Рапир

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 27. јануар 2020. у 04:01; аутор: Autobot (разговор | доприноси) (razne izmene)
Рапир са почетка 17. века.

Рапир (франц. rapière, енгл. rapier) је дуг и танак, прав мач који се користио у јужној и западној Европи од средине 16. до краја 17. века.[1]

Настанак и развој

Све до 16. века мачевање је, са мањим изменама, задржало слична обележја као у античко доба: борило се мачем и штитом, при чему је мач служио за напад, а штит за одбрану. Тек са променама војне опреме- одбацивањем оклопа у рату-мачевање поприма нова обележја. У италијанским државицама почетком 16. века настаје нова вештина мачевања, тзв. италијанска школа, у којој је боду (убадању мачем) дата предност над сечењем. Италијан Ахил Мароцо (итал. Achille Marozzo) објавио је 1536. прво дело о мачевању новим стилом (итал. Opera Nova chiamata Duello). Штит је постепено замењен кратким бодежом троугластог сечива, а крајем 16. века бодеж се потпуно одбацује, па се мачевало само рапиром-дугим и танким мачем, који је због мале тежине и велике брзине био погодан и за напад, и за одбрану-одбијање (парирање) удараца. Шпански учитељ мачевања Херонимо де Каранцо (шп. Jeronimo de Carranzo) први је прописао кораке при мачевању, а у другој половини 17. века развила се француска школа мачевања, у којој се покрети мача комбинују са покретима тела.[1]

У популарној култури

Модерној публици рапири су познати из бројних екранизација Три мускетара Александра Диме и Сирана де Бержерака Едмона Ростана.

Референце

  1. ^ а б Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 171—172. 

Литература

Спољашње везе