Разговор:Сичуан/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ви који кажете да је ово „Сичуан“ сте примитивци који и не знате шта је Правопис. Иван Клајн је прокоментарисао моје писмо у НИНу у новембру месецу и закључио да се устаљена имена (Нанкинг, Харков, Синкјанг) по Правопису НЕ МОГУ МЕЊАТИ, без обзира како се изговарају у оригиналном језику. Докле ће незналице и аматерски познаваоци Правописа без језичке културе водити коло на википедији?--Јакша (разговор) 22:30, 14. јануар 2010. (CET)

Википедија:Без личних напада! -- Bojan  Razgovor  22:32, 14. јануар 2010. (CET)

!--Бојане, да ли ја заиста за сваку глупост треба да тражим савет Ивана Клајна, а онда када га добијем, да и даље да трпим иживљавања такозваних познавалаца Правописа који умеју боље да га тумаче него Клајн? Огорчен сам и њима и вама администраторима који то дозвољавате.--Јакша (разговор) 00:46, 20. јануар 2010. (CET)

Иван Клајн каже да је Сечуан.--Јакша (разговор) 00:50, 20. јануар 2010. (CET)

Ово је врхунац и ако сам престао да се надам да ће неко завести реда ту ипак је превише. Ево пошто сам пријатељ и са радио Пекингом његови преводиоци на Српски лепо кажу да се ради о Сечуану (неведено у листу који издају "Пријатељ слушалаца"). Ако је по правопиму много је и он је неупотребљив и на срамоту--Vcesnak (разговор) 01:17, 20. јануар 2010. (CET)

Не желим да улазим у расправе у вези са Правописом. Нисам довољно стручан за ту проблематику. Пажњу ми је привукао начин на који Јакша и Слаја тренутно решавају несугласице око назива овог чланка, односно провинције која је предмет чланка. Све несугласице тог типа треба расправити на страницама за разговор конкретних чланака или на делу Трга који се бави правописним питањима. Сигуран сам да ће се тако у решавање оваквих и сличних недоумица укључити и други корисници што ће допринети бржем проналаску решења. Константно мењање наслова чланка, без покушаја да се настали проблем превазиђе, убудуће неће бити допуштено. То нарушава радну атмосферу на пројекту и одвраћа кориснике који би хтели да доприносе тим чланцима. Неке од коментара на овој страници сам „сакрио“ јер је непримерено да се такви коментари налазе било где на Википедији с обзиром да представљају очигледно лични напад на неистомишљенике. Убудуће ће овакве ствари бити санкционисане без даљих упозорења. Надам се да ћете ипак показати иницијативу да кроз конструктиван дијалог решите овакве и сличне проблеме, односно да неће бити потребе за било каквим интервенцијама администратора. То је у интересу пројекта, појединачних корисника који желе да доприносе на овом и другим чланцима и у интересу заједнице у целини. --micki ^talk 10:37, 23. јануар 2010. (CET)

Колико сам ја успио да сазнам, Сечуан (Szechwan) је стара транскрипција, а Сичуан (Sìchuān) нова по Пинјину, односно званичном кинеском систему за фонетску транскрипцију, који је постао међународни стандард још 1982. године. Такође, колико знам, неки језици су ажурнији у прихватању нових кинеских фонетских транскрипција, а неки нису. Како је код нас регулисано, не знам, али у сваком случају вријеђањем нећемо ништа ријешити на овом пројекту. Још једна ствар, и опет колико сам упознат, Кинези су одувијек дефинисали како се изговарају имена њихових географских појмова, преко њиховог званичног система за фонетску транскрипцију, а могуће измјене су други само прихватали, тако да данас, на примјер, скоро сви у свијету прихватају Бејџин умјесто Пекинг, такође по Пинјину, а ми чак немамо ту верзију ни као преусмјерење на Пекинг. --Славен Косановић {разговор} 10:56, 23. јануар 2010. (CET)

