Константин Бодин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Константин Бодин
Konstantin Bodin.jpg
Константин Бодин
Датум смрти 1099
Династија Војислављевићи
Отац Михаило Војислављевић
Краљ Дукље, крунисан као цар Бугарске
Претходник Михаило Војислављевић
Наследник Вукан

Константин Бодин је био српски краљ од 1081. до 1099. године. Био је син краља Михаила Војислављевића. Током устанка из 1072. године носио је и титулу бугарског цара као Петар III.

Биографија[уреди]

Учешће у устанку из 1072/3. године[уреди]

Константин Бодин је био син првог српског краља Михаила. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против Византије.

Након великог пораза Византије код Манцикерта у Македонији се почео припремати устанак изазван фискалном политиком логотета Нићифорице. Главни извор за устанак из 1072. године јесте анонимни Скиличин настављач. Устаници су за вођу изабрали Константина Бодина јер је био краљевског рода. Самуилови потомци већ су ишчезли или су били непожељни због искуства из 1041. године. Михаило је послао и 300 војника под војсковођом Петрилом у Призрен где су се окупљале вође покрета, укључујући и Ђорђа Војтеха из Скопља , најугледнијег међу устаницима. Бодин је почетком јесени 1072. године проглашен за цара под именом Петар. Стратег Бугарске кренуо је да угуши устанак, али је у међувремену смењен. Нови намесник претрпео је пораз у коме је изгубио живот. Устаници заузимају Скопље након чега се деле у две скупине. Бодин је кренуо према Нишу, а Петрило према југу заузимајући Охрид и Девол. Напао је Костур, али је у нападу поражен те се морао спасити бекством у Дукљу код Михаила. Бодин је за то време постизао успехе у Нишу, али је Војтех предао Скопље Византинцима уз гаранције да му се неће ништа десити. Бодина је позвао да нападне Скопље. Била је зима и Бодин је на Косово стигао по снегу. Византинци су му пошли у сусрет и тешко га поразили код места Пауни. Бодин је заробљен и послат у манастир Светог Сергија одакле је пребачен у Антиохију. Отуда се спасао помоћу млетачких морнара унајмљених од стране краља Радослава, Михаиловог брата и наследника на владарском престолу Србије (док се у другим изворима спомиње да их је унајмио сам Михаило). Све то је пољуљало Михаилов положај, али после 1072. године нема података о његовом односу са Византијом[1].

Владавина[уреди]

На царски престо попео се 1081. године Алексије Комнин. У годинама унутрашњих борби, намесник Драча био је Мономахит. Алексије га је сменио по доласку на власт, а Мономахит се склонио код дукљанског владара што није сметало Алексију да их прими као своје савезнике. Михаило се априла 1081. године повезао са Норманима у Барију оженивши свога сина ћерком Архирица, истакнутог норманског присталице. У то време долази до напада Роберта Гвискарда који је за своју прву мету на Балкану изабрао Драч. Уз Гвискарда је пристао Дубровник и Сплит док су албанске вође, Бодин и Млетачка пристале уз Алексија. У борбама око Драча био је присутан и Бодин, али није се укључио у сам сукоб. По освајању града се повукао са својом војском што је утицало да се повуче и рањени Алексије. У даљем напредовању Гвискард заузима Скопље, а напада и Охрид. Бодин је можда искористио неприлике Византије да збаци царску врховну власт. Непоуздани Барски родослов каже да је заузео Рашку и Босну и да је за жупане поставио два своја дворанина: Вукана и Марка, а у Босни Стефана[2].

Гвискард је принуђен да се 1082. године врати у Италију, а његовог сина Боемунда Византинци потискују. Венецијанци заузимају Драч. Гвискард је поново напао, али је умро 1085. године. У Барском родослову забележен је податак о Бодиновом освајању Дубровника и подизању једне куле која се касније називала „кула краља Бодина“. У Бодиновој политици значајну улогу имао је град Бар што се види из његовог настојања да епископија у Бару добије ранг архиепископије. За то се обратио папи Клементу III, а не Гргуровом наследнику Урбану II . Клемент је 1089. године издао булу којом је одобрио употребу надбискупског палија од стране дукљанског архиепископа Петра и одредио које су му епископије подређене (11 епископија). Неке од њих су отргнуте архиепископу Дубровника, а неке архиепископу Драча.

Бодин се након завршетка рата сукобио са дуксом Јованом Дуком. У једној од већих битака Дука је заробио Бодина. Није познато где се и када одиграла битка ни како се Бодин ослободио. Вођена је између 1085. и 1090. године. Бодин се у изворима помиње још једном, када је у Скадру пријатељски дочекао део крсташа који су 1096/7. године под Рајмундом Тулушким пролазили преко Балкана[3].

Смрт[уреди]

Година Бодинове смрти дуго времена није могла да се утврди. Помињале су се године попут 1101—1102. или 1107—1108. Најновија истраживања показала су да је највероватније да умро у периоду фебруар-март 1099. године.[4]

Преци[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Стефан Војислав
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Михаило Војислављевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Самуило (цар)
 
 
 
 
 
 
 
10. ?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Неда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Константин Бодин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Теодосије Мономах
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. ? Мономахина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Историја српског народа 1, pp. 190-192
  2. Историја српског народа 1, pp. 194
  3. Историја српског народа 1, pp. 195-196
  4. Тибор Живковић: Два питања из времена владавине краља Бодина, Зборник радова Византолошког инситута XLII, 2005. страна 56, Приступљено 8. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • „Константин Бодин”. Народна енциклопедија. 1927. 
  • Тибор Живковић, Дукљанско-византијски рат 1072-1075, Историјски часопис, бр. 47. pp. 35-57, (2000) 2002.
  • Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање
  • Византијски извори за историју народа Југославије, том 3, Научно дело, Београд (1966)

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Михаило Војислављевић
Краљ Дукље и Србије
(око 1081.-око 1101.)
Наследник:
Михаило II и Вукан
Претходник:
Петар Дељан
Титуларни цар Бугарске
(1072.)
Наследник:
Петар IV
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}