Стара Херцеговина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стара Херцеговина (у Црној Гори)

Стара Херцеговина је историјска област која је обухватала територије које су раније биле Херцеговина, а сада се формално не убрајају у њу, па отуда и назив Стара Херцеговина. Област обухвата данашњу западну Црну Гору, простор од Херцег Новог преко Никшића до Пријепоља, те дијелове Полимља (Пријепоље, дијелови Рудог и Чајнича) и горњег Подриња, преко Фоче до Калиновика. Старом Херцеговином се називају и области које се сматрају изворном Херцеговином.

Назив[уреди]

Њен назив потиче од средњовјековног Великог Херцештва од Светог Саве, које је установио Стефан Вукчић Косача, у оквиру Краљевине Босне, мијењајући дотадашњи назив Велико Војводство. Преко четири вијека овај дио се називао Херцеговина. Стара Херцеговина је новији назив, у смислу некадашња Херцеговина. У историографији се тај назив користи, користио га је и академик Обрен Благојевић у свом монографском дјелу „Пива“. Такође и дио Републике Србије и Републике Српске се зове Стара Херцеговина, у истом смислу некадашње Херцеговине.

Историја[уреди]

Стара Херцеговина је највећим дијелом обухватала територију која се претходно називала Захумље, затим након османлијске окупације Херцеговачки санџак, а кратко и Херцеговачки пашалук, односно дијелове који данас не спадају у Херцеговину.

Југоисточна граница некадашњег Великог Војводства (касније Херцештва) са Српском деспотовином (посједима породице Бранковић и Зетом) налазила се у предјелима данашње Црне Горе. Забиљежене су средњовјековне тврђаве, насеља, тргови и жупе у овој области: Соко, Козник, Сусјед, Клобук, Кукањ, Оногоште, Нови, Пљевља као и називи влашких сточарских дружина.

Улазак дијела Старе Херцеговине у Црну Гору[уреди]

Послије Херцеговачког устанка (1875—1878) и Берлинског конгреса, Књажевина Црна Гора добија од Турске добар дио Херцеговине. Ослобођењем у Првом балканском рату, односно Лондонским уговором о миру, 30. маја 1913. године, Пљевља су као неодвојив дио Херцеговине припала Краљевини Црној Гори.

Градови[уреди]

Стара Херцеговина обухвата шест општина у Црној Гори: Пљевља, Жабљак, Плужине, Шавник, Никшић и Херцег Нови, као и дио општине Котор (Рисански залив и Кривошије). У овој историјској области данас је највећи град Никшић, а након њега Пљевља и Херцег Нови. Стара Херцеговина обухвата и Пријепоље у Републици Србији, те Фочу и Калиновик у Републици Српској.

Племена у Старој Херцеговини[уреди]

Стара Херцеговина састављена је од племена: Дробњаци (са Језерима), Ускоци, Пива, Шаранци, Никшићи, Бањани, Грахово, Кривошије, Требјешани, Опутне Рудине и Трепачке Рудине.

Види још[уреди]

Галерија (историја)[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]