скоро сви у свијету прихватају Бејџин - у супротности, скоро нико у свету не га је прихватио, например ru:Пекин, fr:Péking, de:Peking, es:Pekín bg:Пекин. На француском, немачком, руском, шпанском, бугарском Бейджин/Beijing никада не се користи, значи на великим jезицима Европе (први четири) то име није прихвачено са jединим изузетком енглеског. А ми смо сви у Европи. Bogorm (разговор) 18:34, 3. март 2010. (CET)

---

А сад да видимо шта пише у "Правопису, т.103б":

Правила која се утврђују не треба схватити као ретроактивну обавезу и мењати ликове имена која су већ ушла у постојани изражајни обичај, а онда и у стручну и другу литературу. То нпр. значи да не треба мењати имена из кинеског језика типа Пекинг, Сун Јат Сен, Чанг Кај Шек, Куомитанг или пак из португалског Рио де Жанеиро, Васко да Гама, Магелан (па и новије Јанеш) - без обзира на нова правила.

Види ли ико у наведеним примерима Сечуан? Мени се чини да је корисник Јакша себи исувише дозволио, па је САМ почео да одређује "која су имена ушла у постојани изражајни обичај".

А ево шта пише у т.134 на страни 218:

I слоговно као и (иако се иза неких сугласника изговара мукло, глас типа "шва" или руског ... и пољског у): Чен Ји (CHEN YI, пол.), Сичуан (SICHUAN, провинција).

И изгледа да је корисник Јакша НАПОКОН признао Правопис српског језика.

--Sly-ah (разговор) 11:02, 23. јануар 2010. (CET)

Опет да замолим све учеснике дискусије да не употребљавају личне коментаре, или личне квалификације, јер тако нешто само може да доведе до неког конфликта, који на крају може да доведе до интервенције администратора, при чему сви губимо. Корисници који су у сукобу, а и администратори што морају да интервенишу, другим ријечима, губи пројекат. Сви знамо да је наша језичка литература понекад изгледа као гордијев чвор и ваљда би нови Правопис требао да ријеши многе од тих проблема. Док не изађе, једино на шта се можемо ослонити, за сада, је на његову садашњу верзију. --Славен Косановић {разговор} 11:24, 23. јануар 2010. (CET)

НИН број 3074 од 29. новембра 2009, Иван Клајн каже (у одговору на моје писмо): »У англосаксонским земљама влада начело политичке коректности. Можда због колонијалистичке и империјалистичке гриже савести, труде се да свако страно име изговарају према изворном облику, без обзира на своју традицију... Тако је и Нанкинг постао „Нанђинг“, а Бомбај „Мумбај“. Наш Правопис, напротив, на више места наглашава да устаљене облике „не треба мењати ради изговора ближег изворном језику (тачка 103б)“.« Ни Нанкинг ни Хонг Конг нису на списку примера које наводиш. Тај списак од 3-4 примера је само илустрација правила које се примењује на шири скуп топонима.--Јакша (разговор) 11:17, 23. јануар 2010. (CET)

Не би се сложио с том констатацијом Клајна, јер овдје он не говори о српском језику, па себи дозвољавам да се не сложим. Шпанци нису англосаксонци, па су ипак прихватали и прихватају нове Пинјин облике, а и многи други у Европи, који немају никакву колонијалистичку прошлост. То је чисто ствар језичко-техничке одлуке. И у Шпанији је стручна и научна литература препуна Пекинга и Сечуана, али је сада ипак Бејџин и Сичуан. --Славен Косановић {разговор} 11:24, 23. јануар 2010. (CET)

Па ти се онда сложи са слиахом. Он је већи стручњак за Правопис.--Јакша (разговор) 11:28, 23. јануар 2010. (CET)

Такође се не би сложио да модерни енглески и шпански језик схватају своју „традицију“ као нешто непромјењљиво и вјечно, као што је понекад случај код нас. То су врло динамични језици који лако стварају, али и прихватају нове ријечи и појмове. Овдје није ствар да ли се ја слажем с неким или не, лично мислим да је наш језик врло статичан за ова савремена времена, зато и има толико проблема са страним ријечима и изразима, али ако је већ Правопис прописао Сичуан, зашто да измишљамо топлу воду. --Славен Косановић {разговор} 11:34, 23. јануар 2010. (CET)

