Ремон II од Триполија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ремон II од Триполија
Jan1Komnenos RaimundTripolis.jpg
Датум рођења1115.
Датум смрти1152.
ОтацПонс од Триполија
МајкаЦецилија Француска
СупружникХодијерна од Триполија
ПотомствоРемон III од Триполија, Мелисенда од Триполија
ПретходникПонс од Триполија
НаследникРемон III од Триполија
Печат Ремона од Триполија

Ремон II од Триполија (око 1115—1152) био је гроф Триполија од 1137. године до своје смрти. Син је Понса од Триполија и Цецилије Француске.

Биографија[уреди]

Ремон је постао гроф Триполија након смрти његовог оца Понса од Триполија 1137. гдине. Одмах по доласку на власт Ремон је угушио побуну локалног становништва ликвидирајући мноштво побуњених сељака. Успео је да у Триполи привуче витезове Хоспиталце којима је препустио неколико тврђава. То му је донело велику моћ па краљица Јерусалима, Мелисенда, није успела да му наметне своју врховну власт.

Током Другог крсташког рата, његова владавина била је у опасности јер је у Свету земљу дошао Алфонс Жордан, син једног од најзначајнијих хришћанских војсковођа Првог крсташког рата, Ремона Тулуског. Ремон од Триполија се уплашио да ће АлфонсЖордан изнети захтеве за грофовијом Триполи јер је његов отац покренуо опсаду Триполија која је претходила успостављању државе. Ипак, Алфонс Жордан није стигао да било шта учини јер је убијен од стране сопствених пратилаца.

Ремон II је Триполијем је погинуо 1352. године. Његова смрт је једна од највећих мистерија крсташких ратова. Наиме, краљ Балдуин III и његова мајка Мелисенда су допутовали у Триполи не би ли измирили Ремона са својом женом, а Мелисендином сестром Ходиерном. После безуспешног покушаја мирења, Ходиерна је са Мелисендом отпутовала у Наблус. Непосредно након тога су Ремона убили асасини. Он је први крсташки вођа који је погинуо од руке асасина. Наследио га је син Ремон III од Триполија.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Понс од Тулуза
 
 
 
 
 
 
 
8. Ремон IV Тулуски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Алмодис де ла Марш
 
 
 
 
 
 
 
4. Бертран од Тулуза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Понс од Триполија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Ремон II од Триполија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
12. Анри I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
6. Филип I Француски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Ана Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Цецилија Француска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Бертрада од Монфорта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]