Риолит
Риолит (енгл. Rhyolite, франц. Rhyolite, нем. Rhyolit, рус. Риолит) је вулканска стена изграђена од фенокристала кварца, санидина, затим плагиокласа (албита и олигокласа) и незнатне количине биотита, ређе амфибола или пироксена[1]. Ова кисела магматска стена припада групи кенотипних (млађих) изливних еквивалената гранита.
Настанак и карактеристике[уреди | уреди извор]
Настаје кристализацијом киселе лаве на површи Земље. Минерали који изграђују риолит су:
- кварц,
- алкални фелдспат: санидин,
- бојени минерали: биотит и хорнбленда,
- споредни минерали: апатит, циркон, сфен.
На основу карактера фелдспата, природе бојених минерала и структуре риолити се деле на калкоалкалне и алкалне риолите. Последњи поред алкалног фелдспата садрже и алкалне амфиболе и пироксене.
Структура риолита је холокристаласто порфирска до витрофирска, док је његова текстура флуидална.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