---

Славене, у Правопису српског језика, у одељку о транскрипцији са кинеског лепо је објашњено шта је пинјин транскрипција, а такође је уочљиво да су аутори имали уравнотежен приступ код одређивања укорењених ликова, односно оних који су ушли у праксу и које не би требало мењати и оних које свакако треба транскрибовати на основу пинјин транскрипције. У Правопису је такође наведено неколико примера за први случај, а много више за други. Чињеница ја да је Јакшино писмо Клајну било "поновно откривање Америке" и да се одговор на Јакшино питање налази у Правопису (истом оном којег Јакша упорно не признаје). Самим тим, Клајнов одговор је очекиван и у њему нема спорних момената, али је најзанимљивије како Јакша славодобитно маше тим одговором, иако тезе из тог одговора нико није доводио у питање. Проблем је што је Клајн навео неколико примера као илустрацију за устаљене и укорењене облике, али НИГДЕ није навео НИ Сечуан, ни Сјиан као облике које не би требало мењати, односно, који су укорењени. Самим тим, Јакшино позивање на Клајна је смешно, јер, сложоћеш се, није Јакша овлашћен да одређује шта је укорењено, а шта не, већ су за то овлашћени наши лингвисти. С друге стране, у Правопису српског језика стоји да су облици које не би требало мењати, поредн горе наведених, и Мао Цедунг, Нанкинг, Чункинг, Тјенцин, дакле, сви они облици које је Јакша, заједно са Антом, изменио у оној акцији "преимоеновања кинеских провинција и градова", иако је ти укорењени облици наведени у Правопису (на који се Јакша сада позива). Зато сам мало и изменио шаблон о Кини и прилагодио га Правопису, односно, управо ономе за што се Јакша залаже: вратио сам по Правопису укорењене облике, а ове друге топониме сам транскрибовао у складу са Правописним правилима. И сада сам ја прзница и набеђени правописац и примитивац (епитет који ми је доделио Јакша који за то није био ни опоменут, а камоли блокиран и који је брижљиво, да нико не види, склоњен са стране за разговор), а Јакша је конструктивни и плодни сарадник. Да закључим, Јакша би могао да пошаље ново писмо Ивану Клајну и да га замоли за одговор: КО је овлашћен да одређује који су облици укорењени у српском језику, а који не?

--Sly-ah (разговор) 11:31, 23. јануар 2010. (CET)

Схватам да наши лингвисти нису могли да пресјеку почетком деведесетих у том Правопису, надам се да у новом хоће, ту причу око старих и нових облика. Прављењем те неке ”политичке” равнотеже само су још више закомпликовали ствари и управо на неки начин навели кориснике истог, да одлучују о томе шта је устаљено а шта не, када нема јасно наведених примјера. Тако да тај Правопис, умјесто да ријешава недоумице, врло често их сам ствара, отуда и толика писма његових корисника, ауторима истог. У сваком случају, овдје имамо јасан примјер, те као што рекох, не би требали измишљати топлу воду. Евентуално на почетку навести да је стари облик био Сечуан, као што је урађено на многим другим Википедијама.--Славен Косановић {разговор} 11:55, 23. јануар 2010. (CET)

---

Претенциозно је говорити о некаквој "политичкој" равнотежи, поготово кад је транскрипција у питању. У сваком случају, крајем јануара (или почетком фебруара) излази Правописни речник српског језика са правописним саветником аутора Милана Шипке и у супервизији Ивана Клајна на 1600 страна са преко 100.000 одредница. Такође се очекује скоро излажење новог Правописа. Сигуран сам да ће објављивање ових књига смањити овакве дискусије на минимум (наравно, опет ће се наћи мудрови који те ккњиге "неће признавати").

