Разговор:Спасите нашу децу/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Kandidatura

Jel ovaj članak predložen da se uvrsti među izabrane (dobre ili sjajne?)?--Војвода разговор 13:11, 10. јул 2011. (CEST)

Нажалост није још завршен. Знам да је неодговорно што сам га незавршеног ставио на портал, али ми се чинио добар и овакав. Уствари, завршен је главни дио око уредбе у Мајамију, сада требам додати о националном утицају ове кампање. Широм САД су покренуте сличне иницијативе, а врхунац је била Бригсова иницијатива. Што се тиче кандидатуре мислио сам изабрани чланак за прошли мјесец предложити за добар или сјајан , али сам се предомислио. Ако имаш времена, прочитај га, па ми реци шта мислиш да ли се тај чланак може кандидовати. --В и к и в и н дбла бла 13:49, 10. јул 2011. (CEST)

Da li da čitam sada ili kada članak bude skroz gotov?--Војвода разговор 13:58, 10. јул 2011. (CEST)

Мислио сам да прочиташ изабрани за прошли мјесец. Он је завршен, али је поприлично дуг. Овај ће бити завршен за пар дана.--В и к и в и н дбла бла 14:09, 10. јул 2011. (CEST)

Ok, danas sutra ću to da pročitam, ne mogu da kažem tačno kad jer me ove vrućine onemogućavaju u redovnim aktivnostima. Što se obima tiče članak je svakako zadovoljio taj kriterijum a za ostalo ću staviti komentare na stranici za razgovor.--Војвода разговор 14:31, 10. јул 2011. (CEST)

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Расправа траје до 24. октобра у 11:00.--В и к и в и н дР 11:17, 17. октобар 2011. (CEST)

Занимљив текст. О овој тематици сам знао нешто мало и то углавном преко филма Милк, и верујем да је аутор савесно урадио чланак. У сваком случају одличан посао Вики.--Никола (разговор) 17:40, 17. октобар 2011. (CEST)

Хвала, ово ми је први чланак који сам номиновао за сјајан тако да, ако ти или било ко други имате икаквих примједби слободно их изнесите овде. Још једном хвала на коментару.--В и к и в и н дР 18:09, 17. октобар 2011. (CEST)

Након првог читања стварно нисам нашао ни једну озбиљнију примедбу да би је износио овде. Прочитаћу сигурно још једанпут па ако шта нађем ћу да ти јавим (али чисто сумњам да ће бити разлога за то хихи). Само напред Вики.--Никола (разговор) 19:11, 17. октобар 2011. (CEST)

Ако нико у Србији, бар се Википедија бори против хомофобије. Одлично је одрађено, иако мени овакав тип референци не одговорава..типа Фејес, стр. 136., Клендинен, стр. 385, бла, бла..ако већ књига има на исбн-у, може да се доведе у стандардни облик, макар је хиљаду пута постављали као референцу..мада, то је само ствар укуса.. --Pavlica talk 19:22, 18. октобар 2011. (CEST)

Постоји одјељак „литература“ у којем су наведене све те књиге, заједно са пуним именом аутора, издавачем, годином, а ту је и ISBN. Е сад, да ли би требало то понављати у свакој референци, не знам, али није проблем да се уради.--В и к и в и н дР 19:27, 18. октобар 2011. (CEST)

Pavlice, nije to stvar ukusa, nego konvencije. A u naučnim radovima to se radi baš tako. Nema potrebe sto puta navoditi jedno te isto. --Јагода испеци па реци 21:43, 18. октобар 2011. (CEST)

Свака част, Вики. Одлично написано. --Јагода испеци па реци 21:54, 18. октобар 2011. (CEST)

Хвала!--В и к и в и н дР 23:17, 18. октобар 2011. (CEST)

И заборавио сам да додам да је овај чланак вишеструко значајан управо у борби против хомофобије на овим просторима и уопште у борби за људска права. Јер доћи ће некада и неки "србенда" па ће из радозналости прочитати ово са девизом "де мајке ти да видим јесу ли испребијали педере на крају", па можда и том србенди на крају који кликер проради у ономе што се зове мозак по сконта неке ствари. Због тога Вики што се мене тиче имаш моју безрезервну подршку на гласању, и уопште у вези са оваквим стварима. Јер што се мене тиче мени је увек било It's OK to be gay!--Никола (разговор) 23:27, 18. октобар 2011. (CEST)

Боже, нисам знао да је Никола овако либералан! Зајебавам се. Драго ми је Вики што си се (коначно) одлучио на ово. Још га нисам прочитао у потпуности, али сам га читао у деловима, док је писан. --Болен (р) 14:10, 23. октобар 2011. (CEST)

п.с. Никола, ако ниси, одгледај Планину Броукбек. --Болен (р) 14:13, 23. октобар 2011. (CEST)

п.с. Било би добро да тај чланак буде изабран за добар. --Болен (р) 14:13, 23. октобар 2011. (CEST)

П.С.Пи.Еса. Гледао и филм и читао књигу, обоје одлични али ми је књига за нијансу боља (више пружа машти на вољу).--Никола (разговор) 21:46, 23. октобар 2011. (CEST)

