Разговор:Константин Бодин/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Сем што је назив категорије правописно незамислив(потомци кнеза Војислава не могу бити "Војиславовићи",већ једино "Војислављевићи"!),преузети текст о Константину Бодину је фактографски незаснован.Наиме,титула "краљ српски" нити у једном једином извору се не везује за ову историјску личност.Ријеч је о очигледној пројекцији аутора текста.Као што је познато "први српски круном овенчани краљ" је Стефан Немањић,док се Бодин у изворима назива "велеславним краљем Словена",а његова држава Краљевством Словена(папа Климент 3.,Поп Дукљанин),или владаром "Далмата"(Ана Комнина),Дукљана и Хрвата(Нићифор Вријеније).

Александар

---

Не контам коментар за Војиславовиће?!Ја сам променио ранију конструкцију у Војислављевиће.Нешто си се забунио.

Одакле ти податак да је Радослав платио трговце?Да будем прецизан одакле ти то име(осим из летописа)?

Стефан Немањић је добио назив Првовенчани зато што се први од Немањића овенчао краљевским венцем,а не (како ти то приказујеш) као први од Срба.--Црни Бомбардер!!! (†) 23:29, 23. јануар 2006. (CET)

---

Присвојни придјеви од мушких имена која се завршавају на В, нпр. Радосав, Милисав, Часлав итд. граде се додавањем наставка -љев: Радосављев, Милисављев, Часлављев, а не Радосавов, Милисавов, Чаславов. То је зато што је В уснени сугласник и гласник (сонант), па се догађа превој самогласника: од уобичајеног наставка -ов настаје -ев, а у овом случају (вјеруј ми, немам појма зашто) тај наставак је -јев, па онда Ј јотовањем иза усненог сугласника прелази у Љ (као Скопје → Скопље, шибје → шибље и сл. - П и Б су такође уснени). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:08, 24. јануар 2006. (CET)

---

Примједба на "Војиславовиће" је старијег датума (прије твоје интервенције),па забуне нема.Захваљујем Божовићу на прецизној и корисној анализи.

Што се Радослава тиче,ослонио сам се на податке из хронике(а не "љетописа"!?)"Краљевство Словена" Попа Дукљанина.Истина,код Скилице се као Бодинови избавитељи помињу "млетачки морнари",унајмљени од стране краља Михаила.Два извора се овдје,очигледно,разликују,јер по дукљанском хроничару-Бодина је из ропства избавио стриц Радослав.У том дијелу твоја интервенција је коректна.Но,Радослава не помиње само дукљанска хроника.Његово име помиње се и у једној повељи-даровници бенедиктинском манастиру у Локруму,из 1058.године.Иначе,овај корпус повеља дукљанских владара("Локрумске повеље") раније је сматран фалсификатом(в. Фердо Шишић "Љетопис Попа Дукљанина"),но,након анализа др Божидара Шекуларца(в.Божидар Шекуларац "Дукљанско-зетске повеље"),у историографији је преовладало мишљење да је,ипак,ријеч о оригиналима(в. Едуард Перичић "Sclavorum regnum Grgura Barskog";Радослав Ротковић "Краљевина Војислављевића XI-XII вијека";"Monumenta Montenegrina",књига III,том I,вријеме краљева...).

О "Првовенчаном" сам писао код Михаила,па да не понављам аргументацију.

Александар

---

Претпоставио сам да си циљ`о на ранију(ал` ми није било јасно како си је вид`о),но не важно.

Да не ширимо причу овде око ти` ствари,то ће код Микајла да "разрешимо".

Зар није хроника=летопис=краљевство ?

`ајде онда да уметнемо обе варијанте(убацићу их),пошто се не слажу,тако је најбоље.

Да приупитам овде и око Радослава,`е ли га помиње још ко(осим летописа и те повеље)?--Црни Бомбардер!!! (†) 04:28, 25. јануар 2006. (CET)

---

Ово око љетописа-хронике,то само ја мало цјепидлачим.Ријеч је наравно о истом спису,мада не знам како је у историографији превладао тај погрешан назив-Љетопис Попа Дукљанина.Прво,жанровски,тај спис је хроника,а не љетопис,а потом,он има свој оригинални назив-Краљевство Словена,па га је непотребно називати по жанру ком припада(или ако се то већ ради примјеренија је номинација Владимира Ћоровића,"Дукљанска хроника" ).А да би се разликовао од Орбиновог "Краљевства Словена"(Орбин је у своје дјело уградио италијански превод Дукљаниновог списа,а и позајмио назив),мислим да је најкоректније дукљанску хронику звати-"Краљевство Словена Попа Дукљанина"

Што се тиче варијанти потпуно је свеједно,можеш поставити било коју а да се не огријешимо превише.