--Sly-ah (разговор) 12:12, 23. јануар 2010. (CET)

Под ”политичко” равнотежом сам мислио на став да неке ”устаљене облике” не треба мијењати. Онда су требали јасно, или барем приближно, дефинисати и вријеме устаљености, и/или јасно образложити шта се подразумјева под устаљеношћу. Па чак и навести из којих других језика, нам долазе ти неки устаљени облици. Такође се надам да ће новим издањима језичке литературе бити рјешене многе недоумице. --Славен Косановић {разговор} 12:27, 23. јануар 2010. (CET)

Иван Клајн ће сигурно да одговори: Питајте Sly-ah-а, он је најпаметнији и најовлаштенији за то.--Zrno (разговор) 11:52, 23. јануар 2010. (CET)Зрно

---

Тај списак од 3-4 примера је само илустрација правила које се примењује на шири скуп топонима

Одлично. Има ли где тај списак (у некој лингвистичкој литератури, речнику итд.) или ћемо се ослонити на Атлас Мона и Мањане од 100 евра?

--Sly-ah (разговор) 11:57, 23. јануар 2010. (CET)

Видим да су кинески градаови сада много боље именовани (изузев Сјиана). Разлог зашто сам их раније другачије третирао је огроман притисак заједнице која много чита Прћићеве трактате и погрешно их примењује на све и свашта (Славен је један пример - без вређања, молим). Да бих избегао проблеме, пристао сам на облике које је предложио један колега географ. Проблем су имена провинција за које изгледа сматрате да се принцип уобичајености не примењује, јер правопис не даје примере. Зашто је онда Баварска, Каталонија, Тибет, Штајерска, када ови облици не одговарају оригиналном изговору? Јасно је да се принцип устаљених облика треба да примењује и на провинције (и државе). Сматрам да су у Кини то: Тибет, Синкјанг, Манџурија, Тајван, Унутрашња Монголија и Сечуан. Очигледно, неки се не слажу у случају Сечуана и Синкјанга. Тјенцин и Чунгкинг су много мање познати и укорењени, па опет спадају у ову категорију.--Јакша (разговор) 12:00, 23. јануар 2010. (CET)

За остало не знам, али што се тиче Каталоније умјесто Каталуње, разлог је што нам је име ове шпанске аутономне заједнице дошло преко енглеског. Зашто преко енглеског? Не знам. Вјероватно слично као Беч, преко мађарског. Што се тиче кинеских топонима, па у цијелом свијету је прихваћено да Кинези стандардизују те своје транскрипције и оне долазе преко система Пинјин. Зашто код нас има изузетака? Зато што су наши лингвисти донијели језичко-техничку одлуку да нека имена кинеских топонима не треба ажурирати. Разлог? Треба њих питати. --Славен Косановић {разговор} 12:13, 23. јануар 2010. (CET)

Видим да су кинески градаови сада много боље именовани

Немаш појма колико ми све то значи. Географски ауторитет Јакша је одобрио моје измене. Ја сам срећан човек.

(изузев Сјиана).

Јбг, лепо ти кажем да Сјиан није наведен као пример у меродавној лингвистичкој литератури. А у Правопису је наведено да се XIAN транскрибује као Сјен (без навођења било каквих изузетака). Сем тога, да је и остало Сјиан, морало би бити Сјијан, сходно т.103д Правописа (стр. 190).

је огроман притисак заједнице

Уоппште ми није јасно о чему причаш. Који "притисак" и које "заједнице"? А, ти вероватно мислиш на Анта, Зрна и остале конструктивне чланове Википедије? Да, да, морам признати да није лако живети и радити под притиском таквих интелектуалних громада.

која много чита Прћићеве трактате

Какве везе има твртко Прћић са транскрипцијом са кинеског?

Да бих избегао проблеме,

Које проблеме?

које је предложио један колега географ.

А тај колега је на својој корисничкој страници великим словима написао да не Признаје правопис српског језика. Ја верујем да си ти то знао у том тренутку, али да си дилему "за Правопис - или против Правописа да напакостим Слаји" решио на себи својствен начин.

Сматрам да су у Кини то ... Синкјанг и ... Сечуан.