Коментари са гласања

Било би боље да постоји шаблон: не морате читати ако вас мрзи. Ја сам (као и цела заједница) за разговор. Није српски ћутати. --Болен (р) 11:26, 26. октобар 2011. (CEST)

Промијенио сам боју кутијице и повећао слова, надам се да је сада боље. Иначе, можда те кутијице нису ни потребне, али их користим како бих разбио монотонију када има много текста.--В и к и в и н дР 17:06, 25. октобар 2011. (CEST)

По мени чланак заслужује налепницу ПОВ. Не знам да ли су сви који су гласали прочитали чланак, али он је доста пристрасан. Брајантова се у целом тексту описује као негативац, док се геј заједница описује као позитивна страна. Не улазим у то ко је заиста ту био позитиван а ко не, али ово сигурно није неутралан и непристрасан чланак. Исто тако могао је неки хомофоб да напише овај чланак у скроз другом светлу и да представи Брајантову као жртву (типа хомосексуалци су вршили притисак на њу, гађали је питама и сл) док се овде ти исти догађаји описују у скроз позитивном светлу. --Јован Вуковић (р) 22:56, 25. октобар 2011. (CEST)

Не слажем се с тобом, али то је твој став. Одјељак Утицај на Брајантову детаљно описује последице по њено здравље и проблеме које је имала. А детаљно су образложени и њени мотиви за предузимање акције. На крају крајева, њена књига се користи као извор. Ниси навео ниједан конкретан примјер пристрасности, само уопштен поглед.--В и к и в и н дР 23:03, 25. октобар 2011. (CEST)

Навешћу пар примјера који ми се не свиђају у овом чланку. Реченица у самом уводу: „Радило се о добро организованој кампањи која је покренула жестоку политичку борбу између неспремних геј активиста и високо мотивисаних хришћанских фундаменталиста.“ Мени ова реченица звучи пристрасно. Не оспоравам једнака права свима, али ако се некоме нешто не свиђа, не мора одмах да буде означен као најгори фундаменталиста, или да се квалификује као спреман за обрачун против противника који је неспреман. Ово спреман и неспреман ми изгледа као квалификација, а не као чињеница. Даље, сам увод ми је тотално нејасан. Изгледа као да је буквално преведен без прилагођавања српском језику. Исто тако нисам сигуран да ли је термин хришћански фундамантализам нешто што је увезено из Америке, или је само квалификација. Плашим се да би можда неко учеснике „Породичне шетње“ могао да квалификује као хришћанске фундаменталисте. Овде је проблем без обзира на позицију, да се не квалификује и угрожава друга страна. Не постоји закон који каже да сви морају да обожавају неку сексуалну оријентацију, или да у супротном буду проглашени за хришћанске фундаменталисте. Даље, видим да је кампању водио власник сауна за хомосексуалце, тако да овде могуће постоји и интерес, па би то можда требало објаснити у чланку. Исто тако не разумијем изразе попут „геј сауна“, могуће због тога што не познајем ову област, али опет ми се чини да се овде буквално преводи са енглеског и ствара нека нова терминологија. Даље, у овој реченици: „Чак се и приказивање геј мушкараца и лезбијки у локалним новинама променило: од предатора до неме, угњетене мањине.“ ја заиста не разумијем шта значи предатор? Је ли то енглеска ријеч написана на ћирилици? Колико знам на енглеском се та ријеч користи како би се у биологији описао положај звијери у односу на жртве, али не знам да је та ријеч прихваћена у српском, па ми и овде опет изгледа да су дијелови буквално преведени без прилагођавања духу српског језика. Тако да на основу више примједни не сматрам да је чланак за сјајан. Исто тако сам све више против чланака у којима не постоје извори на српском, него су сви на страним језицима. Врло често се дешава да неки изрази а и сама тема чланка не постоје у српском језику, па онда аутор сам преводи и сам прилагођава, што опет спада у неку врсту оригиналног истраживања. Примјетио сам и то да се од 114 референци већина односи на неколико књига. пс Врло је могуће да сам и ја овде пристрасан, али исто тако ми у наведеним примјерима изгледа као и да је сам чланак навијачки. Ја лично немам разлог да навијам за ове "хришћанске фундаменталисте", али ми смета ако се неко са најобичнијим ставом на који има право означи као фундаменталиста. Дакле, за мене су овде највећи проблем приступ, квалификације и превод, тако да на основу исказаног не сматрам да је чланак за сјајан. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:14, 26. октобар 2011. (CEST)

Када ти, као одличан познавалац српског језика, будеш писао за Политику, НИН или нешто слично, можда и пређемо на домаће изворе. Геј сауна? Као и геј права, геј лоби, геј икона, геј ово, геј оно. Да ли је Викивинд можда употребио неки израз којим се ови други квалификују? Не! Хришћански фундаменталисти, па? Најгори хришћански фундаменталисти - твој израз, теби несумњиво позната материја. Можда би ти успео да напишеш објективнији чланак о овоме, шта мислиш? --Болен (р) 01:29, 26. октобар 2011. (CEST)

