Апатит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Апатит
Apatite Canada.jpg
Опште информације
Категорија Минерал
Формула Ca5(PO4)3(F,Cl,OH)
Кристалне системе Хексагонални
Идентификација
Боја Провидан до прозиран, обично зелен, ређе безбојан, жут, плав до љубичаст, ружичаст, браон.[1]
Кристални хабитус Tabular, prismatic crystals, massive, compact or granular
Цепљивост [0001] indistinct, [1010] indistinct
Прелом Conchoidal to uneven[1]
Тврдоћа по Мосу 5[1]
Сјајност Vitreous[1] to subresinous
Огреб Бео
Специфична тежина 3,18 (+/- 0,05)[1]
Сјајност полирањем Vitreous[1]
Оптичке особине Двоструко преламајући, једноосно негативни[1]
Индекс преламања 1,634 - 1,638 (+0,012, -0,006)[1]
Двојно преламање 0,002-0,008[1]
Плеохроизам Плави камен - јак, плави и жути до безбојног. Друге боје су слабе до врло слабих.[1]
Дисперзија 0,013[1]
Ултравиолетна флуоресценција Yellow stones - purplish pink which is stronger in long wave; blue stones - blue to light blue in both long and short wave; green stones - greenish yellow which is stronger in long wave; violet stones - greenish yellow in long wave, light purple in short wave.[1]

Апатит, је минерал који припада групи фосфата, и по хемијском саставу је хлорофосфат или флуорофосфат калцијума. Има велику примену као вештачко ђубриво.

Драги камен[уреди]

Кристал апатита, Мексико.

Апатит се ретко користи као драги камен. Провидни камен чистих боја и онај који се свиласто пресијава (en:chatoyant) глатко се полира (en:cabochon).[1] Камен који се свиласто пресијава познат је као апатит мачје око,[1] провидни зелени камен познат је као аспарагусни камен,[1] а плави камен се назива мороксит (en:moroxite).[2][3] Кристали рутила могу да урасту у кристал апатита па у правом светлу изрезани камен показује ефекат мачјег ока.

Главна налазишта апатита квалитета драгог камена налазе се у:[1] Бразилу, Мјанмару и Мексику. Остали извори су:[1] Канада, Чехословачка, Немачка, Индија, Мадагаскар, Мозамбик, Норвешка, Јужна Африка, Шпанија, Шри Ланка и САД.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Gemological Institute of America, GIA Gem Reference Guide. 1995. ISBN 978-0-87311-019-8.
  2. Streeter, Edwin W.,] 6th edition, George Bell and Sons, London, 1898. pp. 306
  3. Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 978-0-471-80580-9. 

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • Schmittner Karl-Erich and Giresse Pierre, 1999. Micro-environmental controls on biomineralization: superficial processes of apatite and calcite precipitation in Quaternary soils, Roussillon, France. Sedimentology 46/3: 463-476.
  • Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 978-0-471-80580-9. 

Спољашње везе[уреди]