Шта да се ради. Лингвисти (односно писци Правописа) то не сматрају.

Тјенцин и Чунгкинг су много мање познати и укорењени,

Одакле ти то знаш?

Мене само интересује зашто се се ономад иживљавао на мојим изменама враћајући Анхуеј у Анхуи итд. када сада "видиш" да су кинески градови много боље именовани? И да ли ти то сада признајеш Правопис или је по среди још једна од твојих фаза типа "сад признајем" а "сад не признајем Правопис"?

--Sly-ah (разговор) 12:44, 23. јануар 2010. (CET)

Притисак заједнице је настао овако: Т. Прћић је изнео теорију о апсолутном поштовању изворног изговора у транскрипцији са енглеског, коју је покушао да примени и на друге језике. Онда је овде лоби „поштоваоца Правописа“ донео апсурдно и противправописно решење да се за транскрипцију из енглеског (па и других језика, по аналогији) користе правила ТП, без обзира шта сугерише Правопис. Неким корисницима се овај принцип допада, јер мисле да српску транскрипцију треба прилагодити енглеској (Бејђинг и слично). Објективно, мислим да је велики град у централној Кини Ксијан (тако се помињао), а Сјиан је била сугестија других. Сјен је потпуно непрепознатљиво решење. Мој кинески колега каже да је из провинције АНХУИ, али можда није добро упућен.--Јакша (разговор) 13:03, 23. јануар 2010. (CET)

Ako smem da primetim, kaže se "LOBI poštovALACA Pravopisa", a ne "LOBI poštovAOCA Pravopisa". U potpisu: Pripadnik lobija poštoVALACA Pravopisa.--Јагода испеци па реци 13:17, 23. јануар 2010. (CET)

Што је веома битно за дискусију.--Јакша (разговор) 23:16, 23. јануар 2010. (CET)

Т. Прћић је изнео теорију о апсолутном поштовању изворног изговора у транскрипцији са енглеског

То напросто није истина (нећу овде употребити један синоним који ти често користиш). Прћићу је основа за транскрипцију са енглеског ИПА-запис,а транскрипција је прилагођена морфолошкој структури српског језика. Надам се да си и сам свестан који су глупост извалио када се рекао да је Прћић изнео теорију "о апсолутном поштовању изворног изговора у транскрипцији са енглеског". Прво, то је, знаш и сам, немогуће, а друго, Прћић је навео мноштво примера устаљених и укорењених транскрипција које не би требало мењати и усклађивати са његовим системом.

коју је покушао да примени и на друге језике.

И ово није истина. Прво, изворна транскрипција са енглеског се не може применити на друге језике, зато што су то други језици, а друго, ако мислиш на ИПА-запис, само да те подсетим да ИПА значи Међународни фонетски алфабет.

Онда је овде лоби „поштоваоца Правописа“ донео апсурдно и противправописно решење да се за транскрипцију из енглеског (па и других језика, по аналогији) користе правила ТП, без обзира шта сугерише Правопис.

Неистина. Не постоји никакав лоби поштоваоца Правописа, нико није донео никакво решење, а транскрипциони систем енглеских личних имена ТП је прихваћен због тога што Правопис није имао задовољавајућа решења за транскрипцију са енглеског, јер је полазио од изворне графије, док је Прћић пошао од ИПА-записа, будући да су правила транскрипције са енглеског на основу изворне графије врло непрецизна и растезљива, па тако за један двослов може бити неколико варијанти преношења, а никад не знаш која је права осим у случају када постоји ИПА-запис.

(па и других језика, по аналогији)

Неистина. За транскрипцију личних имена са других језика коришћене су одредбе из Правописа (који ти и теби слични не признају), а никад није коришћен ИПА-запис ни за транскрипцију са француског, ни за транскрипцију са немачког, ни за транскрипцију са италијанског (осим у изузетним и нејасним случајевима, којих је у овим језицима сразмерно мало). Правопис је такође коришћен за транскрипцију са холандског иако су неки корисници за ту транскрипцију упорно потурали неке апокрифне Прилоге правопису, па чак и ИПА-запис, а у случају Хермана ван Ромпоја су предлагали да се то презиме транскрибује по узору на енглески изговор!

