Разговор с корисником:Helbojj

Поздрав, Helbojj. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Helbojj. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?	Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак	Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима	Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати	Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница	Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!--VLADA ^talk 11:19, 1. април 2009. (CEST)[одговори]

Krusevac

Prvi put u istoriji, Kruševac se pominje 1371. godine. Knez Lazar Hrebeljanović, graditelj Kruševca je, naravno, osoba od koje počinje istorija grada. Kroz dugu istroriju postojanja, provešćemo vas u narednim stranicama...

Spisak po kategoriji:

   * 1329. Knez Lazar Hrebeljanović
   * 1371. Zidanje Kruševca
   * 28. VI 1389. Boj na Kosovu
   * 1393. Despot Stefan Lazarević
   * Prvi svetski rat
   * Drugi svetski rat

Knez Lazar Herebljanovic Rođen je oko 1329. godine u gradu Prilepcu, kod Novog Brda. Vaspitavan je na dvoru cara Dušana, na kome je i njegov otac Pribac Hrebeljan bio carev logotet (kancelar). Za to vreme, knez Lazar je stekao visoko obrazovanje i car Dušan ga je imenovao za svoga stavilca (čuvara pečata).

Svog vernog dvoranina, car Dušan je oko 1385. godine oženio svojom rođakom Milicom, kćerkom kneza Vratka, uglednog vojskovođe poreklom iz sporedne loze Nemanjića, od potomstva Vukova, najstarijeg Nemanjinog sina.

Po smrti cara Dušana, Lazar je ostao na dvoru novog cara, Uroša. Oko 1366. car Uroš je Lazaru dodelio titulu kneza i poverio mu na upravu Pomoravlje. Po smrti cara Uroša, ubrzo posle maričke bitke, knez Lazar postaje najmoćniji velmoža na teritoriji bivšeg carstva.

Pošto je imao dosta ženske rodbine uspeo je da oko sebe okupi moćne saveznike. Sestru Draginju udao je za čelnika Musu, gospodara rudarskog kraja oko kopaonika, grada i župe Brvenik, ćerku Maru za Vuka Brankovića, a dve mlađe kćeri za Đurđa Stracimirovića balšića (Jelenu) i Nikolu Gorjanskog Mlađeg (Teodoru).

Svestan konstantne pretnje od turaka, knez Lazar odlučuje da svoj dvor izgradi na severu, daleko od glavnih pravaca nadiranja turske vojske. Izabrao je Kruševac. Najverovatnija godina završetka gradnje je 1373. mada je grad i kasnije dograđivan. Ukupna gradnja, trajala je oko dve godine.

Leta, 1389. godine, knez Lazar, na čelu svoje voske polazi u odlučujući boj, čuvenu bitku na Kosovu.

"Pođimo, braćo i čeda, pođimo u podvig koji je pred nama, ugledavši se na nagradodavca Hrista. Smrću poslužimo dužnosti, prolijmo krv našu, iskupimo život smrću i dajmo udove naših tela nepoštedno za čast i otačastvo naše, a Bog će se svakako smilovati na ostatke naše i neće istrebiti do kraja rd i zemlju našu."

Bitka se odigrala 28. VI 1389. godine na polju Kosovu. Tokom bitke, Turci su uspeli da zarobe i pogube kneza Lazara.

Stojan Protic

Rodjen je u Kruševcu, 16. januara 1857, preminuo u Beogradu 28. oktobra 1923. Član Radikalne stranke i jedan od njenih najistaknutijih lidera, autor nacrta Ustava.

- 29. maja 1903. do 16. maja 1905 - Ministar unutrašnjih dela - 17. aprila 1906. do 30. maja 1907 - Ministar unutrašnjih dela - 11. februara 1909. do 8. maja 1912 - Ministar finansija - 12. septembra 1910. do 25. juna 1911 - Zastupnik ministra unutrašnjih dela - 30. avgusta 1912. do 22. novembra 1914 - Ministar unutrašnjih dela - 10. juna 1917. do 20. decembra 1918 - Ministar finansija - 3. novembra do 7/20. decembra 1918 - Zastupnik ministra inostranih dela - 20. decembra 1918. do 16. avgusta 1919 - Predsednik prve vlade Kraljevine SHS - 19. februara do 17. maja 1920. - Predsednik vlade

Rodjen je u Kruševcu, 16. januara 1857, preminuo u Beogradu 28. oktobra 1923. Član Radikalne stranke i jedan od njenih najistaknutijih lidera, autor nacrta Ustava.

