Ритам (музика)

Ритам (од грчке речи ῥυθμός, rhythmos, „свако регуларно понављајуће кретање, симетрија”) низ је тонова и пауза различитих трајања у музичком делу. Ово опште значење редовног понављања или обрасца у времену може се применити на широк спектар цикличних природних феномена који имају периодичност или учесталост нечега од микросекунди до неколико секунди (као код рифа у песмама рок музике); до неколико минута или сати, или, у најекстремнијем случају, чак и током много година. Постоје разне ритмичке фигуре, а неке од њих су: неправилне тонске групе: триола, квинтола, секстола, септола; синкопа итд.

Ритам је сродан термин, али се разликује од пулса, метра и откуцаја:

Ритам се може дефинисати као начин на који се један или више тактова без акцента групише у односу на акцентовани... Ритмичка група се може схватити само када се њени елементи разликују један од другог, ритам ... увек укључује међуоднос између једног, наглашеног (јаког) такта и једног или два ненаглашена (слаба) такта.

У сценским уметностима, ритам је временски распоред догађаја на људском нивоу; музичких звукова и затишја које се јављају током времена, корака плеса или метра говорног језика и поезије. У неким извођачким уметностима, као што је хип хоп музика, ритмичко преношење стихова је један од најважнијих елемената стила. Ритам се такође може односити на визуелну презентацију, као „временско кретање кроз простор“ и заједнички језик патерна уједињује ритам са геометријом. На пример, архитекте често говоре о ритму зграде, мислећи на шаре у размаку прозора, стубова и других елемената фасаде. Последњих година, ритам и метар су постали важна област истраживања међу музичким научницима. Недавни радови у овим областима укључују књиге Маурија Јестона, Фреда Лердала и Реја Џекендофа, Џонатана Крамера, Кристофера Хејстија, Годфрида Тусена, Вилијама Ротштајна, Џоела Лестера, и Гуерино Мацола.

Антропологија

Ударачки инструменти имају јасно дефинисане звуке који помажу у стварању и перцепцији сложених ритмова.

У својој телевизијској серији Како функционише музика, Хауард Гудол представља теорије да људски ритам подсећа на правилност којом ходамо и откуцаје срца. Друга истраживања сугеришу да се то не односи директно на откуцаје срца, већ на брзину емоционалног афекта, који такође утиче на откуцаје срца. Ипак, други истраживачи сугеришу да, пошто су одређене карактеристике људске музике широко распрострањене, „разумно је сумњати да ритмичка обрада заснована на ритму има древне еволуционе корене“. Џастин Лондон пише да музички метар „укључује нашу почетну перцепцију као и накнадну антиципацију серије откуцаја које апстрахујемо од ритамске површине музике док се она одвија у времену“. „Перцепција“ и „апстракција“ ритмичке мере је основа људског инстинктивног музичког учешћа, као када серију идентичних откуцаја сата поделимо на „тик-так-тик-так“.

Џозеф Џорданија је недавно сугерисао да је осећај за ритам развијен у раним фазама еволуције хоминида силама природне селекције. Многе животиње ходају ритмично и чују звукове откуцаја срца у материци, али само људи имају способност да буду укључени (увучени) у ритмички усклађене вокализације и друге активности. Према Џорданију, развој осећаја за ритам био је централни за постизање специфичног неуролошког стања борбеног транса, кључног за развој ефикасног одбрамбеног система раних хоминида. Ритмични ратни поклич, ритмично бубњање шамана, ритмичко увежбавање војника и савремене професионалне борбене снаге које слушају тешку ритмичку рок музику, све то користи способност ритма да уједини људске појединце у заједнички колективни идентитет где чланови групе стављају интересе групе изнад њихових индивидуалних интереса и безбедности.

