Разговор:Српска презимена/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Овај списак ће да буде канда подужи :Р -- Обрадовић Горан (разговор) 23:33, 18. април 2006. (CEST)

Мислим уопште да му није мјесто на википедији. Евентуално је замислива динамична категорија "особе са презименом АБЦ" (која би се, како каже само име, аутоматски генерисала при употреби шаблона Лични подаци). Све остало је посао без краја и вјечито градилиште. --Kaster 17:39, 17. мај 2006. (CEST)

Туј га имаш право Каштере, све је посао без краја, али лијепо је имати историју и поријекло неког имена, поријекло презимена, његово кретање кроз милу нам и немилу историју.--Бановић 19:30, 17. мај 2006. (CEST)

С друге стране, дефиниција списка је нереална, јер се у први план стављају Србија и Црна Гора, а БиХ и Хрватска се остављају као евентуална могућност. Чланак је чудан и треба сачекати још коментара како би се ствар поправила. --Поки |разговор| 00:54, 23. јул 2006. (CEST)

Занимљиво је ово X Q W Y што стоји на крају садржаја. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:12, 24. јул 2006. (CEST)

Премјестио сам...

...јер је тако насловљено и на енглеској Википедији и јер бих хтио да направим чланак о српским презименима, као што је на енглеској Википедији, а да списак презимена буде само дио тога чланка, а не да чланак у ствари буде списак. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:37, 24. јул 2006. (CEST)

Слажем се да ово треба да буде чланак а не да постане списак. Из тог разлога, направићу неколико посебник чланака-спискова, на којим ће се моћи рећи и нешто више о сваком презимену понаособ а не само набрајање; нпр. Списак српских презимена са наставком -овић, Списак српских презимена са наставком -ић, итд. --Александар Жижовић (разговор) 23:39, 19. јун 2007. (CEST)

Весеље

Страшно ме је развеселило да су у српска презимена стављана и презимена типа Албахари и Надор. Уз сво дужно поштовање према српским презименима ова два нису српска. Албахари је сефардско а Надор мађарско.--Goldfinger 22:38, 9. септембар 2006. (CEST)

Шта је сефард? Требало је да их обришеш кад си то већ примијетио. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:37, 10. септембар 2006. (CEST)

• ко и зашто обриса све о мом презимену ? Лугоња

• • Слободно можеш направити чланак Лугоња. Гледај једино да буде у складу с прописима Википедије и Правописом српског језика. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:49, 12. децембар 2006. (CET)

Музички инструменти

Катастрофа!!! Ајде, идеја да се попишу сва српска презимена је, у суштини добра, али какве се све глупости са линковима овде могу наћи - Бубањ (презиме или музички инструмент), Коштуница (презиме или политичар)... Јован Соколовић

Слажем се са примедбом. Неко би могао да прође кроз те спорне чланке/линкове и направи вишезначне одреднице. --Ђорђе Стакић (р) 08:22, 7. јануар 2007. (CET)

Аврам

није презиме него име и то јеврејско по пореклу или библијско ако се некоме тако више свиђа.--Goldfinger 09:45, 23. јануар 2007. (CET)

Аврам, Надор, Албахари

Постоји презиме Аврам. Предлажем да се врате у српски презименослов и Албахари и Надор или да се брише Шуљагић. Који је критеријум да би презиме било српско? Ако Албахари није српско презиме, по чему су Џамбасовић, Џамић, Јуришић, Омчикус, Манигода, Мунитлак, Исаковић, Смајловић, Хаџи... Кара... и т д српска презимена. Породица Албахари је у кући говорила српски језик. Додуше, нису се крстили са три прста (шта више нису се уопште крстили), али већ вековима живе на нашем простору и оставили су трага у српству. Ако ћемо да цепидлачимо о томе да ли је презиме још и сефардско, хрватско, турско или не дај Боже црногорско, овај цео списак ће се свести само на наслов. Поздрав. Petronije 11:48, 23. јануар 2007. (CET)

Јевреји су, иначе, у Краљевини били прилично блиски са Србима. Чак су се многи сматрали и били су сматрани „Србима Мојсијеве вере“ (само то име довољно казује о блискости, јер Мојсије је и за хришћане значајан). Међутим, не знам колико се сама њихова презимена могу сматрати српским презименима, а о презименима је овде реч, а не о самим људима (који могу и говорити српски и прећи на православље и већ шта ја знам - тренутно наш најмеродавнији лингвиста је Иван Клајн, на пример). Надор је ваљда мађарско презиме, или се варам? Лично мислим да не би требало да будемо баш толико широкогрудни према свој нашој браћи и сестрама. :) Ипак је ово само списак презимена која су потекла из српског народа и српске средине, а Албахари, Надор и друга мислим да то баш и нису. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:43, 23. јануар 2007. (CET)

Онда сигурно није ни Шуљагић. Petronije 12:04, 29. јануар 2007. (CET)

