Старогрчки језик
| Старогрчки језик | |
|---|---|
| Ἑλληνική Hellēnikḗ | |
 Натпис о изградњи статуе Атине Партенос у Партенону, 440/439. п. н. е. | |
| Регион | источни Медитеран |
Индоевропски
| |
Ранији облици | прагрчки
|
| Грчки алфабет | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-2 | grc |
| ISO 639-3 | grc (includes all pre-modern stages) |
| Глотолог | anci1242[1] |
 | |
_mk.svg)
Старогрчки језик (ἡ Ἑλληνική γλῶττα [hē hellēnikḗ glōtta], грчки: Ἀρχαία Ἑλληνική [Archaía Ellinikí]; или антички грчки језик) је историјски индоевропски језик из области источног Медитерана.[2]
Овај језик представља рану фазу развоја грчког језика, у периоду од постанка грчког алфабета (9. век п. н. е.) до почетка хеленистичке ере (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е. Као норма класичног грчког језика служио је дијалект Атике из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као средњовековни грчки (византијски грчки). За њим је следио новогрчки, језик модерне Грчке, који се у континуитету развио из старогрчког.
Старогрчки језик је усамљена грана индоевропске језичке породице. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на старомакедонски (антички македонски) језик. Многе речи старогрчког језика су ушле у латински језик и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру класичне филологије.
На старогрчком језику су написани Хомерови епови, Илијада и Одисеја, као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут Новог завета.
По ISO 639 стандардизацији, ознака за старогрчки језик је grc.
Модерна употреба[уреди | уреди извор]
Образовање[уреди | уреди извор]
Изучавање старогрчког у европским земљама поред латинског заузимало је значајно место у наставном плану од ренесансе до почетка 20. века. Древни грчки се још увек предаје као обавезан или изборни предмет, посебно у традиционалним или елитним школама широм Европе, као што су јавне школе и гимназије у Уједињеном Краљевству. Он је обавезан је у лицео класико у Италији, у гимназији у Холандији, у неким одељењима у Аустрији, у класичној гимназији (гимназија – смер: класични језици) у Хрватској, на класичним студијама у ASO у Белгији и изборни је предмет у гимназији усмереној на хуманистичке науке у Немачкој (обично као трећи језик после латинског и енглеског, од 14. до 18. године). Током 2006/07. години, 15.000 ђака је учило старогрчки у Немачкој, према подацима Савезног завода за статистику Немачке, а 280.000 ученика га је учило у Италији.[3] То је обавезан предмет поред латинског у хуманистичким наукама за звање шпанског бачилера. Древни грчки се такође предаје на већини великих универзитета широм света, често у комбинацији са латинским као део проучавања класика. Године 2010. био је понуђен у три основне школе у Уједињеном Краљевству, како би се унапредиле језичке вештине деце,[4][5] и био је један од седам страних језика које би основне школе могле да предају 2014. као део великог напора да се унапреде образовни стандарди.[6]
Старогрчки се такође учи као обавезан предмет у свим гимназијама и лицејима у Грчкој.[7][8] Почевши од 2001. године, годишње међународно такмичење „Истраживање старогрчког језика и културе” (грч. Διαγωνισμός στην Αρχαία Ελληνική Γλώσσα και Γραμματεία) одржава се за средњошколце преко грчког Министарства националног образовања и верских послова, са грчким језиком и културним организацијама као саорганизаторима.[9] Ова иницијатива је обустављена 2010. године, пошто није успела да добије признање и прихватање од стране наставника.[10]
Модерна употреба у стварном свету[уреди | уреди извор]
Модерни аутори ретко пишу на старогрчком, иако је Јан Кресадло писао поезију и прозу на том језику, а Хари Потер и камен мудраца,[11] неки томови Астерикса[12] и Аликсине авантуре су преведени на старогрчки. Ὀνόματα Kεχιασμένα (Ономата Кечијасмена) је први часопис укрштених речи и загонетки на старогрчком.[13] Његово прво издање појавило се у априлу 2015. као анекс Hebdomada Aenigmatum. Алфред Ралфс је у своје издање Септуагинте из 1935. укључио предговор, кратку историју текста Септуагинте и друге материјале преведене на старогрчки језик; Роберт Ханхарт је такође укључио уводне напомене за ревидирано Рахлфс–Ханхартово издање из 2006. на овом језику.[14] Акрополис Ворлд Њус извјештава седмично сажетак најважнијих вести на старогрчком.[15]
Древни грчки такође користе организације и појединци, углавном грчки, који желе да изразе своје поштовање, дивљење или склоност према употреби овог језика. Ова употреба се понекад сматра графичком, националистичком или хумористичном. У сваком случају, чињеница да савремени Грци још увек могу у потпуности или делимично да разумеју текстове написане у неархаичним облицима старогрчког показује сродност савременог грчког језика са својим претходником.[15]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Антички грчки”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Ralli, Angela (2012). „Greek”. Revue belge de Philologie et d'Histoire. 90 (3): 964. doi:10.3406/rbph.2012.8269.