Неке врсте папагаја познају ритам. Неуролог Оливер Сакс наводи да шимпанзе и друге животиње не показују слично уважавање ритма, али ипак тврди да је људска склоност према ритму фундаментална, тако да се осећај за ритам не може изгубити (на пример, можданим ударом). „Не постоји ниједан извештај о животињи која је обучена да тапка, кљуца или се креће синхронизовано са звучним ритмом“, Сакс пише: „Нема сумње да ће многи љубитељи кућних љубимаца оспорити ову идеју, и заиста многе животиње, почев од изгледа да коњи липицанери из Шпанске школе јахања у Бечу 'плешу' уз музику. Није јасно да ли они то чине или реагују на суптилне визуелне или тактилне знакове људи око себе.” Људске ритмичке уметности су вероватно у извесној мери укорењене у ритуалу удварања.

Сложени патерн троструког бубња: дели три такта на три; садржи понављање на три нивоа

Успостављање основног откуцаја захтева перцепцију регуларног низа различитих краткотрајних импулса и, пошто је субјективна перцепција гласноће у односу на нивое позадинске буке, пулс мора да се смањи до тишине пре него што се догоди следећи ако се заиста жели да буде особен. Из тог разлога, брзо пролазни звуци перкусионих инструмената су погодни за дефиницију ритма. Музичке културе које се ослањају на такве инструменте могу развити вишеслојни полиритам и симултане ритмове у више од једног временског потписа, који се назива полиметар. Такви су унакрсни ритмови подсахарске Африке и испреплетени котекан ритмови гамелана.

За информације о ритму у индијској музици погледајте Тала (музика). За друге азијске приступе ритму погледајте ритам у перзијској музици, ритам у арапској музици, усул—ритам у турској музици и дамбек ритмове.

Терминологија

Пулс, такт и мера

За више информација погледајте: Пулс (музика) и Такт (музика)

Метрички нивои: ниво откуцаја приказан у средини са нивоима подела изнад и више нивоа испод.

Како се музичко дело развија, његова ритмичка структура се не доживљава као низ дискретних независних целина нанизаних на механички, адитивни начин попут перли [или „пулсова“], већ као органски процес у којем мањи ритмички мотиви, целина поседујући сопствени облик и структуру, такође функционишу као саставни делови веће [„архитектонске“] ритмичке организације.

Већина музике, плеса и усмене поезије успоставља и одржава основни „метрички ниво“, основну јединицу времена која се може чути или подразумевати, пулс или такт мензуралног нивоа, или ниво откуцаја, понекад једноставно назван ритам. Ово се састоји од (понављајућих) серија идентичних, али различитих периодичних краткотрајних стимулуса који се перципирају као тачке у времену. Пулс „откуцаја“ није нужно најбржа или најспорија компонента ритма, већ она која се перципира као фундаментална: има темпо који слушаоци следе док тапкају ногом или плешу уз музичко дело. Тренутно се најчешће означава као кроше или четвртина у западној нотацији (погледајте такт). Бржи нивои су нивои поделе, а спорији нивои су више нивоа. Маури Јестон је појаснио да „ритмови понављања“ настају из интеракције два нивоа покрета, што је брже давање пулса и спорије организовање откуцаја у групе које се понављају. „Када се успостави метричка хијерархија, ми, као слушаоци, одржаћемо ту организацију све док постоји минималан доказ“.

Јединица и гест

Образац трајања који се синхронизује са пулсом или импулсима на основном метричком нивоу може се назвати ритмичком јединицом. Они се могу класификовати као:

• Метрички – равномерни обрасци, као што су стабилне осмине ноте или импулси;
• Интраметрички – потврђујући обрасци, као што су тачкаста осмина-шеснаестина нота и обрасци замаха;
• Контраметријски – непотврђујући, или синкопирани обрасци; и
• Екстраметријски – неправилни обрасци, као што су туплети.

Ритмички гест је било који временски образац који, за разлику од ритмичке јединице, не заузима временски период који је еквивалентан пулсу или импулсима на основном метричком нивоу. Може се описати према његовом почетку и крају или према ритмичким јединицама које садржи. Ритмови који почињу снажним пулсом су тетични, они који почињу слабим пулсом су анакрустични, а они који почињу након одмора или везане ноте називају се почетним мировањем. Завршеци на јаком пулсу су јаки, на слабом пулсу, слаби и они који се завршавају на јаком или слабом пулсу су оптимистични.