Откуд то? Не знам на шта мислиш, ваљда су и Шуљаге били Срби из Босне, односно Дубровника, а то презиме - Шуљагић, са -ић, управо и јесте баш настало онда када су Шуљаге прешли у Србију? А ако Муртеница није српска средина, онда стварно не знам шта је, будући да ниједан Турчин није смео ни да привири овамо од силних ајдука :). Наравно, осим тога што је златиборска, ужичка, ерска, старовлашка, како хоћеш. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:08, 29. јануар 2007. (CET)

Упознао сам људе са презименима: Гајгер, Бајлони, Далеоре, Пероло, Пасквали, Кабиљо ... који нису ништа мање Срби од нас присутних. Ако се човек с презименом Надор осећа као Србин, онда и његово презиме спада у српска. Ако се тражи етимологија презимена, онда нису српска ни Шуљагић ни Надор. Прво је турско, а друго мађарско. Ту нема много дилеме, али како раздвојити "српска" презимена од хрватских, бошњачких, црногорских. Чија су презимена: Марковић, Николић, Филиповић, Петровић. Пошто је ово српска Википедија, предлажем да остану сва презимена која се појављују на овом простору а носе их породице које се сматрају српским, или дуго живе на нашем простору и у српском поднебљу. Раздвојити српску реч од хрватске и српско име од хрватског, по мени је само један залудан и безпредметан посао. Не видим му смисао осим лечења комплекса. То наравно нема везе са мојим личним јеретичким ставом да су Срби, Хрвати и Бошњаци - један народ и да је језик којим говоре - један исти језик. Шта ће бити у будућности, зна само Господ, али за сада ми се сви међусобно добро разумемо и не требају нам преводиоци. Поздрав свима. Petronije 10:43, 30. јануар 2007. (CET) Шуљагић.

Презиме

Извините, да ли неко може да ми каже одакле потиче презиме Тривалић(моје презиме), јер колико ја знам људи са тим презименом живе у Републици Српској, поготово у околини Прњавора, понеки и око Бања Луке.Осим српске глумице Весне Тривалић иначе незнам никог више ван РС са тим презименом.Може ли неко да ми каже нешто детаљније о том презимену?

МОлим за одговор.

Хвала.

KOliko znam Vesni to nije devojačko prezime.

Презимена у Војводини

Мислим да би неко требао да поведе мало рачуна и преуреди чланак, како би се базирао на историјским чињеницама, а не на популарним митовима. Један од њих је и такозвано "скидање -ић" од стране Марије Терезије и аустријских власти. Овде је нешто слично наведено, а као извор навди се један новински чланак из Српског наслеђа. Као прво, никада није постојала никаква забрана Србима да носе презимена на -ић, јер би се то онда односило на све Србе у Аустрији, а не само на оне у Војводини. КАо друго, превише је традиционалних банатских и бачких презимена на -ић, старијих више од 200 година, која то оповргавају. То су презимена Цвејић, Цвекић, Крестић, Протић, Бакић итд. Предоминантност презимена на -ов, -ин, -ски, -чки, -шки није никаква забрана поседовања презимена на -ић, већ резултат народног духа и обавезе увођења сталног презимена, које раније није било толико подразумевана ствар. На пример, ако је нека фамилија била позната под именом "Марков" јер су од неког Марка, а такође су и познати под надимком "Падејски" јер им се прадеда доселио из села Падеј, а сами себе зову "Цветинима", јер су под тим презименом били познати у том Падеју, у тренутку када им је државни пописивач ушао у дом, оно презиме које су пријављивали им је остало фиксно до данас. Или, једноставно, ако су били неписмени, па само одговорили на питање како им се зове отац, то презиме би им и остало. Тако је и могуће да нека фамилија Јовановића досељена из Босне добије презиме "Бошњачки", или "Николин", на пример, ако им се најстарији укућанин, или његов отац, звао Никола. Слично се понекад радило и након Другог светског рата, приликом издавања докумената колонистима из пасивних крајева, па тако лично знам за пример једних Петровића, који су се пар деценија презивали "Манојлов", јер је човек на питање "чији си" одговорио тако. 77.46.220.113 (разговор) 12:33, 6. април 2008. (CEST)

Презимена на -ев, -ов. Опис нетачан!

Како у тексту пише да су ова презимена "настала" као последица административне репресије Аустро-Угарске, те да су зато изгубила наставак -ић, морао сам да се огласим. Не знам одакле вам то и ко може тако нешто да каже. Да ми је да знам како аутор објашњава презиме Јефтимов у Врању и Нишу, иста по Метохији и целом југу...? Не сме све увек да се објашњава "сеобама". Зна ли неко можда како се завршавају нека презимена код Руса, Бугара, Украјинаца, Чеха, Македонаца и других Словена? Мислим да Аустро-Угарска није могла да укида Русима наставке с презимена "последицом административне репресије", зар не? А како ли је у Нишу Аустрија заводила те мере, кад никад није ни имала власт над њим? Наиме, сва оваква презимена: Алексов, Трифунов, Иванов,.. су општесловенска, а не уведена од стране којекаквих окупатора и беспосличара да би озлојадили Србе. --Младен89 (разговор) 20:17, 18. септембар 2009. (CEST)