јер мисле да српску транскрипцију треба прилагодити енглеској (Бејђинг и слично).

Неистина. Бејђинг није енглеска транскрипција, већ транскрипција на основу пинјин латиничне транскрипције коју су пре тридесетак година предложили сами Кинези. Нико на Википедији није тражио да се Пекинг преименује у Бејђинг и ти то врло добро знаш, тим пре што Правопис (којег ти очигледно ниси читао, а ниси читао зато што га не признајеш) сугерише да облик Пекинг (и још неке) не треба мењати јер је укорење и традиционалан у српском језику.

Објективно, мислим да је велики град у централној Кини Ксијан (тако се помињао),

То је само твоје мишљење. Претпостављам да ти је већ познато да се лингвисти углавном не слажу с твојим мишљењем. А ја ипак више верујем лингвистима.

Мој кинески колега каже да је из провинције АНХУИ, али можда није добро упућен.

А мој комшија Жика, аутомеханичар, који је 10 година живео и радио у Кини, каже да је управо Анхуеј. Интересантно, тако кажу и наши правописци, па се све нешто мислим да комшију Жику питам и за транскрипцију имена осталих кинеских градова.

Укратко, цела твоја конструкција је заснована на неистинама и подметањима и на, сада се то већ може рећи, једном патолошком облику неподношења (боље речено, мржње) према свему ономе што долази од мене, а тиче се сарадње на Википедији. Не пропушташ прилику да ме назовеш примитивцем, правописним мафијашем, монструмом, лажеш, подмећеш, немаш доказе ни за једну своју "теорију" и упорно се држиш тезе да овакве као ја треба "уништити" , односно, протерати са Википедије.

--Sly-ah (разговор) 13:40, 23. јануар 2010. (CET)

Без личних напада! Још једном потсећам учеснике расправе на ово. --micki ^talk 13:57, 23. јануар 2010. (CET)

Актуелни правопис експлицитним примјером каже Сичуан и ту нема простора за дискусије никакве врсте. За стил и начин "аргументовања" су обојица заслужили по блок од најмање 7 дана, зато што им то није први изгред те врсте. Моја два динара. --Kašter (разговор) 00:37, 24. јануар 2010. (CET)

Укратко: ТП је предлагао транскрипције типа Ајзак Њутон, Единбра и слично, па су други лингвисти морали да га зауздавају. Није ми познато да се он залаже за било који устаљени облик. Покушавао је да исправља и Рио де Жанеиро. ИПА запис за енглески који се говори у Аустралији, Јамајци, САД, Енглеској и Индији ће бити различит за сваку варијанту, и не видим да може бити релевантан репер. Твоја другарица која је горе ускочила са примедбом (видите како сам паметна) је водећи пропагатор идеје: Прћић за енглески, Правопис за остале језике. То решење није усвојено у важећем Правопису и стога је ирелевантно. Сви европски језици, изузев румунског и енглеског, кинеску престоницу зову Пекинг (или слично). Предлога за прелазак на Бејђинг је било (Срби су примитивни, па заостају за светом, или терају инат са својим конзервативним ставом, или лингвисти намећу неразумне норме... - види Славенов коментар на овој страници). Помињање некаквог аутомеханичара Жике није ни духовито, ни умесно, и показује да желиш да утишаш оне са којима се не слажеш на све начине. Узгред, мој колега инжињер из провинције Анхуи је Пенг Ћао из града Маншан. Сичуан не постоји, једноставно због тога што готово нико у српском језику не користи то име (350 Serbian pages for сичуан), док је Сечуан општепознат (10,700 Serbian pages for сечуан). Цитат са www.chinainfo.co.yu [1]: „U Beogradu je upravo završena poseta visoke delegacije Kineske banke za Razvoj (CHINA DEVELOPMENT BANK) iz grada Chongqing (čita se: Čunćing) iz provincije Sichuan (čita se: Sečuan)...“.--Јакша (разговор) 01:52, 24. јануар 2010. (CET)

