Рударско окно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Напуштено рударско окно у Марлу, Северна Рајна-Вестфалија.

Минирање или отварање рударског окна односи се на метод ископавања вертикалног, или благо вертикалног тунела од врха наниже, када у почетку нема приступа дну[1]. Отварање окна односи се на опште активности. Међутим, плитка окна, која се типично слежу за инжењерске пројекте у великој мери се разликују у начину извршења од дубоких окана која се претежно користе за рударске пројекте. Када је врх ископа основна површина, назива се окно. Када је врх ископа испод земље, назива се под-окно. Мала окна могу бити ископана навише унутар постојећег рудника докле год постоји приступ дну и у том случају се називају успони. Окно може бити или вертикално или нагнуто (између 45 и 90 степени према хоризонтали), иако је већина модерних рударских окана вертикално[2]. Ако постоји приступ дну окна и теренски услови то омогућавају, онда бушење може да се користи да би се ископало окно одоздо на горе и таква окна се зову бушотине. Отварање окна је једна од најтежих метода: ограничен простор, гравитација, подземне воде и специјализоване процедуре чине овај задатак прилично тешким. Историјски гледано, отварање рударског окна је међу најопаснијим од свих рударских занимања. У данашње време су извођачи ових радова најзаступљенији у Канади и Јужној Африци.

Рударски кавез, налази се у Harzbergbau, Germany

Врсте окна[уреди]

У вертикалне просторије истраживања спадају окна. По својој намени, окна могу да буду искључиво истражна и окна којима се отварају дубљи делови лежишта, а из којих треба да се изводе истражни радови хоризонталним просторијама.

Истражна окна обично су мањег попречног пресека 2 до 3 метра квадратна и раде се врло малих дубина од 20 до 30 метара, а изузетно, у специфичним случајевима и више. Повећањем дубине окна повећавају се трошкови израде, а при изради хоризонталних просторија у истој радној средини као и окно, трошкови напредовања за сваки метар углавном су константни. Из ових разлога истраживање окнима ређе се примењује и то у случајевима када лежиште залеже више-мање хоризонтално и врло плитко испод површине. Плитка окна дубине од 4 до 6 метара раде се без механизације, директним избацивањем материјала, или пребацивањем на одговарајуће скеле.

Слепа окна су окна која се раде из јаме, из неког поткопа или прекопа, а која не излазе на површину. Овај тип објеката ради се за истраживање дубљих делова лежишта чија је дубина претходно утврђена дубинским бушењем. Као и код окна која су урађена са површине, и ова окна треба да буду опремљена одговарајућом опремом и урађена по прописима. Правилна локација ових окана има врло важан значај. Обично се окно лоцира у подини лежишта, а понекад и у кровини. Пошто се преко окна врши извоз, треба да се окно лоцира тако да транспорт маса са свих страна истражних радова буде уједначен. Постоји читав низ других фактора који утичу на локацију окна, а то је област која припада отварању лежишта.

Референце[уреди]

  1. Puhakka, Tuula (editor) (1997). Underground Drilling and Loading Handbook. Tampere, Finland: Tamrock Corp.. p. 173. 
  2. Hartman, Howard L. (2002). Introductory Mining Engineering 2nd ed. John Wiley and Sons Inc. pp. 282, 284. ISBN 0-471-34851-1.