Болен, ја израз хришћански фундаменталисти не познајем. Користио сам га само у контексту чланка, пошто се тамо помиње, и у овом чланку сам се први пут срео са тим изразом. Погрешно мислиш да је хришћански фундаментализам мени позната метерија. Ја сам овде изнио став о чланку а не неку хришћанску теорију. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:53, 26. октобар 2011. (CEST)

Болен, ја сам први који се свађа са Баш-Челиком и не баш сјајан пример, али не би требало да дискутујеш Баш-Челика, већ Баш-Челикове коментаре. Ако можеш лако да их оспориш, утицаћеш на неопредељене. Ево ја ћу реплицирати Баш-Челику. Људи који се позивају на то да је у хомосексуалност грех јер они тако доживљавају једну књигу коју су написали Курта и Мурта пре више хиљада година су хришћански фундаменталисти, тачка. -- Bojan  Razgovor  01:38, 26. октобар 2011. (CEST)

Ја не мислим да је хомосексуалност грех, а и сам сам, као што је већ познато, бисексуалац. Али исто тако та књига за мене није та књига и нису је написали курта и мурта. Верујем у Бога. Да ли сам хришћански фундаменталиста? Не свађам се са њим, извлачим закључке из његових речи. --Болен (р) 01:44, 26. октобар 2011. (CEST)

Одговор за БокицаК: То што се тврди овде, треба описати у чланку и референцирати из објективних извора. Овако се на основу квалификације у чланку доносе закључци. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:55, 26. октобар 2011. (CEST)

Одговор за Болен: Ја сам демократа, и сматрам да свако има право на свој став. Без обзира на ту књигу о којој говориш, чланак не би требао да изражава нетрпељивост према овима или онима. Или да пропагира једнострано виђење ствари. Мене заправо не занима да ли су на једној страни хомосексуалци или хришћани. Говоримо о чланку, а не о томе шта подржавамо у приватном животу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:08, 26. октобар 2011. (CEST)

Одговор је био упућен Бојану. --Болен (р) 02:29, 26. октобар 2011. (CEST)

Нпр овај дио: „Политички активизам америчке геј заједнице трансформисан је доласком Сиде почетком осамдесетих година. Када су геј мушкарци покушали да кроз успостављене политичке канале скрену пажњу на болест и када су наишли на шутњу из владе, неки су почели користити тактике директне акције. Лери Крамер је 1987. основао организацију AIDS Coalition to Unleash Power, која је била одговор не само на владино умањивање или игнорисање озбиљности Сиде у Сједињеним Америчким Државама, него и на стидљивост геј заједнице која није била довољно милитантна.“ Ово „наишли на шутњу из владе“ ми звучи као да је посриједи нека завјера у влади, па онда они ћуте? А у наставку се објашњава да је то изазвало директне акције. Не знам да ли треба сви који болују од рака да против владе предузму директне акције, пошто ми текст сугерише као да се ради о завјери против хомосексуалаца. Па онда овај дио „стидљивост геј заједнице која није била довољно милитантна“ ми изгледао као да оправдава милитантност на основу претпоставке да влада није пронашла лијек против сиде. пс Заиста немам довљно свијести о овоме, али мени као лаику ово изгледа пристрасно. Могуће да сам на тотално другим таласним дужинама па не разумијем, али не видим разлог зашто се сви који су обољели од неизљечиве болести не устану на револуцију, а не само једна група. Покушавам да замислим некога ко је оболио од рака како позива на милитантне акције против државе на основу тога што влада ћути у вези болести. Мени овакав начин представљања нечијих виђена изгледа пристрасно или нејасно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:42, 26. октобар 2011. (CEST)

@Лошми - биће урађено.

@Баш-Челик, иако ти иначе не бих одговорио јер настојим да комуникацију између нас сведем на минимум, морам због других учесника гласања. Дакле, идемо редом:

• Фундаменталисти - назив који су сами себи дали хришћани (углавном протестанти) који дословно верују у непогрешивост Библије. Они сами себе називају фундаменталистима. Код нас ријеч фундаментализам има негативну конотацију, јер се користи и за радикалне муслимане и за свакога ко има радикалне ставове (углавном у последњих 10-20 година). Дакле, они су фундаменталисти јер су сами себи дали то име, то није квалификација, да си прочитао чланак видио би да их и Анита Брајант тако зове (референца бр. 100, пасус: „Утицај на Брајантову“) Више о разлици између хришћанских фундаменталистa и „медијских“ фундаменталиста читај овде.
• Не знаш шта је сауна? Твој проблем.
• Предатор је сасвим одговарајућа ријеч, можда би могла да се замијени са ловац.
• Извори су на енглеском, јер наши угледни извори углавном нису обрадили тај догађај. Каква је корист ако ти наводим блогове на српском?
• Као одговор на стидљивост геј заједнице која није била довољно милитантна - објашњавају се разлози које су сами оснивачи навели када су оснивали те организације.
• ово за шутњу из владе, требаш проучити мало историју сиде. У почетку није било воље да се врше истраживања, јер нико није сматрао да се ради о толико озбиљној болести.--В и к и в и н дР 03:52, 26. октобар 2011. (CEST)