Па, побогу, Каштеровићу, где си ти досад? Зашто ову горњу реченицу ниси написао пре 15 дана када је корсник Јакша започео рат измена иако сам ја у првој измени навео Правопис као референцу, а онда сам детаљно наводио страницу, па чак и тачку Правописа са нареченим примером? Зашто нико од пустих администратора није стиснуо петљу и указао кориснику Јакши на чињеницу коју си ти горе навео? Него су се сви нешто устручавали и снабивали као сеоске младе, као, нису они стручни за правопис нити за правописна питања. За правопис не треба никаква посебна стручност. Правопис се узме и чита се одредница релевантна за одређени проблем. Сем тога, наши врли администратори би требало већ једном да се изјасне каква је политика Википедије на српском језику у погледу поштивања Правописа - ако се признаје и поштује актуелни Правопис (што би било очекивано и нормално), онда да се свим оним сарадницима који не признају исти дискретно напомене да греше. А ако се којим случајем не признаје Правопис, онда се Слаји и још некима дискретно напомене да престане да смара са Правописом и да на српској Википедији свак има право да пише у складу са својим, личним Правописом и да правописне проблеме решава консултујући се са комшијом Жиком, колегом географом Миком и, наравно, Гуглом. Моја два динара. --Sly-ah (разговор) 02:04, 24. јануар 2010. (CET)

---

Па нема се времена за бацање као прије Делићу. :) Проблем на овој Википедији је стари и заснива се на њеном концепту и добрим дијелом на "заједници" која је уређује. Конкретно, да би се између двије опције препознала она исправна, потребно је имати толерантне заговорнике тих опција, који су спремни прескочити преко своје сјенке ако су суочени са непобитним аргументима. Умјесто тога све чешће, на жалост, упорност побјеђује мудрост. Зашто је то тако, не бих овдје, пошто је то нека сасвим друга и већ виђена дискусија. --Kašter (разговор) 03:50, 24. јануар 2010. (CET)

Укратко: ТП је предлагао транскрипције типа Ајзак Њутон, Единбра и слично, па су други лингвисти морали да га зауздавају.

Још једна неистина. Немаш никаквих доказа за то.

Иван Клајн у часопису Језик данас објашњава зашто није могуће прихватити Прћићеве сугестије у овим случајевима. Знаш ти то добро, него се правиш наиван.--Јакша (разговор) 02:49, 24. јануар 2010. (CET)

Није ми познато да се он залаже за било који устаљени облик.

А то је твој проблем.

--Sly-ah (разговор) 02:04, 24. јануар 2010. (CET)

Проблем имају они који нису способни за пристојну и логички аргументовану комуникацију.--Јакша (разговор) 02:49, 24. јануар 2010. (CET)

Znači Brehtov književni klasik koji posedujem iz 1954. godine glasi "Dobri čovek iz Sičuana", a ne "Dobri čovek iz Sečuana" kako piše na korici. E svašta ću još pročitai na ovoj Vikipediji. Zar 55 godina nije dovoljno da bi se neki naziv smatrao ustaljenim?--Grofazzo (разговор) 02:41, 24. јануар 2010. (CET)

Ево и примера из 1949: [2]. Никола (разговор) 09:48, 24. јануар 2010. (CET)

Врло леп пример. И jа мислим да назив чланка треба бити Сечуан. Треба вратити чланак на верно име. Bogorm (разговор) 18:52, 3. март 2010. (CET)

