celik 23:15, 17. октобар 2006. (CEST)

Uostalom sama Hercegovina ne postoji drugacije nego u istorijskom smislu jer se cak ne spominje ni u ustavu Federacije, ni u ustavu BiH a jos manje u ustavu RS, tako da je to nesto vrlo nejasno a neki iz Hercegovine u RS misle da su i oni u Staroj Hercegovini tako da je potpuno nejasno da li su oni zapad ili istok u odnosu na Niksic! --Bas-Celik 23:19, 17. октобар 2006. (CEST)

Ја сам чуо за изразе Источна Херцеговина и Западна Херцеговина (као делове Херцеговине) још у доба СФРЈ, а области су се граничиле на реци Неретви (више мање); Источна Херцеговина је означавала српски/православни део, а Западна Херцеговина хрватски/католички део...Овде се наравно не ради о "званичним" областима, нити је ту рачуната територија у Црној Гори.--Трајан 23:23, 17. октобар 2006. (CEST)

A gdje si to cuo i od koga? Ja za to nisam cuo ali sam cuo za Istocnu Veliku Srbiju i Zapadnu Veliku Srbiju, jedna zauzima pola Evrope a druga ide i iza Urala. Ovde se naravno ne radi o "zvanicnim" obastima. Sada sam u dilemi da li da clanak nazovem Istocna Velika Srbija ili samo Velika Srbija? Nemoj pogresno da me shvatis, ali Srbi su nekada bili vecina i u Mostaru a tada nije postojala Zapadna Hercegovina. Ono sto se zaista dijeli na Istocno i Zapadno je sama Hercegovina u Federaciji izmedju muslimana i Hrvata, pa tako i sam Mostar je totalno podjeljen izmedju njih na Zapadni i Istocni i ono nije samo prica nego je to zaista tako. --Bas-Celik 23:53, 17. октобар 2006. (CEST)

Ево ти из пера Ненада Кецмановића, а у вези предратних СФРЈ дана (види цео интервјуу овде:[1]): Zapadna Hercegovina i Posavina, Cazinska Krajina i srednja Bosna, Semberija, istočna Hercegovina i Bosanska Krajina, nisu bili samo geografski pojmovi.--Трајан 00:00, 18. октобар 2006. (CEST)

Ne vidim Velika Slova? Znaci onako od oka, ni po babu ni po stricevima. Istocna Hercegovina malim slovoma i nisu joj granice oznacene? E upravo o tome ja i govorim. Tu je i dio Stare Hercegovine. Uostalom tu se ne govori o geografiji nego o nacionalnoj podjeli i nacionalnoj zastupljenosti te su na taj nacin ti pojmovi politicke prirode. Ne postoje ni granice Centralne Bosne niti postoji takvo nesto niti je odredjeno granicama. Da li postoji Istocna i Zapadna Srednja Bosna? Gdje se nalaze granice Istocne i Zapadne Cazinske Krajine? Clanak ne moze da bude referenca jer govori o nacionalnoj zastupljenosti a ne o geografskim odrednicama. --Bas-Celik 00:13, 18. октобар 2006. (CEST)

Од ока или не, он говори искључиво о територији БиХ. Ја за те називе Западна/Источна Херцеговина исто знам од пре рата, а означавају српски и хрватски "део" Херцеговине (у оквирима БиХ) које раздваја доњи ток реке Неретве.--Трајан 00:17, 18. октобар 2006. (CEST)

Kako moze da oznacava srpski i hrvatski dio kada su Srbi bili vecina u Mostaru prije Prvog svetskog rata? Postoji vrlo cest izraz za jednu regiju u Hercegovini oko Citluka i Ljubuskog: Ustaski kraj i to je izraz koji se zaista cesto upotrebljava ali to ne znaci da takav kraj treba prikazati na Mapi i pokloniti mu clanak. --Bas-Celik 00:19, 18. октобар 2006. (CEST)

Ovaj clanak treba da se preimenuje ili izbrise a predlog za promjenu imena je Hercegovina istocno od Neretve. Trajane, koliko sam ja tebe shvatio, Neretva je granica izmedju Srba i Hrvata?! --Bas-Celik 00:28, 18. октобар 2006. (CEST)

Ово сад постаје све компликованије и компликованије. Разхерцеговасмо и нахерцеговасмо се у задња два дана, а који ће чланци трајно остати велико је питање...--Трајан 00:33, 18. октобар 2006. (CEST)

Херцег Нови је у другој држави. Појам "Стара Херцеговина" може да се односи и на крајеве око Хума (испод саставка Пиве и Таре, на Дрини). Хум је био столни град Косача. Један путописац каже (парафразирам): Дођох из правца Гацка на Чемерно (пл. превој) и погледах низ кањон Сутјеске, Тјентиште, пут Фоче. Низ Стару Херцеговину. Претпостављам да је мислио на Косачино војводство, јер су Косаче 1448. године прогласили Херцеговину (Травунија, Захумље и Хум) одвојивши се од босанског краљевства. "Стара Херцеговина" постоји у предањима. Нијесам могао наћи географску потврду постојања овог топонима. Територије према Никшићу се помињу око 1319. године под именом као и данас, док су за турско доба били катуни. Па кога баш то интересују катуни? Ово је моје незлонамјерно размишљање. Сматрам да дијелова Херцеговине нема у ЦГ, као што нема ни једно мјесто у "Старој Херцеговини" из данашње Херцеговине. Индикативно! С поштовањем!--Gojkomm (разговор) 12:48, 17. фебруар 2008. (CET)

Билећа, Гацко, Љубиње и Невесиње нису градови него градска насеља у истиименим општинама, па то треба исправити.--Drazetad (разговор) 12:04, 22. фебруар 2012. (CET)

Билећа, Гацко, Љубиње и Невесиње су одувијек били градови, тако да ништа не треба исправљати. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:35, 24. фебруар 2012. (CET)