- 29. maja 1903. do 16. maja 1905 - Ministar unutrašnjih dela - 17. aprila 1906. do 30. maja 1907 - Ministar unutrašnjih dela - 11. februara 1909. do 8. maja 1912 - Ministar finansija - 12. septembra 1910. do 25. juna 1911 - Zastupnik ministra unutrašnjih dela - 30. avgusta 1912. do 22. novembra 1914 - Ministar unutrašnjih dela - 10. juna 1917. do 20. decembra 1918 - Ministar finansija - 3. novembra do 7/20. decembra 1918 - Zastupnik ministra inostranih dela - 20. decembra 1918. do 16. avgusta 1919 - Predsednik prve vlade Kraljevine SHS - 19. februara do 17. maja 1920. - Predsednik vlade

...umetnost

Kruševac je gotovo fenomen Srbije što se glume tiče. Ogroman broj poznatih glumaca, režisera je neuporediv sa ostalim gradovima u odnosu na broj stanovnika:

Radoš Bajić Milija Vuković Taško Načić Miodrag Petrović Čkalja Milan Puzić Radmila Živković Radmila Savićević Miomir Miki Stamenković Vlastimir Đuza Stojiljković Sergej Trifunović Vojin Ćetković Nataša Šolak

Nebojša Bradić

Spisak po kategoriji:

   * Miodrag Petrović Čkalja
   * Vlastimir Đuza Stojiljković
   * Taško Načić
   * Radmila Savićević
   * Radmila Živk

Stanislav Binički

Rođen je 27.jula 1872. u Jasici, selu nadomak Kruševca, sa severne strane Zapadne Morave.

Kompozitor i dirigent, autor prve srpske opere sa elementima narodne muzike "Na uranku". Ipak, najpoznatiji ostaje po maršu Na Drinu, delu koje je postalo deo srpskog nacionalnog identiteta, često predlaganog i za novu srpsku himnu.

Kao dirigent radio je na izvođenju opera i simfonijskih koncerata u Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je upravnik postao 1920.

Umro je 15.februara 1942. u Beogradu.

Pera Joe

Petar Miladinović, danas u evropskim, pa i svetskim bluz-krugovima nadaleko poznatiji kao (Pera Joe), velemajstor bluz usne harmonike, diplomirani profesor fizicke kulture, verovatno je napoznatiji muzičar Kruševca.

Nastupao je sa svetskim zvezdama kao što su Sugar Blue, Louisiana Red, John Hammond, koji su svi odreda hteli da ga vode u SAD, da pokažu kako „mali Srbin rastura crni bluz”.

Zvanicni je predstavnik usne harmonike „Hohner” za Evropu, i redovni član žirija mnogih međunarodnih bluz-festivala.

Njegovo izdanje "Session Man” možda i najbolje govori o Joe-u. Na CD-u su snimci Perinih nastupa s najvećim zvezdama svetskog i domaćeg bluza.

Kruševac mora biti ponosan što se može pohvaliti jednim ovakvim umetnikom!

1371. Zidanje Kruševca

Svestan da je njegova država ugrožena od Turaka, knez Lazar odlučuje da svoj dvor izgradi na severu, dalje od glavnih pravaca nadiranja turske vojske. Izabrao je Kruševac, koji je svojim geo-strateškim položajem najviše odgovarao njegovim potrebama.

Knez Lazar je sazidao grad, ali je naselje postojalo i pre toga. Nema podataka o vrsti i veličini naselja, niti se zna na čijoj je "baštini" bilo, što navodi na zaključak da je pripadalo vladaočevim posedima. Izgradnji utvrđenog grada pristupilo se užurbano. U tu svrhu knez Lazar je iz Novog Brda doveo u Kruševac svoje najbolje graditelje. Pretpostavlja se da je gradnja trajala do dve godine, mada je u to vreme bilo normalno da gradovi budu i kasnije dograđivani.

Goran Grbović

Uvršten u najbolju petorku Kruševa ikada, ovaj igrač Napretka je jedan od najpoznatijih košarkaša sa ovih prostora ikada. Čuveno krio reprezentacije Jugoslavije, proslavio se nastupajući za beogradski Partizan.

Zanimljivo: Grbović svojevremeno nije hteo da se brije dok Partizan ne zabeleži pobedu. "I ne pamtim da smo mnogo derbija izgubili dok sam ja igrao, ali posle poraza me je bilo sramota da izađem. Osim tog nebirjanja, nisam imao nikakav ritual, za razliku od Divca i kompanije, koji su pazili na menjanje čarapa i crne mačke."

