Анри I
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Анри I | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 4. мај 1008. |
Место рођења | Ремс, Француска |
Датум смрти | 4. август 1060.52 год.) ( |
Место смрти | Витри о Лож, Француска |
Гроб | Базилика Сен Дени |
Породица | |
Супружник | Матилда од Франконије, Матилда од Фризије, Ана Кијевска |
Потомство | Филип I Француски, Иго од Вермандоа |
Родитељи | Робер II Констанс од Арла |
Династија | Капети |
краљ Француске | |
Период | 1031 — 1060. |
Претходник | Робер II Побожни |
Наследник | Филип I Француски |
Анри I (4. мај 1008 — 4. август 1060) је био краљ Француске (1031—1060) из династије Капет.
Син је краља Робера II Побожног. Крунисан је 1027. још док му је отац био жив, са циљем да се обезбеди несметано наслеђивање.
Сталне борбе око територија
[уреди | уреди извор]Период његове власти обиљежен је сталним борбама око територија, као и за време његових претходника. У почетку, уз подршку мајке, придружио се брату Роберу Бургундијском 1025. у побуни против оца. Мајка је подржавала захтев млађег брата Робера Бургундијског да буде наследник. Када је умро отац имао је проблема са побуњеним братом, па му 1032. даје војводство Бургундије, које је 1016. Анри добио од оца.
Савез и сукоб са Вилијамом Освајачем
[уреди | уреди извор]Анри долази да помогне новопостављеном војводи Нормандије Вилијаму (будућем Вилијаму Освајачу ) да смири побуну вазала.
Анри и Вилијам Освајач су 1047. победили вазале у одлучној бици крај Каена, тако да је Вилијамово војводство било осигурано.
Неколико година касније Вилијам Освајач (који је био рођак енглеског краља) оженио се ћерком фландријског грофа. Анрија је уплашила могућа моћ Вилијама Освајача, па зато 1054. и 1058. покушава да освоји Нормандију. Међутим био је поражен и није успио да освоји Нормандију.
Расправа око Лорене
[уреди | уреди извор]Имао је три састанка са царем Светог римског царства Хенриком III. На трећем састанку маја 1056. расправљали су спор око Лорене. Расправа је постала толико жучна, да је краљ Француске Анри изазвао немачког краља и цара Хенрика III на двобој. Хенрик III није био добар ратник, па је побегао. Упркос свему Анри није добио Лорену.
Смрт
[уреди | уреди извор]Анри је умро 4. августа 1060. године. Покопан је у базилици Сен Дени. Наслеђује га син Филип I, који је тада имао 7 година. Због тога је Анријева жена Ана Кијевска владала 6 година као регент.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Робер I Француски | ||||||||||||||||
8. Иго Велики | ||||||||||||||||
17. Беатрис од Вермандоа | ||||||||||||||||
4. Иго Капет | ||||||||||||||||
18. Хајнрих I Птичар | ||||||||||||||||
9. Хедвига од Саксоније | ||||||||||||||||
19. Матилда од Рингелхајма | ||||||||||||||||
2. Робер II Побожни | ||||||||||||||||
20. Ебалус Манзер | ||||||||||||||||
10. Вилијам III Аквитански | ||||||||||||||||
21. Emilienne | ||||||||||||||||
5. Аделаида Аквитанска | ||||||||||||||||
22. Роло | ||||||||||||||||
11. Адела Нормандијска | ||||||||||||||||
23. Попа од Бајеа | ||||||||||||||||
1. Анри I | ||||||||||||||||
24. Rotbald I d'Agel | ||||||||||||||||
12. Boso II of Arles | ||||||||||||||||
6. Вилијам I од Провансе | ||||||||||||||||
13. Constance | ||||||||||||||||
3. Констанс од Арла | ||||||||||||||||
28. Фулк I Анжујски | ||||||||||||||||
14. Фулк II Анжујски | ||||||||||||||||
29. Rosalie de Loches | ||||||||||||||||
7. Adelaide of Anjou | ||||||||||||||||
30. Geoffrey Viscount of Orléans, count of Gâtinais[1][2] | ||||||||||||||||
15. Gerberga of Orléans | ||||||||||||||||
31. Ada of Auvergne | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Settipani, Christian (2000). „Les vicomtes de Châteaudun et leurs alliés” [Viscounts of Chateaudun and their relatives]. Onomastique et Parenté dans l'Occident médiéval (на језику: French). Oxford: Prosopographica et genealogica. стр. 247—261. ISBN 978-1-900934-01-5.
- ^ Christian Settipani, "Les comtes d'Anjou et leur alliances aux Xe et XIe siècles", in K. S. B. Keats-Rohan, ed., Family Trees and the Roots of Politics (Woodbridge, Suffolk, 1997): 211–267.
Литература
[уреди | уреди извор]- Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд.