Ритам (музика)

С Википедије, слободне енциклопедије

Ритам (од грчке речи ῥυθμός, rhythmos, „свако регуларно понављајуће кретање, симетрија[1]) низ је тонова и пауза различитих трајања у музичком делу.[2][3] Ово опште значење редовног понављања или обрасца у времену може се применити на широк спектар цикличних природних феномена који имају периодичност или учесталост нечега од микросекунди до неколико секунди (као код рифа у песмама рок музике); до неколико минута или сати, или, у најекстремнијем случају, чак и током много година. Постоје разне ритмичке фигуре, а неке од њих су: неправилне тонске групе: триола, квинтола, секстола, септола; синкопа итд.

Ритам је сродан термин, али се разликује од пулса, метра и откуцаја:

Ритам се може дефинисати као начин на који се један или више тактова без акцента групише у односу на акцентовани. ... Ритмичка група се може схватити само када се њени елементи разликују један од другог, ритам ... увек укључује међуоднос између једног, наглашеног (јаког) такта и једног или два ненаглашена (слаба) такта.[4]

У сценским уметностима, ритам је временски распоред догађаја на људском нивоу; музичких звукова и затишја које се јављају током времена, корака плеса или метра говорног језика и поезије. У неким извођачким уметностима, као што је хип хоп музика, ритмичко преношење стихова је један од најважнијих елемената стила. Ритам се такође може односити на визуелну презентацију, као „временско кретање кроз простор“[5] и заједнички језик патерна уједињује ритам са геометријом. На пример, архитекте често говоре о ритму зграде, мислећи на шаре у размаку прозора, стубова и других елемената фасаде.[6] Последњих година, ритам и метар су постали важна област истраживања међу музичким научницима. Недавни радови у овим областима укључују књиге Маурија Јестона,[7][8][9] Фреда Лердала и Реја Џекендофа,[10] Џонатана Крамера, Кристофера Хејстија,[11] Годфрида Тусена,[12] Вилијама Ротштајна,[13] Џоела Лестера,[14] и Гуерино Мацола.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Agawu, Kofi. 2003. Representing African Music: Postcolonial Notes, Queries, Positions. New York: Routledge.
  • Anon. The Compact Edition of the Oxford English Dictionary II. Oxford and New York: Oxford University Press, 1971.
  • April 30, 2009. "Parrots have got rhythm, studies find", World-Science.net.
  • Berry, Wallace (1987). Structural Functions in Music, second edition. New York: Dover Publications. ISBN 978-0-486-25384-8.
  • Chernoff, John Miller (1979). African Rhythm and African Sensibility: Aesthetic and Social Action in African Musical Idioms. Chicago: The University of Chicago Press.
  • Cooper, Paul (1973). Perspectives in Music Theory: An Historical-Analytical Approach. New York: Dodd, Mead. ISBN 0-396-06752-2.
  • Covaciu-Pogorilowski, Andrei. n.d. "Musical Time Theory and A Manifesto". Self-published online (accessed 1 August 2014).
  • Fitch, W. Tecumseh, and Andrew J. Rosenfeld (2007). "Perception and Production of Syncopated Rhythms". Music Perception, Vol. 25, Issue 1:43–58. ISSN 0730-7829.
  • Fraisse, Paul (1956). Les Structures Rhythmiques, with a preface by A. Michotte. Studia Psychologica. Louvain: Publications Universitaires; Paris and Brussels: Édition Erasme; Antwerp and Amsterdam: Standaard Boekhandel.
  • Forney, Kristine, and Joseph Machlis. 2007. The Enjoyment of Music, tenth edition. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-17423-6.
  • Goodall, Howard (presenter). 2006. How Music Works with Howard Goodall(offline), produced by David Jeffcock. Television series, 4 episodes. Episode 2: "Rhythm" (Saturday 25 November, 6:20–7:20pm). Tiger Aspect Productions for Channel 4 Television Corporation.
  • Hasty, Christopher (1997). Meter as Rhythm. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-510066-2.
  • Holst, Imogen. An ABC of Music: A Short Practical Guide to the Basic Essentials of Rudiments, Harmony, and Form. Oxford and New York: Oxford University Press, 1963.
  • The Imperial Society of Teachers of Dancing (1977). Ballroom Dancing. Sevenoaks, Kent: Hodder and Stoughton; New York: David McKay Co.
  • Jirousek, Charlotte. 1995. "Rhythm". In An Interactive Textbook, Ithaca: Cornell University website (accessed 24 July 2014).
  • Jordania, Joseph. 2011. Why do People Sing? Music in Human Evolution. Tbilisi: Logos, International Research Center for Traditional Polyphony; Melbourne: The University of Melbourne, Institute of Classical Philology, Bizantyne [sic] and Modern Greek Studies.
  • Karpinski, Gary S. Aural Skills Acquisition: The Development of Listening, Reading, and Performing Skills in College-Level Musicians. Oxford and New York: Oxford University Press, 2000. ISBN 978-0-19-511785-1.
  • Latham, Alison. 2002. "Metre", The Oxford Companion to Music, edited by Alison Latham. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-866212-2.
  • Lerdahl, Fred, and Ray Jackendoff. 1983. A Generative Theory of Tonal Music. The MIT Press Series on Cognitive Theory and Mental Representation. Cambridge: MIT Press. ISBN 978-0-262-12094-4; ISBN 978-0-262-62107-6; ISBN 978-0-262-62049-9.