Vladimir Durković

Rodjen 1937 u Djakovici, preminuo1972. Izmedju 1959- 1966 odigrao 50 utakmica za reprezentaciju. Debitovao oktobra 11, 1959 u mecu protiv Madjarske (2:4) u Beogradu. Igrao je na svetskom prvenstvu 1962 u Cileu kada je Jugoslavija osvojila cetvrto mesto. Osvajac zlatne medalje na olimpijskim igrama 1960 u Rimu. Igrao je za reprezentaciju u timu koji je bio evropski vice-sampion (Jugoslavia - SSSR 1:2) u Parizu 1960. Zajedno sa Soskicem i Jusufijem "Dure" je dugo igrao u zadnjoj liniji odbrane nacionalnog tima. Igrao je u FK Napretku (Krusevac), ipak, popularnost i slavu postigao je igrajuci u FK Crvena Zvezda u periodu 1955 - 1966. U FK Crvena Zvezda je odigrao 405 meceva i postigao 30 golova. U inostranstvu je igrao za: Borussia Monchengladbach (1966 - 1967), AS Saint-Etienne (1967 - 1971) i Sion (1971- 1972).

Kruševačka Grupa

Hapšenje

Tokom akcije "sablja" u Kruševcu je uhapšeno više osoba, osumnjičenih za različita krivična dela, iz oblasti organizovanog kriminala. Najteže optužbe iznete su protiv sledećih: Zoran Jotić, poznatiji kao Jotka, Goran Petrović poznatiji kao Peta, Igor Gajić, poznatiji kao Gaja, Slavoljub Marinković, Goran Tasić i Dejan Ilić.

Ove stranice su tu, da vam ukratko predstave sve šta se dešavalo na suđenju takozvanoj kruševačkoj (Jotkinoj) grupi. Sav tekst je objavljen i u sredstvima javnog informisanja i dostupan na zvaničnim sajtovima koji se bave tematikom. Cilj tekstova nije da bilo koga optužuje ili brani, to je u nadležnosti suda.

Spisak po kategoriji:

   * 29. mart 2004.
   * April 2004.
   * Maj 2004.
   * Jun 2004.
   * Presuda
   * Žalba

Cicevac

Istorija

Ћићевац је скоро у целини досељеничко насеље. Само се за део становника чије су куће лоциране на околном побрђу сматра да су староседеоци. Први досељеници са Косова су Петковићи који су дошли 1710.године а остали су долазили много касније од друге половине 18. века па све до данашњих дана.

После пада Крушевца у турске руке 1455. године и подручје Ћићевца је доживело исту судбину. Ћићевац је први пут ослобођен у Првом српском устанку јануара 1806. године када су његови становници масовно приступали Карађорђевој војсци. Устанком у овом крају је руководио кнез Томић Милић, пореклом из Ражња. Он је после пропасти Карађорђеве државе убијен на брду Мечка код Ражња 1813. године. Поморавски крај од Сталаћа до Параћина је остао у Нишком пашалуку под турском влашћу тако да није био директно захваћен Другим српским устанком, међутим велики број појединаца је ипак учествовао у борбама.

Хатишерифом из 1833. године ћићевачки крај је ушао у састав Милошеве Србије и тиме коначно ослобођен од Турака.

Велике борбе у овом крају су вођене 1876. године у Српско-турском рату. После повлачења српске војске, Турци су спалили село Трубарево, чије се становништво повукло у збег по Мојсињским планинама.

У Балканским и Првом светском рату велики број младића са овог подручја је изгубио живот о чему говоре спомен обележја у готово свим местима.

После брзог слома Југославије у Априлском рату 1941. војници су се журно враћали кућама, али је велики број њих заробљен и одведен у логоре или принудни рад у Немачкој. У лето 1941. у Ћићевцу је формирана четничка чета Косте Пећанца која је ту остала до 1942. године. Следеће године у Ћићевац су дошли четници Драгољуба Михаиловића и ту успоставили јаку локалну власт. Партизански одреди су у овом крају углавном изводили диверзантске акције најпре на мосту код Браљине, а затим и на пружном мосту на Јовановачкој реци. Победа партизана над четницима 1944. на Буковику је умањила углед четничког покрета, па много бораца из њихових редова прелази у партизанске јединице.

После Другог светског рата, Ћићевац је припао Ражањском срезу. Последња административна подела је извршена јула 1957. доношењем новог закона по коме Ћићевац постаје седиште општине која поред Ћићевца обухвата и следећа насељена места: Плочник, Појате, Лучина, Сталаћ, Град Сталаћ, Мрзеница, Браљина, Трубарево и Мојсиње.

Општина Ћићевац данас припада Расинском округу са седиштем у Крушевцу заједно са општинама Брус, Александровац, Трстеник и Варварин.

Demografija

У насељу Ћићевац живи 4116 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,1 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 1608 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.