---

Одлично. Ја предлажем да све те примере (колико видим, има их чак два) копирате, скенирате или већ шта, па да их заједно са резултатима претраживања путем Гугла фино пошаљете Пижурици и осталим ауторима Правописа, са напоменом да ви мислите да је укорењено Сечуан и да су правописци погрешили. Иако мислим да је за тако нешто мало касно, будући да је излазак новог Правописа предвиђен за пролеће ове године. Предлажем да се сви мало стрпимо, да сачекамо излазак новог Правописа (Клајн га управо редигује и у тренутку када је давао интервју за НИН редиговао је одељак о транскрипцији са енглеског кооји је урадио, по Клајновим речима, Твртко Прћић), и да све одредбе из тог Правописа примењујемо на Википедији. У фабруару би требало да изиђе и Шипкин Правописни речник (на преко 1600 страница) па предлажем да сачекамо и тај приручник. Мени изузетно ласка што сте ви ту гомилу од чак два примера о укорењености облика Сечуан поднели мени на увид, вероватно сматрајући да сам ја један од аутора Правописа, или да имам ту могућност да сугеришем неке измене правим ауторима истог у смислу: Чујте, Иване и Твртко, ја сам сувише стар за те ствари, али мислим да сте погрешили ту, ту и ту, а с тим се слажу и моји добри пријатељи са Википедије), али вас морам разочарати: ја с том гомилом примера и референци не могу ништа да учиним и сви сте губили своје драгоцено време шаљући је мени на увид.

--Sly-ah (разговор) 11:08, 24. јануар 2010. (CET)

(350 Serbian pages for сичуан), (10,700 Serbian pages for сечуан) - неко је овде у гадном раскораку са језичком праксом у српском језику. Је ли проблем у недостатку општег образовања?--Јакша (разговор) 01:20, 25. јануар 2010. (CET)

Како рече Данило Киш, опасни су људи који су прочитали само једну књигу у животу, па била то Библија или Правопис. Они који су прочитали више, знају да се најпознатија кинеска провинција зове Сечуан.--Јакша (разговор) 23:59, 26. јануар 2010. (CET)

Слушај Јакша, не знам који ти проблем имаш, али овдје крешеш по свима редом. То није у реду. Ако имаш неки проблем са Златком или неким другим појединцем, расправи то већ једном за свагда на његовој страни за разговор или неком форуму. Знам ја да многе ствари нису какве би (и по моме мишљењу) требале да буду. Али, овдје се мора радити по неком стандарду. Најпоузданији стандард који тренутно имамо је важећи Правопис српског језика. Бар за оне ствари које су експлицитно наведене у Правопису не може бити дискусије. Да ли ти сматраш да је нешто што сам овдје навео погрешно? Поз, --Kašter (разговор) 20:22, 27. јануар 2010. (CET)

Или си необавештен, или си лицемеран. У маси случајева се приручницима Т.Прћића даје предност у односу на Правопис. И, наравно, нико нема петљу да се томе успротиви.--Јакша (разговор) 22:26, 27. јануар 2010. (CET)

Не причам ја ни о каквој маси случајева, него о експлицитно наведеном случају. У Правопису фино пише Сичуан. О томе ти говорим, а ти се ухватио Прћића као пијан плота и вријеђаш све редом.

А зашто се поштоваоци Правописа у неким случајевима (противно садашњем Правопису) залажу за рјешења која нуди Прћић и која су "скоро па усвојена" али још незванична, то је друга прича и о њима имам (вјероватно) слично мишљење као и ти. И те приче не припадају на разговоре ових правописно јасних чланака. То можете, као што рекох, ријешити негдје другдје и то је оно што ми овдје смета.

Ако је ситуација толико ескалирала, можемо припремити и предлоге за (још једно?) гласање у вези питања "Правопис да или не тј. са или без Прћићевих амандмана", па да администратори после тога имају платформу по којој могу да одлучују у спорним случајевима а корисници по којој да раде. --Kašter (разговор) 23:08, 27. јануар 2010. (CET)

Било је бар 3 гласања, чак и гласања да ли да се гласа [3]. Џаба. Мафија је саботирала сва гласања. Најгласнији поклоник Твртка Прћића је управо онај који инсистира да је „Сичуан“ правописно правило.--Јакша (разговор) 20:54, 28. јануар 2010. (CET)

Сичуан или трад. Сечуан, Правопис стр. 465 — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎Јакша (разговор • доприноси) | 21:37, 17. август 2010.