Пређи на садржај

Њитра

Координате: 48° 18′ 25″ С; 18° 05′ 11″ И / 48.306944° С; 18.086389° И / 48.306944; 18.086389
С Википедије, слободне енциклопедије
За реку, погледајте страницу Њитра (река).
Њитра
Nitra
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајЊитрански
ОкругЊитра
РегијаПоњитрје
Становништво
Становништво‍
 — 2024.75 945[1]
 — густина755,83 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 18′ 25″ С; 18° 05′ 11″ И / 48.306944° С; 18.086389° И / 48.306944; 18.086389
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина167 m
Површина100,47[2] km2
Њитра на карти Словачке
Њитра
Њитра
Њитра на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникЈозеф Двонч (СМЕР, СНС, СФ)
Поштански број949 01
Позивни број0 37
Регистарска ознакаNR
Веб-сајт
nitra.sk

Њитра (слч. Nitra, мађ. Nyitra, нем. Neutra) је пети по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Њитранског краја.

Њитра је позната као прво управно средиште месних Словена на тлу данашње Словачке.

Географија

[уреди | уреди извор]

Нитра је смештена у западном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 90 км југозападно.

Рељеф: Њитра се развила на северозападном ободу Панонске низије, на месту где почињу први брегови Карпата, који се даље издижу на северу. Надморска висина града је око 150 m. Град је смештен у долини истоимене реке Њитре.

Клима: Клима у Њитри је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче истоимена река Њитра, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Словени дато подручје насељавају у 5. веку. У 9. веку овде се образује Њитранска кнежевина, као прва независна државна творевина на тлу данашње Словачке. Овде је 828. године основана прва хришћанска заједница на овим просторима. У 10. веку подручје Њитре заузимају новопридошли Мађари. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.

Крајем 1918. године град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[3]
Година:1994.2004.2014.2024.
Број људи:87 12785 74278 03375 945
Разлика: -1,58 % -8,99 % -2,67 %
Статистика становништва[3]
Година:2023.2024.
Број људи:76 49975 945
Разлика:-0,72 %

Према подацима о броју становника из 2024. године насеље је имало 75 945 становника.[4]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[5][6]
Етничка припадностБројРазломак
Словаци71 55291,16 %
непознато53646,83 %
Мађари10651,35 %
Укупно78 489

Према попису из 2021. у насељу је живело 78 489 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 71 552 као Словац, 5364 као непознато, 1065 као Мађар, 704 као Чех, 416 као различите, 271 као Ром, 149 као Рус, 124 као Русин, 123 као Пољак, 110 као Нијемац, 100 као Украјинац, 90 као Италијан, 85 као Вијетнамац, 52 као Морављан, 38 као Кинез, 33 као Срб, 32 као Јеврејин, 32 као Бугар, 27 као Хрват, 27 као Албанац, 25 као Енглезaи, 23 као Грк, 21 као Румун, 17 као Турчин, 16 као Аустријан, 13 као Француз, 10 као Ирциац, 7 као канађанaи, 4 као Иранац, 2 као Шлезијац и 1 као Корејaц.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[7]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква43 51155,44 %
Без верске припадности23 33229,73 %
Неоткривено66948,53 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести20062,56 %
Укупно78 489

У години 2021. је било 78 489 људи по вероисповести: 43 511 Латинска црква, 23 332 Без верске припадности, 6694 Неоткривено, 2006 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 566 Гркокатолицизам, 430 Хришћанске цркве у Словачкој, 343 Ад хок покрети, 322 Друго, 195 Православна црква, 161 Калвинизам, 160 Друге и неодређене хришћанске цркве, 141 Будизам, 109 Јеховини сведоци, 107 Паганизам и духовност природе, 93 Апостолска црква, 81 Старокатоличка црква, 67 Ислам, 42 Црква браће, 40 Јевреји, 29 Уједињена методистичка црква, 19 Хиндуизам, 14 Хришћанска адвентистичка црква, 9 Црква Исуса Христа светаца последњих дана, 8 Чехословачка хуситска црква, 5 Бахаи вера, 4 Баптисти и 1 Новоапостолска црква.

Познате особе

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Градске цркве
    Градске цркве
  • Градско позориште
    Градско позориште
  • Градска кућа
    Градска кућа
  • Кип кнеза Прибине на истоименом тргу
    Кип кнеза Прибине на истоименом тргу
  • Голгота у Њитри
    Голгота у Њитри

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  2. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  3. ^ а б „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  4. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  5. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  7. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  8. ^ КУБАНОВИЋ, Златко (2019). Historický náhľad do dejín slovenských saleziánov (Od dona Bosca do roku 1924). Братислава: Don Bosco. стр. 243 — 244. ISBN 978-80-8074-436-6. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Њитра&oldid=30616530”