Рапир

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Рапир са почетка 17. века.

Рапир (франц. rapière, енгл. rapier) је дуг и танак, прав мач који се користио у јужној и западној Европи од средине 16. до краја 17. века.[1]

Настанак и развој[уреди | уреди извор]

Све до 16. века мачевање је, са мањим изменама, задржало слична обележја као у античко доба: борило се мачем и штитом, при чему је мач служио за напад, а штит за одбрану. Тек са променама војне опреме- одбацивањем оклопа у рату-мачевање поприма нова обележја. У италијанским државицама почетком 16. века настаје нова вештина мачевања, тзв. италијанска школа, у којој је боду (убадању мачем) дата предност над сечењем. Италијан Ахил Мароцо (итал. Achille Marozzo) објавио је 1536. прво дело о мачевању новим стилом (итал. Opera Nova chiamata Duello). Штит је постепено замењен кратким бодежом троугластог сечива, а крајем 16. века бодеж се потпуно одбацује, па се мачевало само рапиром-дугим и танким мачем, који је због мале тежине и велике брзине био погодан и за напад, и за одбрану-одбијање (парирање) удараца. Шпански учитељ мачевања Херонимо де Каранцо (шп. Jeronimo de Carranzo) први је прописао кораке при мачевању, а у другој половини 17. века развила се француска школа мачевања, у којој се покрети мача комбинују са покретима тела.[1]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Модерној публици рапири су познати из бројних екранизација Три мускетара Александра Диме и Сирана де Бержерака Едмона Ростана.[2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 171—172. 
  2. ^ The Three Musketeers, Приступљено 2020-02-01 
  3. ^ Cyrano de Bergerac, Приступљено 2020-02-01 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]