Разговор:Фоча/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Град сада има званично оба назива

Град се сада званично зове Србиње/Фоча, дакле има два званична назива. Ко га зове Србиње званично је у праву, ко га зове Фоча званично је у праву. Срби га зову првим именом, Бошњаци овим другим (у начелу). Мислим да би чланке "Фоча" и "Србиње" требало спојити у један чланак, под именом "Србиње/Фоча", и у оквиру тог чланка обласнити целу причу о именима и променама...--Трајан 19:51, 27. септембар 2005 (CEST)

Не слажем се! Мислим да би сви називи града требало да имају свој чланак, као што и различите верзије ове наше државе имају своје чланке. Такође мислим да треба имати различите чланке за Константинопољ, Истамбул и Цариград, јер се односе на различита раздобља. Тако и овде... --Дунго ☼ ۞ 19:56, 27. септембар 2005 (CEST)

• Разумем шта хоћеш да кажеш, али ми није јасно по чему би чланци Србиње и Фоча требало да се разликују у виду садржаја? Због тога и предлажем спајање.--Трајан 20:02, 27. септембар 2005 (CEST)

Овај дио је тотално ПОВ и ако је ово енциклопедија онда му није мјесто овдје. Шта некога брига овдје, гдје се скривао/скрива Радован Караџић... Историја Међурјечја/Фоче/Србиња је дуга и није настала 90-их година. Ако неко жели да пише историју нека онда почне од почетка а не одакле одговара некима...

Протеривањем муслиманског становништва, рушењем и спаливањем великог дела града (претежно муслиманских кућа) уништена је и привредна основа града. Некада леп градић на још лепшој реци Дрини је данас још увек унакажен рушевинама и спаљеним кућама, тако да се свугде у граду и данас назире ружно лице рата. Фоча и њена околина се сматра скривалиштем ратног злочинца Радована Караџића и била је дуго под интернационалним санкцијама. Из тих разлога, економска ситуација је поражавајуће лоша а Фоча је достигла статус "црне рупе" Балкана. --Славен Косановић {разговор} 18:11, 10. јул 2006. (CEST)

Хехе ова друга верзија и није тако лоша. Прошла је била црна рупа Европе (наравно за шта су Срби криви) :))) --Јованвб 19:11, 10. јул 2006. (CEST)

Чињенице

Ово је стварно тешко схватљиво: "Динамичан привредни развој прати и адекватан статус осталих делатности, где су такође, постигнути значајни резултати." Какав динамичах развој???? Фоча је, на жалост, мртав град. Једна енциклопедија ваљда треба да садржи чињенице а не маштарије или пусте жеље. А чињеница је и да је један од разлога зашто је Фоча у таквој ситуацији и то што се Радован Караџић, макар по процени светских сила, тамо сакрива. Па због тога је град био под санкцијама 10 година! Зато сматрам да једноставно није могуће игнорисати тако нешто и писати о "динамичном развоју"! Или је википедија мутирала у пропагандно средство? А што се тиче имена града, пре него то неко поново промени: чак и на официјалној страници Фоче стоји средњевековно име Хоча.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Фочак (разговор • доприноси)

Ако пишемо историју неког града или мјеста, или региона, онда идемо од почетка, то је енциклопедијски приступ. Када дођемо до 90-тих и данашње ситуације, онда можемо писати о узроцима стања, ситуацији, итд. Исто важи и за економију, привредни развој, итд. Циљ је да се у чланку нађу ствари које се не могу наћи у медијима и по новинама, и ако не можемо тако да пишемо онда је боље да се бавимо новинарством и сензационализмом. Нема ништа у чланку о географији, клими, гастрономији..., све то треба да буде заступљено, ако пишемо енциклопедијски чланак. Дакле, прво подаци па онда закључци на основу података који се могу верификовати. Анализа економског раста и пада у 20 вијеку, историја од почетка, хронолошки значи. --Славен Косановић {разговор} 09:58, 11. јул 2006. (CEST)

А да ли је то са "динамичним економским растом" податак????????? Осим тога је јако тешко дефинисати тај почетак. Вероватно је то увек негде где некоме одговара. А циљ енциклопедије је да пише чињенице и да их исправно ставља у контекст, а не да "наглаба" о "динамичном расту" без икаквих бројева или чињеница које то потврђују (а о којима ти овде пишеш....).