Смењивање и понављање

Ритам је обележен регулисаним низом супротних елемената: динамиком јаког и слабог такта, одсвираног такта и нечујног, али подразумеваног такта одмора, или дуге и кратке ноте. Као и да перципирају ритам, људи морају бити у стању да га предвиде. Ово зависи од понављања узорка који је довољно кратак да се запамти.

Смењивање јаког и слабог такта је фундаментално за древни језик поезије, игре и музике. Уобичајени поетски израз „нога“ односи се, као у плесу, на подизање и тапкање стопала у времену. На сличан начин музичари говоре о убрзаном и успореном и о „он” и „оф” ритму. Ови контрасти природно олакшавају дуалну хијерархију ритма и зависе од понављања образаца трајања, акцента и одмора формирајући „пулсну групу” која одговара поетској стопи. Обично се такве пулсне групе дефинишу узимањем такта са највише акцента као првог и бројањем импулса до следећег акцента.Scholes 1977b Ритам који наглашава други ритам и умањује нагласак на доњем ритму као што је установљено или претпостављено из мелодије или из претходног ритма назива се синкопирани ритам.

Нормално, чак и најкомплексније метрике могу да се разбију на ланац дуплих и троструких импулса било сабирањем или дељењем. Према Пјеру Булезу, структуре ритма изнад четири, у западној музици, „једноставно нису природне“.

