Руђина Балшић

Поседи Балшића у Епиру (1385), којима је од 1414. до 1417. године управљала Руђина Балшић

Руђина Балшић (умрла након 1420. године) је била средњовековна српска племкиња из династије Балшића и супруга Мркше Жарковића, након чије је смрти 1414. године управљала делом некадашњег Српског царства у епирским областима (Валонска кнежевина), око градова Валоне, Канине, Химаре и Берата, на крајњем југу данашње Албаније, а мањим делом и северозападне Грчке.

Биографија

Руђина је била ћерка Балше II Балшића, владара Зете (1378-1385) и Комнине Асен, ћерке Јована Комнина Асена, брата царице Јелене. Руђина се 1391. године удала за Мркшу Жарковића, сина властелина Жарка. Брак је склопљен уз дозволу охридског архиепископа, која је била неопходна пошто су пошто Руђина и Мркша били у даљем сродству. Руђина и њена мајка Комнина су 1397. године добиле грађанска права Дубровачке републике. Након смрти Мркше Жарковића (1414), Руђина је преузела контролу над Валоном коју је држала до пада под Турке 1417. године. Непосредно пред турско освајање продала је град Млечанима за 10.000 дуката. Након османског освајања Валоне, Руђина је отпловила за Крф, а потом у Зету код свог нећака Балше III. Балша јој је на управу дао град Будву 1418. године. Млечани у Другом скадарском рату заузимају Будву. Руђина је побегла у Дубровник са будванском ризницом.

Види још

• Валонска кнежевина

Литература

• Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133. 
• Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум. 
• Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008) [2001]. Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник. 
• Калић, Јованка (1982). „Снажење Деспотовине”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 88—99. 
• Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.