- ^ „Ministry publication” (PDF). www.edscuola.it.
- ^ „Ancient Greek 'to be taught in state schools<span style="padding-right:0.2em;">'”
. The Daily Telegraph. 30. 7. 2010. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 3. 5. 2015.
- ^ "Now look, Latin's fine, but Greek might be even Beta" Архивирано 3 август 2010 на сајту Wayback Machine, TES Editorial, 2010 - TSL Education Ltd.
- ^ More primary schools to offer Latin and ancient Greek, The Telegraph, 26 November 2012
- ^ „Ωρολόγιο Πρόγραμμα των μαθημάτων των Α, Β, Γ τάξεων του Hμερησίου Γυμνασίου”. Приступљено 3. 5. 2015.
- ^ „ΩΡΟΛΟΓΙΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ”. Приступљено 3. 5. 2015.
- ^ „Annex to 2012 Greek statistics” (PDF). UNESCO. 2012. стр. 26. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Proceedings of the 2nd Pan-hellenic Congress for the Promotion of Innovation in Education”. II. 2016: 548.
- ^ Areios Potēr kai ē tu philosophu lithos, Bloomsbury 2004, ISBN 1-58234-826-X
- ^ „Asterix speaks Attic (classical Greek) - Greece (ancient)”. Asterix around the World - the many Languages of Asterix. 22. 5. 2011.
- ^ „Enigmistica: nasce prima rivista in greco antico 2015”. 4. 5. 2015. Приступљено 10. 9. 2018.
- ^ Rahlfs, Alfred, and Hanhart, Robert (eds.), Septuaginta, editio altera (Deutsche Bibelgesellschaft, 2006).
- ^ а б „Akropolis World News”. www.akwn.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 9. 2016. г.
Литература[уреди | уреди извор]
- Adams, Matthew. "The Introduction of Greek into English Schools." Greece and Rome 61.1: 102–13, 2014.
- Allan, Rutger J. "Changing the Topic: Topic Position in Ancient Greek Word Order." Mnemosyne: Bibliotheca Classica Batava 67.2: 181–213, 2014.
- Athenaze: An Introduction to Ancient Greek (Oxford University Press). [A series of textbooks on Ancient Greek published for school use.]
- Bakker, Egbert J., ed. A Companion to the Ancient Greek Language. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
- Beekes, Robert S. P. Etymological Dictionary of Greek. Leiden, The Netherlands: Brill, 2010.
- Chantraine, Pierre. Dictionnaire étymologique de la langue grecque, new and updated edn., edited by Jean Taillardat, Olivier Masson, & Jean-Louis Perpillou. 3 vols. Paris: Klincksieck, 2009 (1st edn. 1968–1980).
- Christidis, Anastasios-Phoibos, ed. A History of Ancient Greek: from the Beginnings to Late Antiquity. Cambridge: Cambridge University Press, 2007.
- Easterling, P and Handley, C. Greek Scripts: An Illustrated Introduction. London. 2001. ISBN 0-902984-17-9.
- Fortson, Benjamin W. Indo-European Language and Culture: An Introduction. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
- Hansen, Hardy and Quinn, Gerald M. (1992) Greek: An Intensive Course, Fordham University Press
- Horrocks, Geoffrey. Greek: A History of the Language and its Speakers. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
- Janko, Richard. "The Origins and Evolution of the Epic Diction." In The Iliad: A Commentary. Vol. 4, Books 13–16. Edited by Richard Janko, 8–19. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1992.