То са Караџићем је једна чињеница која стоји исправно у контексту, ма коме то одговарало или не.

Поред тога, јако много изворних текстова о подручјима бивше Југославије или је уништено, манипулисано или једноставно не постоје, тако да је јако тешко писати исправно о историји тих крајева - по мом схватању је онда ваљда боље не писати никако него погрешно.

Поздрав

Фочак

Динамичан економски раст је податак. Погледајте [1] стр 21. табела 5.-6. Одатле се види да је Фоча десета по приходу по глави становника у БиХ. Дакле Фоча је по томе јача од Сарајева. А до пре 5 -6 година је била на зачељу. Све се јасно види и доказиво је.--Verlor 11:30, 11. јул 2006. (CEST)

па људи, читајте: Изнад табеле 5-6 стоји:5

"Преглед градова са изнадпросјечним приходом по глави без регистрованих СДИ:"

а ако се мало прочита текст који стоји изнад тога онда се дође до закључка да СДИ значи: страна директна инвестиција. То значи да та табела 5-6 представља само градове гдје нису НИКАКО! регистроване стране инвестиције. А на стр. 19 стоји да је годишњи приход по особи у општинама са највећом концентрацијом СДИ (Сарајево и Мостар) за 215,48 процената већи него у градовима без СДИ. Значи Фоча је на 12-ом мјесту од 13 градова без икаквих страних инвестиција. Те општине, стр. 20, билеже приход 20% нижи од просека у БиХ.

Значи, ако ћемо Фочу поредити са Сарајевом, да су примања у Фочи отприлике 2 пута нижа него у Сарајеву. То, узгред, нема везе са растом, то је садашња (2004) ситуација. А раст су инвестиције, па ви размислите.

Толико о статистици и логици, а у будуће бих предложио да се информације макар прочитају како треба пре него што се тако крене у дискусију.

Поздрав Фочак

Јесам погрешио што сам криво протумачио да је Србиње јаче од Сарајева у економији. Али остаје чињеница да је Србиње изнад просека БиХ. Србиње 956, а БиХ просјек 914. Од 138 општина у БиХ, само 37 имају изнадпросечан доходак. Србиње се налази негде око 30-ог места. То довољно говори о твојим претходним покушајима да убациш да је Фоча биједна. Фоча је на 30-ом месту од 138. --Verlor 13:24, 11. јул 2006. (CEST)

Ма чак и да јесе фоча бедна оно што је он убацио приличи некаквој јефтиној жутој штампи (мада и они имају бољи квалитет). Констатације црна рупа Европе итд. су у најмању руку смешне --Јованвб 13:48, 11. јул 2006. (CEST)

Ја желим само да се пише како јесте. никоме овде не користи пропаганда било које врсте. (српска, хрватска или муслиманска или било која друга!!!!) значи, ја само желим да представим Фочу каква јесте: сиромашна а не динамична, на жалост.

Што се тиче тих бројки које си навео: одакле потичу?

ја, на жалост, не могу да нађем ту информацију у овом твом линк-у. молим те, помози ми.

Али свеједно, хајде да размислимо логично: ти тврдиш да само 37 општина има надпросечна примања а да је Фоча у 30-а у БиХ, значи надпросечна. Ако пођемо од тога да је АЛДИ у праву, онда општине без инвестиција имају у просек примања 20 % испод просека БиХ (графика 5-7). Фоча је 12 од њих 13, значи и међу градовима без СДИ предзадња и тиме далеко испод просека, који је већ 20% испод БиХ просека. Како је онда могуће да је надпросечна у БиХ?

Додатак: финални закључак ове АЛДИ-студије је да је Фоча испред Чајнича ПРЕДЗАДЊА у читавој БиХ, са 956,56 КМ годишње по особи. То је непуних 80 марака месечно!!!!!! Признајем, да је појам "црна рупа" залутао у енциклопедију, али тако нешто бива изазвано неистинитим чланцима који овде делом курсирају. Поздрав Фочак

А све то није ни у коју руку смешне него жалосно.... А још горе од свега је стално порицање истине и чињеница, које мени лично овде "боде очи". Али, момци, ако се ви у вашим илузијама осећате боље, само изволите. Али поштедите реалистичаре тога и сањајте приватно, код куће.