Која је сврха референци ако се не могу отоворити. Ово иде на повјерење особе која је чланак писала на енглеској Вики. Можда то пише тамо, а можда и не. Нико од нас неће нпр. куповати Њујорк тајмс из 1977. године да то провјери. Ја нећу дати негативан глас јер сам одлучио да више не гласам било за брисање, било за бирање сјајних и добрих чланака или било какво друго гласање. То је ето чисто мој коментар због уложеног труда. На сам текст немам замјерки (нисам читао до краја), само то што када сам хтио да провјерим неке реченице у референцама то нисам могао. --Награкажи/лажи 04:25, 26. октобар 2011. (CEST)

Ту си у праву, али и многи историјски чланци су написани уз коришћење углавном папирних извора. Њујорк тајмс има један број чланака који су доступни бесплатно, док се за један број чланака из архива мораш претплатити. Што се тиче књига, мислим да су неке доступне на гугл књигама (или бар дио)--В и к и в и н дР 04:35, 26. октобар 2011. (CEST)

И још нешто, не могу да одолим! Ја знам да је ово гласање идеална прилика за свакога коме сам икада стао на жуљ да ми се освети, и то је потпуно разумљиво (мада ја никада нисам користио такве методе). Међутим, било би лијепо да се расправа води о тексту чланка а не да се скреће и говори о рецимо „породичној шетњи“ или шта ја знам чему све не. Ако овај чланак и не буде сјајан није крај свијета. Свакако да ће ми бити жао јер сам уложио велики труд, али боже мој идем даље. Оно што бих само желио је да гласови против буду због тога што не ваља чланак (као Лошмијев), а не зато што су се гласачи некад закачили са мном у прошлости или у садашњости.--В и к и в и н дР 04:49, 26. октобар 2011. (CEST)

Ја некад не могу да се начудим логици појединих коментара. Неко ко отворено заговара конкретну дискриминацију и изловање било кога (ограничавање основних људских права као што су право на запослење, слободно кретање и изражавање, становање и сл.), не може бити позитивна личност, без обзира какво лично мишљење имао о ономе кога треба дискриминисати и изоловати. Изоловање група људи из нормалних токова друштва је само по себи велика опасност за такво друштво, да не говорим о томе да нико нема право никога да изолује нити дискриминише. Затим, слобода и дискриминација и изоловање су супротни полови (нисам открио Амењрику, али сматрам сходним поменути). Такође не могу да се начудим логици по којој неко заговара слободу, плурализам мишљења, начина живота и идеја, назива себе демократом, а с друге стране сматра да постоје људи које треба изоловати, затворити у некакве рупе, другим ријечима, укинути њихову видљивост у друштву. Такође ме ни иде у главу логика по којој начин живота одређених људи, слободно изабран и наравно без да физички угрожава друге који желе други начин живота, може да смета некоме. Конкретно, логика по којој мени смета „геј“ да будем „хришћанин“ и да живим са мојом породицом по неким традиционалним вриједностима (мени никада није било јасно шта су те „традиционалне вриједности“, али ајде није ни битно), ми уопште није јасна. Демократија подразумјева плурализам у друштву и изговор по ком „мени“ смета неко до те мјере да морам да га стрпам у црну рупу, да бих ја могао несметано, јер јелте другачији ми сметају, да пропагирам моје „вриједности“, исто тако ми не иде у главу. Овај коментар није намјерен никоме конкретно, али просто сам морао да прокоментаришем... --Славен Косановић {разговор} 06:19, 26. октобар 2011. (CEST)

Славене, у потпуности се слажем са тобом. Ајде, узмимо и да нису демократе, већ само хришћани, хришћани којима педери и лезбијке сметају да буду хришћани. Ја стварно не видех да Библија то једном једином реченицом заговара. Манимо се прастарих митова о Содоми. Исус се борио за љубав. Према свима, без разлика. Тако да попове и вернике који то изокрећу сматрам најпре лошим верницима, а потом и лошим особама. И не осећам се мање хришћанином када то кажем. --Болен (р) 11:01, 26. октобар 2011. (CEST)

„Радило се о добро организованој кампањи која је покренула жестоку политичку борбу између неспремних геј активиста и високо мотивисаних хришћанских фундаменталиста.“ Ова реченица би у чланку са другачијом тематиком гласила овако: „Радило се о добро организованој кампањи која је покренула жестоку политичку борбу између неспремних српских активиста и високо мотивисаних исламских фундаменталиста.“ --БаШ-ЧелиК (разговор) 08:51, 26. октобар 2011. (CEST)