О Радославу,нажалост,нема других извора.Аутор хронике га карактерише као благог и мирољубивог владара,за разлику од незајажљивог и амбициозног Бодина који ће га збацити са власти.

Александар

Крив је Лудовик Туберон. А ни хроника није добро. Ипак је најбоље родослов.

Што се тиче Радослава, ја сам сигуран да је то фалсификат. Како Едуард Перичић заиста пише све и свашта, не знам колико је за вјеровати Радославу Ротковићу, који све што ради је позирање на овога, и то само тражећи да оправда ЉДП. Можеш ли именовати који су то историографи по којима је то мишљење преовладало?

Константин Бодин је српски владар зато што га тако већ вијековима колико се он истражије цјелокупна (скоро) свјетска историографија сматра таквим, са једним веома изузетком екстремних хрватских историчара почев од позног XIX вијека, а однедавно и црногорски. Даље, оно што Ротковић намјерно није приказао у своме дјелу, јесте да су "Далмати" термин за Србе, односно да ето, самим тим, савременици Бодина сматрају владарем Срба. --HRE (разговор) 16:19, 18. јун 2008. (CEST)

pravo ime Konstantina Bodina je bilo Bodin Oštrivojević, molim vas da to ispravite --WinstonSims (разговор) 13:44, 17. август 2010. (CEST)

Јел то поуздано, или Деретић тако каже? --Жељко Тодоровић (разговор) 15:17, 17. август 2010. (CEST) с. р.

@Жељко Тодоровић: То ти је чист Деретић, јер Поп Дукљанин не помиње никакву династију Оштривојевића, већ само Славогота. MilosHaran☦☦☦ 21:28, 10. фебруар 2017. (CET)

Гуглтренслејт срање

Да ли неко ко се иоле разуме у проблематику мпоже да среди срање од Гугл Тренслејт срања у већем делу текста. За краће реченице машински превод може да да неку идеју о чему је реч. За сложене реченице, нарочито зависне, а посебно оне које се баве овако сложе ном проблематиком са гомилом рођака који се свађају, мире, убијају, ово је попгубно. Текст уопште не може да се прати, гомила реченица је потпуно несувисла.

Може ли неко ко иоле боље познаје материју то да среди. Знам да је ревидирање теженего писање из почетка, али овако опширан текст тешко може да напише Бикипедичар који није историчаар високог Средњег века (о ком је овде реч).

Тако да... Нека се неко потруди, ако може!

Ево, сад ћу да преуредим страницу.MilosHaran☦☦☦ 02:54, 31. јануар 2017. (CET)

Ево, болан, је ли сада боље? Не знам да ли смеш да користиш назив „срање”MilosHaran☦☦☦ 03:48, 31. јануар 2017. (CET)

Расправа пред гласање за избор за добар чланак

Колико сам ја приметио, овај чланак има довољно података да буде „добар”. Доста је илустрован и приметио сам да је доста дужи него на Пољском језику. Прихватам свачије мишљење. Гласање траје 7 дана.MilosHaran☦☦☦ 00:07, 2. фебруар 2017. (CET)

Коментари

 Коментар: Добар је. Zoranzoki21 (разговор) 14:24, 2. фебруар 2017. (CET)

 Коментар: Има овде још да се исправе ситне грешке. Потребно је проширити увод основним стварима о њему.--Soundwaweserb (разговор) 15:26, 2. фебруар 2017. (CET)

 Коментар: Проширио сам увод и исправио мале грешке. Требало би да је сад боље, има много поновљених веза у тексту, многе речи типа; Византија и имена владара су линкована више пута без икакве потребе, уклонио сам колико сам могао. Било би добро можда још нешто додати о њему ако има.--Soundwaweserb (разговор) 17:17, 2. фебруар 2017. (CET)

Па у принципу нема се баш нешто пуно додати о њему. Једино што бих могао још да додам је независност Рашке, али много је тешко наћи још неке податке о њему. MilosHaran☦☦☦ 19:10, 2. фебруар 2017. (CET)

@MilosHaran: Додај коју референцу у уводу. Јесам за да добије статус, али ипак ти додај референце у уводу. Zoranzoki21 (разговор) 13:34, 5. фебруар 2017. (CET)

Није пожељно, а ни потребно стављати референце у увод јер увод представља кратак сиже самог чланка. Свака напомена из увода ће већ да се разради у самом чланку где и треба да буде референцирана --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:18, 5. фебруар 2017. (CET)

OK. Онда нек остане тако како је. Онда сам и даље за то да добије статус. Zoranzoki21 (разговор) 21:56, 5. фебруар 2017. (CET)