Литература

• Agawu, Kofi (2003). Representing African Music: Postcolonial Notes, Queries, Positions. New York: Routledge. .
• Anon (1971). The Compact Edition of the Oxford English Dictionary II. Oxford and New York: Oxford University Press. .
• April 30, 2009. „Parrots have got rhythm, studies find”. World-Science.net. .
• Berry, Wallace (1987). Structural Functions in Music. Courier Corporation. ISBN 978-0-486-25384-8. , second edition. New York: Dover Publications.
• Chernoff, John Miller (1979). African Rhythm and African Sensibility: Aesthetic and Social Action in African Musical Idioms. Chicago: The University of Chicago Press. .
• Cooper, Paul (1973). Perspectives in Music Theory: An Historical-Analytical Approach. Dodd, Mead. ISBN 0-396-06752-2. . New York: Dodd, Mead.
• Covaciu-Pogorilowski, Andrei. n.d. "Musical Time Theory and A Manifesto". Self-published online (accessed 1 August 2014).
• Fitch, W. Tecumseh; Rosenfeld, Andrew J. (2007). . „Perception and Production of Syncopated Rhythms”. Music Perception. 25 (1): 43—58. ISSN 0730-7829. doi:10.1525/mp.2007.25.1.43. 
• Fraisse, Paul (1956). Les Structures Rhythmiques. Louvain: Publications Universitaires. , with a preface by A. Michotte. Studia Psychologica; Paris and Brussels: Édition Erasme; Antwerp and Amsterdam: Standaard Boekhandel.
• Forney, K. (2007). The Enjoyment of Music. W. W. Norton, Incorporated. ISBN 978-0-393-17423-6. , tenth edition. New York: W. W. Norton & Company.
• Goodall, Howard (presenter). 2006. How Music Works with Howard Goodall(offline), produced by David Jeffcock. Television series, 4 episodes. Episode 2: "Rhythm" (Saturday 25 November, 6:20–7:20pm). Tiger Aspect Productions for Channel 4 Television Corporation.
• Hasty, Christopher Francis (1997). Meter as Rhythm. Oxford University Press. ISBN 0-19-510066-2. . Oxford: Oxford University Press.
• Holst, Imogen (1963). An ABC of Music: A Short Practical Guide to the Basic Essentials of Rudiments, Harmony, and Form. Oxford and New York: Oxford University Press. .
• The Imperial Society of Teachers of Dancing (1977). Ballroom Dancing. Sevenoaks, Kent: Hodder and Stoughton. ; New York: David McKay Co.
• Jirousek, Charlotte (1995). . „Rhythm”. An Interactive Textbook. . Ithaca: Cornell University website (accessed 24 July 2014).
• Jordania, Joseph (2011). Why do People Sing? Music in Human Evolution. Tbilisi: Logos, International Research Center for Traditional Polyphony. ; Melbourne: The University of Melbourne, Institute of Classical Philology, Bizantyne Шаблон:Sic and Modern Greek Studies.
• Karpinski, Gary Steven (2000). Aural Skills Acquisition: The Development of Listening, Reading, and Performing Skills in College-Level Musicians. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511785-1. . . Oxford and New York: Oxford University Press. 2000. .
• Latham, Alison. 2002. Alison Latham, ур. (2002). „Metre”. The Oxford Companion to Music. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-866212-2. .
• Lerdahl, Fred; Jackendoff, Ray (1983). A Generative Theory of Tonal Music. MIT Press. ISBN 978-0-262-12094-4. . The MIT Press Series on Cognitive Theory and Mental Representation. Cambridge: MIT Press. ; ISBN 978-0-262-62107-6; . 
• Lester, Joel (1986). The Rhythms of Tonal Music. Hillsdale, NY: Pendragon Press. ISBN 978-0-8093-1282-5. , 1986.
• Liddell, Henry George, and Robert Scott. . „ῥυθμός”. A Greek-English Lexicon. Oxford and New York: Oxford University Press. 1996. . revised edition, combining the text of the ninth edition with an extensively revised and expanded Supplement. . Online, Perseus Project
• London, Justin (2004). Hearing in Time: Psychological Aspects of Musical Meter. Oxford University Press, USA. ISBN 0-19-516081-9. . Oxford and New York: Oxford University Press.
• MacPherson, Stewart, Form in Music, London: Joseph Williams, 1930.
• Middleton, Richard (1990). Studying Popular Music. McGraw-Hill Education (UK). ISBN 0-335-15275-9. . Philadelphia: Open University Press.
• Mithen, Steven (2005). The Singing Neanderthals: The Origins of Music, Language, Mind and Body. (PDF). London: Weidenfeld & Nicolson.. ISBN 0-297-64317-7. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 11. 2020. г. Приступљено 03. 08. 2019. 
• Moravcsik, Michael J. (2002). Musical Sound: An Introduction to the Physics of Music. Springer. ISBN 978-0-306-46710-3. . New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers.
• Narmour, Eugene (јун 1977). Beyond Schenkerism: The Need for Alternatives in Music Analysis. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-56847-8. CS1 одржавање: Формат датума (веза). . Chicago and London: University of Chicago Press. 1977. . Phoenix paperback edition 1980. (cloth); ISBN 978-0-226-56848-5 (paperback). 