Не знам на који чланак мислиш. Углавном, преформулисао сам ту реченицу, па види да ли ти одговара. Та реченица је само сажетак последња два одјељка у чланку. Када неко нешто не очекује онда је логично рећи да је неспреман, а та кампања је била прва те врсте у САД (и са толико медијског публицитета). Касније су сличне кампање много чешће организоване, а организују се и данас, само што је тема мало другачија а интерес јавности много мањи. Што се тиче мотивисаности, требаш познавати друштвене прилике у САД током педесетих, шездесетих и седамдесетих. Долази до великих друштвених промјена, у Врховни суд долазе двојица судија за које нико није мислио да ће бити толико либерални (Ворен и Бренан). Врховни суд, под утицајем њих двојице доноси камару либералних пресуда (Браун, Лавинг, Миранда, укида се молитва у школама...) Врхунац је дошао 1974. када Врховни суд доноси најконтроверзнију пресуду до данас (Ро против Вејда). Међу конзервативцима тада настаје узбуна и почињу да се организују с циљем да зауставе те промјене. То је управо тема претпоследњег одјељка у чланку. Не знам да ли ти нешто од овога значи, или причам у празно. Хоћу рећи да не можеш тек тако рећи да неки чланак није неутралан, а да не познајеш друштвене прилике тог времена на том простору.--В и к и в и н дР 11:26, 26. октобар 2011. (CEST)

BČ, ajde ti meni objasni kakve veze imaju sukobi za gej prava u SAD sa sukobom Srba i Muslimana na Balkanu? Uostalom, Viki je u pravu. Nije pao sneg da pokrije breg nego da svaka zver pokaže svoj trag. A ovde je dosta vas i te kako pokazalo svoje tragove. Neka su vam na čast. --Јагода испеци па реци 11:55, 26. октобар 2011. (CEST)

Ако некога интересује хришћански или уопште религијски фундаментализам, ја сам стручан за ту тему. -- Karel Capek (разговор) 12:06, 26. октобар 2011. (CEST)

Образложење. У самом уводу не баш квалитетан превод; због саме теме чланка, која није баш најсјајнија тема за енциклопедију, као и због тачке гледишта (ПОВ; види Јованов коментар) гласам против. АЛукић ^{(конверзација)} 12:18, 26. октобар 2011. (CEST)

Хвала, Алекса, што си образложио свој глас. Под један, превод је сасвим ок, ако нешто не ваља, реци конкретно ШТА не ваља па да исправимо. Под два: зашто мислиш да тема није за енциклопедију? Молим те да то образложиш. Зар не мислиш да чланак не би стигао да узнапредује до гласања за сјајни да заиста тема није енциклопедијска? Заиста мислиш да то не би неко до сад већ приметио? Три: Уз претходно наведено, и овај трећи разлог, ја закључујем да је твој глас у складу са твојим предрасудама према теми, а не у складу са објективним замеркама. Овакви гласови требало би да се поништавају, јер само служе да руже википедију. --Јагода испеци па реци 13:38, 26. октобар 2011. (CEST)

МСМ да се из авиона види да је чланак пристрасан. Треба још критике и секундарних извора. АЛукић ^{(конверзација)} 19:52, 26. октобар 2011. (CEST)

A šta konkretno vidiš kao "pristrasno"? Aman ljudi, naučite se da obrazlažete svoje stavove, a ne da vam se reči kleštima izvlače. --Јагода испеци па реци 20:37, 26. октобар 2011. (CEST)

НПР. Радило се о добро организованој кампањи која је покренула жестоку политичку борбу..., што је довољно јер се налази у уводу чланка. АЛукић ^{(конверзација)} 20:44, 26. октобар 2011. (CEST)

Људи овде се гледа како је урађен чланак, а урађен је одлично. Све остало није битно. Те ваше предрасуде оставите за неки форум.--Sima90 (разговор) 13:56, 26. октобар 2011. (CEST)

Реално, чланак може да поједе Ану Болен за вечеру, али овде су баш предрасуде према теми узеле маха. Надам се да ће се до краја гласања то исправити. --Болен (р) 14:31, 26. октобар 2011. (CEST)

Sto imam neki deja-vu... --Јагода испеци па реци 14:54, 26. октобар 2011. (CEST)

Рекао бих да овдје обје стране, и они за и они против, не гласају како ваља, но према субјективним погледима на тему. Рецимо, овакав коментар — „Сваки овакав потез је корак напред на развоју толеранције према мањинским заједницама на нашим просторима.“ — не можесе посматрати као добар и ваљан коментар, но као коментар повјереника неке интересне групе. Подсјећа ме као када Американци охрабрују демократску транзицију и сличне глупости. Такође, ако има неких страНСКих ријечи, као предатор и сл., треба их превести, нема потребе за њима. Сасвим је деградирајуће за ову Википедију да се поједини корисници расправљају о томе какав је добар хришћанин, а какав не, да ли су канонске норме добре или не, и слично томе. Такође, нечија сексуална оријентација се не може натурати у причи и не видим зашто се то чини, ничија приватност нас не интересује. Надаље, сасвим је непотребно упоређивати ово са неким другим случајевима, тражити некаква поређења итд., јер свака је тема за себе и коментаре треба свести чисто на понуђењу тему. Дакле, овдје је очигледно да многи гласају по субјективним схватањима, како год гласали, а част изузецима. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:14, 26. октобар 2011. (CEST) с. р.