Прошло је 7 дана, и шта сад? MilosHaran☦☦☦ 14:28, 10. фебруар 2017. (CET)

@MilosHaran: Postavi članak na glasanje, pogledaj ovde kako su drugi uradili [1].--Soundwaweserb (разговор) 14:33, 10. фебруар 2017. (CET)

Имам осећај да се у чланку налази доста реченица које личе на машински превод. Било би лепо кад би аутор још једном детаљно прегледао чланак и исправио поједине нејасне реченице --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:04, 11. фебруар 2017. (CET)

 Коментар: Чланак ми делује да је доста добар, али потребно је неколико измјена извршити. Свјестан сам да ЛПД убацује Рашку у цијелу причу, што су неки историчари, посебно старији, користили као извор да би доказали како је Рашка постојала у ово вријеме, што чини на неки начин њено помињање неизбјежним, али неоправдано је да се толико пута помиње у чланку уместо Србије. У чланку, она се помиње ни мање ни више но осамнаест пута, док се с друге стране, Србија, чији је Бодин био управо и владар, помиње свега четрнаест пута. Док се у историјској науци сматра да Рашка као државно-политичка целина у време Константина Бодина још увек није постојала, проналазак Бодиновог печата који спомиње Диоклију и Србију је учврстио таква раљмишљања и потврдио да је Рашка ипак највероватније само анахронизам Попа Дукљанина. Рашка се у тексту заправо још више пута јавља уколико списку додамо три карте на којима су територије те вероватно непостојеће целине зацртане. Друга реченица у Проблем титулације и назив државе делује као оригинално истраживање и требало би је или преформулисати доста и додати неку референцу или у потпуности избацити. --Полковник (разговор) 07:49, 12. фебруар 2017. (CET)

Расправа пред гласање за избор за добар чланак

Постављам чланак поново на гласање које траје 7 дана. --MilosHaran ^Ум? 01:19, 11. април 2018. (CEST)

Коментари

 Коментар: Среди ове референце користећи алатку за референце. Ружно је овако да стоји.--VuXman ^talk 02:38, 11. април 2018. (CEST)

  Урађено  --MilosHaran ^Ум? 20:23, 12. април 2018. (CEST)

 Коментар: Имам једну малу примедбу, приметио сам да у спољашњим везама нема ниједан линк. Додај нешто о њему да не буде празно, остало све ОК.--Soundwaweserb (разговор) 02:57, 11. април 2018. (CEST)

  Урађено  --MilosHaran ^Ум? 20:23, 12. април 2018. (CEST)

Godine života

Kralj Zete i Dalmacije, Bodin (najverovatnije Božin) nije nikako mogao biti rođen posle 1042. godine. Njegov otac, kralj Mihailo, živeo je ~1015-1081 god. i iz dva braka imao je 11 (slovima: jedanaest) sinova. Bodin beše očev prvenac iz prvog braka i naslednik, a 1052., najkasnije 1054. godine, u dobi od 40 godina, kralj Mihailo je ostao udovac sa sedmoricom sinova, a potom je oženio rođaku vizantijskog cara Konstantina Monomaha i sa njom imao još četvoricu sinova.

Kralj Mihailo, Bodinov otac, je bio moćan vladar i oko njega su se i zapad (Papska država) i istok (Vizantija) utrkivali da bude njihov čovek i kulturološki sledbenik. On se pretvarao zapadnjačkim čovekom, dok se njegov prijatelj i rođak, srpski knez Ljudovid (1036-1075) i naslednik mu, knez Vukan (1075-1113), pretvarali vizantijskim čovekom, a oni sledili svoje interese i svojih država...

Dukljanik kaže da je Bodin vladao 26 godina, što će reći da je poslednjih 9 godina života svoga oca, bio očev savladar, a potom kaže da je i Bodinov stric Radoslav bio vladar Zete i to 16 god. To je najverovatnije bilo od 1081. do 1097. god. (do Radoslavljeve smrti) i on je najverovatnije bio Bodinov savladar. Ukratko, Bodin je vladao Zetom i Dalmacijom 1072-1098 god., do svoje smrti. 1097. ili 1098. god. je naredio ubistvo Branislava, svog brata od strica Radoslava, po savetu supruge, zle Jakvinte, ali se zbog toga pokajao, shvativši šta je uradio. Presto je predao sinu, kralju Mihailu II (1098-1102), i odredio mu za savladara, brata po ocu, Dobroslava, njih je Jakvinta uništila da bi obezbedila presto svom sinu prvencu Đorđu (Bodin i Jakvinta su imali sinove: Đorđa, Tomu i Enriha, Mihailo II najverovatnije beše Bodinov sin iz prethodnog braka). Markon Padrino (разговор) 20:54, 18. новембар 2021. (CET)