Идемо још једном [2].Страна 19 при дну и страна 20 почетак налзи се да је 914 КМ просечни приход за БИХ. У табели на страни 21 за Србиње види се 951.24КМ као просечни приход.На почетку стране 21 исто тако пише да 37 општина имају приход изнад просека.

Клони се кривих закључака. Просјек БиХ је био мањи од Фоче. Сватко се може лепо уверити у то.Прочитај мало боље. У тој анализи користе просечни приход, не по запосленом, него по свом становништву, зато се теби чине умањени податци.--Verlor 14:44, 11. јул 2006. (CEST)

Признајем грешку, табела не представља све градове без инвестиција него само натпросјечне. У толико си у праву.

Само погледај чланак и онај дио зашто то у статистици испада тако(миграција итд.).

Углавном, хајде да се помиримо и избацимо изјаве типа: динамичан раст.....

Поздрав Фочак

Черчил рече једном приликом: не вјеруј статистици коју ниси сам кривотворио.......

Реченицу о динамичном расту је Јован избацио. Доказали смо коначно да је Фоча натпросечан град у БиХ. Ја ћу кад пронађем податке из 2000 вратити реченицу динамичан раст. Учињен је компромис, али тај компромис не одише истином. Значи, ако нађем податке из 2000 динамичан раст ђе поново стајати, ако раст буде изнад просека БиХ.--Verlor 15:05, 11. јул 2006. (CEST)

Не бркај раст са моменталним примањима. Раст је ваљда будућност, а како рекох, прочитај чланак и дио о миграцији и тумачењу статистике. Осим тога је раст овисан о улагањима, којих у Фочи за сад нема.

Foča

Ime grada je Foča (*57. Foca/Srbinje - the name is temporarily changed to - Foca =>Izvor). --84.58.9.177 09:21, 4. септембар 2006. (CEST)

Религија

У средњем веку у Фочи су постојале две цркве, једна на месту данашње Цареве џамије а друга на десној обали Ћехотине у Каурском пољу. [3]

Постоји и Црква Светог оца Николаја у Фочи, а од 2007. године постоји и храм посвећен Светом василију острошком [4]. Уколико неко буде допуњавао чланак са делом о религији, може да дода и ово --Јован Вуковић (р) 20:16, 17. август 2010. (CEST)

Србиње је сада бивши назив, званично се општина зове Фоча

На основу списка назива градова/општина РС постављеном на страницама Владе Републике Српске (види:[5]), као и на основу званичних странице општине Фоча (види:[6]) потребно је урадити следеће:

• 1. Променити назив чланка из "Србиње" у "Фоча", и направити преусмерење за чланак "Србиње" на чланак "Фоча" (значи контра од онога како сада стоје ствари)
• 2. Променити слику: на слици треба да стоји Фоча а не Србиње јер ово друго више није званичан назив
• 3. Проћи кроз текст чланка и ускладити називе општине са реалностима; када се текст односи на Фочу (пре и после назива Србиње) треба да стоји Фоча. За период када је општина званично била Србиње треба да стоји Србиње.
• 4. Уопштено говорећи, треба шаблон о општинама у РС ускладити са садашњим званичним називима општина позивајући се на списак постављен на страници Владе РС.

Брисање садржаја

У случају уклањања садржаја треба оставити коментаре на страници за разговор. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:14, 20. фебруар 2011. (CET)

Страница је враћена на задњу измену Баш Челика и закључана, а 20% је добио информацију на својој страници за разговор о даљњим доприносима на овом чланку.----László (talk) 03:21, 20. фебруар 2011. (CET)

Поновљам: мислим да мјешање екавице и ијекавице није пожељно. И Стара Херцеговина обухвата дијела Федерације БиХ (Горажде итд.) Поздрав --20% 03:24, 20. фебруар 2011. (CET)