Bilo bi lepo da oni koji su glasali protiv a koji to još nisu učinili, obrazlože svoj glas. U protivnom, izgleda da su glasali u zavisnosti od svog odnosa prema temi, a ne prema tome kako je članak napisan. --Јагода испеци па реци 20:33, 26. октобар 2011. (CEST)

Предпоставке треба здржати за себе, као личну својину.-- Сахараразговор 20:39, 26. октобар 2011. (CEST)

Kao i lične predrasude kad se glasa. Molim za obrazloženje glasa. Najlepše hvala. --Јагода испеци па реци 21:45, 26. октобар 2011. (CEST)

Изгледа да се са предрасудама цени туђи глас, који није по вољи. То доказује етикета да је дат са тим мотивом. Чланак није за сјајан, не због предрасуда, већ због њега самог. Да не идем даље, од 114 наведених извора само се пет могу позвати, стим што је један извор вики чланак, што смо безброј пута казали да није доказ. Потпуно се слажем са већим делом коментара колега Јована Вуковић и Тонке. П.С. Прозивке (најблаже речено), нису пригодне нигде а најмање овде на вики.-- Сахараразговор 00:15, 27. октобар 2011. (CEST)

Јованов коментар је класичан примјер замјене теза, ничим не доприноси дискусији о томе да ли је чланак за сјајан или не. Према томе, мени није јасно како неко може да га узме, па радило се и о његовом дијелу, за мјеру „објективности“. Ту је само изражено незадовољсртво што је особа која је била лидер кампање за дискриминацију групе Х, у свијетлу дешавања приказавана као негативац. Како ће друкчије бити приказана, ако је отворено стала на страну оних који би „законом“ да ускрате, практично право на живот, одређеној групи људи. Ускраћивање права на запошљавање, становање и слободно кретање, је ускраћивање права на живот. Тако је почело са Јеврејима у нацистичкој Њемачкој. Прво су избацивани са посла, па из станова и на крају..., сви знамо шта је услиједило. Немам ништа против примједби типа, чланак има проблема са преводом, извори ово и оно, и томе сл. О томе се може и треба овдје дискутовати, али са замјенама теза, просто не могу да се помирим. --Славен Косановић {разговор} 11:21, 27. октобар 2011. (CEST)

Не, него неко уложи труд, и онда му неко каже не ваља и неће да каже зашто. -- Bojan  Razgovor  05:21, 27. октобар 2011. (CEST)

U želji da odgovorim na Slavenov komentar gore, spomenuću da su se i mnoga sveštena lica SPC, uključujući i mitropolita Amfilohija ogrešila o seksualne manjine putem proverive diskriminacije. Citiraću Amfilohija (koji prenosi iz Starog zaveta): „Koja loza ne rađa treba je u korenu poseći“, to se može čuti i na radiju SlovoLjubve kada mnogi diplomirani teolozi filozofiraju o LGBT populaciji. Otuda možda i dolazi sva ova negativna energija i „trag“ pojedinih korisnika preko njihovih komentara. Ja nikada ne bih mogao da potpišem tako nešto. Mislim da je Vikivind dobro odgovorio na sve zamerke BČ-a, razmotriću da promenim glas. Naknadno. АЛукић ^{(конверзација)} 00:48, 27. октобар 2011. (CEST)

Просто, не могу да замислим да је могуће да се такве ствари емитују у јавним гласилима. :( --Славен Косановић {разговор} 11:21, 27. октобар 2011. (CEST)

Joj, kad vidim onog Amfilohija pritisak mi skoči na 200. A on je bez sumnje loza koja rađa! Mis'im stvarno! --Болен (р) 06:19, 27. октобар 2011. (CEST)

Наравно, и онда ова страна приче има објективан став, а коментаришу владике и каноне који немају везе са чланком. Стварате ланчану реакцију, а пребацивање одговорности неозбиљна су посла... --Жељко Тодоровић (разговор) 15:44, 27. октобар 2011. (CEST) с. р.

Опрости, како немају везе кад су господа свештеници паметовали о хомосексуалности и ширили лажи и предрасуде? Наравно да има. --Јагода испеци па реци 15:51, 27. октобар 2011. (CEST)

То нема везе са овим чланком... Овдје се изгласава да ли је чланак сјајан или не, а нисмо организовали грађански форум гдје бисмо расправљали о појединим питањима. То да је неко ширио лажи и предрасуде, само је твоје мишљење, а не фактичко стање... Колико знам, свештеници шире учење Цркве, и нема међу њима супротстављених мишљења. Но добро. Смијешно је посматрати дискусију гдје неко оптужује некога да је гласао „идеолошки“, а онда изнесе своју „идеологију“. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:59, 27. октобар 2011. (CEST) с. р.

Да, у праву си. То нема везе с овим чланком, али има везе са темом чланка. Осим тога, нисам ја прва прозивала за пристрасност из личних побуда. А то да ли је моје лично мишљење или није да попови шире лажи и предрасуде, јест твоје лично мишљење и нема апсолутно никакву вредност за мене ни за ову дискусију. Кажеш, шире учење цркве. Да, а учење цркве је, шта тачно? У 21. веку проглашавати хомосексуалност за болест а хомосексуалце за болеснике и "суве гране које плода не дају", јесте ретардирано и болесно. Па ти сам извуци закључке. --Јагода испеци па реци 16:06, 27. октобар 2011. (CEST)

А педери који имају децу, шта са њима? Пусте предрасуде... Амфилохије је латентни геј, шта вам је! --Болен (р) 16:11, 27. октобар 2011. (CEST)

Па то је све твој став, ништа релевантно. А за „идеологију“ говорио сам у глобалу ове расправе. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:09, 27. октобар 2011. (CEST) с. р.

