Рудолф Литерс
Рудолф Литерс | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. мај 1883. |
Место рођења | Дармштат, Немачко царство |
Датум смрти | 24. децембар 1945.62 год.) ( |
Место смрти | Красногорск, СССР |
Војна каријера | |
Војска | Вермахт |
Чин | генерал пјешадије |
Рудолф Литерс (нем. Rudolf Lüters; Дармштат, 10. мај 1883 — Красногорск, 24. децембар 1945) је био немачки генерал током Другог светског рата. После рата доспео је у совјетско заробљеништво, где је и умро.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Примио је службу у Царској немачкој војсци 2. новембра 1902. као Фањенкунер и учествовао у Првом свјетском рату гдје је рањен двапут, у септембру 1914. и у октобру 1915.
Током Другог свјетског рата, постао је командант 223. пјешадијске дивизије 6. маја 1941. године, учествујући са овом јединицом у нападу на Совјетски Савез до 19. октобра.
1. новембра 1942. постао је командант њемачких трупа у Независној Држави Хрватској. Промовисан је у генерала пјешадије 1. фебруара 1943. године. Добио је одликовање њемачки златни крст 30. априла 1943. и постао први командант новооснованог XV планинског корпуса 25. августа. Учествовао је у бројним операцијама против четника и партизана у Југославији, нарочито у операцијама Шварц, Вајс и Тојфел под командом Александра Лера.
31. јула 1944, Литерс је напустио њемачку војску и пензионисао се. Заробљен од стране Руса на крају рата, преминуо је у затвору у Русији 1945.године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „General pješaštva - Rudolf Lüters”. Vojna povijest. Приступљено 23. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Rudolf Lüters: German officer (1883-1945)”. People Pill. Приступљено 23. 1. 2021.(језик: енглески)
Литература
[уреди | уреди извор]- Dermot Bradley: Die Generale des Heeres 1921–1945 Band 7 Knabe-Luz, Biblio Verlag, Bissendorf 2004, ISBN 3-7648-2902-8, S. 651–652.