Што се тиче пребацивања екавице и ијекавице, у вези тога постоје правила да чланци који су започети екавицом остају на екавици, тако да не треба да идеш од чланка до чланка и да пребацујеш у ијекавицу. Ако су чланци помијешани, то је грешка, али не треба одмах да све пребацујеш у ијекавицу. Обадва изговора српског језика су равноправна. О томе имамо усвојена правила која треба да се поштују. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:30, 20. фебруар 2011. (CET)

Нема проблема с тогом, али онда треба да се мења сједиште, діјело и др. И та географска чињеница стоји. --20% 03:38, 20. фебруар 2011. (CET)

У том случају немој да радиш овакве ствари: [7]. Немој да идеш од чланка до чланка и да пребацујеш екавицу у ијекавицу. А колико видим овде си већ неколико пута пребацивао екавицу у ијекавицу: [8] --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:55, 20. фебруар 2011. (CET)

Што се мене тиче, може и све на екавицом. Знаш да се пише ијекавицом у тим мјестама, и немој да очекиваш да прегледам сваки пут историју чланка. --20% 04:07, 20. фебруар 2011. (CET)

Као што видиш, само у том чланку си преправљао више пута и на тај се начин доводиш у ситуацију да те опомињу. Остави онако како јесте и немој да ти смета. А како људи говоре тамо то је њихова ствар. Има их да говоре екавски у Републици Српској. Поред тога у Уставу Републике Српске је исказана равноправност екавског и ијекавског. Тако да нема потребе да преправљаш и око тога правиш проблеме. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:28, 20. фебруар 2011. (CET)

Има ли проблема? Ја сам дао образложење. Узгред, не заборави сустинско (не-правописно) дијело моје измјене, коју ћу да поновим, кад пребачим читав чланак на екавицу. То је очигледно у складу с правилом. Ако хоћеш да ме блокираш, пријатно. --20% 04:51, 20. фебруар 2011. (CET)

Могу само још једно да ти замолим да не треба да пребацујеш из екавице у ијеквици а ни обрнуто. Једноставно немој да пребацујеш, остави онако како си затекао. Немој око тога да правиш проблеме. Сигуран сам да разумијеш како год да је написано. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:06, 20. фебруар 2011. (CET)

Википедија:Напомене о писању српским језиком на Википедији, тачка 7. Нећу да правим измјене само због тога, наравно (и то нисам ни радио тамо). --20% 05:19, 20. фебруар 2011. (CET)

Ако немаш ништа против ја ћу да вратим твоју посљедњу измјену на почетно стање, а након тога уноси у чланак измјене без пребацивање екавице у ијекавицу и обрнуто. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:25, 20. фебруар 2011. (CET)

Зашто? То би било безвезе. Читај правила. --20% 05:46, 20. фебруар 2011. (CET)

Због тога што си све што је било у еквици пребацио у ијекавицу, а све што је било у ијекавици пребацио у екавицу. И што си при томе начинио грешке. Да ли могу поводом тога да те замолим још једном да једноставно не пребацујеш екавицу у ијекавицу и ијекавицу у екавицу? Да ли би ти било тешко да једноставно престанеш то да радиш? --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:52, 20. фебруар 2011. (CET)

Пребацивање екавице у ијекавицу и обрнуто

У чланку је више пута корисник 20percent промијенио изговор српског језика. При томе није дао никакво образложење. Први пут из екавског у ијекавски: [9], затим поново из екавског у ијекавски [10], а након тога из екавског у ијекавски и обрнуто [11] и са грешкама. У овој измјени је садржај на екавском пребачен у ијекавски, а садржај на ијекавском је пребачен у екавски и то све са грешкама. Након тога је поново садржај са ијекавског пребачен у ијекавски са грешкама [12]. Претходно овоме је корисник 20percent и у другим чланцима пребацивао екавицу у ијекавицу: [13] и [14]. С обзиром на ово ја бих само још јадном замолио корисника 20percent да не пребацује екавски у ијекавски као и ијекавски у екавски. Посебно ако је при томе сколон прављењу грешака које нису у духу српског језика. Иако сам већ неколико пута замолио, још једном молим корисника 20percent да не пребацује један изговор у други и обрнуто. --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:12, 20. фебруар 2011. (CET)

Побогу људи

Толики чланак о Фочи, а о Ћехотини ни речи ... --Тајга 21:50, 19. јануар 2013. (CET)