Овде није битно ко шта подржава и ко је шта изјавио у Србији или у Танзанији. Не знам како смо отишли тако далеко од теме. Тема је чланак, све остало не припада овој страници. И требало би да они који мисле да је чланак за сјајан, гласају „за“, а они који имају примједбе на чланак, да их изложе (ако то већ нису стигли да ураде за вријеме расправе) и гласају „против“. Међутим, очигледно је у току кампања одређених корисника да ми се освете због тога што су са мном у сукобу. Први корисник који је гласао против навео је неки уопштен став типа чланак је пристрасан и уопште га није образложио или бар навео пар примјера те пристрасности. Част изузецима, односно оним корисницима који су гласали јер стварно имају примједбе на чланак (а то је тренутно једино Алекса).--В и к и в и н дР 16:13, 27. октобар 2011. (CEST)

Ево, почеле су и лутке да гласају, прво недоказани Верлоров лутак Miut, сад Теодор, очекујем још неке ускоро. И онда се одређени корисници чуде што их називамо кланом. Клан је потпуно оправдан израз који најбоље описује оно што раде.--В и к и в и н дР 16:22, 27. октобар 2011. (CEST)

За добрим се коњем... знаш како иде. Битно је да си тренутно у центру пажње целокупне заједнице, на чему ти завидим! --Болен (р) 16:26, 27. октобар 2011. (CEST)

Сваки овакав потез је корак напред на развоју толеранције према мањинским заједницама на нашим просторима.“

ово су моје речи! Јел не мсилиш да свако нема право да доживљава неке ствари на начин како жели и како мисли да треба. И као што наслутих док сам видео овај чланак "дигнуће се кука и мотика православна и честита којој је образ важнији од свега на свету да брани моралне вредности, поштење и чистоту српског бића". И тако и би. 95% разлога који су наведени као примедбе на овај чланак су лични ставови учесника уско повезани са личном интерпретацијом теме. Попут "шта је то сауна или предатор"? Јел'су овде академски грађани (и они који ће то бити) или је у питању сточна пијаца на Мањачи (све више мислим да је ово друго)!

Ниједан конструктиван предлог, страшно. Чланак је опширан, веома садржајан, добро референциран. Ко не верује у валиднсот тих књига које се наводе у референцама нека отпутује за Вашингтон и у националној библиотеци нађе те књиге па нека чита. Уместо да се дечку/човеку који је написао овај чланак пружи сва могућа подршка због огромног труда који је уложен у писање једне овакве, за ове просторе веома осетљиве теме, ради се супротно. --Никола (разговор) 17:50, 27. октобар 2011. (CEST)

Дејвид Гудштајн

Требало би Гудстајн. --Награкажи/лажи 20:53, 26. октобар 2011. (CEST)

Ако си сигуран исправи, ако ниси сигуран сачекај, можда се још неко јави.--В и к и в и н дР 21:17, 26. октобар 2011. (CEST)

Ako je Amerikanac, najverovatnije je Gudstin. --Јагода испеци па реци 21:48, 26. октобар 2011. (CEST)

Зар ово баш мора?

„Највише је била запрепашћена када је чула да гутају сперму једни другима“

Зар ово баш мора?! --АЛукић ^{(конверзација)} 11:22, 27. октобар 2011. (CEST)

Не налази се у тексту него у напомени. Већ сам скратио један дио тог интервјуа који је дала Плејбоју, јер је неке ствари тешко превести. Ако желиш избаци, али могло би се протумачити као цензура.--В и к и в и н дР 11:32, 27. октобар 2011. (CEST)

Jedna napomena: Ne: Najvise je bila zaprepascena nego Najvise se zaprepastila. Mislim da nije potrebno ovo. Moglo bi da se zameni npr. Najvise se zaprepastila kad je cula na koje sve nacine praktikuju oralni seks. Ili tako nesto. A mozda zaista nije ni bitno sto se ona zaprepascivala. Ne znam. --Јагода испеци па реци 11:50, 27. октобар 2011. (CEST)

To ona tvrdi. Ako ostane ovako, ispada da „mi“ znamo da ju je to najvise zaprepastilo. Zato mislim da je bolje u ovoj i slcinim situacijama: Po tvrdnji, ovdje Anite Brajant, najvise se zaprepastila..., Ili Anita Brajant tvrdi... Drugim rijecima, smatram da je uvijek dobro napraviti distancu za slicne situacije. Moze da izgleda kao neki „puritanizam“, s moje strane, ali sam misljenja da je uvijek tako bolje, „enciklopedisticnije“, tj. opisivati tudje emocije sa distancom. --Славен Косановић {разговор} 20:10, 27. октобар 2011. (CEST)

