Ратимир (кнез)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Ратимир (легендарни српски владар).
Ратимир (кнез)
Датум рођења 9. век
Датум смрти 838

Ратимир је био кнез Јужне Паноније, наследник Људевита Посавског. Владао је у првој половини 9. века.

Владао је у време кад је порасла снага Бугара на истоку, те су завладали и Сремом. Године 827. њихов је кнез Мортаг заратио против Франака, а чини се да Ратимир у том рату суделује као бугарски вазал. Бугари тада бродовима продиру Дравом до Штајерске, а можда и Корушке. Зато је цар Лудвиг Побожни 828. сменио фурланског маркгрофа Балдерика, а марку поделио на четири нове грофовије. Будући да су Бугари у међувремену у освојеним крајевима поставили себи верне владаре, вероватно је и Ратимир владао као бугарски вазал.

Године 829. поново се спомињу бугарски бродови на Драви, а с франачке стране тада војску предводи будући цар Лудвиг Немачки. Ипак, Франци не успевају надјачати Словене, чему вероватно доприносе и поделе унутар Франачке након што су се против Лудвига Побожног подигли његови синови, док га 833. нису затворили у манастир, а земљу поделили између себе.

Потом се код Ратимира склонио некадашњи нитрански великаш Прибина, који је ушао у непријатељство са својим бившим заштитником, франачким маркгрофом Ратбодом. Овај зато тражи од Лудвига Немачког да одобри рат против Ратимира, што овај и дозвољава 838. године. Ратимир је нашао спас у бегу, а Прибина је побегао у Приморску Хрватску, па се поновно помирио са Ратбодом.

Након тога више није било франачких напада, због нових Лудвигових сукоба с оцем, а онда и са братом Лотаром, а Јужном Панононијом неко ће време у име Франака владати словенски кнезови Прибина и Коцељ са подручја данашње западне Мађарске.