  • Lester, Joel. The Rhythms of Tonal Music. Hillsdale, NY: Pendragon Press, 1986. ISBN 978-0-8093-1282-5.
  • Liddell, Henry George, and Robert Scott. "ῥυθμός", in A Greek-English Lexicon, revised edition, combining the text of the ninth edition with an extensively revised and expanded Supplement. Oxford and New York: Oxford University Press, 1996. Online, Perseus Project
  • London, Justin (2004). Hearing in Time: Psychological Aspects of Musical Meter. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-516081-9.
  • MacPherson, Stewart, Form in Music, London: Joseph Williams, 1930.
  • Middleton, Richard (1990). Studying Popular Music. Philadelphia: Open University Press. ISBN 0-335-15275-9.
  • Mithen, Steven (2005). The Singing Neanderthals: The Origins of Music, Language, Mind and Body. (PDF). London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 0-297-64317-7. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 09. 11. 2020. Приступљено 03. 08. 2019. 
  • Moravcsik, Michael J. (2002). Musical Sound: An Introduction to the Physics of Music. New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers. ISBN 978-0-306-46710-3.
  • Narmour, Eugene. Beyond Schenkerism: The Need for Alternatives in Music Analysis. Chicago and London: University of Chicago Press, 1977. Phoenix paperback edition 1980. ISBN 978-0-226-56847-8 (cloth); ISBN 978-0-226-56848-5 (paperback).
  • Patel, Aniruddh D. (2006). „Musical Rhythm, Linguistic Rhythm, and Human Evolution”. Music Perception. Berkeley, California: University of California Press. 24 (1): 99—104. ISSN 0730-7829. doi:10.1525/mp.2006.24.1.99. 
  • Patel, Aniruddh D. (2014). „The Evolutionary Biology of Musical Rhythm: Was Darwin Wrong?”. PLoS Biol. 12 (3 (25 March )): e1001821. PMC 3965380Слободан приступ. doi:10.1371/journal.pbio.1001821. 
  • Pieslak, Jonathan (2009). Sound Targets: American Soldiers and Music in the Iraq War. Bloomington and London: Indiana University Press.
  • Roads, Curtis (2001). Microsound. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-18215-7; ISBN 978-0-262-68154-4
  • Rothstein, William (1989). Phrase Rhythm in Tonal Music. New York: Schirmer Books. ISBN 9780028721910.
  • Sacks, Oliver (2007). „Keeping Time: Rhythm and Movement”. Musicophilia, Tales of Music and the Brain. New York and Toronto: Alfred A. Knopf. ISBN 978-1-4000-4081-0. 
  • Sandow, Greg (2004). "A Fine Madness". In The Pleasure of Modernist Music: Listening, Meaning, Intention, Ideology, edited by Arved Mark Ashby, 253–58. ISBN 1-58046-143-3. Reprinted from The Village Voice (16 March 1982).
  • Scholes, Percy (1977a). "Form", in The Oxford Companion to Music, 6th corrected reprint of the 10th ed. (1970), revised and reset, edited by John Owen Ward. London and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-311306-6.
  • Scholes, Percy (1977b). "Metre", in The Oxford Companion to Music, 6th corrected reprint of the 10th ed. (1970), revised and reset, edited by John Owen Ward. London and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-311306-6.
  • Scholes, Percy (1977c). "Rhythm", in The Oxford Companion to Music, 6th corrected reprint of the 10th ed. (1970), revised and reset, edited by John Owen Ward. London and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-311306-6.
  • Slatkin, Leonard. n.d. "Discovering Music: Rhythm with Leonard Slatkin".
  • Toussaint, Godfried T., “The Geometry of Musical Rhythm,” In Proceedings of the Japan Conference on Discrete and Computational Geometry, Vol. 3742: Lecture Notes in Computer Science, edited by J. Akiyama, M. Kano, and X. Tan, 198–212. Berlin/Heidelberg: Springer.
  • White, John D. (1976). The Analysis of Music. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall. ISBN 0-13-033233-X.
  • Winold, Allen (1975). "Rhythm in Twentieth-Century Music". In Aspects of Twentieth-Century Music, edited by Gary Wittlich, 208–269. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall. ISBN 0-13-049346-5.
  • Woodrow, Herbert. "Time Perception". In A Handbook of Experimental Psychology, edited by Stanley Smith Stevens, New York: Wiley, 1951.
  • Yeston, Maury. 1976. The Stratification of Musical Rhythm. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 0-300-01884-3.
  • Honing, H (2002). „Structure and interpretation of rhythm and timing”. Tijdschrift voor Muziektheorie [Dutch Journal of Music Theory]. 7 (3): 227—232. Архивирано из оригинала на датум 2012-12-08. 
  • Humble, M. (2002). The Development of Rhythmic Organization in Indian Classical Music, MA dissertation, School of Oriental and African Studies, University of London.
  • Lewis, Andrew (2005). Rhythm—What it is and How to Improve Your Sense of It. San Francisco: RhythmSource Архивирано 2012-12-08 на сајту Archive.today Press. ISBN 978-0-9754667-0-4.
  • Percival, Harold W. (1946). Thinking and Destiny. The Word Foundation, Inc. ISBN 978-0-911650-06-8. 
  • Williams, C. F. A., The Aristoxenian Theory of Musical Rhythm, (Cambridge Library Collection—Music), Cambridge University Press; first edition, 2009.
  • Mazzola, Guerino (2017). The Topos of Music, Vol. I. Heidelberg: Springer. ISBN 978-3-319-64364-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]