Zatim, ako odredjena emocija/e, reakcija, podstakne aktera X, na neku akciju, ovdje mozda da stane na celo kampanje, mislim da je relevantno. Osim toga, kako sam shvatio, ona to istice kao jedan od razloga za njeno aktiviranje u cijeloj prici. Moze izgledati skroz iracionalno, ali ljudi se cesto ponasaju iracionalno. --Славен Косановић {разговор} 20:16, 27. октобар 2011. (CEST)

Чекај, Славене, јеси ли за сперму или ниси? Ја јесам. Много је упечатљивије. Ја већ имам слику у глави! --Болен (р) 20:18, 27. октобар 2011. (CEST)

Samo ti uzivaj. :) --Славен Косановић {разговор} 20:20, 27. октобар 2011. (CEST)

Bolen, pobogu, pazi malo kako se izražavaš. Čovek može svašta da pomisli... Elem, što se rečenice tiče, zašravo samo treba dodati to što Slaven kaže, "po njenim rečima, ili anita ta i ta je izjavila da ju je najviše zaprepastilo/šokiralo saznanje da...--Јагода испеци па реци 20:22, 27. октобар 2011. (CEST)

--Болен (р) 20:25, 27. октобар 2011. (CEST)

Јој Болен хаха--Никола (разговор) 21:01, 27. октобар 2011. (CEST)

Still wondering...

...зашто овај чланак није сјајан, те зашто га нико није опет кандидовао. Срамотно је што су глупи, неконструктивни, ирелевантни коментари довели до тога да се прекине гласање овог чланка за изабрани. Just wondering...--Павлица причај 00:09, 16. фебруар 2012. (CET)

Кандидат за сјајни

Као и за Стоунвол....

Отварам расправу и надам се конструктивној расправи и критици, пре него што чланак дође на гласање :)...Ivan_FPN92 (разговор) 21:21, 29. септембар 2014. (CEST)

Meni je članak bio za sjajan i na prvom glasanju, tako da se tu ništa ne menja. Ali na žalost već vidim spektakl koji će ubrzo da usledi. Spremite se za masovno vaskrsenje raznih Rok+bokapa i ostale sitne krupne boranije haha.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник НиколаБ (разговор • доприноси)

Примедбе

• Зашто поднаслов „Реакција на уредбу“ има толико опширну биографију Аните Брајант, која укључује податке потпуно непотребне за овај чланак? Велики део овога може се пребацити у чланак Анита Брајант (сви подаци о њеном раном животу, избори за мис, где је све наступала, шта је све рекламирала (осим сок од поморанџе, а и тај део би било боље назначити у поднаслову „Спољашња помоћ“; збунио сам се зашто су бојкотовали сок од поморанџе јер сам дотле већ заборавио шта је све рекламирала)):
• Реченица „Као дете, молила је Бога да је учини звездом.“ је ту да би исмевала религиозност Брајантове и треба је избрисати. Довољно је само нагласити да је била религиозна.
• Такође, на већини места је Брајантова, али је понегде и Брајант. Треба проверити шта је прави облик и свугде га користити.
• „Након усвајања уредбе, преко тридесет конзервативних политичких професионалаца...“, ваљда политичара?
• „Брајантова је ову стратегију доживела као крсташки рат“, неенциклопедијски, а није ни наведен извор.
• „...сексуализованим сликама...“, нисам сигуран да овај придев постоји.
• „...у мојој књизи, свеамеричком дамом...“ је дословице превод израза „in my book“, што значи „по мом мишљењу“ и не преводи се буквално.
• На неколико места се помиње „реторика“ Брајантове, претпостављам из контекста да се ради о њеним говорима, али не знам да ли се ова реч користи у том контексту. Реторика је наука о беседништву техника лепог говора, али не знам да ли та реч има других значења.
• У поднаслову „Економска одмазда“ само се први пасус односи на економску одмазду. Преостала два треба да се подведу под нови поднаслов. Такође, не знам да ли је одмазда баш права реч. Јесу ли сви коју су јој отказали послове били борци за права хомосексуалаца? Ако нису, треба је променити.
• „Државни закон ... је поражен“ у поднаслову о Мајамију. Да ли закон може да буде поражен?
• „Њен агент за таленте је био у браку са Рут Шек, Брајантова је донирала 1.000 долара за њену кампању.“ За кампању против дискриминације хомосексуалаца? Или нешто нисам добро разумео?
• Такође, на готово једнако места цитати јесу и нису у курзиву. Покушао сам да их уједначим, али има их превише. То треба да буде доледно спроведено кроз чланак. Спасите нашу децу је мало косим словима мало под наводницима. Такође, негде су коса слова непотребно употребљена (нпр. Представнички дом Калифорније, то сам исправио, али има их још).
• Слика са значком треба бити преведена, пошто се њен превод налази на дну тог поднаслова и тешко је повезатисхватити значење слике за оне који не знају енглески језик.
• „Рон Адријан је био пресрећан“, неенциклопедијски.

Mergambldor  Разговор 22:21, 4. октобар 2014. (CET)