Латит

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Латит из Боксберга, Ајфел, Немачка

Латит (енгл. Latite, франц. Latite, нем. Latit, рус. Латит) је вулканска стена изграђена од фенокристала оливина, аугита и лабрадора који се налазе у стакластој основној маси калијског карактера[1]. Ова интермедијарна магматска стена је кенотипни (млађи) изливни еквивалент монцонита. Настаје кристализацијом лаве интермедијарног састава, на површи Земље.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Минерали који изграђују латит су:

Структура латита је порфирска, док је његова текстура масивна.

Порастом учешћа алкалног фелдспата латити прелазе у трахите а смањењем алкалног фелдспата у андезите или базалте зависно од присуства киселих или базичних плагиокласа.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе[уреди | уреди извор]