• Patel, Aniruddh D. (2006). . „Musical Rhythm, Linguistic Rhythm, and Human Evolution”. Music Perception. Berkeley, California: University of California Press. 24 (1): 99—104. ISSN 0730-7829. doi:10.1525/mp.2006.24.1.99. 
• Patel, Aniruddh D. (2014). . „The Evolutionary Biology of Musical Rhythm: Was Darwin Wrong?”. PLOS Biol. 12 (3 (25 March)): e1001821. PMC 3965380 . PMID 24667562. doi:10.1371/journal.pbio.1001821 . 
• Pieslak, Jonathan (2009). Sound Targets: American Soldiers and Music in the Iraq War. Bloomington and London: Indiana University Press. .
• Roads, Curtis (2001). Microsound. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-18215-7. . ;
• Rothstein, William Nathan (1989). Phrase Rhythm in Tonal Music. Schirmer Books. ISBN 9780028721910. . New York: Schirmer Books.
• Sacks, Oliver (2007). „Keeping Time: Rhythm and Movement”. Musicophilia, Tales of Music and the Brain. New York and Toronto: Alfred A. Knopf. ISBN 978-1-4000-4081-0. 
• Sandow, Greg (2004). Arved Mark Ashby, ур. (2004). „A Fine Madness”. The Pleasure of Modernist Music: Listening, Meaning, Intention, Ideology. ISBN 1-58046-143-3. . 253–58. Reprinted from The Village Voice (16 March 1982).
• Scholes, Percy (1977a). „Form”. The Oxford Companion to Music. London and New York: Oxford University Press. 1970. ISBN 0-19-311306-6. , 6th corrected reprint of the 10th ed. , revised and reset, edited by John Owen Ward.
• Scholes, Percy (1977b). Scholes, Percy A.; Ward, John Owen (1970). „Metre”. The Oxford Companion to Music. Oxford University Press. ISBN 0-19-311306-6. , 6th corrected reprint of the 10th ed. (1970), revised and reset, edited by John Owen Ward. London and New York: Oxford University Press.
• Scholes, Percy (1977c). Scholes, Percy A.; Ward, John Owen (1970). „Rhythm”. The Oxford Companion to Music. Oxford University Press. ISBN 0-19-311306-6. , 6th corrected reprint of the 10th ed. (1970), revised and reset, edited by John Owen Ward. London and New York: Oxford University Press.
• Slatkin, Leonard. n.d. "„Discovering Music: Rhythm”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2008. г. Приступљено 03. 08. 2019. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) with Leonard Slatkin".
• Toussaint, Godfried T. „The Geometry of Musical Rhythm”. Proceedings of the Japan Conference on Discrete and Computational Geometry, Vol. 3742: Lecture Notes in Computer Science. . Edited by J. Akiyama, M. Kano, and X. Tan, 198–212. Berlin/Heidelberg: Springer.
• White, John David (1976). The Analysis of Music. Prentice-Hall. ISBN 0-13-033233-X. . Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.
• Winold, Allen (1975). Gary Wittlich, ур. (1975). „Rhythm in Twentieth-Century Music”. Aspects of Twentieth-Century Music. Prentice-Hall. ISBN 0-13-049346-5. . 208–269. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall.
• Woodrow, Herbert. „Time Perception”. A Handbook of Experimental Psychology. . Edited by Stanley Smith Stevens, New York: Wiley, 1951.
• Yeston, Maury (1976). The Stratification of Musical Rhythm. Yale University Press. ISBN 0-300-01884-3. . New Haven and London: Yale University Press.
• Honing, H (2002). . „Structure and interpretation of rhythm and timing”. Tijdschrift voor Muziektheorie [Dutch Journal of Music Theory]. 7 (3): 227—232. Архивирано из оригинала 2012-12-08. г.. 
• Humble, M. (2002). The Development of Rhythmic Organization in Indian Classical Music, MA dissertation, School of Oriental and African Studies, University of London.
• Lewis, Andrew (2005). Rhythm—What it is and How to Improve Your Sense of It. San Francisco: RhythmSource Press. ISBN 978-0-9754667-0-4.  „RhythmSource”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2012. г. Приступљено 03. 08. 2019.  Press.
• Percival, Harold W. (1946). Thinking and Destiny. The Word Foundation, Inc.. ISBN 978-0-911650-06-8. 
• Williams, C. F. A., The Aristoxenian Theory of Musical Rhythm, (Cambridge Library Collection—Music), Cambridge University Press; first edition, 2009.
• Mazzola, Guerino (2017). The Topos of Music. I. Heidelberg: Springer. ISBN 978-3-319-64364-9. 

Спољашње везе

• 'Rhythm of Prose', William Morrison Patterson ,Columbia University Press 1917
• „Melodyhound has a "Query by Tapping" search that allows users to identify music based on rhythm”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2008. г. Приступљено 03. 08. 2019. 
• „Louis Hébert, . „A Little Semiotics of Rhythm. Elements of Rhythmology”. Signo. ”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2020. г. Приступљено 03. 08. 2019.