- Jeffery, Lilian Hamilton. The Local Scripts of Archaic Greece: Revised Edition with a Supplement by A. W. Johnston. Oxford: Oxford University Press, 1990.
- Morpurgo Davies, Anna, and Yves Duhoux, eds. A Companion to Linear B: Mycenaean Greek Texts and their World. Vol. 1. Louvain, Belgium: Peeters, 2008.
- Swiggers, Pierre and Alfons Wouters. "Description of the Constituent Elements of the (Greek) Language." In Brill’s Companion to Ancient Greek Scholarship. Edited by Franco Montanari and Stephanos Matthaios, 757–797. Leiden: Brill, 2015.
- Bakker, Egbert J., ed. 2010. A companion to the Ancient Greek language. Oxford: Wiley-Blackwell.
- nl. The Reflexes of Syllabic Liquids in Ancient Greek: Linguistic Prehistory of the Greek Dialects and Homeric Kunstsprache. Brill, 2022. http://www.jstor.org/stable/10.1163/j.ctv29sfq2v.
- Christidis, Anastasios-Phoivos, ed. 2007. A history of Ancient Greek: From the beginnings to Late Antiquity. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
- Colvin, Stephen C. 2007. A historical Greek reader: Mycenaean to the koiné. Oxford: Oxford University Press.
- Horrocks, Geoffrey. 2010. Greek: A history of the language and its speakers. 2nd ed. Oxford: Wiley-Blackwell.
- Palmer, Leonard R. 1980. The Greek language. London: Faber & Faber.
- Skelton, Christina Michelle. "Borrowing, Character Weighting, and Preliminary Cluster Analysis in a Phylogenetic Analysis of the Ancient Greek Dialects". In: Indo-European Linguistics 3, 1 (2015): 84-117. doi:10.1163/22125892-00301003
- Griechische Dialekte und ihre Verteilung, Titus site, in German. List, map, table of features.
- Dialects of Greek, Kelley L. Ross. Map and brief description.
- Excerpts from Margalit Finkelburg, „Greeks and Pre-Greeks: Aegean Prehistory and Greek Heroic Tradition” (PDF). (162 KiB). One of the topics is the origin of the dialects.
- Searchable Greek Inscriptions. A considerable corpus of ancient Greek inscriptions in various dialects published by The Packard Humanities Institute.
- Inscriptions Listed by Region, Centre for the Study of Ancient Documents site.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Библиотечки ресурси о Ancient Greek |
- Classical Greek Online by Winfred P. Lehmann and Jonathan Slocum, free online lessons at the Linguistics Research Center at the University of Texas at Austin
- Online Greek resources – Dictionaries, grammar, virtual libraries, fonts, etc.
- Alpheios – Combines LSJ, Autenrieth, Smyth's grammar and inflection tables in a browser add-on for use on any web site
- Ancient Greek basic lexicon at the Global Lexicostatistical Database
- Ancient Greek Swadesh list of basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh list appendix)
- „Greek Language”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
- Slavonic – online editor for Ancient Greek
- glottothèque - Ancient Indo-European Grammars online, an online collection of videos on various Ancient Indo-European languages, including Ancient Greek
Учење граматике[уреди | уреди извор]
- A more extensive grammar of the Ancient Greek language written by J. Rietveld Архивирано 7 јануар 2021 на сајту Wayback Machine
- Recitation of classics books
- Perseus Greek dictionaries
- Greek-Language.com – Information on the history of the Greek language, application of modern Linguistics to the study of Greek, and tools for learning Greek
- Free Lessons in Ancient Greek, Bilingual Libraries, Forum
- A critical survey of websites devoted to Ancient Greek
- Ancient Greek Tutorials – Berkeley Language Center of the University of California
- A Digital Tutorial For Ancient Greek Based on White's First Greek Book
- New Testament Greek Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2009)
- Acropolis World News – A summary of the latest world news in Ancient Greek, Juan Coderch, University of St Andrews
